Батале I2-FT16449>MF2888>A873>FT388108

[drajver]

Батало, Св. Василије Велики, Мрзло Поље/Слуњ

[drajver]

И нова грана је рођена.

Петровић, Стевањдан, Горњи Комрен/Ниш ће формирати са Баталом, Василијевдан, Мрзло Поље, Слуњ, нову грану испод FT16449>MF2888>A873 дефинисану са бар три СНп-а:

10955804   C>T
17139426   G>A
6907305   C>G

Веза би могла бити средњовјековна, око 800 година. У сваком случају, интересантно јер се ради о Србима из двије прилично удаљене зоне. Овим би требао бити СНп профилисан и прилично разгранат крајишки род Василијевштака којем Батало припада.

[drajver]

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5261.0

[drajver]

Српска породица Батало која слави св. Василија локализована је на подручју Кордуна, у неколико насеља која су током 18. вијека припадала Тржићкој капетанији.

Батале су почетком 20. вијека били присутни у сљедећим насељима Кордуна:

Батало, Василијевдан, Доње Примишље, Слуњ
Батало, Василијевдан, Горње Примишље, Слуњ тестирани, грана I1-FTA73226
Батало, Василијевдан, Тржић Примишљански, Слуњ тестирани, грана I2-FT388108
Батало, Василијевдан, (Слуњчица, Мрзло Поље, Збјег Мочилски), Слуњ тестирани, грана I2-FT388108
Батало, Василијевдан, Мјесто Примишље- Тоболић, Слуњ

Као што се може видјети, чак и на малом простору југозападног Кордуна, Батале су генетички разнородни. Прилично је извјесно да је основна хаплогрупа кордунских Батала I2-FT388108 и да се у случају Батала из Горњег Примишља ради о прибраћивању.

Ово подручје је било насељено Србима крајем 17. вијека, услијед помјерања становништва изазваних Бечким ратом. Ево како је Војин Дабић у "Карловачком генералату" описао формирање Тржићке капетаније:

"Тржићка капетанија настала је као посебна управна и одбрамбена област на прелазу из XVII y XVIII век. Њен настанак тесно је везан са настојањима карловачких генерала да ставе под своју непосредну управу све српско становништво у огулинско – гомирској и војнићко — слуњској области. Бранећи своје интересе и приходе, томе су се супротставили заповедници капетанија, а посебно огулински капетан. Тако је огулински капетан Адам Пургштал доказао Ратном савету у Грацу да нема ни разлога нити правног основа да српски досељеници у његовој капетанији буду непосредно потчињени карловачким генералима. Међутим, то није могло да спречи карловачке генерале да стане под своју управу стара српска насеља у Дубравама, Пониквама и Поповом Селу, као и знатан део српског становништва насељеног за време Бечког рата у огулинско – гомирској (Тржић) и војнићко – слуњској области (Полој, Тржић Примишљански, Примишље, Тоболић и Збјег). Ова насеља генералских Влаха, којима су карловачки генерали управљали преко посебних повереника, чинила су Тржићку капетанију. Почетком XVIII века њена територија је проширена и на српска села Доња и Горња Мочила и Броћанац, која су тада насељавана. Да би се прекинуло са неконтролисаним запоседањем земљишта, војне власти повериле су 1711. године кнезу Стевану Кукићу да доврши насељавање поменутих села. Досељеници су делом дошли из огулинско –гомирске области, а делом са турске територије. У исто време насељено је и прикључено Тржићкој капетанији хрватско село Раковица, смештено у пространом Раковичком пољу, чији су становници већином пристигли из хрватских села у Огулннској капетанији."

[Христифор]

Веома карактеристично презиме па и сама слава која није баш толико честа. Најзанимљивије ово прибраћивање И1 Батала, од кога ли он тек потиче?

[drajver]

Нисам у неким старијим писаним изворима пронашао да је српско презиме Батало записано. Видим помиње се неки помен Батала у Лаћарку, Срему из 1749. године, није искључено да се овдје ради о исељеним крајишницима. Али недостаје неки старији запис у самој Крајини.

