Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055

[drajver]

Пошто су Милановићи један од два рода који су радили дубински тест, покушао сам реконструисати њихово поријекло и кретање на основу доступне етнографске и историјске грађе.

За почетак битно је дефинисати гдје су почетком 20. вијека били присутни Милановићи који славе Аранђеловдан и припадају овом генетичком роду. Онолико колико сам успио пронаћи, требало би да се ради о овим насељима:

Милановић, Зрмања Врело, Грачац, Лика
Милановић,  Дреновац Осредачки, Грачац, лика
Милановић, Јасиковац, Кореница, Лика
Милановић, Врановача, Кореница, Лика
Милановић, Врпиле, Кореница, Лика
Милановић, Горњи Лапац, Доњи Лапац, Лика
Милановић, Суваја, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Босански Петровац, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић, Крњеуша, Босански Петровац, Бос. Крајина
Милановић,  Босанска Крупа, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић,  Језерски, Босанска Крупа, Бос. Крајина
Милановић, Врело, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Градина, Цазин, Бос. Крајина
Милановић, Јоховица, Велика Кладуша, Бос. Крајина
Милановић, Међувође, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Мљечаница, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Хајдеровци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Међеђа, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Клековци, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Доња Слабиња, Козарска Дубица, Бос. Крајина
Милановић, Боговоља, Слуњ, Кордун
Милановић, Брезовац, Слуњ, Кордун
Милановић, Гарешница, Гарешница, Славонија
Милановић, Оштри Зид, Гарешница, Славонија

За већину горе  наведених Милановића није било спорно повезивање са Милановићима I2-FTB47503, међутим за кореничке Милановиће немам директну потврду да славе Аранђеловдан. За Милановиће из два кордунска насеља Брезовац и Боговоља сма претпоставио да славе Аранђеловдан, на основу податка да су Милановићи у Јоховици досељени из Боговоље, а они славе Аранђеловдан. Што се тиче Милановића у околини Гарешнице у Славонији, у некадашнјој парохији Пашијан, то су крајем 19. вијека били једини Милановићи у Славонији који су славили Аранђеловдан. Овдје би се могло радити о старијим личким досељеницима, јер су и остала презимена у овој славонској парохији углавном личка.

Спорни су ми остали Милановићи у селу Главаце код Оточца. Њих је Грујић 1915. године уписао као Милуновиће, међутим ради се ипак о презимену Милановић. Географски и миграторно тешко да се могу повезати са зрмањским Милановићима, а и не знам коју славу славе, тако да остају под упитником.

Такође, велика група Милановића је присутна на подручју Горског Котара, концентрисана углавном у насељима југозападно од Огулина, у Мусулину и Муслинском потоку. Овдје се ради о старим досељеницима, које рецимо Дабић у пописима које је објавио наводи као Миљановиће. Миљановића има и на подручју Широке Куле и Бунића у Лици, а саму разлику између презимена Миљановић и Милановић тешко је распознати у старијој архивској грађи. Не знам славу ни ових огулинских Милановића. Како год, не вјерујем да су повезани са зрмањским Милановићима.

Иначе су на простору Горњокарловачке епархије Милановићи забиљежени са три славе: Аранђеловдан, Никољдан и Ђурђевдан.

У Далмацији, у околини Книна има Милановића који славе Никољдан, па не вјерујем да су повезани са Милановићима Аранђеловштацима. Исти је случај са Милановићима који славе друге славе на подручју Босанске Крајине и Славоније. Нисам их узимао у обзир у горњем прегледу.

Неки Милановићи Аранђеловштаци су у шематизму 1882. године пописани и у гламочкој парохији Брда, али нисам могао да лоцирам о којиам се ради. У парохију Брда спадала су углавном горњоуначка села.

Уколико, неко зна податке о славама Милановића из насеља која сам навео као спорна, нека јави. Поготово ме интересују коренички, кордунски, оточачки и огулински Милановићи.

[drajver]

Најстарији запис презимена Милановић који се поуздано може повезати са Милановићима о којима је овдје ријеч је у попису Лике из 1712. Пописане су двије задруге Милановића, једна на подручју Коренице и једна на подручју Попине (Зрмања). Има и једна задруга пописана у Могорићу, али мислим да се ту ради о Миљановићима, суштински другој породици. Ово су оригинални уписи тих задруга:

