Далматински Павасовићи R1b

[drajver]

Павасовић, Никољдан, Скрадин, Далмација

Судећи по резултату SNP теста код 23andme припада грани R1b-Z2103>Z2108>BY250. Тестирао је 37 маркера код FTDNA и нема посебно блиских хаплотипова. Чини се да му је најближи и по хаплотипу и по географском поријеклу Буњевац Радошевић из Лича који је позитивно тестиран на Z2109 (није тестирао BY250). За ближе одређење потребан је или SNP панел или неки од WGS тестова. Хаплогрупа BY250 је изразито ријетка на нашим просторима. Углавном је присутна код европских народа, прилично распршена од Балкана до британских острва.

Ово је једна од најугледнијих српских далматинских породица. На подручју Скрадина у документима се могу пратити још од 17. вијека. У самом Скрадину били су предводници православне српске општине и најзаслужнији су за подизање једне од најљепших српских цркава, цркве св. Спиридона. Помињу се почетком 18. вијека сердари Марко и Милован Павасовић.

Качић-Миошић за њих пише:
Na glasu su dva silna junaka:
Od Skradina grada bijeloga,
Dva ju'naka, dva Pavasovića:
Marko jedan, a Milovan drugi.

Из ове породице познат је још Корнилије Константин Павасовић, игуман манастира Крке у 19. вијеку. Дали су већи број скрадинских трговаца, а током 19. вијека и већи број учитеља који су службовали у разним српским крајевима.

Црква св. Спиридона у Скрадину

[drajver]

Павасовић, Никољдан, Скрадин, Далмација

Постоји један млетачки извор, за који не знам колико је поуздан, који наводи да је Милован Павасовић 1696. године из Херцеговине дошао у Скрадин.

1696 Erzegovina Scardona Milovan Pavasovich

Хаплотипа блиског Павасовићу нисмо досад наишли у Херцеговини.

[Небојша]

Што се тиче осталих резултата са 23andMe, подграна R-BY250 присутна је код Хрвата Мијатовића из Стона и код једне особе која је по свему судећи албанског порекла.

[drajver]

И неки други извори говоре о насељавању Павасовића у Скрадин 1696. године. Изгледа да је Милован Павасовић учестовао у борбама на страни Млечана у Мореји (данашњи Пелопонез) и да је предводио неку групу ратника, који су као и Павасовић добили земље у и око Скрадина. Занимљиво је свакако ово Павасовићево учешће у прекоморским биткама, нетипично за Србе у Далмацији.

[Грк]

Што се тиче осталих резултата са 23andMe, подграна R-BY250 присутна је код Хрвата Мијатовића из Стона и код једне особе која је по свему судећи албанског порекла.

Било је неких Мијатовића католика у Трнчини у Попову и иселили су се. Сви родови у овом селу су углавном славили Никољдан.

[Зрно]

И неки други извори говоре о насељавању Павасовића у Скрадин 1696. године. Изгледа да је Милован Павасовић учестовао у борбама на страни Млечана у Мореји (данашњи Пелопонез) и да је предводио неку групу ратника, који су као и Павасовић добили земље у и око Скрадина. Занимљиво је свакако ово Павасовићево учешће у прекоморским биткама, нетипично за Србе у Далмацији.

За Павасовића не постоје никакви конкретни подаци да су се они доселили у Морејском рату, већ да је тај Милован довео људе из Херцеговине. Доста је случајева да су харамбаше из Далмације упадале на турску територију и довлачиле са собом хришћанско становништво из тих похараних подручја, што је и био главни циљ Млечана, да населе пусте крајеве Далмације. Штавише, постоји нека стара књига у којој се говори о Павасовићима и тврди да су они били из Братишковаца и да су подигли цркву у том селу посвећену Светом Николи, што је и њихова слава. У тим Братишковцима су и Кричке, главна свештеничка породица, која се доселила из Кричака код Дрниша, а њима је такође слава Никољдан.

Павасовићи су из Братишковаца на крају отишли у Скрадинско Поље, пар километара од Скрадина, тј. добили су тамо земљу од Млечана јер су били врло заслужни у борбама против Турака. Пре њих у том пољу сумњам да су биле икакве куће. Дакле, требало би да су Павасовићи дуже у Далмацији, као и Кричке, које су дошле око 1520.

