Мислим на ово подручје са зеленим линијама у З.Србији које се умногоме поклапа са власима Смедерева 1477 г. Тамошња села попут Негришора итд.
Овдје на мапи као могући период селидбе се помиње 9-10. в., знам да се нека од тих села помињу у српским документима 1405. г. дакле сигурно су у то доба те влашке групе већ постале седентарне.
Такођер јављају се ту код њих нека упечатљива лична имена као нпр. Угрин. Која се јављају и код Крича и Угреновића јужније. Мислим да врло могуће и Кричи потичу од ове групе (јер ту постоји сад и трећа грана која могуће има везе са овом групом). А и сами Кричи имају генетске везе опет са Трансилванијом, па би ти Румуни онда потекли од те групе. Лично име Угрин бих повезао са Угрином Чаком који је контролисао сусједно подручје. То би индицирало да је група била ту и бар крајем његовог доба.
У сваком случају ту је био велики број повећих влашких кнежина већ 1477. па има основа да се претпостави да су ту 1335. постојали самоуправни елементи да се каже да је Богдан био "у својој земљи". Као да су имали широку аутономију под којом год државом да су били.
Нема пуно историјских података о том подручју који би говорио ко је чврсто држао то подручје, ту је била и Византија до краја 12 в., са сјевера угарскаса југа Србија.
Да ли се ради можда о миграцији усљед ширења првог Бугарског царства.. Но опет налазим код те групе и неке "туркијске" (куманске?) елементе такођер.
Видимо овдје и ову дугачку линију која иде од централне Србије ка Марамурешу. Мислим да та влашка група јесте тако касно дошла, по документарним доказима, и дакле одвојено од неке румунске главнице.
Власи који се помињу у оснивачкој повељи манастира Жича (1220.) су управо с јужног дијела овог подручја. То је други најранији спомен Влаха у српским писаним изворима.
Први спомен Влаха је из Хиландарске повеље (1198.) везан уз некакву планину Богаву ли Богачу. Не знам гдје би она могла бити.
