Поповић, Томингај/Грачац (100781), Свети Јован, хаплогрупа J2a S8230>Z38463 проширио је број макера са 23 на 42. Значаја резултат за разумјевање миграција Катуњана према Крајини. Овим тестом се заокружило вријеме сеобе у Крајину. Утврдила се генетичко-генеалошка линија до кнеза/војводе Богдана Потолића.
Поповић има потпуно поклапње са Перуновићем (101144) Y42/42, док је са Перуновићем (100207) Y35/38; са Бацковићем (DYS449) и Драгићевићем (DYS570) има Y36/37. Док је са Мијушковићем поклапање Y33/37.
Из резултата Поповића могу се извући следећи закључци:
1) Да је Поповић из Лике од рода Потолића, прецизније од гране Радича Радованова унука Богданова, а од које су Перуновићи и Бацковићи. Закључено на основу потпоног поклапања са Перуновићима Y42/42 и Y35/38, те Бацковићем Y36/37.
2) Како се заједнички предак Перуновића и Бацковића са Поповићима креће у оквиру 400 година (Y-Utility), те како су Поповићи поменути у попису из 1712. у Томингају. Миграција према Крајини се десила између 1650-1712. године. Одговоре треба тражити у следећим збивањима: 1) мећуплеменски рат између Доњекрајаца са једне и удружених Цуца и Озринића са друге стране ~1660; 2) Бечки рат 1683-1699.
Запажања
Поповићи из Грачаца славе Јовањдан за разлику од сродника Перуновића и Бацковића који славе Зачеће Св. Јована; у своме родослову Поповићи имају понављена имена Богдан, Петар и Јаков-инфо од Број 1. Могуће је да су Поповићи из Лике, потомци Попа Јакова и синова му попа Раславца или Петра из Доњег Краја (данас дио Чева). Они, Јаков и синови су после горе поменутог сукоба из 1660их прешли у Липу у Цуце. У прилог повезаности иде слава Јовањдан, али и име Север из родослова Бацковића које алудира на Сјеверовиће највеће братсво из доњекрајског племена. Надаље, Радуловићи из Башина Села који су генетички сродни са Поповићима и са којима дијеле крсну славу Јовањдан у Цуце су дошли 1537. године из не познатог правца, по свему судећи из Пјешиваца; како у тим сеобама увјек иде више родова могуће је да су са њима дошли и Поповићи.