Жакуле R1a-M458>L1029>YP417>YP728>YP6047>FT285270>FT288648

[drajver]

Жакула, Петровдан, Врпиле/Кореница

[drajver]

167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.

[drajver]

Тренутно филогенетско стабло гране R1a-M458>YP6047>FT285270

R1a-FT285270* Румун? (био на стаблу, склоњен)
R1a-FT285270>FTA38866 Спајић и Дабесковић
R1a-FT285270>FT21089* Украјинац Коцур (могуће балканског поријекла)
R1a-FT285270>FT21089>FT288648 Драшковић, Јагодић и Жакула

Старост гране FT285270 по YFullu се процјењује на 1150 година, иако сматрам да је нешто старија (на YFullu нема Коцура, Румуна и Жакуле). У сваком случају вјероватно се ради о словенском становништву које се кретало преко доњодунавског правца. Занимљиво је да узводна грана YP6047 показује јаку сјеверну балтичку тенденцију, па су вјероватно оформљени у оквиру неке словенске популације која је била на самом додиру балтског и словенског елемента.

[Malesevic]

Мислим да и мој резултат припада овом роду.

[drajver]

Мислим да и мој резултат припада овом роду.

Да, припада. Тему свакако треба допуњавати са подацима о тестираним породицама рода. Зато је и отворена.

Овдје су значи издвојени крајишки огранци хаплогрупе FT288648, а род је именован по Жакулама ( то је радна верзија) јер је Жакула једини из овог рода на подручју Крајине урадио BIGY700 тест.

Сама мутација FT288648 је стара око 800-900 година. Значи 12-13. вијек, сеобе у Крајину су се дешавале крајем 15. и у 16. вијеку. За крајишке огранке  треба открити SNP-ове испод FT288648 који су се развијали само у Крајини, након губљења везе са источним српским крајевима.

Када будеш урадио неки од дубинских тестова (ако будеш урадио), знаће се и колико је стара твоја веза са Жакулама, тј. да ли испод FT288648 дијелите неку заједничку мутацију.

[drajver]

Жакуле су род који се на подручју Лике кроз писане докуемнте може пратити од почетка 18. вијека. У попису Лике 1712. године пописани су у великом броју насеља на подручју Коренице, али и у Висућу (Удбина). Нећу наводити појединачне уписе, пошто их има више. Веома често су пописивачи мијешали Жакуле и Дракулиће приликом пописа, па тако за исте особе имамо уписане облике који личе и на Дракулић и на Жакулић. ( У Висућу нпр. Milouan Trakolik и Milouan Tsakolik).

Осим ширег кореничког подручја,  на подручју Лике Жакула је било и на подручју Брлога, гдје се читав један заселак насеља Дреновог кланца назива Жакуле. Жакуле у Брлогу славе Часне Вериге, а Жакуле на подручју Коренице Петровдан. У суштини, ради се о истој слави, па се брлошке и кореничке Жакуле основано могу сматрати истим родом. Питање је само када и одакле су брлошке Жакуле дошле у околину Брлога? Сам Брлог је Србима насељен у сеоби iz 1611. године. Павичић некритично све Србе присутне у околини Брлога данас, самим тим и Жакуле, смјешта у ту сеобу из 1611. године, међутим све указује да је један дио брлошких Срба дошао на то подручје тек 1685. године и то као пребјези са турске територије усљед избијања Бечког рата. Ивић је објавио списак тих пребјега из 1686. године који су се смјестили у околини Оточца. Међу тим пребјезима препознајемо и презимена неких кореничких Срба (Прица нпр.).Неки други подаци указују да су се ти пребјези из Коренице касније договорно вратили на своје старе земље у Кореници. Претпостављам да су и Жакуле, као једна од бројнијих кореничких породица, биле међу њима. У списку тих пребјега 1686, има презимена чију транскрипцију треба провјерити: Скоклић, Секулић ( није искључено да је неко од њих погрешно транскрибовано, а да се заправо ради о Жакулићима).

