Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[drajver]

Кондић, Ђурђевдан, Тршић, Лозница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Г у Табели Српског ДНК пројекта - дробњачким Караџићима.

Тестирани је навео предање према коме је Кондићима раније презиме било Караџић, као и да су се у Тршић у 18. веку доселили из Петњице у Дробњаку. Наводи слични овоме могу се наћи и у литератури, а, наравно, неретко у вези са најпознатијим припадником овог рода, Вуком Стефановићем Караџићем. Тестирани ми је рекао да је, према породичној причи, његов директни предак био рођени брат Вуковог деде.

Кондић се по хаплотипу савршено уклапа у род Караџића из Дрбњака; шта више са тестираним из Палежа код Жабљака има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Остаје једино нејасно зашто Кондићи славе Ђурђевдан, док Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан.

У сваком случају, генетика је потврдила предање. Овим би требало да смо сазнали хаплогрупу Вука Стефановића Караџића и Јевте Савића Чотрића.

Вук Караџић овако пише у Српском рјечнику:

"Taкo су и моји стари саселивши се из Херцеговине изнајприје славили и Ђурђев дан и Аранђелов дан, т.ј. једно славили, а друго прислављали; а послије су мало по мало Аранђелов дан изоставили са свијем, а Ђурђев дан задржали, и ја сам се као дијете чудио гледајући у икону светога Аранђела, а Ђурђев дан се слави, и питао сам оца и стрица како је и за што је то, а они ми друго нијесу знали одговорити, него да смо ми у Херцеговини славили та обадва свеца и ону икону да је покојни дјед донио из Херцеговине и да смо ондје, у доњој земљи, изнајприје Аранђелов дан прислављали, а послије, особито како се старији брат мојега оца оженио од Аранђеловштака, да смо га оставили са свијем. "

[Небојша]

Обреновић, Никољдан, Скржути, Ужице, J1-P58>Y13481

Старије презиме Обреновића гласило је Томић, родовски надимак - Џагићи.

Генетски су Обреновићу најближи Станојевићи из Збојштице крај Ужица. Једна разлика на 23 маркера (деле једини вредност 10 на 391). Осим тога, ове две породице имају доста блиских поклапања на Косову и Метохији и југоистоку Србије.

[Небојша]

Обреновић, Никољдан, Скржути, Ужице, J1-P58>Y13481

Старије презиме Обреновића гласило је Томић, родовски надимак - Џагићи.

Генетски су Обреновићу најближи Станојевићи из Збојштице крај Ужица. Једна разлика на 23 маркера (деле једини вредност 10 на 391). Осим тога, ове две породице имају доста блиских поклапања на Косову и Метохији и југоистоку Србије.

Станојевићи и Обреновићи иначе потичу од истог претка, Обрена. У дефтеру из 1795. помиње се Обрен и његова три сина. Од сина Василија је Станоје по коме су Станојевићи узели презиме, а друга два брата су узели презиме Обреновић по оцу.

[Селаковић]

Обрадовић, Пантелијевдан, Трнава, Чајетина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Изненађујући резултат за мене. Наиме, чувши да се очекује тестирање ове породице помислих да ће испасти PH908, с обзиром да већ имамо тестиране Туцовиће из Гостиља који су Динарик Југ (PH908), славе Пантелијевдан, а у литератури важе за сроднике Обрадовића из Трнаве. У питању су два суседна села.

За саме Обрадовиће, сем што се помиње сродство са Туцовићима, може се наћи да потичу из пријепољског краја. Тестирани је навео да им је надимак (целој фамилији или његовом огранку?) „Тарлани“.

У најранијем писаном документу из 19. века који нам доноси имена већине домаћина из овог краја, а то је тефтер чибука из 1823. године, помиње се Стеван Обрадовић, који, у том тренутку, има највише брава у селу (177). Обрадовићи су иначе кроз 19. век уписивани и као Стевановићи и Милосављевићи, а и данас се један део фамилије тако презива.

Да је реч о старој фамилији, или, у најмању руку, разгранатој фамилији, говоре нам бројни (потенцијални) исељени рођаци:

У Горње Бранетиће почетком 19. века досељавају се Трнавци. Миленко Филиповић за њих каже да су старином од Сјенице – Старог Влаха, славе Пантелијевдан. У Стрмову код манастира Боговађе крајем 18. века доселио се предак Живојиновића, од братства Трнаваца са Златибора, славе Пантелијевдан. У ваљевским Жабарима од њих би требало да су Ђукићи, потомци Ђуке из Трнаве који се призетио у Бајиће (такође славе Пантелијевдан). Пред Први устанак у ваљевски Белошевац доселио се Вујо Трнавац из златиборске Трнаве и призетио се у Пејичане. Од њих су Вујићи, славе Пантелијевдан. Трнавци у Севојну су од Обрадовића из Трнаве, славе Пантелијевдан. У ужичкој Црној Гори срећемо их у Каменици (Трнавци), Бакионици (Богдановићи) и Гојној Гори (Трнавци). Сви славе Пантелијевдан.

