Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055

[drajver]

Новаковићи су током XVIII века потврђени у следећим насељима на ширем подручју данашњег Вргинмоста: Брњавац (огранак је угашен), Кирин (крсна слава Ђурђевдан), Пецка Велика (крсна слава Никољдан) и Чемерница (крсна слава непозната). Стара Чемерница обухвата насеље Бакић из 1948. године, док је стара Пецка Велика уствари данашњи Црни Поток. Огранак из Козарца по свему судећи потиче из неког од ових изворних села Новаковића.

Село Мајдан сам спојио са глинским селима, пошто је крајем XVIII и почетком XIX века било у саставу Класничке компаније Прве банске крајишке регименте. Током XVIII века, Новаковићи су на потврђени у следећим насељима: Влаховић (крсна слава Никољдан), Дреновац (крсна слава Никољдан), Мајдан (крсна слава Никољдан), Мартиновићи (крсна слава Никољдан) и Равно Рашће (крсна слава Никољдан). Везано за Дреновац и Мартиновиће, то је један огранак, с тим што је део Мартиновића са Новаковићима временом припојен Дреновцу. Огранак из Мајског Тртника потиче од старијег огранка из Равног Рашћа, крсна слава је такође Никољдан.

Подручје Костајнице и Петриње нисам у потпуности обрадио, нити толико познајем те крајеве, али имам потврђено да Новаковићи из Бјеловца Горњег и Велике Градусе прослављају Ђурђевдан (оба огранка потврђена су током XVIII века у тим селима).

Сад је јасније. Колико сам видио, ипак се највећим дијелом ради о слављеницима Ђурђевдана и Никољдана. Сеобе зрмањских аранђеловштака су нешто касније и вјероватно нису ни добациле до Баније и Кордуна.

[drajver]

Лукићи који славе Аранђеловдан су још једна породица овог рода која се помиње у предањима. Постоји тестирани Лукић из Грачаца који I2-S17250, што би могло представљати потврду припадности роду. Додуше постоји и SNP резултат Лукићa из Медвиђе, Обровац који такође слави Аранђеловдан и припада хаплогрупи E-V13. Како год, Лукићи се по својој матици у Зрмањи и ширењу уклапају у род I2-FTB47503. Али би за коначну потврду било потребно да још неко од Лукића из Зрмање уради тестирање.

У попису Лике 1712. године пописане су двије задруге за које вјерујем да се ради о Лукићима, иако су уписане тако да упис више личи на презиме Лукач. Међутим, с обзиром да Лукача нема у Зрмањи,а да су Лукићи и касније на том подручју били доста разгранат род, вјерујем да се у овим уписима могу препознати Лукићи.

59. Jouan Lukach ima zemlie 10
Item u maloi Popini kod boroucza 5
u Ruistih liuade 5
20
od let 30 ima 2 brata Stariega Vuicza 38, Vuin 25,
mala 2 xenkoga 4

27. Radoicha Lukachich ima zemlie 20
Item u Popini maloi 10
u Borouczu 10
40
od let 28, mala 3, xenskoga 1

Почетком 20. вијека Лукићи који славе Аранђеловдан били су присутни у сљедећим насељима:

У Лици:

Лукић, Купирово, Доњи Лапац
Лукић, Зрмања Паланка, Грачац
Лукић, Велика Попина, Грачац
Лукић, Штикада, Грачац
Лукић, Зрмања врело, Грачац

Поред ових Лукића аранђеловштака, на подручју Коренице има и Лукића јовањштака који припадају хаплогрупи N2, а у велебитском Подгорју (Трибњу Шибуљини) присутни су и Лукићи који славе Јовањдан и припадају хаплогрупи I2-PH908. Ови посљедњи би можда могли бити повезани са Лукићима који су 1712. године пописани у оквиру Дивосела,а касније их тамо није било.