Презиме је свакако надимачко. Објашњење је дато преко глагола "батати": "Долази од глаголског корена бата– (бата—ти) у значењу ићи с напором; ударати +суфикс -ло. "

Да је ова етимологија исправна говории помињање облика Батало у неким народним играма Кордуна и Баније:
"Батало иде око њих. Баба пита: »Тко то бата око моје куће?“ Батало одговара: »Ја куме, ја.“ Баба: »Немој ми украсти челице" Батало: »Оћу богме једну за вечерицу"

Поред Кордуна, Батала је у Крајини било у на Банији у Топуском. Не знам додуше шта славе ове Батале, пошто Радека за Батале у горњокарловачкој епархији наводи чак четири славе: Василијевдан, Јовањдан, св. Вартоломеј и Варнава и Никољдан.

У 19. вијеку, Батале које славе Василијевдан живјеле су и у мјесту Пакленица, Новска у Славонији.

[Христифор]

Постојао је тепчија Батало у средњовековној Босни.  Могуће да презиме  настаје управо од тог личног имена које је очито постојало.

[Michelle Batalo Mills]

I am happy to see this message.  Anything on my family surname. 

I am also willing to reach out to any Batalo to ask if they will participate in testing. 

I do not have the Serbian language so if I were to reach out, I would like to ask for help in writing my request for Batalo men to test. 

My Batalo is
Batalo , Vasilijevdan, (Slunjčica, Mrzlo Polje, Zbjeg Močilski), Slunj tested, branch I2-FT388108

My family tree on ancestry is public http://www.ancestry.com/family-tree/tools/tree/168658413/invitees/accept?inviteId=6d521dcb-d8fb-4eac-8ab7-65533ee93a60


Milovan of 7, Mrzlo Polje can be documented to 1807 from Musterlisten. 

My great grandfather Pavao Batalo (born 1878) was from 7, Mrzlo Polje. 





 

[drajver]

I am happy to see this message.  Anything on my family surname. 

I am also willing to reach out to any Batalo to ask if they will participate in testing. 

I do not have the Serbian language so if I were to reach out, I would like to ask for help in writing my request for Batalo men to test. 

My Batalo is
Batalo , Vasilijevdan, (Slunjčica, Mrzlo Polje, Zbjeg Močilski), Slunj tested, branch I2-FT388108

Hi, Michelle.

Thanks for the information. I have already posted a link to the page on the forum where your Batalo line is mentioned.

What I'm interested in is the earliest written mention of Kordun Batalo's. The earliest reliable mention is from the 1807 census and from these musterlisten you posted.

But there is one even earlier and it is mention of some Batalo's in the village Laćarak (Srem region) in 1749. It is quite far from Kordun, but there is fact that some group of Serbs from "Croatia" setlled in Laćarak in 1744. Haven't seen this Laćarak census of 1749 by myself, but I have read this information in book about Serbian surnames. I've tried to find this census on the internet  and check the information but I haven't succeed.

[drajver]

На пројекту постоји више крајишких родова код којих се на основу хаплотипа и крсне славе може претпоставити да су повезани са Баталима са Кордуна.

Ради се о сљедећим тестираним породицама.

Кривокућа, Василијевдан, Стричићи/Бања Лука
Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци/Мркоњић Град
Зобеница, Василијевдан, Садиловац/Раковица Кордун
Пјевац, Василијевдан, Јагровац/Војнић
Шапоња, Василијевдан, Добропољци/Лишане Островичке Далмација
Вигњевић, Василијевдан, Мазин/Грачац

Иако је хаплотип читавог овог рода крајишких василијевштака прилично модалан, занимљиво је да сви тестирани имају вриједност DYS389-II=30, што и није нека карактеристична вриједност. Због тога су везе само на основу хаплотипа прилично несигурне и потребна је додатна потврда кроз SNP тестове.

Покушаћу у наставку теме обрадити појединачно сваку од ових породица.

[drajver]

Кривокуће и Ковачевићи су иста породица са ширег подручја Змијања.