Хаплотипови Обрадовића и Туцовића не подударају се на 5 од 23 упредива маркера. Једна разлика је двострука, док је најбитнија наравно разлика на маркеру 448. Да ли постоји веза Обрадовића и Туцовића може се поуздано утврдити једино дубљим тестирањем. Подсећам и да на 23андме имамо резултат Николића из Брекова код Ариља који славе Пантелијевдан - тестирани су као S17250.

[Đorđo]

И мени је било сумњиво да ли су стварно род са Туцовићима, а и сам Мићић као да суптилно прави ограду од тога када каже "веле да су једна породица са Туцовићима..." , при чему за Туцовиће наводи да су пореклом из Херцеговине, док за Обрадовиће наводи да су из Пријепоља. Уз то се ни родословно не могу повезати. Највероватније је сродство претпостављено на основу не тако честе крсне славе.

[Лука]

Јеремић, Ђурђевдан, Трипкова, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев комбинације 14-14 на 385 и вредности 22 на 635, у питању је хаплотип који је близу модала, али и поред тога нема неких ближих поклапања на пројекту.

Тестирани је оставио податак да су Јеремићи у Трипкову највероватније досељени из околине Чајнича.

[Владимир Бојановић]

Хаплотипови Обрадовића и Туцовића не подударају се на 5 од 23 упредива маркера. Једна разлика је двострука, док је најбитнија наравно разлика на маркеру 448. Да ли постоји веза Обрадовића и Туцовића може се поуздано утврдити једино дубљим тестирањем. Подсећам и да на 23андме имамо резултат Николића из Брекова код Ариља који славе Пантелијевдан - тестирани су као S17250.

Мислим да се на основу разлика на 23 маркера удаљеност између тестираних не може тврдити. Пример за то су недавно одрађени тестови Вучковића и Шћепановића на моје СНП-ове. Иако су ми њих двојица у табели "најудаљенији" по броју разлика на маркерима од свих тестираних Никшића (Шћепановић 8 разлика, Вучковић 7), ипак су испали позитивни на грану којој је одређена старост око 650 година, иако сам због разлика мислио да је удаљеност већа (с тим што постоји могућност да можда делимо још један СНП). С обзиром на то, по мени предање Обрадовића се може сматрати као потврђено, јер ако су говорили пре двеста година да су са Туцовићима сродници, значи да су ти људи имали неко предање да им је њихов заједнички предак живео можда пре 150-200 година, што би се уклопило у овај број разлика на маркерима.

[Лука]

Шапоњић, Стевањдан, Радијевићи, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираног Пауновића из Дучаловића, који је такође Шапоњић, се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Од Шапоњића из Комарана код Нове Вароши се разликује на 2 маркера од упоредивих 23.

[Atlantische]

Павићевић, Мала Госпојина, Пјешивци

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Изузев изузетно ретке вредности 437=15 (модал је 16 и имају га готово сви) и 570=12 коју дели са једним Херцеговцем из Корјенића све остале вредности Павићевићевог хаплотипа су модалне.

Тестирани у упитнику није навео из конкретно којег пјешивачког села је његов огранак братства. Да се претпоставити да је у питању До Пјешивачки где је почетком 20. века било 50 кућа Павићевића. По предању Павићевићи потичу из Трешњева у Цуцама и требали би да су сродни тамошњим братствима која припадају хаплогрупи J2a-M92>SK1357, што је овим резултатом доведено у питање.

Ово је иначе јубиларни 100-ти Y128028 хаплотип међ' Србљем.

[Иван Вукићевић]

По предању Павићевићи потичу из Трешњева у Цуцама и требали би да су сродни тамошњим братствима која припадају хаплогрупи J2a-M92>SK1357, што је овим резултатом доведено у питање.

Заправо, не постоји предање о сродству Павићевића са братствима из Вељих Цуца која припадају грани J2a-SK1357, већ смо само претпостављали да и Павићевићи припадају истој грани због резултата тестираног Пјешивца из Ускока, засеока Палежа код Жабљака. За Пјешивце из Ускока постоје два предања:
1) Андрија Лубурић је забележио да потичу од Пејовића из Дола Пјешивачког, који иначе важе за Лужане.
2) Вук Шибалић је такође забележио да потичу од Пејовића, али да су Павићевићи њихов огранак, те да Пјешивци потичу од Риста Павићевића.
Са овим резултатом видимо да Павићевићи и Пејовићи ипак нису исти род, као што је Шобајић и забележио у Пјешивцима, те да је Шибалићево предање нетачно.