у Далмацији:
Лукић, Медвиђа, Обровац

Као што сам већ поменуо, припадају хаплогрупи E-V13 и не знам које им је поријекло (тј. да ли су по некој основи повезани са зрмањским)

у Босанској Крајини:

Лукић, Аранђеловдан, Бастаси, Дрвар
Лукић, Бихаћ, Бихаћ
Лукић, Суваја, Босански Петровац
Лукић, Буковача, Босански Петровац
Лукић, Дринић, Босански Петровац
Лукић, Гудавац, Босанска Крупа
Лукић, Хадровци парохија, Сански Мост
Лукић, Стари Мајдан парохија, Сански Мост
Лукић, Марини, Приједор
Лукић, Драксенић парохија, Босанска Дубица
Лукић, Међеђа парохија, Босанска Дубица
Лукић, Моштаница парохија, Босанска Дубица
Лукић, Нови град, Нови Град
Лукић, Пољавнице парохија, Нови Град

На подручју Славоније није било Лукића аранђеловштака. Нисам провјеравао за Банију и Кордун, али претпостављам да их ни тамо није било, с обзиром на касну сеобу и невелику присутност на подручју Поуња.

[drajver]

Родићи су једна од најзначајнијих продица у оквиру овог рода. При томе је и генетичка припадност овом роду код њих потврђена. Међутим, матица Родића није у Зрмањи и нису ни пописани у попису Лике 1712. године. Из њихових предања може се закључити да им је Плавно (гдје их и данас има) било матично мјесто. Из Плавна су се вјероватно почетком 18. вијека проширили на подручје Тромеђе ( насеља Тишковац, Трубар, Дугопоље) одакле су се касније ширили првобитно по Унцу, а затим и по свој Крајини.

Почетком 20. вијека, било их је у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Родић, Плавно, Книн

У Лици:
Родић, Дугопоље, Доњи Лапац
Родић, Родић Пољана, Кореница

У Босанској Крајини:
Родић, Доњи Тишковац, Босанско Грахово
Родић, Шиповљани, Дрвар
Родић, Трнинића бријег, Дрвар
Родић, Дрвар село, Дрвар
Родић, Дрвар град, Дрвар
Родић, Горње Врточе, Дрвар
Глогиња (огранак Родића), Доње Врточе, Дрвар
Родић, Бастаси, Дрвар
Родић, Велико Очијево, Дрвар
Родић, Мало Очијево, Дрвар
Родић, Очигрије, Дрвар
Родић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Родић, Беглуци, Дрвар
Родић, Осреци, Дрвар
Родић, Трубар, Дрвар
Родић, Пркоси парохија, Босански Петровац
Родић, Буковача, Босански Петровац
Родић, Колунић, Босански Петровац
Бранковић (огранак Родића), Крња Јела, Босански Петровац
Родић, Бара, Босански Петровац
Родић, Кулен-Вакуф парохија, Бихаћ
Родић, Бихаћ, Бихаћ
Родић, Горња Гата, Бихаћ
Родић, Доња Гата, Бихаћ
Родић, Врело, Цазин
Родић, Градина, Цазин
Родић, Мутник, Цазин
Пуђа (огранак Родића), Аранђеловдан, Рујница, Цазин
Родић, Јоховица, Велика Кладуша
Родић, Глиница, Велика Кладуша
Родић, Бушевић Доњи, Босанска Крупа
Родић, Перна, Босанска Крупа
Родић, Подгомила, Босанска Крупа
Родић, Поткалиње, Босанска Крупа
Родић, Горња Суваја, Босанска Крупа
Родић, Хашани, Босанска Крупа
Родић, Пишталине, Босанска крупа
Родић, Умци парохија, Сански Мост
Родић, Матавази, Нови Град
Родић, Брекиња парохија, Козарска Дубица
Родић, Читлук парохија, Козарска Дубица

на Кордуну:

Родић, Грабовац, Слуњ
Родић, Липовача, Слуњ
Родић, Смољанац, Слуњ
Родић, Садиловац, Слуњ

на Банији:

Родић, Брњеушка, Глина
Родић, Вргинмост, Вргинмост
Родић, Брњавац, Вргинмост
Родић, Перна, Вргинмост

Везано за ове банијске Родиће, једино за њих нисам сасвим сигуран да припадају Родићима Аранђеловштацима, јер немам податак о слави. У епархији горњокарловачкој поред Родића аранђеловштака постојали су и Родићи који су славили Стевањдан, али не знам у којим насељима. У сваком случају док се не потврди слава ове Родиће из Вргинмоста бих оставио под упитником. Од Родића из Вргинмоста био је и аустријски генерал и барон Гаврило Родић.