Почетком 20. вијека живјели су у сљедећим насељима:

Кривокућа, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град
Кривокућа, Василијевдан, Подрашница, Мркоњић Град
Кривокућа, Василијевдан, Стричићи, Бања Лука (тестиран)
Кривокућа, Василијевдан, Гламочани, Лакташи

Ковачевић, Василијевдан, Горњи Граци, Мркоњић Град
Ковачевић, Василијевдан, Доњи Граци, Мркоњић Град (тестиран)

За  Кривокуће у Стричићима стоји записано: "Кривокуће (6 кућа, славе Св. Василија Великог) стартином из Црне Горе, у Стричиће (први досељеник Перо) су се доселили из села Горњих Граца код Мркоњић Града, најпре на место где се данас налазе родовске куће Вукића. На данашњу локацију прешли су касније због близине изворске воде. Родовске куће Кривокућа, као рурална целина, евидентирано су културно добро."

У Подрашницу су Кривокуће досељене из Доњих Граца.

У самим Доњим Грацима за Кривокуће стоји да су "досељени из Тичева код Босанског Грахова"

За Ковачевиће у Доњим и Горњим Грацима записано је сљедеће: "Горњи Граци-Ковачевићи (8 кућа, славе Cв. Василија Великог) досељени из Крњеуше (Босански Петровац), под презименом Кривокућа, у Доње Граце (на место Крњак), одакле су 1941. године прешли на данашњу локацију — презиме су добили по претку (Тривун Кривокућа) који је био ковач, а имају надимке Отменовићи и Икбашићи." и  "Доњи-ГрациКовачевићи (15 кућа, славе Св. Василија Великог) досељени из Крњеуше (Босански Петровац) – воде порекло од фамилије Кривокућа; име су добили по претку — ковачу, и имају надимак Митровићи, од ове фамилије је Петко Ковачевић, угледна личност и кнез села"

Као што можемо видјети из горњих навода матица Кривокућа (самим тим и Ковачевића) је у селима Горњи и Доњи Граци. Наводи се старије поријекло из Крњеуше (Босански Петровац) и Тичево (Босанско Грахово). Ни у Тичеву ни у Крњеуши нема Кривокућа. Ипак на Бјелајском пољу недалеко Крњеуше постоји локалитет Кривокуће и није искључено да су змијањске Кривокуће дошле са те локације. Занимљиво је да старије презиме Кривокућа помињу и Будимири који припадају роду Родића (хаплогрупа I2-A1328) и такође вежу своје поријекло за Бјелајско поље.

[drajver]

За српску породицу Пјевац из Јагровца/Војнић која слави св. Василија, генетичким тестом је потврђена припадност овом роду. Пјевац је надимачко презиме које је као такво могло и независно настајати, тј. могли би бит разнородних Пјеваца у Крајини. На Кордуну, нпр. Пјевци из Кордунског Љесковца славе Ђурђевдан и вјероватно нису повезани са Пјевцима из Јагровца. На подручју горњокарловачке епархије Пјевци су забиљежени са неколико слава: Стевањдан, Василијевдан, Никољдан и Ђурђевдан.

Почетком 20. вијека Пјевци су били присутни у сљедећим насељима:

на Кордуну:
Пјевац, Василијевдан, Јагровац, Војнић (тестирани)
Пјевац, Броћанац, Слуњ
Пјевац, Цетинград, Слуњ
Пјевац, Ђурђевдан, Кордунски Љесковац, Слуњ
Пјевац, Горње Примишље, Слуњ
Пјевац, Примишље, Слуњ
Пјевац, Мрзло Поље, Слуњ
Пјевац, Мрежница Врело, Слуњ
Пјевац, Слуњ, Слуњ
Пјевац, Тоболић, Слуњ
Пјевац, Језеро, Огулин

у Босанској Крајини:
Пјевац, Ђурђевдан, Бугар, Бихаћ
Пјевац, Ђурђевдан, Мутник, Цазин
Пјевац, Ђурђевдан, Тржачка Раштела, Цазин
Све ове породице су поријеклом од Пјеваца из Кордунског Љесковца и по свој прилици не припадају роду FT388108.