Кореница

Die 17te Petina Petar Milanovich
vnter dem Haus 21
zu Rudonovaz 15
in Zervigniak 13
in Tergnia 8
zu Mallahariza fenilia 4
zu Bare fenilia 4
zu Giukovaze 8
in Drenovaz 17
zu Boria 6
zu Ponora 5
zu Keglieva Berdo 3
zu Varosischia 10
zu Verpilia 14
in Borovo Berdo 8
in Rusiza 5
vnter Blesiaiza 12
zu Vercasischia 4
zu Potoku 5
Summa 162
Köpf zum waffen tragen
Petar Milanovich 48 Johr 1
Stipan brueder 35 Johr alt 1
Bogoie brueder 30 Johr alt 1
Dragosaff Vötter v. allen 30 Johr 1
Sava brueder des Peter 25 Johr 1
Miter des Peter brueder 20 Johr 1
zum waffen 6
Mans Persohnen vnfehig 4
weibs bilder 11
Summarum 21

Зрмања

41. Jakou Millanouicz ima zemlie 60
Item u Taborischiu 20
u Maloi Popini 20
u velikoi Popini 200
300
od let 50, bratie 6 Pero 40, Milin 35, Saua 30,
Todor 26, Milos 20 Milak 18
Sin Perin Vuczan 16, Jakoua Sin Paval 16
mali 9 xenskoga 13

[drajver]

Ако су Милановићи 1692. године дошли из Бјелајског Поља на подручје Плавна, Зрмање, Попине, онда предања казују да су се неки веома брзо након тога, већ крајем 17. и почетком 18. вијека вратили назад на турску територију, на подручја Бјелајског поља и Лапца. То детаљно описује предање Милановића из Суваје код Босанског Петровца које каже:

"Суваја петровачка
Милановић — седам кућа у Долини Милановића. Славе Аранћеловдан. Населили су пре неких 250 година из Зрмање (Лика). Друга грана одселила је исто отален у Горњи Лапац где их има и сада. Ови, што су сада у Суваји, зауставе се за кратко време у Унцу, па набрзо прећу овамо. Кад су населили у Сувају, није још било Петровца. Милановићи су најстарија породица у Суваји."

У предању сувајских Милановића описана је и сеоба лапачких Милановића, и једни и и други су  поријеклом од Милановића из Зрмање.

О другим Милановићима на подручју Бјелајског поља записано је:

Петровац
Милановић - две куће. Славе Аранђеловдан. Доселили из Суваје пре 50 година.

Крњеуша
Милановићи су се смјестили на Салатима. Доселили су 1879. године из Лапца. Има их двије куће. Славе Аранђеловдан.

[drajver]

Милановићи на подручју Поуња су углавном досељавали из Лике током 19. вијека. Често се не наводи из ког личког мјеста су се доселили. У етнографској литератури читамо сљедеће податке:

Крупа
Из Лике су послије окупације: ... Милановић 1 к. (Арханђеловдан);

Језерско
Милановићи З к. (Арханђеловдан) из Лике 1912. г.

Врело
Пре окупације су: Милановић l к. (Арханђеловцан) са Попине;

Градина
Пре Омер–паше су: Милановићи 2 к. (Арханђеловдан) са Попине;

Јоховица
Са Кордуна су после окупације:  Милановић 1 к. (Арханђеловдан) из Боговоље;

Вјероватно су се у истом периоду, током 19. вијека, Милановићи доселили и на подручје Поткозарја, у околину Дубице, гдје их је крајем 19. вијека, било у више насеља.

[drajver]

У предањима овог рода помињу се и Пејићи. У Крајини Пејић уопште није често презиме, а Пејића који славе Аранђеловдан има веома мали број.

У подгрмечким Хашанима живјели су Пејићи аранђеловштаци, и за њих се наводи да су доселили из Лике послије окупације (1879), али се не наводи мјесто поријекла. Иначе, у самим Хашанима има још личких припадника овог рода, насељених у истом периоду: Будимири, Новаковићи, Родићи, па и присуство Пејића има логику.

У Лици су почетком 20. вијека, Пејићи били присутни само у насељима Осредци и Срб, при чему је главнина кућа била у Осредцима. Немам информацију да ли су ови осредачки Пејићи славили Аранђеловдан, али претпостављам да јесу и да су управо од осредачких Пејића потекли хашански.

Пејића је било и у Дрвару, али тамошњи славе св. Вартоломија, па су вјероватно повезани са Кецманима. У Далмацији и На Кордуну, Пејића није ни било. У Славонији их има, али не славе Аранђеловдан.

На Банији су Пејићи били присутни у Глини и Малом Обљају. Није ми познато које славе славе ови банијски Пејићи. Претпостављам да нису повезани са Пејићима аранђеловштацима.

Наравно, с обзиром да Пејићи нису тестирани остаје могућност да припадају и E-V13 грани рода Стојсављевићима-Вајагићима.

[drajver]

Предање помиње и Тадиће, Томазовиће и Малбашиће као дио овог рода.

