Аутор Тема: Мало породичне статистике  (Прочитано 2077 пута)

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Мало породичне статистике
« послато: Јун 12, 2019, 09:43:21 пре подне »
Стицајем много околности једна фамилија углавном из Баната је сачувала своје породично стабло још од 1750 године. Највише захваљујући сеоском учитељу који је средином XIX века записао породично стабло, па се сада подаци из матичних књига и домовника могу упарити са тим стаблом. Ово велико стабло сада има 1994 имена и за велики број имамо црквене документе о рођењу, венчању и смрти. Ја сам уносио те податке на сајт myheritage, а он омогућава и мало статистике. Овде вам прилажем неке од тих података.

По мени је веома важан податак о просечном добу добијања детета који је за мушкарце 29 година. Значи да се тај податак у принципу може узети за просек размака између генерација.

Иначе највећи део овог стабла се односи на место Ново Милошево (некада Карлово) у Банату, али има података из Шумадије, Славоније, итд.
У стабло нису уношени подаци за децу која су рано умрла, па имајте то у виду да статистика о броју деце показује податке само о ПРЕЖИВЕЛОЈ деци. Поред тога за раније време, почетак XIX и XVIII век немамо податке о женској деци, тако да је број деце по породици вероватно далеко већи али ово су расположиви подаци.









« Последња измена: Јун 12, 2019, 09:46:06 пре подне argajl »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #1 послато: Јун 12, 2019, 12:08:01 поподне »
Стицајем много околности једна фамилија углавном из Баната је сачувала своје породично стабло још од 1750 године. Највише захваљујући сеоском учитељу који је средином XIX века записао породично стабло, па се сада подаци из матичних књига и домовника могу упарити са тим стаблом. Ово велико стабло сада има 1994 имена и за велики број имамо црквене документе о рођењу, венчању и смрти. Ја сам уносио те податке на сајт myheritage, а он омогућава и мало статистике. Овде вам прилажем неке од тих података.

По мени је веома важан податак о просечном добу добијања детета који је за мушкарце 29 година. Значи да се тај податак у принципу може узети за просек размака између генерација.

Иначе највећи део овог стабла се односи на место Ново Милошево (некада Карлово) у Банату, али има података из Шумадије, Славоније, итд.
У стабло нису уношени подаци за децу која су рано умрла, па имајте то у виду да статистика о броју деце показује податке само о ПРЕЖИВЕЛОЈ деци. Поред тога за раније време, почетак XIX и XVIII век немамо податке о женској деци, тако да је број деце по породици вероватно далеко већи али ово су расположиви подаци.











Банат је душу дао за свако истраживање породичног порекла и штета је што се стари Банаћани не баве мало више овом тематиком. У сваком случају, врло је занимљив прилог који си направио. У односу на моје породилно стабло има подударности у смислу просека година код добијања детета (око 30)  ал опет неке ствари су другачије јер код тебе у статистику не улазе умрла деца. У сваком случају мој закључак је да су се после 1945.године многе ствари промениле, највише што се тиче броја рођене деце и њиховог кратког животног века.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #2 послато: Јун 12, 2019, 07:07:35 поподне »
Хвала на коментару.

Пар мојих размишљања

У принципу мислим да се не може генерализовати кратак животни век у периоду пре 1945. Имам доста примера људи који су живели преко 80 година, а родили су се још у XVIII веку. Чак бих рекао да се може видети тренд смањења животног века након 60-их година прошлог века, отприлике би се могао поклопити са пресељењем из сеоских средина у градове, деде рођене почетком XX века живели и 70–90 год, њихови синови 50–70. Наравно било је лоших периода, болести, ратови итд.

Што се тиче просека година код добијања детета мислим да је овај податак веома значајан за родословце из разлога што је изведен као просек из великог узорка – 1545 особа са годинама рођења из црквених домовних протокола.

Пример (прва колона је рођење, друга је кад је особа умрла, а трећа је венчање.


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #3 послато: Јануар 22, 2022, 08:50:01 поподне »
Хвала на коментару.

Пар мојих размишљања

У принципу мислим да се не може генерализовати кратак животни век у периоду пре 1945. Имам доста примера људи који су живели преко 80 година, а родили су се још у XVIII веку. Чак бих рекао да се може видети тренд смањења животног века након 60-их година прошлог века, отприлике би се могао поклопити са пресељењем из сеоских средина у градове, деде рођене почетком XX века живели и 70–90 год, њихови синови 50–70. Наравно било је лоших периода, болести, ратови итд.

Што се тиче просека година код добијања детета мислим да је овај податак веома значајан за родословце из разлога што је изведен као просек из великог узорка – 1545 особа са годинама рођења из црквених домовних протокола.

Пример (прва колона је рођење, друга је кад је особа умрла, а трећа је венчање.



Svaka čast na zapažanjima!

Ja sam baveći se precima, primetio da su ljudi rođeni 1880.-ih, 1890.-ih i 1900.-ih godina, živeli od ~ 72 do ~ 92 godine starosti, dok su ljudi rođeni 1910.-ih i tokom prve polovine 1920.-ih godina, živeli od ~ 57 do ~ 74 godine starosti.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже NecaPereca995

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #4 послато: Мај 15, 2023, 11:29:57 пре подне »
Ne znam da li sam u pravoj temi. Ali odakle početi sa pravljenjem porodičnog stabla? Istraživanje korena? Baba i deda baš ne mogu sve da ispričaju, a ova tema me zanima, s obzirom da moj porodica nosi prezime koje je izuzetnoooo retko, čak i ne znam da li kod nas postoji iko ko da se preziva kao mi. :D Ni rpođaci ne žive ovde

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #5 послато: Мај 15, 2023, 11:41:34 пре подне »
Ne znam da li sam u pravoj temi. Ali odakle početi sa pravljenjem porodičnog stabla? Istraživanje korena? Baba i deda baš ne mogu sve da ispričaju, a ova tema me zanima, s obzirom da moj porodica nosi prezime koje je izuzetnoooo retko, čak i ne znam da li kod nas postoji iko ko da se preziva kao mi. :D Ni rpođaci ne žive ovde

Јш само да чујемо како гласи презиме и то ће бити добар почетак.

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #6 послато: Мај 15, 2023, 10:18:40 поподне »
Переца ваљда?!?  :D

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Мало породичне статистике
« Одговор #7 послато: Мај 16, 2023, 03:27:04 поподне »
Ne znam da li sam u pravoj temi. Ali odakle početi sa pravljenjem porodičnog stabla? Istraživanje korena? Baba i deda baš ne mogu sve da ispričaju, a ova tema me zanima, s obzirom da moj porodica nosi prezime koje je izuzetnoooo retko, čak i ne znam da li kod nas postoji iko ko da se preziva kao mi. :D Ni rpođaci ne žive ovde

Постоје и друга јединствена презимена, само је питање за шта смо све чули.

У сваком случају, да ли овде или приватном поруком... слободно :)

Уобичајено је да се почне разговором са старијима, записивањем, потом цртањем, поновним разговором са њима (са сређеним сликама стабла) где се стари могу досетити још нечега када виде то што говоре...
Лепо је добацити колико се може у старо време, после чега се може упутити у архив(е), или дати неком другом да изврши истраживања тамо.