Порекло презимена Латинчић

[Dule1984]

Поздрав свима, зовем се Душан а разлог што сам овде је потрага за својим коренима. Из Шапца сам а преци су ми из Новог Сада. Крсна слава Св. Ђурђиц. Трагајући за презименом Латинчић, међу првима сам нашао једног властелина у Дубровнику, једног војводу у бици против Турака код Сиска, у списку козарске бригаде а и у наслову књиге једног хрватског аутора који пише да су се раније Латинчићи презивали Добретинићи и да су у Дубровнику били трговци, банкари и дародавци. Да ли неко има прецизнијих информација о овом презимену које је најзаступљеније на тромеђи србија - босна - хрватска. Опростите за правопосне грешке у тексту, пишем са мобилног телефона

[Тимар]

Дуле, презиме Латинчић спомиње се 1882 године на простору Бањалуке, Градишке и Приједора као слављеници Ђурђевдана. У парохији Мартинац код Прњавора славе Митровдан а у Драгељи код Градишке Пантелиндан.
Опширније, Дигитална библиотека, Шематизам дабробосански за 1882 годину.

[Dule1984]

Sisačka bitka 1593.god. i junaštvo kneza Vukovića
Grof Petar Erdody postao je veliko žumberački kapetan 1587.godine. Uz njega je bio knez Radula-Daja Vuković i vojvode :Latinčić,Čučić,Garapić,Rapljenović,Popović. Od 4000 tisuće kršćanske vojske kod Siska bilo je i 500 žumberačkih Uskoka.Turska vojska imala je oko 18000 vojnika. Bitka je započela 22.06.1593.god., a u žestokoj je borbi Uskocima iz Žumberka bilo u presudnom trenutku naloženo da zauzmu most na Kupi i tako presječu Turcima uzmicanje.Uskoci su uspješno izvršili zadatak, pa su Turci bili potisnuti u kut između Odre i Kupe.Kršćanska vojska ih je nemilice tukla i neki su se utopili,a preživjelo je oko 2000 Turaka. U junačkom boju kod Siska poginulo je oko 40 Žumberčana i svojim hrabrošću zauzeli su most i tako osudili neprijatelja na poraz.Knez Vuković(Žumberčan) i njegovi Uskoci su bili ti koji su odlučili pobjedu. Kršćanska pobjeda odjeknula je Europom i nagovjestila neminovno opadanje turske sile

[Dule1984]

Glavni bankari i primaoci srpskih poklada bili su, uz samu dubrovacku drzavu,i lokalni plemici i bogatasi.Medju njima, imenima se isticu: Blaz Kabuzic, Marin Gradic, Martol Sorkocevic, Tola Delafota, Niksa de Basa, Rusko Tudrovic, Alojz Zuinjevic, Damjan Djordjic, i Dobrusko Latincic.

[Небојша]

"И од пучана срећемо многа познатија имена овога времена: Чељубиновићи, Стипашиновићи, Латинице (Латиничићи) и др. Неки од ових, као и од властеле уосталом, изгледа да су имали сталнији боравак у Сребрници..."

Dubrovnik a l'epoque des Gučetić au XIV siecle

[Dule1984]

Tako i ovde pise, znaci od srebrenice smo

Rod Dobretinić – Latinica (Latinčić), trgovci i srebrenički knezovi, darovatelji franjevačkih samostana i crkava u Bosni. // Bosna franciscana: časopis Franjevačke teologije Sarajevo. XVII (2009) , 30; 105-140 (članak, znanstveni).

[Лепеничанин]

Дуле,

мани се дубровачких трговаца и других "лажибајки" о пореклу. Лепо питај ћалета или неког рођака с његове стране одакле му је био ђед и пре њега његов ђед.

Презиме ти потиче од женског личног имена Латинка и нема никакве везе са дубровачким трговцима или другим књишким изворима.

Лепо ти је Тимар навео да има Латинчића у Маховљанима код Лакташа. Они су 1888. године славили св Ђорђа.

Нема белешки да су се ти Латинчићи из Босне раније преселили у Војводину. Ипак се чини много вероватнијим да су твоји Латинчићи из неког од српских села у Бачкој или Банату.

[Gallavant]

Samo zato što se nekad negde pominje neki Latinčić, ne znači da je dotični tvoj predak ili uopšte iz tvoje familije. Kad budeš imao porodično stablo do pomenutog čovek, onda možeš dalje rasuđivati. Dakle, dobar prvi korak bi bio proušiti Šematizam dabrobosanski i naći tamo nekog za koga si siguran da ti je predak, pa onda unazad.

[Бакс]

Презиме ти потиче од женског личног имена Латинка

Хтедох и сам да кажем ово, али предухитри ме Лепенинчанин.
И ја мислим да је презиме највероватније настало од имена Латинка.