Као што се може видјети из приложеног, Родићи су вјероватно једна од најразгранатијих крајишких породица. Посебно су бројни на подручју Тромеђе и Унца, одакле су директно исељавали и на подручје Кнешпоља и Поткозарја, о чему је у Унцу остало сачуваних предања.

[drajver]

По неким предањима и Сучевићи (или Судчевићи) из Поуња који славе Аранђеловдан припадају овом роду. Сучевићи су присутни у матичном подручју рода у Зрмањи, а чини се да су у Поуње директно досељавали, без неких међустаница. Нисам их нашао у попису презимена из Зрмање 1712. године. Звање суца по којем су вјероватно добили презиме, било је присутно у Зрмањи. У попису 1712. године наводи се Судац Радивој Јованић. Међутим, Јованићи су породица која не припада овом роду, неки њени огранци су и тестирани. Могуће да су Сучевићи презиме добили по неком суцу из рода I2-FTB47503. Занимљиво је да у далматинском Мокром Пољу, које није далеко од Зрмање, постоји породица Сучевић која слави св. Луку. Нико од Сучевића досад није тестиран, па остају само претпоставке о припадности овом роду на основу предања.

Почетком 20. вијека, Сучевићи који славе Аранђеловдан су живјели у сљедећим насељима:

У Лици:

Сучевић, Велика Попина, Грачац
Сучевић, Зрмања Врело, Грачац

у Босанској крајини:

Сучевић, Цазин, Цазин
Сучевић, Бихаћ, Бихаћ
Сучевић, Велики Радић, Босанска Крупа
Сучевић, Матавази, Нови Град
Сучевић, Средњи Бушевић, Босанска Крупа
Сучевић, Хашани, Босанска Крупа
Сучевић, Горњи Дабар, Сански Мост
Сучевић, Ђедовача, Сански Мост
Сучевић, Присјека Доња, Кључ
Сучевић, Нови Град, Нови Град
Сучевић, Срефлије, Козарска Дубица

Сви ови босанско-крајишки Сучевићи имају предање да су дошли са Попине и из Зрмање.

у Славонији:
Сучевић, Нарта, Чазма

Ови Сучевићи у Нарти славе Аранђеловдан и могли би бити од личких досељеника у 18. вијеку. Међутим, док се не тестирају ништа није сигурно.

Треба рећи да су у Крајини постојале још двије групе Сучевића, једна на Кордуну и околини Карловца и друга у околини Петрове Горе и Вргинмоста. Не знам шта су славили ови Сучевићи. У Шематизму епархије горњокарловачке, Сучевићи су на простору ове епархије славили Ђурђевдан, Јовањдан и Аранђеловдан. Не знам да ли би могли бити повезани са зрмањским Сучевићима. У сваком случају ово су насеља у којима су били присутни:

Банијска група:
Сучевић, Славско Поље, Вргинмост
Сучевић, Горња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Доња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Радоња, Војнић

Кордунска група:

Сучевић, Горње Примишље, Слуњ
Сучевић, Доње Примишље, Слуњ
Сучевић, Доњи Лађевац, Слуњ
Сучевић, Бреборница, Карловац
Сучевић, Доња Перјасица, Дуга Реса
Сучевић, Перјасица, Дуга Реса
Сучевић, Доњи Полој, Дуга Реса

[Петар М. Демић]

Банијска група:
Сучевић, Славско Поље, Вргинмост
Сучевић, Горња Чемерница, Вргинмост
Сучевић, Доња Чемерница, Вргинмост

Што се тиче подручја Вргинмоста и Баније, Сучевићи су од XVIII века били присутни на подручју Бовића и Славског Поља. Огранак из Бовића је угашен, док огранак из Славског Поља прославља Ђурђевдан.