Све три ове породице међусобно су повезане и локализоване на подручју Унца. Првобитно су се сви презивали Тадићи, а касније су се из Тадића издвојили Томазовићи и Малбашићи. Матично насеље су Шиповљани, гдје се ове три породице сматрају најстаријим у селу. Иако помињу Далмацију као мјесто поријекла, кажу да су прилично давно доселили, "прије Стојана Јанковића" што ће рећи још у 17. вијеку. Ово појединачно њихово предање одудара од предања осталих породица из рода "Родића". А у складу са тим је и резултат генетичког теста Малбашића из Шиповљана, који показује да Малбашићи, а самим тим вјероватно и Тадићи и Томазовићи не припадају роду I2-FTB47503. Малбашић припада хаплогрупи J2b-M205>Y22059.

С обзиром да су Родићи друга по бројности породица у Шиповљанима и да су доселили након Тадића, вјероватно су се Тадићи, Томазовићи и Малбашићи уклопили у родићка предања о поријеклу.

Дакле, овај уначки J2b-M205>Y22059 род би се требао састојати од сљедећих породица:

Тадић, Аранђеловдан, Дрвар, из Шиповљана
Тадић, Стевањдан, Горње Врточе, Дрвар, из Шиповљана, привела га мајка у Бојаниће
Тадић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар
Томазовић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар
Малбашић, Аранђеловдан, Шиповљани, Дрвар

На подручју Поткозарја (парохија Брекиња) постојали су Малбашићи који су славили Аранђеловдан, постоји могућност да су од уначких. Такође, по једна кућа Малбашића који славе Аранђеловдан била је почетком 20. вијека присутна у Поуњу: у Махмић селу и Доброселу. не помињу се у Шематизму из 1882. године.

[Grbić]

У предањима овог рода помињу се и Пејићи. У Крајини Пејић уопште није често презиме, а Пејића који славе Аранђеловдан има веома мали број.

У подгрмечким Хашанима живјели су Пејићи аранђеловштаци, и за њих се наводи да су доселили из Лике послије окупације (1879), али се не наводи мјесто поријекла. Иначе, у самим Хашанима има још личких припадника овог рода, насељених у истом периоду: Будимири, Новаковићи, Родићи, па и присуство Пејића има логику.

У Лици су почетком 20. вијека, Пејићи били присутни само у насељима Осредци и Срб, при чему је главнина кућа била у Осредцима. Немам информацију да ли су ови осредачки Пејићи славили Аранђеловдан, али претпостављам да јесу и да су управо од осредачких Пејића потекли хашански.

Пејића је било и у Дрвару, али тамошњи славе св. Вартоломија, па су вјероватно повезани са Кецманима. У Далмацији и На Кордуну, Пејића није ни било. У Славонији их има, али не славе Аранђеловдан.

На Банији су Пејићи били присутни у Глини и Малом Обљају. Није ми познато које славе славе ови банијски Пејићи. Претпостављам да нису повезани са Пејићима аранђеловштацима.

Наравно, с обзиром да Пејићи нису тестирани остаје могућност да припадају и E-V13 грани рода Стојсављевићима-Вајагићима.

Da,osredački Pejići slave Aranjelovdan.

[drajver]

Још једна разграната породица овог рода су Старчевићи. Нису тестирани, али рекао бих, по географском распореду и правцу миграција да би требали готово сигурно бити I2-FTB47503.

Матица Старчевића је у Зрмањи. Тамо су забиљежени у попису 1712. године и то кроз три задруге:

12. Radosau Starcheuich ima zemlie 40
od let 30 xenskoga 6

20. Vuk Starcheuich ima zemlie 30
Item na velikoi Popini 25
na maloi Popini 5 60
od let 50, Sini Negomir 20 mala 5 xenskoga 3

44. Petar Starcheuicz ima zemlie Comuniter 180
od let 60, brat 1 Tadia 50, Petroui sini Nouack,
30 Radiuoi 20, Tadyn sin Gergoria 20
mala 4 xens: 12

Управо на подручје Зрмање их је и почетком 20. вијека било највише ( у насељеу Прљево).

