Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 363782 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #180 послато: Јануар 21, 2017, 08:49:12 поподне »
Ипак ћу остати на објављивању личности које су Срби...Мислио сам да би било занимљиво да се види које од личности које се не изјашњавају као Срби, воде порекло од Никшића, али и да воде , то можда сад није ни битно, јер ништа се не добија тиме, ако се неке породице дуго изјашњавају за нешто друго (Хрват, Бошњак), онда је свака друга прича сувишна...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #181 послато: Јануар 21, 2017, 08:54:27 поподне »
Уз дужно поштовање, мислим да многи ове побројани не воде порекло од Никшића. Говори смо пре неки дан о том произвољном повезивању појединих породица од стране наших аутора, па треба бити опрезан приликом изношења оваквих података.

Конкретно Билића има пуно, а Славен је рођен у Сплиту. Ово презиме се јавља у више места на потезу западна Херцеговина-Далмација и није сугурно да постоји веза између ових породица. Веза са Никшићима је тек недоказива. У Босанској Крајини има и Срба Билића, славе Никољдан.

Басте су пореклом из Крајине и славе Св. Василија, а не Св. Луку. Огранак су великог крајишког рода Вејновића. Тестиране су две породице из ове групе родова и са сигурношћу можемо рећи да ни генетски не припадају Никшићима.

Значи, ако може мали савет - фокусирајте се на породице конкретно из племена Никшића и евентуално на оне исељенике за које се са сигурношћу може рећи да су Никшићи.


На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #182 послато: Јануар 21, 2017, 09:15:59 поподне »
Уз дужно поштовање, мислим да многи ове побројани не воде порекло од Никшића. Говори смо пре неки дан о том произвољном повезивању појединих породица од стране наших аутора, па треба бити опрезан приликом изношења оваквих података.

Конкретно Билића има пуно, а Славен је рођен у Сплиту. Ово презиме се јавља у више места на потезу западна Херцеговина-Далмација и није сугурно да постоји веза између ових породица. Веза са Никшићима је тек недоказива. У Босанској Крајини има и Срба Билића, славе Никољдан.

Басте су пореклом из Крајине и славе Св. Василија, а не Св. Луку. Огранак су великог крајишког рода Вејновића. Тестиране су две породице из ове групе родова и са сигурношћу можемо рећи да ни генетски не припадају Никшићима.

Значи, ако може мали савет - фокусирајте се на породице конкретно из племена Никшића и евентуално на оне исељенике за које се са сигурношћу може рећи да су Никшићи.
Хвала на савету, размишљам исто...Лако може на овај начин да се оде у неку "митоманију" и фантазирање, а овај форум и пројекат уопште, треба да служи за разбијање митова и непроверених информација...Слободно могу да се избришу постови после Тањевића , ја незнам како се то ради (брисање поста)...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #183 послато: Јануар 21, 2017, 09:26:00 поподне »
Па ипак се предак тих ровачких Никшића из питомије Никшићке Жупе преселио у Ровца, што би значило да то "правило" да се Ровца не насељавају из питомијих крајева није увек важило.  :)
Не можеш да поредиш почетак 15. века, када се доселио Гојак, са каснијим периодима о којима је овде било речи. Гојак је доселио бежећи од крви у време када су Ровца иако насељена стариначким становништвом у то време била ипак много ређе насељена него што су то била касније. Експанзија наталитета настаје већ од почетка 16. века па надаље, а животни услови и ресурси су у тој мери ограничавајући да је нпр. село Лијешње, које је иначе уз Веље Дубоко најпогодније за живот у читавим Ровцима, од тог периода увек бројало не више од 50 кућа, а периодично када би се становништво намножило преко одређеног броја који је могао да економски опстане на овом простору, и када би настала глад, расељавало се у ближу и даљу околину, пре свега у Доњу Морачу али и у Горњу Морачу, Дробњак и даље. Ровачки Никшићи су живели у још оскуднијим условима него становници Лијешња, ко није био у каменим Ровцима не може то ни да замисли. Постојале су њивице које су њихови власници орали тако што би коња и себе везивали за дрво да их стрмина не би повукла у амбис, а путеви су на неким местима били такви да се два човека нису могла мимоићи. Велики број људи је некада страдао тако што су падали низ стрмине и амбисе у кањон Мртвице и по разним увалама. Ако је игде би Црној Гори било глади било је у Ровцима, то је описано и у "Ровачком Колу" где се каже "Патили смо муку сваку, и кунову кору јели, клик с Платија соколовски, чујао се нама смјели". Мислим да нигде као у Ровцима природни услови за живот нису тако сурови и оскудни. Ровчани су посебно били погођени у периодима примирја са колашинским и никшићким Турцима које су морали поштовати, а неретко баш због те оскудице су и кршили та примирја. Ругова то сигурно најбоље разуме јер је био у матици Климената и зна шта је сурова пустош и средина која осим скровитости не пружа ништа друго, па је и то сигурно био разлог што су се Клименти прочули далеко по својим упадима и пљачкашким походима који су у то време били готово природни начини привређивања и неретко једини начин за опстанак и преживљавање. Тако су и Ровчани неретко пљачкали турске буљуке који су многима били у хладним годинама извор живота.
Због свега тога је јако мали број њих који су се од краја 15. века па кроз читав период под Турцима доселио у Ровца, једино Пижурице који су бежали од крви, једна кућа Радовића и једна Радоњића из Доње Мораче, који су се призетили, Гурешићи који су некада живели у Вељем Дубоком и Јањушевићи који су испочетка били чипчије Никшићких Турака. Али то се зна и то је предање запамтили, да је било неког досељавања од стране Тарских Никшића и то би се сигурно знало. Дрекаловићи су били 7 година када су их Ровчани примили јер је Скадарски паша хтео да их истреби, а за сво то време није се родило ни једно дете ни Ровчанима ни Дрекаловићима јер су се тако били тврдо зарекли да би могли да опстану и да прегрме глад и тешке услове живота. Из Роваца се углавном и много чешће бежало због пренасељености и глади, а не да се неко досељавао да се прехрани, а и када се десио тако неки случај као са Дрекаловићима или Гурешићима, Пижурицама, то је остајало у предању.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #184 послато: Јануар 21, 2017, 09:28:45 поподне »