[drajver]

Што се тиче подручја Вргинмоста и Баније, Сучевићи су од XVIII века били присутни на подручју Бовића и Славског Поља. Огранак из Бовића је угашен, док огранак из Славског Поља прославља Ђурђевдан.

Хвала, Петре. По свему судећи банијски Сучевићи нису повезани са зрмањским и поунским Сучевићима. Претпостављам да ни Сучевићи око Карловца такође нису. Могуће да ти око Карловца славе Јовањдан.

[drajver]

Карановић у свом раду о Поуњу издваја читав низ породица које убраја у род I2-FTB47503 аранђеловштака. Углавном се ради о презименима која су локализована на подручју Поуња, што би могло да значи да су могли прилично касно настајати, одвајањем од неке старије породице овог рода. Те мање породице углавном нису тестиране и тешко је рећи да ли припадају групи Родића или групи Стојсављевића, тј. да ли су I2-FTB47503 или E-V13. Само је за неке јасно наглашено од кога су, као нпр. за Латковиће и Радошевића да су од Стојсављевића, а за Вајагиће је и генетичком тестом утврђено да су од Стојсављевића. Неки други попут Умићевића припадају различитим хаплогрупама.

Овдје ћу навести само оне породице за које још увијек нисмо сигурни да ли припадају роду I2-FTB47503, са насељима у којима су били присутни почетком 20. вијека.

Ступар
Ступар, Добро Село, Босанска Крупа
Ступар, Збориште, Босанска Крупа
Ступар, Менић, Босанска Крупа
Ступар, Отока, Босанска Крупа
Ступар, Велика Рујишка, Босанска Крупа

Умићевић
Умићевић, Бањани, Босанска Крупа
Умићевић, Баштра, Босанска Крупа
Умићевић, Добросело, Босанска Крупа
Умићевић, Велика Рујишка, Нови Град
Умићевић, Нови Град, Нови Град
Умићевић, Чађавица Доња, Нови Град
Умићевић, Црна Ријека, Нови Град
Умићевић, Кршље, Нови Град
Умићевић, Масловаре, Нови Град
Умићевић, Рудице, Нови Град
Умићевић, Соколиште, Нови Град
Умићевић, Подошка, Нови Град
Умићевић, Стригова, Козарска Дубица
Умићевић, Брезичани, Приједор


Тодић
Тодић, Босанска Крупа, Босанска Крупа
Тодић, Пишталине, Босанска Крупа
Тодић, Гашица и Бијаковац, Босанска Градишка
Тодић, Приједор парохија, Приједор
Тодић, Ракелићи парохија, Приједор
Тодић, Сводна парохија, Нови Град

Дајић
Дајић, Матавази, Нови Град
Дајић, Велика Рујишка, Нови Град

Милиновић
Милиновић, Бањани, Босанска Крупа
Милиновић, Доњи Бушевић, Босанска Крупа
Милиновић, Мразовац, Босанска Крупа
Милиновић, Стабанџа, Босанска Крупа
Милиновић, Добро Село, Босанска Крупа
Милиновић, Збориште, Босанска Крупа
Милиновић, Пољавнице парохија, Нови Град
Милиновић, Добрљин парохија, Нови Град
Милиновић, Нова Градишка Парохија, Нова Градишка
Милиновић, Врбовљани Парохија, Нова Градишка

Ћуга
Ћуга, Доњи Ракани, Нови Град
Ћуга, Аранђеловдан, Градина, Цазин
Ћуга, Аранђеловдан, Збориште, Босанска Крупа

Макивић
Макивић, Матавази, Нови Град
Макивић, Чађавица, Нови Град
Макивић, Стари Мајдан парохија, Сански мост
Макивић, Крупа парохија , Босанска Крупа

Томчић
Томчић, Матавази, Нови Град
Томчић, Чађавица Доња, Нови Град
Томчић, Баштра, Босанска Крупа

[drajver]

Оно што се види као неки образац код горе наведених породица јесте да су се на подручју Поуња углавном ширили из села Велике Рујишке. Чини се да се из Зрмање и Попине у Велику Рујишку још у 18. вијеку стигла једна већа група рода I2-FTB47503  аранђеловштака, али и рода Стојсављевића E-V13. Није искључено да су им се ту прибратили и неки локални родови. Из Рујишке су се затим и једни и други и трећи ширили по Поуњу.