[Dule1984]

Једино што најдаље знам је да ми се чукундед звао Јоаким и живео је у Новом Саду и бавио се зидарством а по архиву Матице Српске у Новом Саду породица Латинчић се доселила "однекуд" кад је Нови Сад имао око 400 кућа и бавили су се испрва рибарством. Не знам да ли бих могао повезати досељавање Латинчића са сеобама Срба.

[Amicus]

Тешко је рећи било шта овако на први поглед, али Душану бих препоручио да се за почетак оријентише само на Нови Сад, тачније да утврди све податке о њиховом боравку тамо који су доступни. На пример, 1920. године спомиње се извесни Глигорије Латинћић, папуџија из Новог Сада, који је имао кћерку Милу, удала се те године за Јована Обучину, (Службени војни лист, 17. IV 1920.). Те исте новине истим поводом 1938. године спомињу Гигу Латинчића, трговца из Новог Сада, који је удао кћерку Љубицу за генерала Миливоја Радоњића (Службени војни лист, 21. V 1938).

Као адвокатски судија при Касационом суду 1930. године спомиње се др Јован Латинчић (Бранич, 1. I 1930.) Наравно, спомињу се даље још парох у Јасику, Василије Латинчић (31. V 1906.), Паја Латинчић, месар из Новог Сада (1910.), резервни потпоручник Владимир Латинчић (1919.), Драгутин Латинчић, каплар (1936.), поднаредник Милорад Латинчић (1934.).

Тако да не треба бити много проницљив да се закључи да се ради о некој старијој и угледнијој породици у Новом Саду. А што за собом повлачи чињеницу да о тим Латинчићима у Новом Саду сигурно има довољно података да се за почетак уради леп родослов, а касније преко тестирања покуша наћи правац из ког су се доселили у Нови Сад, те на основу тога и евентуално још неких података које би тестирање донело, тражити неке старије Латинчиће или неке друге родове од којих вуку порекло.

Нпр. видех још да се извесни Секула Латинчић (ориг. Szecula Latincsics) спомиње у попису из 1715. године у неком, по другим презименима претпостављам бачком месту, Bucsinovicz. Не знам где би то могло бити, можда неки Бачванин буде знао. Али свакако бих препоручио да одете у Нови Сад и потражите своје претке у архивској грађи Града и Српске православне цркве.

[Бакс]

Нашао сам занимљив чланак о том селу Букчиновић. у Бачкој:

Posle proterivanja Turaka iz Bačke i povlačenja novih granica posle Karlovačkog mira 1699. godine, nastupa vreme stabilizacije i naseljavanja ovih prostora od strane austrijskog dvora. Među prvima, Bačku naseljavaju Srbi graničari, a polovinom XVIII veka počinje sistematsko naseljavanje Nemaca, Mađara, Slovaka, Hrvata i Bunjevaca. U to vreme na mestu današnjeg Apatina je bila pustara, a u njegovoj neposrednoj blizini se nalazilo srpsko selo Bukčinović, čiji su stanovnici nažalost bili poznati po gusarenju i pljačkanju brodova na Dunavu. Zbog toga su odlukom Bečke komore stanovnike ovog sela austrijske vlasti raselile po okolnim mestima, najviše u Stapar i selo je tako zauvek nestalo.
http://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-87/

Дакле, могуће је да су ови Латинчићи расељени из Букчиновића, и да су на крају завршили у Новом Саду.

[Бакс]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/ca/Backa_ethnic_map_1715.png

А на овој мапи се на Дунову може видети и где је било то село Букчиновић.
Испод Моноштора је село Купусина, па испод Купусине насеље Букчиновић.

[Amicus]

Браво Бакс! Нема сумње да су то исти Латинчићи. Кад се погледају ти рани пописи, види се да тог презимена даље на том простору нема, што олакшава даљу потрагу за правцима сеоба. Али пре било каквог даљег ангажмана било би најбоље прво тестирати се, јер ако презиме Латинчић у том случају и датира из неког ранијег периода, не верујем да би се могло згодно утврдити са ког простора долазе. Не бих се изненадио да су тамо још од турског времена, јер ако су били познати као гусари, то би се могло везати за време шајкашких флота на Дунаву, док је била актуелна на том делу речног тока.

[Бакс]

У Нови Сад су могли да дођу између средине 18. века и почетка 19. века. Као што рече и сам Dule1984, дошли су највероватније кад је Нови Сад "имао 400 кућа". То мора значити да су дошли пре средине 19. века, јер је 1843. године Нови Сад имао 17.332 становника, а то је превише људи да би сви стали у 400 кућа.   Вероватно су дошли и пре 1817. године, јер је те године Вук Караџић за Нови Сад рекао да је највећа српска општина на свету. Дакле, имао је већ много становника.
Године 1720, Нови Сад је имао 130 кућа, међутим то је само број оних кућа које су плаћале порез. Мада, у оном чланку који сам поставио кажу да је Букчиновић расељен тек половином 18. века. Дакле, и премало је кућа у Новом Саду, и прерано је за расељавање.
Знам да ових "400 кућа" није неки тачан број, нити је неко бројао куће кад се ова породица досељавала, али опет мислим да би људи добро знали разлику између 100 и 400 кућа.
И сем тога, податак да се ова породица бавила рибарством нам говори да су дошли из неког места које је поред реке.