Неки Пјевци су забиљежени у Драксенићу, Козарска Дубица, али не знам коју славу славе.

на Банији
Пјевац, Глина, Глина
Пјевац, Мајске Пољане, Глина
Не знам коју славу славе банијски Пјевци.

у Горском Котару
Пјевац, Српске Моравице, Делнице
Пјевац, Докмановићи, Делнице
Ни за ове Пјевце не знам коју су славу славе.

У Славонији су током 19. вијека забиљежени Пјевци који славе Јовањдан у Новој Градишки. У Лици и Далмацији није било Пјеваца.

Због истих насеља која се преклапају са онима породице Батало, најинтересантније би било сазнати славу и тестирати Пјевце око Примишља, Тоболића, Мрзлог Поља.

[Петар М. Демић]

на Банији
Пјевац, Глина, Глина
Пјевац, Мајске Пољане, Глина
Не знам коју славу славе банијски Пјевци.

Пјевци из Мајских Пољана прослављају Василијевдан.

Овај род није био присутан у селу током XVIII века.

[drajver]

Пјевци из Мајских Пољана прослављају Василијевдан.

Овај род није био присутан у селу током XVIII века.

Хвала, Петре. Значи и они би се могли прибројити роду I2-FT388108.

[Христифор]

У Крајини имамо и Пјевце I2-Z17855. Очито је често презиме.

[drajver]

У Крајини имамо и Пјевце I2-Z17855. Очито је често презиме.

У Лици је присутно и презиме Пјевач (славе Никољдан), што када се напише на ћелавој латиници се често може замијенити са презименом Пјевац. Не кажем да је то овдје случај, извјесно је да Пјеваца има разнородних, већ само напомињем да постоји и та могућност.

[Христифор]

Сад кад рече врло је могућ наведени сценарио.

[drajver]

Шапоње су прилично бројан далматински род који славе св. василија и за којег су генетички резултати показали да припада роду: I2-FT388108.

У Далмацији су насељавали више насеља, а у неким насељима славе и друге славе, па није искључено да је одлазило до призећивања. Тако су Шапоње у Мирањам преузеле славу тамошњих Драча, Стевањдан.

Ово су насеља у Крајини гдје су Шапоње биле присутне почетком 20. вијека:

Далмација
Шапоња, Василијевдан, Бенковац, Бенковац
Шапоња, Василијевдан, Церање, Бенковац
Шапоња, Василијевдан, Добропољци, Бенковац
Шапоња, Јовањдан, Коларина, Бенковац
Шапоња, Јовањдан и Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац
Шапоња, Стевањдан, Мирање, Бенковац
Шапоња, Василијевдан, Смилчић, Бенковац
Шапоња, Василијевдан, Вукшић, Бенковац
Шапоња, Василијевдан и Јовањдан, Задар, Задар

Босанска Крајина
Шапоња, Василијевдан, Драксенић, Козарска Дубица
Шапоња, Василијевдан, Велика Рујишка-Осредак   Босанска Крупа
Шапоња, Василијевдан, Сводна, Нови Град
Шапоња, Ђурђевдан, Горња Чађавица, Нови Град
Шапоња, Доњи Тишковац, Босанско Грахово

Банија
Шапоња, Василијевдан, Мали Градац, Глина
Шапоња, Василијевдан, Петриња, Петриња
Шапоња, Василијевдан, Паукова Мала, Петриња

Славонија
Шапоња, Ђурђевдан, Горње Кусоње, Подравска Слатина

У Лици и на Кордуну није било Шапоња.

На подручју Шајкашке било је више презимена која су имала коријен Шапоња. С обзиром да је у Шајкашку било досељавања из Крајине, није искључено да су неки од далматинских Шапоња тамо завршили. Међутим, презиме је могло настајати независно на подручју Бачке, јер се у близини Сомбора нализила пустара са назовом Шапоње.