Аљоша Асановић
АСАНОВИЋИ живе у Книну, Житнићу, славе Св. Јована , овамо су се доселили из Кадијине Главице код Дрниша.Старина Асановића је из Херцеговине, где су рођаци са братством СПАЈИЋ, старином су из Роваца у Црној Гори.Док су били у Црној Гори, неки су се истурчили и презиме добили по претку Асану, који је био спахија, касније се поново вратили у православну веру.С њима у сродству су братство РАИЧЕВИЋ у Полицама код Требиња о којих су они Спајићи.Братство Асановићи су у току сеобе променили славу у Св. Јована
Нису Спајићи, него Спаићи и нису из Роваца, него из Ровина.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #185 послато: Јануар 21, 2017, 10:29:26 поподне »
Један од најзнаменитијих Никшића је архимандрит Авксентије Шундић, савременик и сарадник Светог Петра Цетињског, старешина Манастира Морача у важно време ЦГ повести, између 1790. и 1826. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #186 послато: Јануар 21, 2017, 11:34:18 поподне »
Један занимив детаљ из никшићке повести:

Када су 1711. Требјешани опседали Никшић, помогнути црногорским одредима и руском финансијском потпором, било је већ извесно да ће се никшићки Турци предати. Међутим, командант црногорских одреда, чевски сердар Вукале Ђикановић, добио је мито од турског заповедника да се са својом војском повуче са бојног поља. Тако су Црногорци одступили од Никшића, а сердар се правдао да је град немогуће освојити и да би улудо изгубио много својих ратника. Ову издају Требјешани су скупо платили. Видевши да се Црногорци повлаче, Турци су сачекали да Требјешани остану усамљени, а затим су извршили противудар и поарали Требјесу...

Тако барем кажу "Казивања старих Требјешана".

Има још занимљивих појединости у овом раду Комнена Бећировића:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/kosovo/kazivanje.pdf
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #187 послато: Јануар 21, 2017, 11:58:08 поподне »
Занимају ме Никшићи, мој прађед рођен у XIX вјеку је потомцима говорио да смо ми од Никшића (племена не града) а све се дешава у Босанској Крајини у селу Врбљани у близини извора ријеке Сане. Колико ја знам и његов ђед или прађед рођен је у истом селу.
Ја знам доста о Никшићима, о постанку и поријеклу али не знам о каснијој генези, тј. о разиласку и расељавању. Ми не славимо Лучиндан као крсну Славу али нам је то једна од четири "мале" Славе.
бити Србин је светиња

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #188 послато: Јануар 22, 2017, 02:08:37 пре подне »
Један од најзнаменитијих Никшића је архимандрит Авксентије Шундић, савременик и сарадник Светог Петра Цетињског, старешина Манастира Морача у важно време ЦГ повести, између 1790. и 1826. године.
Постојбина Шундића су Васиљевићи, једно од дванаест насеља Никшићке жупе, питомог краја који се простире уз ријеку Грачаницу, сјевероисточно од другог по величини града у Црној Гори. Село је добило име по Васиљу, брату њиховог родоначелника.