На подручју Лике Старчевићи, Аранђеловдан су били присутни у насељима:
Старчевић, Горњи Лапац, Доњи Лапац
Старчевић, Осредци, Доњи Лапац
Старчевић, Срб, Доњи Лапац
Старчевић, Медак, Госпић
Старчевић, Прљево, Грачац
Старчевић, Тишковац, Грачац

На подручју Далмације:
Старчевић, Плавно, Книн
Старчевић, Кистање, Книн

На подручју Босанске крајине:
Старчевић, Злопољац, Бихаћ
Старчевић, Грмуша, Бихаћ
Старчевић, Пученик, Босанска Крупа
Старчевић, Поткалиње, Босанска Крупа
Старчевић, Менић, Босанска Крупа
Старчевић, Језерско, Босанска Крупа
Старчевић, Пољавнице, Нови Град
Старчевић, Доња Марићка, Приједор? (нисам сигуран да су од овог рода)

На подручју Славоније:
Старчевић, Павловац, Грубишно Поље? (нисам сигуран да су од овог рода)

Из овог приказа се јасно види образаца кретања карактеристичан за све припаднике I2-FTB47503 рода, а то је концентрисаност на подручју Зрмање почетком 18. вијека и затим кретање низ Уну током 18. и 19. вијека, почевши са Србом, Лапцем, па све до поткозарског дијела Поуња.

[drajver]

Иначе у Лици је почетком 18. вијека била присутна и буњевачка породица Старчевић (из које је потекао Анте Старчевић), али мислим да она сем идентичног имена није повезана са православним Старчевићима.

[Небојша]

Још једна разграната породица овог рода су Старчевићи. Нису тестирани, али рекао бих, по географском распореду и правцу миграција да би требали готово сигурно бити I2-FTB47503.

Неколико Старчевића је тестирано на 23andMe. Већина припада I2-S17250. Верујем да су неки од ових управо пореклом из околине Грачаца.

[drajver]

Још једна породица овог рода која је потврђена STR резултатима су Будимири.

Матица им је такође у Зрмањи, гдје су 1712. године пописани у двије задруге:

13. Kostadin Budimirouich ima zemlie pod sobom 30
Item u velikoi Popini 190
u maloi Popini 35
u Magarcem Poliu 15
u Hrasticeuu 10
u Zermani 60
u Zermani ustranah 30
u Pribudicziu 30
u Perlieuu 30
u Mrachaiu 50
290
od let 50, brata 3: Janko 40, Stipan 34,
Stoian 30, Kostadina sin Radomir 20,
Sinouach Jouan 20, Vukadin 18 Vuicha 17
mala 9 xenskoga 9

57. Vuk Budimirouicz ima zemlie 30
Item u Popini uelikoi 20
50
od let 60, sina 2 Jouan 20, Vukelia 16, xensko: 4

Почетком 20. вијека потомци зрмањских Будимира живјели су у сљедећим насељима:

У Лици:
Будимир, Зрмања Врело, Грачац
Будимир, Зрмања, Грачац

У Босанској крајини:
Будимир, Босанско Грахово, Босанско Грахово
Будимир, Кулен Вакуф, Бихаћ
Будимир, Мартин Брод, Дрвар
Будимир,Босански Петровац,Босански Петровац
Будимир,Бара,Босански Петровац
Будимир,Буковача,Босански Петровац
Будимир,Цимеше,Босански Петровац
Будимир, Бусије, Босански Петровац
Будимир, Српска Саница, Кључ
Будимир, Гудавац, Босанска Крупа
Будимир, Менић, Босанска Крупа
Будимир, Поткалиње, Босанска Крупа
Будимир, Хашани, Босанска Крупа
Будимир, Отиш, Сански Мост
Будимир, Напреље, Сански Мост
Будимир, Агинци, Козарска Дубица
Будимир,Козарска Дубица, Козарска Дубица
Будимир, Демировац, Козарска Дубица
Будимир, Доња Слабиња, Козарска Дубица
Будимир, Драксенић, Козарска Дубица
Будимир,   Клековци, Козарска Дубица
Будимир, Велико Двориште, Козарска Дубица
Будимир, Горња Слабиња, Нови Град
Будимир, Аранђеловдан, Миљаковци, Приједор

На подручју парохије Мале трешњевице у Западној Славонији постоје Будимировићи који славе Аранђеловдан, али не знам да ли би могли бити повезани са Будимирима.

И Будимири имају сличан образац миграција као и остали припадници овог рода, углавном Бјелајско Поље, Подгрмеч и Поткозарје.

[drajver]

Новаковићи који славе Аранђеловдан, још су једна од породица овог рода пописана у Зрмањи 1712. године. И за њих се може рећи да су потврђени STR тестирањима. Додуше хаплотип тестираног Новаковића из Велике Попине има нешто специфичније вриједности, али могло би се претпоставити да се уклапа у род I2-FTB47503. Има неких Новаковића из Зрмање који су радили SNP тестирања и којима је потврђена припадност хаплогрупи I2-S17250.