[Бакс]

Сад нађох и податак да је НС 1780. године, по попису, имао 2.000 кућа.
А пре тога, највећи бум у броју Срба у овом граду десио се између 1762. и 1775. године. 1762. године у НС-у је живело 2.040 православаца, а 1775. године чак 6.391! Дакле, утростручио се број Срба у овом граду за само 13 година. Ја бих рекао да је тад и ова породица дошла у Нови Сад, уколико је дошла с осталима који су расељени због гусарства.
А као што рече Amicus, презиме Латинчић је доста ретко овде, па је веома могуће да су Латинчићи из Букчиновића сродни овима из Новог Сада, или чак да су њихови директни преци.

[Amicus]

Сјајно анализирано Бакс! На основу ових података, могло би се претпоставити да су Латинчићи у Новом Саду од средине XVIII века, што одговара и неком природном расту породице која ће од краја XIX века изградити углед и утеловити се у јавни живот града.

Малопре нађох да су од ових Латинчића биле и две глумице Српског народног позоришта у Новом Саду, Јелка Латинчић и Мила Латинчић. (в. Српска читаоница - Градска библиотека у Новом Саду: споменица, 1845-1995)

Нађох још један занимљив податак о поменутом др Јовану Латинчићу, а који се спомиње у књизи Велимира Вукмановића Нови Сад на Дунаву: скеле и понтонски мостови Јован Латинчић (2002, стр. 285), где стоји да је поменути 1873. године држао у „закупу целу половину леве стране Дунава, од новосадске до ковиљске границе".

Као задужбинарка Матице српске помиње се и Божана Латинчић.

[Dule1984]

Тешко је рећи било шта овако на први поглед, али Душану бих препоручио да се за почетак оријентише само на Нови Сад, тачније да утврди све податке о њиховом боравку тамо који су доступни. На пример, 1920. године спомиње се извесни Глигорије Латинћић, папуџија из Новог Сада, који је имао кћерку Милу, удала се те године за Јована Обучину, (Службени војни лист, 17. IV 1920.). Те исте новине истим поводом 1938. године спомињу Гигу Латинчића, трговца из Новог Сада, који је удао кћерку Љубицу за генерала Миливоја Радоњића (Службени војни лист, 21. V 1938).

Као адвокатски судија при Касационом суду 1930. године спомиње се др Јован Латинчић (Бранич, 1. I 1930.) Наравно, спомињу се даље још парох у Јасику, Василије Латинчић (31. V 1906.), Паја Латинчић, месар из Новог Сада (1910.), резервни потпоручник Владимир Латинчић (1919.), Драгутин Латинчић, каплар (1936.), поднаредник Милорад Латинчић (1934.).

Тако да не треба бити много проницљив да се закључи да се ради о некој старијој и угледнијој породици у Новом Саду. А што за собом повлачи чињеницу да о тим Латинчићима у Новом Саду сигурно има довољно података да се за почетак уради леп родослов, а касније преко тестирања покуша наћи правац из ког су се доселили у Нови Сад, те на основу тога и евентуално још неких података које би тестирање донело, тражити неке старије Латинчиће или неке друге родове од којих вуку порекло.

Нпр. видех још да се извесни Секула Латинчић (ориг. Szecula Latincsics) спомиње у попису из 1715. године у неком, по другим презименима претпостављам бачком месту, Bucsinovicz. Не знам где би то могло бити, можда неки Бачванин буде знао. Али свакако бих препоручио да одете у Нови Сад и потражите своје претке у архивској грађи Града и Српске православне цркве.

Мој прадеда се звао Веселин Латинчић и имао је два брата Глигорија и Мирка и сви тројица су били папуџије. Мирко је имао четири кћерке које се никад нису удавале, Глигорије кћерку и сина а Веселин три сина и две кћерке.

[Dule1984]

Ова прича о месту Букчиновић у ком су Латинчићи највероватније живели и њиховом расељавању ми најлогичније звучи јер су Латинчићи разбацани на тромеђи Војводина - Босна - Хрватска а и има их подоста у иностранству. Ако су у прошлости гусарили а касније се моји појављују као рибари а неки као војни службеници онда све има логике.

[Бакс]

Ова прича о месту Букчиновић у ком су Латинчићи највероватније живели и њиховом расељавању ми најлогичније звучи јер су Латинчићи разбацани на тромеђи Војводина - Босна - Хрватска а и има их подоста у иностранству. Ако су у прошлости гусарили а касније се моји појављују као рибари а неки као војни службеници онда све има логике.

Сад имаш могућ правац кретања твоје породице. Е, сад тек предстоји мукотрпан посао: читање старих списа, посећивање старих гробаља, читање старих цензуса, итд. Али добро, имаш одакле да кренеш, а то је чукундеда Јоаким.