У Васиљевићима данас живи  тридесет пет породица Шундића (старосједиоци), те по четири-пет породица Драгнића (поријеклом из Васојевића) и Дрекаловића (досељеници из Куча)[1]. Припадници најбројнијег од ова три братства (Шундићи) сматрају се, као и већина породица у горњим  селима Никшићке жупе, потомцима Гезимира (Казимира) – сина Никше Грбљанина, родоначелника племена Никшићи.

Cродници Шундића из Никшићке жупе су Шундићи у Бјелопавлићима (селу Шобајићима) и Стојнику код Аранђеловца, те Бушковићи на острву Врањини (Скадарско језеро)[2]. Шундићи у Стојнику потичу од Петра Шунде, кога помиње прота Матеја Ненадовић у Мемоарима, а Бушковићи на Врањини од брата му Николе. Петар и Никола, браћа архимандрита Аксентија, побјегли су из завичаја око 1795. године, због убиства. Први је убио, у свађи, Максима Бојовића, а други неког муслимана Феризовића, који је покушао да му обешчасти жену[3].

Шундића сада има више у аранђеловачком крају (око 45 домова) него у Никшићкој жупи[4], иако су неки припадници овог рода, из Стојника, узели друго презиме ( Маркићевић, Несторовић)[5]. У околини Бруса (Будиловина, Осредци) Шундићи су малобројни (5-6 породица)[6].

Братство Шундића из Васиљевића дало је, у својој прилично дугој историји, шеснаест свештеника[7]. Најпознатији од њих је народни трибун Аксентије Шундић.

Монах и јунак Аксентије Шундић

Аксентије Шундић (свјетовно име Мирко) рођен је у Васиљевићима љета Господњег 1750.[8] Замонашио се, као младић, у манастиру Студеници. Од 1792. године до смрти био је архимандрит манастира Мораче[9].

Архимандрит Шундић несебично је помогао Требјешанима који су се, након друге разуре Требјесе, населили у горњоморачком селу Љевиштима[10]. Путовао је у Русију, 1794. године, као један од изасланика требјешких изгнаника одлучних да се преселе у највећу словенску земљу[11].

За вријеме Карађорђевог устанка, Шундић је водио сталну преписку са српским устаницима и црногорским митрополитом Петром Првим Петровићем. А 1805. године био је један од вођа устанка старохерцеговачких племена: Жупљана, Горњепољаца и Дробњака[12].

Према писању Томаша Катанића, потомка Карађорђевог познаника Петра Катане, архимандрит Аксентије учествовао је, заједно са осамдесетак Морачана предвођених војводом Мином Радовићем, у Бици за Нови Пазар (1809)[13]. Тада су, као што је познато, Карађорђеви устаници извојевали побједу над Турцима.

По наговору Аксентија Шундића убијени су турски зликовци Хасан Мекић и Мурат Ђурђевић. Мекића је убио Мина Радовић, а Ђурђевића поп Андрија Драговић[14]. „Отада се закрви крајина / чак од Кома те до Корјенића, / нож сијева, крв се пролијева“[15].

Духовник и јунак Аксентије Шундић упокојио се у Господу 1826. године у селу Кутима, идући ка родном мјесту. Сахрањен је код манастира Светог Луке у Никшићкој жупи[16].

Овај знаменити Жупљанин, опјеван у више јуначких пјесама[17], био је носилац Ордена Свете Ане другог степена, којим га је одликовала руска царица Катарина Велика[18].

Потомци војводе Никше Грбљанина

Жупљани: Безмаревићи, Бечановићи, Бојовићи; Боровинићи (Бршно), Бошковићи, Војиновићи, Даковићи, Дачевићи, Ђиласи, Ђуровићи, Јаредићи, Јовановићи, Јоковићи, Јокићи; Кнежевићи (Заград и Кута), Кораћи, Костићи, Лакетићи, Мандићи, Миличићи, Мирковићи, Митровићи, Мићковићи, Мишовићи, Николићи; Павловићи, Пековићи, Перишићи, Пиндовићи, Поповићи из Старог Села, Радуловићи, Рашковићи, Стојановићи, Ћираковићи, Чворовићи, Шундићи[19].

Ровчани: Булатовићи, Минићи, Тапушковићи, Вељовићи; Влаховићи, Селићи; Шћепановићи, Драшковићи, Бећковићи; Илинчићи (потичу од Срезојевића), Поповићи (Колашин), Новаковићи (Липово)[20], …

Требјешани: Балићи (Никшићка жупа, Гајтан код Медвеђе – о.а.), Бућићи, Војводићи, Вујачићи, Драгићевићи, Дипићи, Јокановићи, Кљајићи, Симоновићи[21]; Бећировићи (потичу од Кљајића), Лопушине [Струг, Сировац, Брус (некдашњи Јокановићи)], Требјешани (бивши Дипићи), Грдинићи (Сировац)[22], Папићи[23] (сви који славе Светог Луку – о.а.),  Туровићи – Вујачићи (Гајтан), жупски Ђоковићи (потомци војводе Ђока Ј. Војводића)[24], …

Крсна слава свих Никшиних потомака (Никшића) је Лучиндан (31. октобар).

Жупско коло[25]

(одломак)

Књига једна танка стиже
у манастир Светог Луке,
написана од владике
Светог Петра, свете руке.

Жупљанима упућена
прво књига изговара:
„Поздрав пуку и благослов
црногорског господара“!

Затим књигом светитељ их
на устанак свијех зове,
понајприје главаре им –
оне старе витезове:

„Ти Илија[26], и кнез Дако[27]
и ти, оче Аксентија[28],
да је зулум додијао,
ви видите као и ја.

Но на ноге! Ево згоде:
на Стамбол се Москов креће;
све што жели, сад ил’ икад,
цар русијски учињеће“!

И народ се српски диже
по свој Жупи Грачаници;
да из града ко изађе,
не даваше па ни птици.

И устаде народ живо
да се коље на све стране;
не жаљаше свог имања,
нити главе, нити ране.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

А кад наста књаз Данило,
два рођака Бојовића[29],
сердар Шого[30] су два брата
и два брата Војводића –

Одметнуше опет рају,
и наново крв се проли:
ил’ град Жупи – Жупа граду,
ко ће коме да одоли?

Прегнуће је у Србаља,
Данило их књаз помаже:
три им брата отпремио,
да их кр’јепе и оснаже.

Жупљани се одржаше,
и сад више раја није:
као прави Црногорац
зна јуначки бој да бије.

На До Вучји сабаља су
понајвише уграбили;
ђе је било стани-пани,
свуда су се намјерили.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #189 послато: Јануар 22, 2017, 02:23:41 пре подне »

Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој

Храм је посвећен Св. апостолу Луки. По старом предању манастир је основала унука Вукана Немањића у XIII вијеку. Највише података о монашком животу имамо из XVII и XVIII вијека. Страдао од Турака 1853. године. Ктиторством књаза Николе (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу) обновљен 1881. године.

Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године.
Настојатељица је игуманија Ефимија (Никчевић)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #190 послато: Јануар 22, 2017, 02:40:57 пре подне »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #191 послато: Јануар 22, 2017, 02:57:24 пре подне »

Мало злоупотребе медијског простора :) Двојица Никшића, ја сам овај десно, Душан Вучковић, а лево је Петар Марковић, Ровчанин од Срезојевића, обојица Крагујевчани, срећемо се сваки пут на слави у цркви кад носимо колач и у школи наравно :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #192 послато: Јануар 22, 2017, 03:16:56 пре подне »

Аљоша Асановић
АСАНОВИЋИ живе у Книну, Житнићу, славе Св. Јована , овамо су се доселили из Кадијине Главице код Дрниша.Старина Асановића је из Херцеговине, где су рођаци са братством СПАЈИЋ, старином су из Роваца у Црној Гори.Док су били у Црној Гори, неки су се истурчили и презиме добили по претку Асану, који је био спахија, касније се поново вратили у православну веру.С њима у сродству су братство РАИЧЕВИЋ у Полицама код Требиња о којих су они Спајићи.Братство Асановићи су у току сеобе променили славу у Св. Јована