У Зрмањи су 1712. године, Новаковићи пописани са четири задруге:

42. Luka Nouakouich ima zemlie 60
Item u Hrasticheuom 10
u velikoi Popini 190
260
od let 70 Sini Radiuoi 30, Stoiak 27, Miladin 25,
Nicola 20, Petar 17 mala 7
xenskoga 12

45. Kap: Vukelia Nouakouicz ima zemlia 50
Item u Lukah 50
u uelikoi Popini 190
u maloi Popini 20
310
od let 70, brata 2, Vukman 60, Nenko 40,
Sinouchi Stoiak 30, Ilia Vukelini Sini 30
Pantelia 20, Vuchko 18, Vukmanoui sini,
Mitar 20 malih 9, xenskoga 16

53. Vukmir Nouakouich im zemlie 80
Item u uelikoi Popini 230
u maloi Popini 20
330
od let 40 ima brata 4. Petar 30, Miliuoi 28,
Maxim 26 Dosen 20 malih 13 xenskoga 10

61. Cuijo Nouakouijch ima zemlie 30
Item u Zermani 40
u Popini uelikoi 40
u Ciubouu 10
120
od let 35 ima 2 brata Pop Mihalio 30, Vukasau 23,
mala 5, xenskoga 7.

Почетком 20. вијека, били су присутни у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Новаковић, Плавно, Книн

У Лици:
Новаковић, Госпић, Госпић
Новаковић, Купирово, Доњи Лапац
Новаковић, Осреци, Доњи Лапац
Новаковић, Велика Попина, Грачац
Новаковић, Прибудић, Грачац
Новаковић, Прљево, Грачац

У Лици је Новаковића било и у Залужници/Оточац. Међутим географско стоје издвојено од ове групе, не знам коју славу слави, па вјероватно нису повезани са зрмањским Новаковићима.

у Босанској Крајини:

Овдје треба рећи да су у Босанској Крајини значајно присутни и Новаковићи који славе Никољдан и који нису повезани са зрмањским Новаковићима. Понегдје се у етнографској литератури помиње да неки од Новаковића Никољштака потичу од зрмањских Новаковића, али да су промијенили славу (Рисовац, и још негдје у Поуњу), али мислим да су мале шансе за мијењање славе.

Новаковић, Беглуци, Дрвар
Новаковић, Мрђе, Дрвар
Новаковић, Осреци, Дрвар
Новаковић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Новаковић, Велики Штрпци, Дрвар
Новаковић, Бихаћ, Бихаћ
Новаковић, Чекрлије, Бихаћ
Новаковић, Кулен-Вакуф, Бихаћ
Новаковић, Менић, Босанска Крупа
Новаковић, Мразовац, Босанска Крупа
Новаковић, Подгомила, Босанска Крупа
Новаковић, Велики Радић, Босанска Крупа
Новаковић, Велика Рујишка, Босански Нови
Новаковић, Стабанџа, Босанска Крупа
Новаковић, Хашани, Босанска Крупа
Новаковић, Лушци Паланка, Сански Мост
Новаковић, Босански Нови

У Бјелајском Пољу, Новаковићи аранђеловштаци су били присутни кроз изведена презимена Вукељића и Салапура и присутни у насељу Цимеше, Босански Петровац.

"Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало."

"Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица" место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име." Ови Вукељићи вјероватно потичу од Вукеље Новаковића који је пописан у Зрмањи у попису 1712. године.

Новаковића аранђеловштака било је још у парохијама Агићи и Двориште (Дубички), Каоци (Прњаворски) и Бањалучки (Бања Лука), али нисам успио да лоцирам у којим тачно насељима.

У Славонији:
У Славонији су Новаковићи аранђеловштаци били присутни само у парохији Војаковац код Бјеловара.

на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.

[Небојша]

Новаковићи који славе Аранђеловдан, још су једна од породица овог рода пописана у Зрмањи 1712. године. И за њих се може рећи да су потврђени STR тестирањима. Додуше хаплотип тестираног Новаковића из Велике Попине има нешто специфичније вриједности, али могло би се претпоставити да се уклапа у род I2-FTB47503. Има неких Новаковића из Зрмање који су радили SNP тестирања и којима је потврђена припадност хаплогрупи I2-S17250.