[Небојша]

Карановић у свом раду о Поуњу издваја читав низ породица које убраја у род I2-FTB47503 аранђеловштака. Углавном се ради о презименима која су локализована на подручју Поуња, што би могло да значи да су могли прилично касно настајати, одвајањем од неке старије породице овог рода. Те мање породице углавном нису тестиране и тешко је рећи да ли припадају групи Родића или групи Стојсављевића, тј. да ли су I2-FTB47503 или E-V13. Само је за неке јасно наглашено од кога су, као нпр. за Латковиће и Радошевића да су од Стојсављевића, а за Вајагиће је и генетичком тестом утврђено да су од Стојсављевића. Неки други попут Умићевића припадају различитим хаплогрупама.

Овдје ћу навести само оне породице за које још увијек нисмо сигурни да ли припадају роду I2-FTB47503, са насељима у којима су били присутни почетком 20. вијека.

Ступар
Ступар, Добро Село, Босанска Крупа
Ступар, Збориште, Босанска Крупа
Ступар, Менић, Босанска Крупа
Ступар, Отока, Босанска Крупа
Ступар, Велика Рујишка, Босанска Крупа

Ови Ступари јесу тестирани и припадају E-V13, али интересантно не роду Стојсављевића-Вајагића, већ тзв. роду Васојевића E-Y37092. И код њих је, као и код још неких породица из предања, дошло до прибраћивања. Овај пут вероватно на простору Поуња, или Лике.

[drajver]

Ови Ступари јесу тестирани и припадају E-V13, али интересантно не роду Стојсављевића-Вајагића, већ тзв. роду Васојевића E-Y37092. И код њих је, као и код још неких породица из предања, дошло до прибраћивања. Овај пут вероватно на простору Поуња, или Лике.

Сад видим да има тај Ступар који славе Аранђеловдан. Не знам како је остало да му се не зна мјесто поријекла?

[drajver]

Да, сад сма видио, тестирани није оставио никакав податак, само зна да је из БИХ, па са обзиром на славу вејроватно се ради о овим Ступарима.

[Небојша]

Сад видим да има тај Ступар који славе Аранђеловдан. Не знам како је остало да му се не зна мјесто поријекла?

Сећам се кроз маглу приче о том резултату. Тестирани је из Београда, али зна да му је деда рођен у Босни. У Босни је Ступара са овом славом било само у Крајини, још прецизније на простору Средњег Поуња, ако се не варам. И подграна је присутна у тим крајевима. Ја сам за њега увек држао да је из Крајине, а можда не би требало с обзиром да се одлично уклапа и у род Васојевића, а слави Аранђеловдан.

[Небојша]

Сећам се кроз маглу приче о том резултату. Тестирани је из Београда, али зна да му је деда рођен у Босни. У Босни је Ступара са овом славом било само у Крајини, још прецизније на простору Средњег Поуња, ако се не варам. И подграна је присутна у тим крајевима. Ја сам за њега увек држао да је из Крајине, а можда не би требало с обзиром да се одлично уклапа и у род Васојевића, а слави Аранђеловдан.

Ипак се не уклапа тако добро, неке вредности одударају. Биће да је стварно од крајишких Ступара.

[drajver]

Ипак се не уклапа тако добро, неке вредности одударају. Биће да је стварно од крајишких Ступара.

Тестирани је дефинитивно из Крајине, јер се међу крајишким "Васојевићим" јавља промјена DYS458=13.

[Небојша]

Пронашао сам подтак о Ступарима из парохије чађавичке (Рађеновић, почетак 20. века). Тамо се за њих каже да су пореклом из Велике Попине и да су од "истог стабла" као и Умићевићи, Новаковићи и Макивићи. Старије презиме Стојсављевић.