Како год, Жакуле су једним дијелом остале на подручју брлога (Дреновог кланца) док су другим дијелом населиле више насеља на подручју Коренице и Крбавског поља. Према Босанској крајини, Банији и Славонији ширили су се из Лике. Занимљиво је да је у Поуњу и Банији заступљенији облик Џакула (негдје се јавља и Ђакула), док се у Славонији срећу оба облика. Жакула није било на Кордуну. У највећем броју случајева Жакуле (Џакуле) славе Петровдан, негдје су по свој прилици славили и Ђурђевдан (бар тако стоји у шематизму), а Никољдан су славиле Џакуле у Славском пољу код Вргинмоста. Постоји информација да је Жакула било у насељу Оштра Лука код Санског Моста и да су тамо славили Лучиндан (али ово сам прочитао само као информацију на интернету).

Ово би требао преглед насеља у Крајини у којима су Жакуле (Џакуле ) живјеле почетком 20. вијека:

У Лици:

Жакула, Часне Вериге, Брлог (Дренов Кланац-Жакуле), Оточац
Жакула, Д.Врховине (Сеоци Рудопоље), Оточац
Жакула, Петровдан, Кореница-Градина Кореничка, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница-Јасиковац, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница-Крст, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница-Врпиле, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница-Михаљевац, Кореница
Жакула, Петровдан, Кореница-Оравац, Кореница
Жакула, Петровдан, Врело, Кореница
Жакула, Петровдан, Дракулић Ријека, Кореница
Жакула, Петровдан, Бјелопоље (Грабушић), Кореница
Жакула, Петровдан, Петрово Село (Личко Петрово Село), Кореница
Жакула, Петровдан, Небљуси (Мелиновац), Кореница
Жакула, Петровдан, Висућ (Буковац), Кореница
Жакула, Петровдан, Висућ (Висућ), Кореница

На Банији:
Џакула, Дубица (Дубица), Костајница
Џакула, Живаја (Шаш), Костајница
Џакула, Петриња (Небојан), Петриња
Џакула, Петриња (Петриња), Петриња
Џакула, Шушњар (Шушњар), Петриња
Џакула, Глина (Мајске пољане), Глина
Џакула, Перна (Перна), Вргинмост
Џакула, Вргинмост (Пјешчаница), Вргинмост
Џакула, Никољдан, Славско Поље (Славско Поље), Вргинмост
Џакула, Вргинмост (Вргинмост), Вргинмост

У Славонији:
Џакула, Петровдан, Граовљани (Дереза), Пакрац
Жакула, Петровдан, Ступовача (Ступовача), Кутина

У Босанској крајини:
Џакула, Петровдан, Добросело, Босанска Крупа
Џакула, Петровдан, Мразовац, Босанска Крупа
Џакула, Петровдан, Стабанџа, Босанска Крупа
Џакула, Петровдан, Изачић, Бихаћ
Џакула, Петровдан, Клишевић   Бихаћ
Џакула, Петровдан, Рачић, Бихаћ
Џакула, Петровдан, Рибић, Бихаћ
Џакула, Петровдан, Сеоце, Бихаћ
Џакула, Петровдан, Видовска, Велика Кладуша
Џакула, Петровдан, Јоховица, Велика Кладуша
Џакула, Петровдан, Шиљковача, Цазин
Џакула, Петровдан, Клековци, Козарска Дубица
Џакула, Петровдан, Гуњевци, Козарска Дубица
Џакула, Петровдан, Велико Паланчиште, Приједор

[Небојша]

На 23andMe постоји један резултат који на неки начин уноси забуну, барем код ових подгрмечких Џакула.

Џакула, Петровдан, Мајкић Јапра, Сански Мост: R1a-CTS3402

[жакула]

Хвала Драјверу на овом чланку (а и на свим осталим )
Покушаћу да се надовежем и напишем оно до чега сам ја успео да дођем.

Први сигуран помен презимена Жакула датира управо из споменуте 1611г. (Стјепан Павичић, сеобе и насеља у Лици):
"Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave."