У Зрмањи су 1712. године, Новаковићи пописани са четири задруге:

42. Luka Nouakouich ima zemlie 60
Item u Hrasticheuom 10
u velikoi Popini 190
260
od let 70 Sini Radiuoi 30, Stoiak 27, Miladin 25,
Nicola 20, Petar 17 mala 7
xenskoga 12

45. Kap: Vukelia Nouakouicz ima zemlia 50
Item u Lukah 50
u uelikoi Popini 190
u maloi Popini 20
310
od let 70, brata 2, Vukman 60, Nenko 40,
Sinouchi Stoiak 30, Ilia Vukelini Sini 30
Pantelia 20, Vuchko 18, Vukmanoui sini,
Mitar 20 malih 9, xenskoga 16

53. Vukmir Nouakouich im zemlie 80
Item u uelikoi Popini 230
u maloi Popini 20
330
od let 40 ima brata 4. Petar 30, Miliuoi 28,
Maxim 26 Dosen 20 malih 13 xenskoga 10

61. Cuijo Nouakouijch ima zemlie 30
Item u Zermani 40
u Popini uelikoi 40
u Ciubouu 10
120
od let 35 ima 2 brata Pop Mihalio 30, Vukasau 23,
mala 5, xenskoga 7.

Почетком 20. вијека, били су присутни у сљедећим насељима:

У Далмацији:
Новаковић, Плавно, Книн

У Лици:
Новаковић, Госпић, Госпић
Новаковић, Купирово, Доњи Лапац
Новаковић, Осреци, Доњи Лапац
Новаковић, Велика Попина, Грачац
Новаковић, Прибудић, Грачац
Новаковић, Прљево, Грачац

У Лици је Новаковића било и у Залужници/Оточац. Међутим географско стоје издвојено од ове групе, не знам коју славу слави, па вјероватно нису повезани са зрмањским Новаковићима.

у Босанској Крајини:

Овдје треба рећи да су у Босанској Крајини значајно присутни и Новаковићи који славе Никољдан и који нису повезани са зрмањским Новаковићима. Понегдје се у етнографској литератури помиње да неки од Новаковића Никољштака потичу од зрмањских Новаковића, али да су промијенили славу (Рисовац, и још негдје у Поуњу), али мислим да су мале шансе за мијењање славе.

Новаковић, Беглуци, Дрвар
Новаковић, Мрђе, Дрвар
Новаковић, Осреци, Дрвар
Новаковић, Велики Цвјетнић, Дрвар
Новаковић, Велики Штрпци, Дрвар
Новаковић, Бихаћ, Бихаћ
Новаковић, Чекрлије, Бихаћ
Новаковић, Кулен-Вакуф, Бихаћ
Новаковић, Менић, Босанска Крупа
Новаковић, Мразовац, Босанска Крупа
Новаковић, Подгомила, Босанска Крупа
Новаковић, Велики Радић, Босанска Крупа
Новаковић, Велика Рујишка, Босански Нови
Новаковић, Стабанџа, Босанска Крупа
Новаковић, Хашани, Босанска Крупа
Новаковић, Лушци Паланка, Сански Мост
Новаковић, Босански Нови

У Бјелајском Пољу, Новаковићи аранђеловштаци су били присутни кроз изведена презимена Вукељића и Салапура и присутни у насељу Цимеше, Босански Петровац.

"Салапура — шеснаест кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили с Велике Попине пре 90 година. Звали се Новаковићи. Бегови им од спрдње надели име Салапура па тако и остало."

"Вукељић — три куће. Славе Аранћеловдан. Преселили овамо пре 100 година с Осредака На Осрецима се и данас зове „Вукељића Главица" место где им је била кућа. На Осретке су прешли с Велике Попине. Звали се управо Новаковић, па по неком Вукељи добили ново име." Ови Вукељићи вјероватно потичу од Вукеље Новаковића који је пописан у Зрмањи у попису 1712. године.

Новаковића аранђеловштака било је још у парохијама Агићи и Двориште (Дубички), Каоци (Прњаворски) и Бањалучки (Бања Лука), али нисам успио да лоцирам у којим тачно насељима.

У Славонији:
У Славонији су Новаковићи аранђеловштаци били присутни само у парохији Војаковац код Бјеловара.

на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.

Као што си рекао, неколико ових Новаковића са ширег подручја Зрмање (Растичево, Прибудић) тестирано је преко 23andMe. Припадају углавном хаплогрупама I2-M423/S17250. Како су ови Новаковићи из околине Грачаца били веома бројни, није искључено да је било више подграна I2 (можда и више хаплогрупа) међу њима. Главнина би, по свему судећи, морала припадати подграни I2-S17250.

На простору Поуња (Дренова Главица) и Бјелајског поља (Крњеуша) има Новаковића Никољштака које су аутори повезали са Новаковићимаса Зрмање/Велике Попине. Да ли је то само предање тамошњих Новаковића, или закључак аутора, није сигурно. У сваком случају, ако веза не постоји, биће да је и Рађеновић доста генерализовао на основу презимена. Тако за ове из Крњеуше кажу да су са Зрмање (пошто у тамо били бројни) и да су вероватно мењали славу.

Приметио си вероватно да у монографији о Бјелајском пољу практично све Новаковиће, па и Новковиће, повезује са онима из Зрмање, тј са Велике Попине. Очигледно су та предања Родића-Новаковића била доста изражена у Крајини, па су их преузеле и неке друге породице.

[drajver]

Као што си рекао, неколико ових Новаковића са ширег подручја Зрмање (Растичево, Прибудић) тестирано је преко 23andMe. Припадају углавном хаплогрупама I2-M423/S17250. Како су ови Новаковићи из околине Грачаца били веома бројни, није искључено да је било више подграна I2 (можда и више хаплогрупа) међу њима. Главнина би, по свему судећи, морала припадати подграни I2-S17250.

На простору Поуња (Дренова Главица) и Бјелајског поља (Крњеуша) има Новаковића Никољштака које су аутори повезали са Новаковићимаса Зрмање/Велике Попине. Да ли је то само предање тамошњих Новаковића, или закључак аутора, није сигурно. У сваком случају, ако веза не постоји, биће да је и Рађеновић доста генерализовао на основу презимена. Тако за ове из Крњеуше кажу да су са Зрмање (пошто у тамо били бројни) и да су вероватно мењали славу.

Приметио си вероватно да у монографији о Бјелајском пољу практично све Новаковиће, па и Новковиће, повезује са онима из Зрмање, тј са Велике Попине. Очигледно су та предања Родића-Новаковића била доста изражена у Крајини, па су их преузеле и неке друге породице.

У Поуњу се код ових Новаковића аранђеловштака примјећује образац насељавања у Рујишку (гдје има још зрмањских родова) и одатле расељавање у крајеве и са другу страну Уне. Генерално је проблем са честим презименима (а Новаковићи су такво), распетљати ко припада ком роду.

[Небојша]

У Поуњу се код ових Новаковића аранђеловштака примјећује образац насељавања у Рујишку (гдје има још зрмањских родова) и одатле расељавање у крајеве и са другу страну Уне. Генерално је проблем са честим презименима (а Новаковићи су такво), распетљати ко припада ком роду.

Иако је често презиме, на простору Поуња је доста јасна ствар. Ови што славе Аранђеловдан су каснији досељеници из Лике, око и по окупацији Босне. Док су ови са Никољданом старији досељеници из Бјелајског поља (пре Дољанске буне). У Петровцу су такође ови Новаковићи (Никољдан) доста стари. У Крњеуши су преко 200 година у то време, а даље наводно из Зрмање (Рађеновић). Док су у Вођеници доста стари и не знају одакле су пореклом. Проблематичан је једино онај податак о Новаковићима из Дренове Главице, за које се каже да су са Попине и да су славили Аранђеловдан. Али су они такође старији досељеници (пре Омер-паше).

У Бјелајском пољу се, поред ове, јасно издвајају барем још 3 гране Новаковића. Једни су Аранђеловштаци са Зрмање, други су Јовањштаци из Стрмице крај Книна и трећи су Никољштаци из Биочића у Далмацији. Рекао бих да забуну уноси податак који је Рађеновић пренео о неким Новаковићима Јовањштацима који су пореклом из Велике Попине а до 1878. звали су се Новковићи. Пре ће бити да су у вези са овима из Стрмице, барем због славе.

[Небојша]

Рекао бих да забуну уноси податак који је Рађеновић пренео о неким Новаковићима Јовањштацима који су пореклом из Велике Попине а до 1878. звали су се Новковићи. Пре ће бити да су у вези са овима из Стрмице, барем због славе.

А и због презимена. Иначе су ти Новковићи из Стрмице тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M241>L283.

Да се вратимо Новаковићима-Родићима, тестирани су:

Новаковић, Аранђеловдан, Велика Попина, Грачац, I2-Y3120
Новаковић, Аранђеловдан, Растичево, Грачац, I2-M423
Новаковић, Аранђеловдан, Прибудић, Грачац, I2-S17250

[Петар М. Демић]

на Банији и Кордуну:

Новаковића има у доста насеља Баније и Кордуна, али с обзиром да не знам славе, тешко је издвојити оне који славе Аранђеловдан. Због близине Сувој међи гдје има Новаковића аранђеловштака, претпостављам да би Новаковићи из Мајдана, Двор, могли припадати овима. У сваком случају треба провјерити.

Што се тиче банијских Новаковића, потврђено је да Никољдан прослављају огранци из Влаховића, Дреновца, Мајдана и Равног Рашћа. С друге стране, Новаковићи из Кирина прослављају Ђурђевдан.

[drajver]

Што се тиче банијских Новаковића, потврђено је да Никољдан прослављају огранци из Влаховића, Дреновца, Мајдана и Равног Рашћа. С друге стране, Новаковићи из Кирина прослављају Ђурђевдан.