[drajver]

Нема сумње да је презиме Шапоња настало у далматинском буковичком селу Добропољци, гдје је први пут и забиљежено 1672. године ( Аврам Шапоња је 1672. године подигао православну цркву у Добропољцима). У пописима с почетка 18. вијека међу Шапоњама се помињу свештеници, па је могуће да је ова породица била свештеничка и током 17. вијека. У попису 1709. године Шапоње су забиљежене само у Добропољцима и то четири задруге:
Damian Zapogna q:m Obrat
Maximo Zapogna q:m Mihailo
Mitar Zapogna di Trifon pope
Petcho Zapogna q:m Radosau

Очигледно су се Шапоње шириле у остала далматинска села из Добропољаца. У Поуње су такође дошли из Далмације, а успутна станица би им могао бити Тишковац у граховком крају. Не знам кад су први пут Шапоње забиљежене на подручју Баније (Петар вјероватно зна више), али претпостављам да је то могло бити након Лаудоновог рата.

[drajver]

Један занимљив запис о далматинским Шапоњама оставио је и Владимир Ардалић, у свом стилу:

"I Milošu Kusalu iz Ostrovice ovako se natrag nekolike godine sperilo. Pođe on s glavom u Dobropoljce kući Šaponjinoj prositi curu, kamo ima više od 50 čeljadi od jednog plemena. Tu ima cura mladijeh i koje su ušle u zeman. Daklen Kusalo je izabrao za se i jaspre joj dao, čekati nije htio ni svatova kupiti, nego odmah je voditi. Kad oni njemu u problačenju potisli drugu stariju curetinu. Kako se ona zamotala povezačom, za više dana nije dala lica vidjeti. Najkasnije spazi je nesuđeni bego, da nije ona, kojoj je dao jaspre neg druga. Nije kud kamo: Šaponjsko je pleme jako, da bi se odmah vratio, bilo bi sječe i palidbe i druge svake osvete, nego mora je silom biti prijatelj, te nekako jedva poslije godine dana nešto s njezinom voljom, nešto s njegovom pobjegne od njega, a on se drugom vjenča."

[Петар М. Демић]

Очигледно су се Шапоње шириле у остала далматинска села из Добропољаца. У Поуње су такође дошли из Далмације, а успутна станица би им могао бити Тишковац у граховком крају. Не знам кад су први пут Шапоње забиљежене на подручју Баније (Петар вјероватно зна више), али претпостављам да је то могло бити након Лаудоновог рата.

Шапоње су потврђене на Банији пре Лаудановог рата (1788-1791).

Према подацима из периода од 1772. до 1786. године, род Шапоња потврђен је у селима Велики Градац (најмање 2 породичне задруге) и Мала Паукова (најмање 3 породичне задруге). Тако су 1772. године пописани Васиљ Шапоња и Лука Шапоња из Великог Градца, рођени током прве половине XVIII века у истоименом селу.

[drajver]

Вигњевићи који славе Василијевдан још су једна крајишка породица која припада роду FT388108. Матица би им могла бити на подручја Лапца и ту су могли боравити током 18. вијека, а и раније. Вјероватно су одатле прешли у Мазин током 18. вијека, а касније су се из Лапца и Мазина расељавали по Поуњу.

Почетком 20. вијека живјели су у сљедећим насељима:

Лика
Вигњевић, Василијевдан, Доњи Ваганац, Кореница
Вигњевић, Василијевдан, Днопоље, Доњи Лапац
Вигњевић, Василијевдан, Госпић , Госпић
Вигњевић   Василијевдан, Горњи Лапац, Доњи Лапац
Вигњевић   Василијевдан, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Вигњевић   Василијевдан, Мазин,Грачац (тестиран)