Поред овог спомена 1611, постоји и запис који би потенцијално била још старија потврда постојања презимена, а реч је о наводу о формирању Српских Моравица (Српска православна митрополија карловачка, по подацима из 1905), где се каже:
„Српске Моравице, село, насељено 1596. са селима Вучинићсело, Хајдини, Стубица, Врбовско, Комленићи, Радошевићи, Тићи, Жакуле, Царевићи, ...“

Иако не можемо бити сигурни да је баш те године настао споменути заселак (будући да су Моравице насељаване и даље током 17.века) по положају засеока је то свакако могуће.
Заселак Жакуле постоји и данас у Моравицама, с тим што више нема Жакула (колико сам успео да испратим било их је до неког 19. века)

По повлачењу Турака из Лике 1690, део Жакула остаје у подручјима у које су дошли непун век раније (Брлог, Дренов Кланац..), а остатак насељава скоро искључиво подручје Коренице, што би могло значити да им је то потенцијално било станиште и пре миграција у аустријски део (Павичић наводи да су Срби у Брлог дошле из Подлапца, места између Удбине и Рибника, што је неких 20км јужно од Коренице).

Међу Жакулама постоји уверење да су Џакуле исто са Жакулама, док то није важило и за презиме Дракула / Дракулић, као ни друге сличне варијанте (Бакула, Вакула..)
То уверење је базирано како на истој комбинацији слава (Петровдан / Часне Вериге), тако и због двосмисленог записивања Ж – Џ у документацији тих крајева, које би језикословци могли боље објаснити, а због којег има још примера презимена које имају варијанте са Ж и Џ. 

Из Лике, која је очигледно извориште ових родова, Жакуле/Џакуле су се расељавали ка Босни (Џакуле из бихаћких села дели само Пљешевица од кореничких Жакула), Славонији, Банији, Војводини..
Било да су Жакуле или Џакуле, највећим делом су православни, са изузетком Џакула католика из Херцеговине (Столац и Чапљина), за које би интересантно било испитати да ли су и генетички повезани.
Од слава, скоро искључиво се славе Петровдан и Часне Вериге, изузетак је део Џакула са Баније који славе св.Николу.

Што се тиче варијанти презимена са –ић (Жакулић или Џакулић), није ми познато постојање тих облика међу Србима, док презиме Џакулић постоји код муслимана из Цазина.
Историјски, спомиње се и презиме Жакулић током 17.века (католици по свој прилици) као харамбаша у млетачко-турским ратовима и ослободиоца Клиса - једног од њих спомиње и Андрија Качић-Миошић у „Разговор угодни народа словинског“.
Нисам нашао да тог презимена и даље има у тим крајевима (нити у неким другим).

Од топонима, поред споменутог засеока у Моравицама, могли би споменути и село Џакуле између Добоја и Градачца. Село је у дужем периоду уназад чисто муслиманско, нисам нашао податке о корену назива тог села, а вероватније је да назив села предатира долазак предака његовог данашњег становништва.

Ко год има да допуни или коригује наведено, бићу му захвалан.

[drajver]

Први сигуран помен презимена Жакула датира управо из споменуте 1611г. (Стјепан Павичић, сеобе и насеља у Лици):
"Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave."

Проблем са овим Павичићевим наводом јесте што је то његова лична конструкција,а не запис пронађен у изворима. Он је у изворима пронашао податке о сеоби Срба у Брлог 1611. године, али није знао које породице су насељене у тој сеоби. Онда је закључио да су све српске породице на брлошком подручју из ове сеобе 1611. године, што у суштини није тачно. Поготово се то односи на Дренов кланац, који првобитно није био ни насељен у сеоби 1611. године. Из других извора, имамо податак да је значајан број породица избјегао из турске Лике 1685. године и привремено се настанио управо на подручју између Оточца и Брлога, а ту спада и Дренов кланац). Рецимо Милеуснићи су тек 1685. године дошли на подручје Брлога  из Широке куле, у коју ће се вратити неколико година касније, али их Павичић наводи као досељенике из 1611. године. Иста је ствар и са Прицама које се поименце помињу као пребјези 1685. године, а исто их Павичић наводи да су досељени 1611. Значи, Павичићев навод се не може сматрати релевантним. Додуше, Жакулићи се не помињу у списку пребјега 1685 (осим неких сумњивих транскрипција), али се не наводе ни у списковима крајишких војника из ранијег периода, а које је Ивић објављивао. Значи, за Жакуле децидно не можемо тврдити ни једно ни друго. Лично сматрам да су Жакуле на подручје Брлога биле досељене у групи кореничких Срба 1685. године. Разлог за овакаво мишљење лежи у томе , што су се коренички Срби организовано вратили у Кореницу из Брлога, и то након што им је писмено било гарантовано да ће добити исту ону земљу коју су посједовали неколико година раније. Жакуле су биле у тој групи кореничких Срба и мало је вјероватно да су се као брлошка старокрајишка породица могли "угурати" у ове кореничане и добити земљу у централном дијелу Коренице која је већ била писмено гарантована кореничким Србима. Наравно, ово питање могу ријешити само конкретни историјски извори.