Међутим, овај резултат је свакако неочекиван. Како због тога што до сада нисмо имали ниједно братство које припада грани G2a-Y128028 ни у Цуцама ни у Пјешивцима, тако и због резултата братстава из Мацавара у Бањанима која такође не припадају овој грани.

[Saponjic]

И по овом резултату рођака из Старог Влаха из села Радијевићи,види се да је I-Y13946 дефинитивно хаплотип Шапоњића из Старовлашких села,од истог братства које је још у 18веку живело у селу Комарани.Иако је било доста сумњи и несигурности код многих расељених потомака Шапоњића из села Комарани,данас и са другим презименима,овај резултат је потврда да смо сви потомци истог братства из села Комарани,иако се породична стабла много разликују,и сећање на исту фамилију избледело.Захваљујући ДНК тесту видимо да смо сви Шапоњићи у Србији једна породица,из истог села,од истог претка.

[Иван Вукићевић]

Курмазовић, Никољдан, Расна, Пожега, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду Копривица и Тупањаца чија је матица у Бањанима. Једина специфична вредност коју поседује је DYS576=19, док је модална вредност за овај род 17 на том маркеру. Курмазовић има неколико блиских поклапања (22/23) у оквиру овог рода.

Љуба Павловић је забележио следеће:
Курмази су одмах преко Увца према Доброселици, има их 4 куће, славе Никољдан.

Према предању потичу из Вранеше код Нове Вароши, а даљим пореклом су наводно од Бурмаза из Херцеговине.

[Црна Гуја]

Ратковић, Јовањдан, Бечањ, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина специфична вредност је DYS385=11-13. Има потпуно поклапање на 17 маркера са Мандићем из Љубића код Чачка (слави Аранђеловдан), док се од Кувељића из Милешеве код Пријепоља (слави Ђурђевдан) разликује на само 1 од 17 маркера. На 1 од 23 маркера разликује се од Бајића из Бугојна који такође слави Јовањдан, али је разлика управо на маркеру DYS385, па нека ближа веза можда и не постоји. Нешто даља поклапања има са двојицом тестираних из околине Цетиња, Јабланом из Добрског Села и Вујовићем из Чуковића, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера, с тим што се могућа веза може евентуално успоставити преко ретке вредности DYS385=11-13. Ратковићи су по наводима из литературе даљим пореклом из Новог Пазара:

"РАТКОВИЋИ славе Св. Јована. Дошао им је дед из Новог Пазара те су га с тога звали и Милан Пазарац."

https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-be%C4%8Danj-%C4%8Da%C4%8Dak/

[Лука]

Крстајић, Никољдан, Пашина Вода, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Прилично модалан хаплотип за дробњачки род са доста блиских и потпуних поклапања. Старо презиме Крстајића је гласило Поповић, и огранак су Новљана, што и генетика потврђује.

У литератури је о Крстајићима забележено:

КРСТИЋИ – КРСТАЈИЋИ

(живе на Пашиној Води, Јаворју, Мотичком Гају и Жабљаку)

Воде поријекло од Поповића, а садашње презиме су добили по Крсту Поповићу.

Породично предање о овом братству казује да су Поповићи једна од најстаријих породица у Дробњаку. У Дробњак су дошли из Бањана, а у Бањане из Босне из околине Травника. Босну су напустили њеним падом под Турке 1463. године, када се племе Новљани иселило. Тада су се населили у селу Чарађу код Гацка. Ту се нијесу дуго задржали, односно остали су до пада Херцеговине под Турке 1482. године, када се селе на Бањанску висораван и насељавају под планином Његош, гдје су живјели око сто година. Били су познати сточари и вриједни домаћини. Док су живјели под планином Његош, учествовали су у свим бунама и бојевима које су у то доба вођене против Турака. Нарочито су се истакли у Морејском рату, који је водио никшићки војвода Грдан против Турака. Када су Турци у крви угушили устанак, Поповићи се са осталим дробњачким породицама селе у Дробњак и насељавају се у Комарници.

https://www.poreklo.rs/2012/02/19/poreklo-prezimena-krstajic/

[Небојша]

Басарић, Ђурђевдан, Барлете, Госпић, Лика, I2-Y3120

Басарићи би требало да су део сеобе из Северне Далмације. Генетски су сигурно блиски породицама које су A1328. Админи I2 би то могли проверити, али чини се да су им најближи Јевтићи са Озрена, као и неке породице из Источне Босне, Пиве и Мачве. У Лици је веома раширена ова подграна I2, па можда није искључена веза са Родићима и Лалићима.

Лика је једна од српских области са највише I2-Y3120 PH908-.

[Небојша]

Додао бих да и на 23andme има неких Басарића (вероватно Крајишници), који су S17250, што би ишло у прилог подграни A1328.