Босанска крајина
Вигњевић, Василијевдан, Врточе, Босански Петровац
Вигњевић, Василијевдан, Босанска Крупа, Босанска Крупа
Вигњевић, Василијевдан, Коњодер, Босанска Крупа
Вигњевић, Василијевдан, Љусина, Босанска Крупа
Вигњевић, Василијевдан, Пученик, Босанска Крупа
Вигњевић, Василијевдан, Хашани, Босанска Крупа
Вигњевић, Василијевдан, Брековица, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Горња Гата, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Грабеж, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Злопољац, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Липа, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Лохово, Бихаћ
Вигњевић, Василијевдан, Глиница, Велика Кладуша
Стевић, Василијевдан, Глиница, Велика Кладуша (огранак Вигњевића)
Вигњевић, Василијевдан, Мутник, Цазин

Славонија
Вигњевић, Василијевдан, Велика Писаница, Бјеловар

Нису сви Вигњевићи у Крајини истог поријекла. На подручју Беле Крајине и Огулина присутни су Вигњевићи који славе Никољдан. Било их је у сљедећим насељима:

Видњевић, Никољдан, Пауновићи, Чрномељ
Вигњевић, Никољдан, Поникве, Огулин
Вигњевић, Никољдан, Гомирје, Огулин
Вигњевић, Никољдан, Огулин, Огулин
Видњевић, Никољдан, Горња Требиња,Карловац

На подручју Славоније присутни су и Вигњевићи који славе Стевањдан, Игњатијевдан и Јовањдан, у сљедећим насељима:

Вигњевић, Стевањдан, Красковић, Ораховица
Вигњевић, Игњатијевдан, Мала Бршљаница, Гарешница
Вигњевић, Игњатијевдан, Сриједска, Чазма
Вигњевић, Јовањдан   Иванић-град, Иванић-град

За већину ових славонских Вигњевића постоје запси из 18. вијека, који потврђују њихово присуство у истим насељима у том периоду.

Од свих крајишких Вигњевића, једини за које не знам славу су Вигњевићи са Баније. Не знам да ли су можда ови Вигњевићи славили Игњатијевдан, јер у епархији горњокарловачкој је било Вигњевића са овом славом. У сваком случају Вигњевићи су били присутни у сљедећим банијским насељима:

Вигњевић, Брњавац, Вргинмост
Вигњевић, Славско Поље, Вргинмост
Вигњевић, Старо Село, Вргинмост
Вигњевић, Доњи Јаворањ, Двор

[drajver]

Један дио крајишких Зобеница и то Зобенице које славе Василијевдан тестиране су и припадају роду FT388108. Зобенице Василијевштаци имају предање да је њихов предак који се презивао Вигњевић призећен у Зобенице, али да је задржао славу Вигњевића. Генетички резултати су потврдили ово предање. ово призећивање се десило негдје на подручју Кордуна око садиловца, јер је тамо матица Зобеница василијевштака.

Зобенице који славе Василијевдан, почетком 20. вијека, живјели су у сљедећим крајишким насељима:
Кордун
Зобеница, Василијевдан, Садиловац, Слуњ

Босанска крајина
Зобеница, Василијевдан, Бугар, Бихаћ
Зобеница, Василијевдан, Горња Гата, Бихаћ

Оригиналне Зобенице у Крајини славе Никољдан и њихову хаплогрупу још увијек не знамо. Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:

Лика
Зобеница, Никољдан, Острвица, Госпић
Зобеница, Никољдан, Ораовац, Доњи Лапац
Зобеница, Никољдан, Мишљеновац-Кестенова корита, Доњи Лапац

Босанска крајина
Зобеница, Никољдан, Велики Радић, Босанска Крупа
Зобеница, Никољдан, Стари мајдан парохија, Сански Мост

У Славонији током 19. вијека били су присутне Зобенице:
Зобеница, Јовањдан, Кореничани, Дарувар

Треба поменути да је презиме Зобеница у Крајини забиљежено у једној молби крајишких Срба писаној у Оточцу 23. маја 1781. године. Међу осталим потписницима налази се и име Јована Зобенице.
У пописима с почетка 19. вијека, неке Зобенице забиљежене су и у селу Рајић Брдо (Војнић).

[drajver]

Ово су отприлике сви родови који су до сада потврђени као припадници овог рода кроз генетичке тестове.

