Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа
ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
Селаковић:
Скрећем пажњу на докторску дисертацију под овим именом, одбрањену ове године. Аутор, Мирослав Павловић, написао је, а кажем то као лаик, једно одлично, пионирско дело на пољу дефтерологије. У њему можете наћи обиље корисних и до сада невиђених података.
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5931/Disertacija3843.pdf?sequence=2&isAllowed=y
Нарочито ми је било симпатично да на 158. страници наиђем на моје Селаковиће у Кремнима, као случајан пример:
--- Цитат ---Тако су Горо и Павле синови
Радивоја у селу Радуша, каза Ужице, опорезовани са 120 (edna) односно други са
240 акчи (evsat). Зато су Стеван и Јован, Горови синови опорезовани са по 120 а
Марко, син Павла са 120 акчи. Тиме је у коначном збиру иметак обојице браће
оптерећен подједнаком сумом од 360 акчи, без обзира на број чланова домаћинства
--- Крај цитата ---
Ово су ми добро позната имена, која су уједно и решила неке моје недоумице. Овај Радивоје имао је надимак Рако и по њему се цела половина данашњих креманских Селаковића и практично заселак Кремана зове "Ракови Селаци". Име његовог сина транскрибовано је као Горо - заправо је то Ђуро, иначе муж рођене сестре мајке златиборског сердара Јована Мићића, пријатеља и присташе Милоша Обреновића. По тој линији ће овај Јован, Горов-Ђуров син, а брат од тетке Јована Мићића, бити познати кремански кмет Јован Селак пуних 50 година. Иначе, Ђуро је сем Стевана и Јована који се овде помињу, имао и трећег, најмлађег сина Васа, рођеног после овог пописа, са чијим сам потомком, а мојим колегом хемичарем, организовао да се тестира у великом ДНК тестирању и чији резултат очекујемо...
Селаковић:
Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.
Милош:
--- Цитат: Селаковић Август 09, 2016, 12:04:43 поподне ---Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.
--- Крај цитата ---
Cличaн пpopaчун, aли зa cpпcку Дecпoтoвину, je нaпpaвиo Mилoш Блaгojeвић... Oн je дoшao дo цифpe oд 200000 људи.
Селаковић:
О етничком саставу Смедеревског санџака даје следећи закључак:
--- Цитат ---Посебно питање етничке структуре становништва није могуће лако
решити. Као што је поменуто у самој вароши Београд готово да није забележено
српско становништво. Осим муслиманског присутно је нешто Јевреја. Управо на
овом примеру се види непоузданост дефтерологије. С друге стране, присуство
муслимана у селима је спорадично. Готово је немогуће пронаћи скупине
муслиманског живља у руралном подручју Санџака. Није могуће установити
етничко порекло, како муслимана, тако ни хришћана у пограничном подручју.
Посредни подаци сведоче у прилог тези да је доста анадолског становништва било
присутно у самом Београду, што као војне трупе, што као трговци.
У дефтеру такве информације нису спецификоване. Један значајан део попу
лације има карактеристике имена и патронима који одговарају влашкој етничкој скупини.
Словенска имена није једноставно довести у везу са њиховом етничком базом, што
може бити проблематично у пограничној зони према Софијском и Видинском
санџаку. За остатак хришћанског становништва може се закључити да је у питању
етнички српско становништво, имајући у виду Смитову примордијалну теорију
порекла нација.
--- Крај цитата ---
Дробњак:
--- Цитат: Селаковић Август 09, 2016, 12:04:43 поподне ---Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.
--- Крај цитата ---
Колико се сећам по аустријском попису Краљевине Србије из 1721. године Србија (отприлике територија Смедеревског санџака) је имала око 28000 становника. Професор Дабић са Филозофског факултета је направио за вежбе чак и мапу насеља и рекао нам је да замислио непрегледну шуму са понеком крчевином на којој је село. Услед слабе насељености територију је било тешко бранити па су Аустријанци агитовали и подмићивали становништво да се насели на њихову територију по пограничним областима Турске. Највише насељавања је било у данашњи Левач и Темнић, Руднички крај и Мачву. Многи су се после пар година проведених на аустријској територији враћали у Турску, због великих дажбина и војних обавеза. Највећи број досељеника је дошао у Смедервски санџак од 1739 до 1788 и Кочине крајине. Следећи велики талас насељавања је био за време устанка.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију