Интересантно, па Мркоњић Град можда пасује у неке од ранијих миграција.
По свему сто сам прочитао, а то је углавном већ ту, мени је највише логично да је конотација-надимак Црни под утицајем његовог кожног обележја. То је мени и логично како већина људи површно гледају ако немају директан контак или је завист у питању. Ако те неко врло успешно удара топузом по глави ти ћеш га описати као Мађари својим језиком Јована Ненада на Википедиа.
Сад ћу ја мало да идем на тангенту. Тамна кожна обележја су више присутна код азиске генетике, нарочито Монгола и северо-источних Кинеза који су и крупнији грађом. Азијска ДНК уопште и има више промена са хајпер концетрацијама меланом пигмента, које некад довод до тамнијих области коже. Када дете има области затамњење коже, често око гузе и леђа, то се у Енглеском језику зове Могол Спотс. Ја не тврдим велику стручност на ову тему али то и није нека велика наука. Ако за моменат узмемо то као могућу чињеницу, онда је неко у Јовановом скоријем Аутосомал ДНА био оригинални Азијат ... можда Hun или Монгол по ДНК пореклу.
Gingis Khan, вођа Монгола је био у тој истој области око 1270 године. Неких 200 година пре Јована Ненада. Џингис Кхан се свуда води као необично интелегентан и невероватно окрутан вођа. Врло успешан војсковођа чак и по стандардима Александра Валикога. Оцењује се да је смањио популацију земаљске кугле за 11% у време своје владавине. Како се утврђује успешан војсковођа, брзо постане јасно. Џингис Кан је волео да даје свим младим девојкама Еуро-Азије своје семе, а он је био тамне пути. Гентичари су израчунали да је могуће да данс чак 16 милиона људи има његове гене. Можда и ви чак и ако сте данас светле коже. О томе другом приликом. Било је неколико генеолошких чланака како изузетно велики број људи има исте мутације, специфичне њему.
Доста раније Атила Бич Божији је у Панонији растеривао Римљане и узео 442 године, сада наш град који је дао рекордних 10 Римских императора. Нико није распростирао ДНК толико пуно као освајачи, мада је врло мало Хуна у Хунгарима остало. Било је много више у Ненадово време. Па ако би испало тако некако, то би и објаснило срамежљивост Јована Ненада. Прича о божијем обележавању цара много привлачније звучи када ти се грло осуши, срце лупа из грудију и ти у бој против потомака Хуна крећеш иза неког тамнопутог врага.