Ово је вероватно кључно. Увек имамо илузију да смо ми могли нешто да се питамо. Иако нисам живео у то доба, вероватно је било као и сада, дакле велики су одлучивали.
И са овим се слажем. Но ако је икад и постојао тренутак да је Србија била у прилици да изгура своје, то је било тада. Не верујем да су велике силе Краљевину СХС доживљавале другачије него као српску хегемонију под плаштом уједињене краљевине јужних Словена (слично као однос Енглеске и Уједињеног краљевства), па би свакако радије прихватили мању српску државу него већу. Сумњам да је ико ко је тада у Србима видео некакву будућу потенцијалну опасност до те мере могао бити далековид па да у прављењу веће државе види подметање кукавичјег јајета Србији, што у суштини јесте био случај. А у некој мањој држави у којој би Срби били већина, словенске мањине би се много лакше асимиловала са шансама да таква држава заиста опстане. На страну и то што се од оних остатака Југославије који не би припали Србији сигурно не би формирале нове државе, данашњи "непријатељи" условно речено, већ би ти рестлови били расподељени између Италије, Аустрије, Мађарске, што је великим силама могло само да годи.