Корисна информација, Петре. Изгледа да и Новаковићи из околине Војнића славе Ђурђевдан. Ово су насеља на Банији и Кордуну, гдје су били присутни Новаковићи по попису 1948. године.

Бакић, Вргинмост
Црни Поток, Вргинмост
Доњи Кирин, Вргинмост
Кирин, Вргинмост
Козарац, Вргинмост
Пецка, Вргинмост

Бјеловац, Костајница
Бјеловац Горњи, Костајница
Горњи Храстовац, Костајница
Костајница, Костајница
Костреши, Костајница
Стрмен, Костајница
Свиница, Костајница
Утолица, Костајница

Блињски Кут, Петриња
Доња Пастуша, Петриња
Кињачка, Петриња
Мала Градуса, Петриња
Петриња, Петриња
Велика Градуса, Петриња

Дреновац, Глина
Глина, Глина
Мајски Тртник, Глина
Рашће (Равно Рашће), Глина
Влаховић, Глина

Мајдан, Двор

Цвијановић Брдо, Слуњ
Косијер Село (Цвијановић брдо), Слуњ
Маљевац, Слуњ
Глиница Хрватска , Слуњ

Доњи Будачки, Војнић
Гејковац, Војнић
Гробник (Шљивњак), Војнић
Кнежевић Коса, Војнић
Криваја Војнићка, Војнић
Купленско, Војнић
Перјасица, Војнић
Вељунски Понорац (Загорје), Војнић
Вељунска Глина, Војнић
Војнић, Војнић

[Небојша]

Корисна информација, Петре. Изгледа да и Новаковићи из околине Војнића славе Ђурђевдан. Ово су насеља на Банији и Кордуну, гдје су били присутни Новаковићи по попису 1948. године.

Новаковићи из Војишнице (Војнић) су тестирани преко 23andme и припадају хаплогрупи I2-S17250. Иако сам раније поделио податак да су J2b-M205, то су били заправо Новаковићи из Резовца код Вировитице.

Судећи по резултатима, један добар део кордунских Новаковића Ђурђевштака би могао припадати I2-S17250, док би један део Никољштака могао бити J2b-M205, због везе становништва Поуња и Баније. Међутим, како је реч о честом презимену и честим славама, треба свакако очекивати разноврнсе резултате.

[Петар М. Демић]

Бакић, Вргинмост
Црни Поток, Вргинмост
Доњи Кирин, Вргинмост
Кирин, Вргинмост
Козарац, Вргинмост
Пецка, Вргинмост

Новаковићи су током XVIII века потврђени у следећим насељима на ширем подручју данашњег Вргинмоста: Брњавац (огранак је угашен), Кирин (крсна слава Ђурђевдан), Пецка Велика (крсна слава Никољдан) и Чемерница (крсна слава непозната). Стара Чемерница обухвата насеље Бакић из 1948. године, док је стара Пецка Велика уствари данашњи Црни Поток. Огранак из Козарца по свему судећи потиче из неког од ових изворних села Новаковића.

Дреновац, Глина
Глина, Глина
Мајски Тртник, Глина
Рашће (Равно Рашће), Глина
Влаховић, Глина

Мајдан, Двор

Село Мајдан сам спојио са глинским селима, пошто је крајем XVIII и почетком XIX века било у саставу Класничке компаније Прве банске крајишке регименте. Током XVIII века, Новаковићи су на потврђени у следећим насељима: Влаховић (крсна слава Никољдан), Дреновац (крсна слава Никољдан), Мајдан (крсна слава Никољдан), Мартиновићи (крсна слава Никољдан) и Равно Рашће (крсна слава Никољдан). Везано за Дреновац и Мартиновиће, то је један огранак, с тим што је део Мартиновића са Новаковићима временом припојен Дреновцу. Огранак из Мајског Тртника потиче од старијег огранка из Равног Рашћа, крсна слава је такође Никољдан.

Бјеловац, Костајница
Бјеловац Горњи, Костајница
Горњи Храстовац, Костајница
Костајница, Костајница
Костреши, Костајница
Стрмен, Костајница
Свиница, Костајница
Утолица, Костајница

Блињски Кут, Петриња
Доња Пастуша, Петриња
Кињачка, Петриња
Мала Градуса, Петриња
Петриња, Петриња
Велика Градуса, Петриња

Подручје Костајнице и Петриње нисам у потпуности обрадио, нити толико познајем те крајеве, али имам потврђено да Новаковићи из Бјеловца Горњег и Велике Градусе прослављају Ђурђевдан (оба огранка потврђена су током XVIII века у тим селима).