Макивћи су већ нешто старији досељеници, дошли су у Поуње негде средином 18. века из Попине у Лици. Презиме су добили у Поуњу, по некој жени Макивији. У Лици су се презивали Новаковићи. Код Макивића не би требало бити дилеме што се хаплогрупе тиче (I2-A1328), али код овако старијих досељеника треба увек бити опрезан. А и колико видим сва та братства пореклом од Родића имају "двојна" предања, од Стојсављевића, или од Новаковића. Први су E1b, други I2.

[drajver]

Пронашао сам подтак о Ступарима из парохије чађавичке (Рађеновић, почетак 20. века). Тамо се за њих каже да су пореклом из Велике Попине и да су од "истог стабла" као и Умићевићи, Новаковићи и Макивићи. Старије презиме Стојсављевић.

Макивћи су већ нешто старији досељеници, дошли су у Поуње негде средином 18. века из Попине у Лици. Презиме су добили у Поуњу, по некој жени Макивији. У Лици су се презивали Новаковићи. Код Макивића не би требало бити дилеме што се хаплогрупе тиче (I2-A1328), али код овако старијих досељеника треба увек бити опрезан. А и колико видим сва та братства пореклом од Родића имају "двојна" предања, од Стојсављевића, или од Новаковића. Први су E1b, други I2.

Проблем је што је Карановић за доста тих "малих" родова из Поуња писао да су дошли из Попине. Заправо је само преносио предање рода на све његове припаднике. А заправо доста тих презимена је настало тек у Поуњу, и не јављају се у Лици. Бојим се да се ту могу очекивати разне опције код тестирања, иако јесте јасно да род Родић-Стојсављевић онако како је дефинисан у предањима, угрубо гледано, јесте састављен од два генетичка рода: I2-FTB47503 и E-V13.

Стојсављевићи су се на подручју Зрмање једноставно утопили у предања зрмањских аранђеловштака I2-FTB47503. То је видљиво и из пописа 1712. године, јер су сви Стојсављевићи на подручју Зрмање били беземљаши. Они у Зрмању долазе негдје почетком 18. вијека (могуће из Отишића). Сасвим је логично да су се утопили у I2-FTB47503 аранђеловштаке, јер су они тад били бројно најдоминантнији род у Зрмањи.

А затим сви заједно крећу у миграције ка сјеверу, преко Срба, горње Уне Унца, Бјелаксог поља до Поуња, Подгрмеча и Поткозарја. То је основни образац за овај род који се може сагледати из појединчних историја и географског распореда појединих породица овог рода.

[Небојша]

За Ћуге се каже да су дошли у околину Чађавице из Крајине (Бањани) средином 19. века.

У сваком случају, највећа генетичка разноликост овог "рода" биће на простору Поуња, где је више породица са славом Аранђеловдан прихватило исто предање. Док су неки вероватно класично прибраћени (промена славе, предања).

Род Родића може бити најкомпактнији на простору Лике евентуално Унца. Као што је то случај са другом групом Аранђеловштака Лалићи-Прице-Шијани. Мада треба нагласити да ни сви из ове групе родова вероватно нису генетички повезани. Нпр. Зубовићи из Лике су I2-P908, док су Балаћи из Лике J2b-M205. И Зубовићи и Балаћи су према Карановићу повезани са Шијанима. 

[Небојша]

Род Родића може бити најкомпактнији на простору Лике евентуално Унца. Као што је то случај са другом групом Аранђеловштака Лалићи-Прице-Шијани. Мада треба нагласити да ни сви из ове групе родова вероватно нису генетички повезани. Нпр. Зубовићи из Лике су I2-P908, док су Балаћи из Лике J2b-M205. И Зубовићи и Балаћи су према Карановићу повезани са Шијанима.