Поред овог спомена 1611, постоји и запис који би потенцијално била још старија потврда постојања презимена, а реч је о наводу о формирању Српских Моравица (Српска православна митрополија карловачка, по подацима из 1905), где се каже:
„Српске Моравице, село, насељено 1596. са селима Вучинићсело, Хајдини, Стубица, Врбовско, Комленићи, Радошевићи, Тићи, Жакуле, Царевићи, ...“

Иако не можемо бити сигурни да је баш те године настао споменути заселак (будући да су Моравице насељаване и даље током 17.века) по положају засеока је то свакако могуће.
Заселак Жакуле постоји и данас у Моравицама, с тим што више нема Жакула (колико сам успео да испратим било их је до неког 19. века)

Овај назив насеља у Моравицама је свакако интересантан, и могао би бити повезан са личким Жакулама. Међутим, сеоба у Моравице је одвојен догађај од сеобе у Брлог, и само присуство имена Жакула на подручју Моравица не имплицира аутоматски да су Жакуле у Брлог дошле 1611. године. Са друге стране, на простору турске Лике, племенска група Жакула је могла постојати још у 16. вијеку. Одакле је могла отићи и у правцу Моравица. И у том смислу је ова информација драгоцјена.

Што се тиче варијанти презимена са –ић (Жакулић или Џакулић), није ми познато постојање тих облика међу Србима, док презиме Џакулић постоји код муслимана из Цазина.
Историјски, спомиње се и презиме Жакулић током 17.века (католици по свој прилици) као харамбаша у млетачко-турским ратовима и ослободиоца Клиса - једног од њих спомиње и Андрија Качић-Миошић у „Разговор угодни народа словинског“.

Ови Џакулићи муслимани код Цазина би могли бити интересантни, јер ако се не варам за њих се такође наводи поријекло из Лике. Занимљиво је да се у босанском петровцу наводи и изумрла муслиманска породица Џакула, а муслимани тог подручја су такође били насељавани из Лике.

У сваком случају, веома би занимљиви били за тестирање ови католички и муслимански Џакулићи/Џакуле.

[drajver]

Ово је тај дио из насељавања Коренице 1690. године како га је описао Војин Дабић у карловачком генералату. Помињао сам га и на теми о Лалићима и Прицама, али га постављам и овдје.

[жакула]

Проблем са овим Павичићевим наводом јесте што је то његова лична конструкција,а не запис пронађен у изворима. Он је у изворима пронашао податке о сеоби Срба у Брлог 1611. године, али није знао које породице су насељене у тој сеоби. Онда је закључио да су све српске породице на брлошком подручју из ове сеобе 1611. године, што у суштини није тачно. Поготово се то односи на Дренов кланац, који првобитно није био ни насељен у сеоби 1611. године. Из других извора, имамо податак да је значајан број породица избјегао из турске Лике 1685. године и привремено се настанио управо на подручју између Оточца и Брлога, а ту спада и Дренов кланац). Рецимо Милеуснићи су тек 1685. године дошли на подручје Брлога  из Широке куле, у коју ће се вратити неколико година касније, али их Павичић наводи као досељенике из 1611. године. Иста је ствар и са Прицама које се поименце помињу као пребјези 1685. године, а исто их Павичић наводи да су досељени 1611. Значи, Павичићев навод се не може сматрати релевантним. Додуше, Жакулићи се не помињу у списку пребјега 1685 (осим неких сумњивих транскрипција), али се не наводе ни у списковима крајишких војника из ранијег периода, а које је Ивић објављивао. Значи, за Жакуле децидно не можемо тврдити ни једно ни друго. Лично сматрам да су Жакуле на подручје Брлога биле досељене у групи кореничких Срба 1685. године. Разлог за овакаво мишљење лежи у томе , што су се коренички Срби организовано вратили у Кореницу из Брлога, и то након што им је писмено било гарантовано да ће добити исту ону земљу коју су посједовали неколико година раније. Жакуле су биле у тој групи кореничких Срба и мало је вјероватно да су се као брлошка старокрајишка породица могли "угурати" у ове кореничане и добити земљу у централном дијелу Коренице која је већ била писмено гарантована кореничким Србима. Наравно, ово питање могу ријешити само конкретни историјски извори.