[drajver]

Басарић, Ђурђевдан, Барлете, Госпић, Лика, I2-Y3120

Басарићи би требало да су део сеобе из Северне Далмације. Генетски су сигурно блиски породицама које су A1328. Админи I2 би то могли проверити, али чини се да су им најближи Јевтићи са Озрена, као и неке породице из Источне Босне, Пиве и Мачве. У Лици је веома раширена ова подграна I2, па можда није искључена веза са Родићима и Лалићима.

Лика је једна од српских области са највише I2-Y3120 PH908-.

Занимљива породица, доста стара на крајишком тлу. Они не би требали бити досељеници из Далмације. Сматра се да су још за вријеме Турака живјели у Смиљану и да је један дио ту дочекао и Аустријанце 1680-тих. Други Басарићи су привремено били избјегли у околину Бриња и Оточца, па су се вратили у Лику и насељавали по другим мјестима.

Било би интересантно видјети да ли су лички православни Басарићи повезани са католичким Басарима из Прилишћа на Купи. Басари на Купи су дио сеобе тзв. Влаха Истрије из Мушковца код Обровца 1538. године. Они би требали бити из оне групе влаха која је у Далмацији боравила и пре доласка Турака.

[Селаковић]

Басарић, Ђурђевдан, Барлете, Госпић, Лика, I2-Y3120

Басарићи би требало да су део сеобе из Северне Далмације. Генетски су сигурно блиски породицама које су A1328. Админи I2 би то могли проверити, али чини се да су им најближи Јевтићи са Озрена, као и неке породице из Источне Босне, Пиве и Мачве. У Лици је веома раширена ова подграна I2, па можда није искључена веза са Родићима и Лалићима.

Лика је једна од српских области са највише I2-Y3120 PH908-.

У сваком случају, јако личе на хаплотип Пивљана, за које знамо да су S17250>A1328. Занимљив резултат.

[filipi]

Занимљива породица, доста стара на крајишком тлу. Они не би требали бити досељеници из Далмације. Сматра се да су још за вријеме Турака живјели у Смиљану и да је један дио ту дочекао и Аустријанце 1680-тих. Други Басарићи су привремено били избјегли у околину Бриња и Оточца, па су се вратили у Лику и насељавали по другим мјестима.

Било би интересантно видјети да ли су лички православни Басарићи повезани са католичким Басарима из Прилишћа на Купи. Басари на Купи су дио сеобе тзв. Влаха Истрије из Мушковца код Обровца 1538. године. Они би требали бити из оне групе влаха која је у Далмацији боравила и пре доласка Турака.

Ovo nadjoh

Порекло презимена Басарић
Posted by: dizajn123 Posted date: фебруар 11, 2012 In: Презимена | comment : 3
Презиме Басарић се, према књизи Велимира Михајловића „Српски презименик“, први пут бележи на острву Брачу 1574. године. Затим у Ковиљу (Бачка) 1778. године; у Багрдану, пореклом из Лебана; У Свилајнцу; У селима Веширевића Врањска, Острожница и Мали Радић у Поуњу (сви пореклом из Лике после 1878.); у Бијелом Камену и Милатовићима у Горњем Драгачеву (Србија); стариначка породица у Вељој Међи у Херцеговини; у Капљуву (Бравско, Босна, пореклом из Лике); у Хрватској набројније у Госпићу и Новој Градишки.

[Небојша]

Занимљива породица, доста стара на крајишком тлу. Они не би требали бити досељеници из Далмације. Сматра се да су још за вријеме Турака живјели у Смиљану и да је један дио ту дочекао и Аустријанце 1680-тих. Други Басарићи су привремено били избјегли у околину Бриња и Оточца, па су се вратили у Лику и насељавали по другим мјестима.

Да, они су ипак нешто старији на том подручју. Међутим, њихова генетика упућује на простор Старе Херцеговине, а то се слаже и са оним што Павичић каже у вези старијих родова са смиљанског подручја.

"Turci su u sredini 16. st. doveli na to tlo pastirsko srpsko naselje od Lima i Tare, a ono je nastanilo bolje zemlje oko turskih tvrđava u Bužimu, Krčmariću, Bogdaniću i Smiljanu. U turskom raspu većina je toga srpskoga naselja izbjegla na kraiišku stranu te se neko vrijeme nalazila u velikim raseličkim taborima u Otočcu i Brinju. Na svom je starom tlu ostalo samo desetak porodica, koje su svoje zemlje održale sve do nove seobe. To su bili Basarići, Rogići, Gajići, Katići, Lemajići, Pejnovići, Rajčevići, Uzelci i Vujnovići."

Иако Павичић није могао имати тачне податке о ово старијој сеоби, чини се да није пуно промашио. На овом списку за сада, осим Басарића I2-Y3120, имамо PH908, J2b-M205 и N-P189.2, па сеоба из Полимља звучи логично.