Зубовић би заправо могао бити део овог рода и поред 19 на 448. Писао је Лука о томе:

Не знам колико је реална могућност да Зубовић заправо припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, највише због славе Аранђеловдана (тако стоји у табели СДНКП), вредности 25 на 390 а и због тога што Карановић бележи да су Зубовићи сродни Шијанима и Лалићима који припадају поменутој хаплогрупи и роду А у табели пројекта.

Има их тестираних и на 23andMe, припадају I2-S17250.

[drajver]

У Зрмањи су присутна још два рода која су генетичким тестовима потврђени као припадници рода I2-FTB47503, а не помињу се у предањима забиљеженим у Поуњу и Унцу. То су Димићи и Продановићи. Обе породице су доста рано забиљежена на подручју Зрмање, још у попису 1712. године.

Димићи

47. Millos Dimich ima zemlie 60
Item na Popini velikoi 100
u maloi Popini 20
180
od let 40, brat Starÿ Luka 50. brat Miladin 25,
Sinouacz Mitar 20, bratuced Jouan 20
mali 8, xenskoga 10

48. Thoma Dÿmich ima zemlie 50
Item u maloi Popini i Hrasticeuo 50
u velikoi Popini 200
u Zermani 20
320
od let 30, brata 2, Voin 20 blizanci Juan 20,
bratuced Saua 30, Sinouacz Damian 30,
Filip 20, Ilia 18 mala 9 xenskoga 10

80. Radien Dimich ima zemlie 20
Item uise klaucha 15
35
od let 50, xenskoga 2

Почетком 20. вијека, Димићи су били присутни у сљедећим насељима:

Димић, Дивосело, Госпић
Димић, Госпић, Госпић
Димић, Острвица, Госпић
Димић, Велика Попина, Грачац
Димић, Прљево, Грачац
Димић, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Димић, Островица, Бихаћ
Димић, Демировац, Козарска Дубица
Димић, Драксенић, Козарска Дубица
Димић, Гуњевци, Козарска Дубица
Димић, Међеђа, Козарска Дубица
Димић, Пуцари, Козарска Дубица
Димић, Срефлије, Козарска Дубица
Димић, Војскова, Козарска Дубица
Димић, Босански Милановац, Сански Мост
Димић, Брдари, Сански Мост
Димић, Грдановци, Сански Мост
Димић, Јелашиновци, Сански Мост

Димића је било и у насељу Црквени Бок, Костајница. Не знам шта славе али претпостављам да су повезани са поткозарским Димићима.

Такође, значајна група Димића аранђеловштака је била присутна још у 19. вијеку на подручју Ђакова у Славонији. Постоји могућност да се ради о неким личким насељеницима, али док се не тестирају не може се тврдити да су повезани са личким Димићима.

Помињу се и двије куће Димића у околини Огулина (Прапуће и Дубраве Доње), али о овим Димићима не знам ништа.

[drajver]

Продановићи

Продановићи су изгледа најмање мигрирали из Лике од свих породица овог рода. Нема их у Унцу, Поуњу, Бјелајском пољу. Помињу се неки Продановићи у парохији Божићи, Дубица, али у истој парохији су присутни и Продановићи са другим славама, па није извјесно да су ти Продановићи повезани са зрмањским. Исто би се могло рећи и за бројне Продановиће аранђеловштаке који су живјели у великом броју насеља у Славонији. Вјероватно нису повезани са зрмањским. Продановића је такође било у насељу Тројврх код Огулина, као и насељима Мудрић и Горњани код Слуња, Корански бријег код Војнића и у Вучинићима , Делнице, али не знам шта славе ти Продановићи. У сваком случају, засад једини потврђени Продановићи који припадају овом роду су са подручја Зрмање, гдје су почетком 20. вијека били присутни у насељима:

Продановић, Ком, Грачац
Продановић, Зрмања Врело, Грачац

У попису Лике из 1712. године на подручју Зрмање пописан je:

24. Petar Prodanouicz ima zemlie 10
Item u Zermani 3
u Popini maloi 20
u Bosouczu 20
u Ruistu 20
u Smerdliachu 4
77
od let 37, ima brate 2, Radosau 30, Radoiza 26,
mala 8, xenskoga 11