Кад се све узме у обзир, мислим да је род током 16. вијека насељен негдје на подручју западних дијелова Босанске крајине на граници према Лици, на подручју Бјелајског Поља или Лапца. Једини који географски мало искачу су Шапоње у Буковици, али у суштини све су то, бар што се тиче српске миграционе струје 16. вијека, повезана подручја.

[Петар М. Демић]

Од свих крајишких Вигњевића, једини за које не знам славу су Вигњевићи са Баније. Не знам да ли су можда ови Вигњевићи славили Игњатијевдан, јер у епархији горњокарловачкој је било Вигњевића са овом славом. У сваком случају Вигњевићи су били присутни у сљедећим банијским насељима:

Вигњевић, Брњавац, Вргинмост
Вигњевић, Славско Поље, Вргинмост
Вигњевић, Старо Село, Вргинмост
Вигњевић, Доњи Јаворањ, Двор

Што се тиче Баније, најстарији огранак Вигњевића је онај из Брњавца, потврђен је најкасније у периоду од 1772. до 1786. године и крсна слава тог огранка је Никољдан. Претпостављм да су од њих Вигњевићи у суседном Славском Пољу, пошто их у том селу није било током друге половине XVIII века.

Мислим да огранак из Старог Села прославља Василијевдан, али нисам сигуран (покушаћу доћи до потврде). Старо Село је махом насељено родовима који презимењаке имају на подручју Лике. Занимљиво је то што је део њих потврђен пре Лаудановог рата на том подручју, док је један део насељен након поменутог рата. По свему судећи, Вигњевићи спадају у ову другу групу родова.

На подручју Јаворња није било Вигњевића у ранијем периоду и вероватно се ради о каснијем досељавању.

[drajver]

Што се тиче Баније, најстарији огранак Вигњевића је онај из Брњавца, потврђен је најкасније у периоду од 1772. до 1786. године и крсна слава тог огранка је Никољдан. Претпостављм да су од њих Вигњевићи у суседном Славском Пољу, пошто их у том селу није било током друге половине XVIII века.

Мислим да огранак из Старог Села прославља Василијевдан, али нисам сигуран (покушаћу доћи до потврде). Старо Село је махом насељено родовима који презимењаке имају на подручју Лике. Занимљиво је то што је део њих потврђен пре Лаудановог рата на том подручју, док је један део насељен након поменутог рата. По свему судећи, Вигњевићи спадају у ову другу групу родова.

На подручју Јаворња није било Вигњевића у ранијем периоду и вероватно се ради о каснијем досељавању.

Хвала, Петре, вриједне информације. Претпостављам да су Вигњевићи из Брњавца поријеклом од Вигњевића из западнијих крајева (Огулин, Карловац, Бела Крајина). А ови из Старог села би могли бити од лапачких Вигњевића. Значи, ни на Банији, Вигњевићи вјероватно нису сви истог поријекла.

[Петар М. Демић]

Хвала, Петре, вриједне информације. Претпостављам да су Вигњевићи из Брњавца поријеклом од Вигњевића из западнијих крајева (Огулин, Карловац, Бела Крајина). А ови из Старог села би могли бити од лапачких Вигњевића. Значи, ни на Банији, Вигњевићи вјероватно нису сви истог поријекла.

Нисам сигуран за неко раније порекло огранка из Брњавца (гледајући по старијим презименима, родови из овог села имају презимењаке углавном у селима око Глине и Топуског - Булати, Гвојићи, Добрићи, Радујковићи, Цревари), али је извесно да су поменута два огранка насељена у различитом временом периоду.

Подсетио бих на то да у Брњавцу имамо Родиће који прослављају Стевањдан (за очекивати је било да прослављају Аранђеловдан, попут главнине крајишких Родића), али и Јеросимиће који славе Аранђеловдан и који су тестирани преко 23andMe (вероватно род Родића), па не би било лоше испитати везу ових Вигњевића са Василијевштацима.

[Милосав Батало]

Izvor: Бешка од првих помена до укидања војне границе
Autor: Душко Лупуровић