Одакле та погрешна информација да су у Житнић доселили из Кадине Главице? У Житнићу су од давнина, а за присуство у Кадиној Главици први пут чујем.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #193 послато: Јануар 22, 2017, 03:20:03 пре подне »
Одакле та погрешна информација да су у Житнић доселили из Кадине Главице? У Житнићу су од давнина, а за присуство у Кадиној Главици први пут чујем.
Већ сам рекао раније да за Асановиће и за Билиће, нису поуздане информације, пошто си ти други који је демантовао податке за Асановића...Хтео сам да избришем пост, али незнам како :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #194 послато: Јануар 22, 2017, 03:20:46 пре подне »

Мало у комшилук :) Славен Билић
Билићи живе у Ђеврском, Имотском, Книнском пољу и Цивљанима, славе Св. Јована и католици.Кажу да су се доселили из Ливна, а даље из Херцеговине око 1780, има их који су постали католици.У Херцеговини Билићи су огранак братства Рагужа, пореклом су од племена Никшићи

Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #195 послато: Јануар 22, 2017, 03:22:12 пре подне »
Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.
Пиши, бриши , није више валидно :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #196 послато: Јануар 22, 2017, 03:23:15 пре подне »
Пиши, бриши , није више валидно :)
Моја грешка, опет понављам , поставио сам непроверене информације за лика са слике

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #197 послато: Јануар 22, 2017, 03:32:37 пре подне »

Марко Ницовић
РОЂЕН: У Колашину, 10. маја 1946. године.

РОДИТЕЉИ: Отац Батрић рођен је 1899. године, а мајка Дмитра (дев. Влаховић) рођена 1910. године у Колашину. Отац је био службеник у општини, а Дмитра домаћица.

КРСНА СЛАВА: Свети Лука (и Ницовићи и Влаховићи).

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Ницовићи су настали из ширег црногорског братства Влаховића. Ницо, од кога настаје презиме, био је главешина Ровачких хајдука који су пресретали турске караване на путу од Босне ка Цариграду. Зато је никшићки паша хтео да се договори са њима да престану нападе на ове путнике, а да им он у замену да дукате, храну и слична добра.

Делегација је из Ровца, те 1763. године, кренула на преговоре са пашом у Никшић, али их је пред самим улазом у град сачекала пашина војска. Такву превару Ровчани нису очекивали , па је у крвавој борби од њих 65 само тројица преживело. Међу њима је био Ницо Влаховић. Због таквог подвига тадашњи владика је наложио да се потомци овог хероја назову Ницовићи.

Дакле, постојбина Ницовића је село Ровца у кањону Платије, на путу од Колашина ка Подгорици.

РОДОСЛОВ ПО МУШКОЈ ЛИНИЈИ: Ницо-Периша-Вуксан-Богдан-Бајо-Батрић-Марко.Сви су били Ровчани и војници.

О ПРЕЦИМА: После протеривања Турака, краљ Никола је 1875. године Ровчанима дао да населе Колашин. Тако је прадеда Богдан добио земљу око Биоградског језера и Колашина.

Деда Бајо је погинуо у бици на Мојковцу, а био је најбољи стрелац у Ровцима и шеф свих стрелаца.

Отац Батрић је био првоборац у Другом светском рату, али је рањен 1942. године па је остао ратни војни инвалид.

Баба по оцу је Милена Кргушић, сестра чувеног сердара и перјаника краља Николе Јанка Кргушића. Деда по мајци је Никола, бавио се трговином.

ОДЛИКОВАЊА: Сва одликовања Ницовића опљачкана су у Првом светском рату када су Аустријанци ушли у Црну Гору. Једино преостало које Марко Ницовић чува је сребрни официрски грб Краља Николе са двоглавим орловима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #198 послато: Јануар 22, 2017, 05:55:39 пре подне »
Занимају ме Никшићи, мој прађед рођен у XIX вјеку је потомцима говорио да смо ми од Никшића (племена не града) а све се дешава у Босанској Крајини у селу Врбљани у близини извора ријеке Сане. Колико ја знам и његов ђед или прађед рођен је у истом селу.
Ја знам доста о Никшићима, о постанку и поријеклу али не знам о каснијој генези, тј. о разиласку и расељавању. Ми не славимо Лучиндан као крсну Славу али нам је то једна од четири "мале" Славе.
"Maла" слава може бити и бивша слава уколико се променила...

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #199 послато: Јануар 22, 2017, 11:55:00 пре подне »
Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.

Pa valjda znaš da je nacionalnost glupost...pa i Dado Pršo se smatra Hrvatinom...

I on je imao svog Dadu prije par stotina godina... ;D ;D