Искрено, ја сам Павичића прихватио здраво за готово, без преиспитивања написаног, тако да ми предстоји поновно читање  

Овај назив насеља у Моравицама је свакако интересантан, и могао би бити повезан са личким Жакулама. Међутим, сеоба у Моравице је одвојен догађај од сеобе у Брлог, и само присуство имена Жакула на подручју Моравица не имплицира аутоматски да су Жакуле у Брлог дошле 1611. године. Са друге стране, на простору турске Лике, племенска група Жакула је могла постојати још у 16. вијеку. Одакле је могла отићи и у правцу Моравица. И у том смислу је ова информација драгоцјена.

Свакако, миграције у Моравице и Брлог су независне, није ми била намера да их повезујем уопште. Навод о Моравицама сам ставио више као потенцијално прво спомињање презимена, и то под претпоставком да је споменута насеобина тих Жакула настала приликом настајања и самих Моравица (а свестан сам да је цитат који сам навео свакако недовољан за тај закључак).
У том смислу, ако неко зна више о настајању Српских Моравица (као и осталим темама којих смо се дотакли), бићу захвалан на свим новим сазнањима.

[drajver]

Везано за Жакуле у Моравицама, сасвим је извјесно да су Жакуле у Моравицама живјеле у 18. вијеку. Мање је извјесно кад су се тамо населиле.

У историјским изворима имамо помене неких Жакула у Моравицама, први је помен из 1728. године, када се међу Гомирцима помиње старац Јаков Жакула, а 1770. године се помиње Тимотије Жакула из Моравица. Ово присуство Жакула у Моравицама је посвједочено и кроз име насеља названог по њима које постоји и данас, иако Жакула у Моравицама више нема.

Међутим, у попису Срба гомирске области из 1725 (који претходи овим поменима), нема помена Жакула. Ово су породице које су у том периоду живјеле на том подручју:




У то подручје, како је и речено, није било масовног усељавања касније, али је могло бити појединачних долазака. Постоји могућност или да су се Жакуле тамо доселиле након 1725. године, или да је Жакула било само надимак неког ранијег презимена из Моравица, а које се касније усталило као стално презиме. И наравно, трећа опција да су Жакуле једноставно пропуштене у попису. Али ово су неки подаци који се могу извући из сачуване грађе.

[drajver]

Џакуле из Славског Поља, Вргинмост, који славе Никољдан вјероватно нису повезане са Џакулама/Жакулама који славе Петровдан. То се основано може претпоставити и за Џакуле у другим насељима око Петрове горе (иако не знам славе за све). Ове Џакуле никољштаци дио су Срба са властелинства Сјеничак. То властелинство је припадало грофовској породици Драшковић и обухватало је више насеља између Петрове горе и Купе. Срби су се ту населили за врије Бечког рата, изгледа првобитно као кметови на Драшковићевим имањима, да би у наредним деценијама поправљали свој положај до крајишника-слободњака. На крају 18. вијека били су укључени у Карловачки генералат као прави крајишници.

Приликом склапања договора између грофова Драшковића и Срба из Сјеничака у априлу 1747. године, као један од потписника наведен је и војвода Иван Џакула, по свему судећи члан рода Џакула из Славског Поља.

Ово је дио листине на којем је уписано и његово име.



Наравно, до тестирања, увијек треба оставити могућност везе ових Џакула са Џакулама који славе Петровдан, али не вјерујем да се ради о истом роду. Правци миграција им се не поклапају.