[drajver]

За Павасовића не постоје никакви конкретни подаци да су се они доселили у Морејском рату, већ да је тај Милован довео људе из Херцеговине. Доста је случајева да су харамбаше из Далмације упадале на турску територију и довлачиле са собом хришћанско становништво из тих похараних подручја, што је и био главни циљ Млечана, да населе пусте крајеве Далмације. Штавише, постоји нека стара књига у којој се говори о Павасовићима и тврди да су они били из Братишковаца и да су подигли цркву у том селу посвећену Светом Николи, што је и њихова слава. У тим Братишковцима су и Кричке, главна свештеничка породица, која се доселила из Кричака код Дрниша, а њима је такође слава Никољдан.

Павасовићи су из Братишковаца на крају отишли у Скрадинско Поље, пар километара од Скрадина, тј. добили су тамо земљу од Млечана јер су били врло заслужни у борбама против Турака. Пре њих у том пољу сумњам да су биле икакве куће. Дакле, требало би да су Павасовићи дуже у Далмацији, као и Кричке, које су дошле око 1520.

Могућа је и та опција. Међутим, Милован Павасовић јесте те 1696. године добио земљу у самом Скрадину о чему говоре горе постављени извори. Има још једна документ који помиње Илију, оца Милована и Марка Павасовића 1692. године. Тај помен би указивао на раније присуство Павасовића на млетачкој територији, јер им се и отац Илија помиње као надзорник границе.




Нешто касније, Милован се помиње као "sergente maggiore in un reggimento di paesani" тј. ако добро преводим "заставник у пуку сељана".

У Мореју и Грчку Милован сигурно долази као дио млетачких ратничких дружина формираних од грчких armatola и Далматинаца. Тако се у морејском рату на тлу Грчке помињу и дружине неког Илије Дамјановића и Lubozovichа. И ова Павасовићева ми лични на неку сличну.

[Зрно]

Ово је Јелача поставио у Фејсбук групу. Протумачите сами. Постојало је неко предање о доласку из Херцеговине, али генерално постоји то мишљење за све Србе из западних крајева, што и јесте тачно с обзиром на источнохерцеговачки дијалекат којим се служе. Вероватно је то досељавање било пре 500 година. У Морејском рату су били увелико у Далмацији.

[argo]

Павасовић, Никољдан, Скрадин, Далмација

Судећи по резултату SNP теста код 23andme припада грани R1b-Z2103>Z2108>BY250. Тестирао је 37 маркера код FTDNA и нема посебно блиских хаплотипова. Чини се да му је најближи и по хаплотипу и по географском поријеклу Буњевац Радошевић из Лича који је позитивно тестиран на Z2109 (није тестирао BY250). За ближе одређење потребан је или SNP панел или неки од WGS тестова. Хаплогрупа BY250 је изразито ријетка на нашим просторима. Углавном је присутна код европских народа, прилично распршена од Балкана до британских острва.

Ово је једна од најугледнијих српских далматинских породица. На подручју Скрадина у документима се могу пратити још од 17. вијека. У самом Скрадину били су предводници православне српске општине и најзаслужнији су за подизање једне од најљепших српских цркава, цркве св. Спиридона. Помињу се почетком 18. вијека сердари Марко и Милован Павасовић.

Popis Skradina iz 1714. bilježi porodicu Milovana Pavasovića sa 21 članom (4 vojno sposobna muškarca) te navodi da imaju zemlju u Camp(agni) odnosno Skradinskom polju, Son(koviću), Bra(tiškov)cima i Vari(vodama?). Jedino što je upitno da je za ime oca napisano Z(uann)e odnosno Jovan, dok u svim drugim izvorima stoji Ilija.

[Посо]

Текст о Павасовићима из књиге коју је споменуо Драјвер је изненађујуће (релативно) опширан.

Али баш у овом дијелу гдје се спомиње Илија није ми јасно како се документ из 1692. године може приписати генералном провидуру Винћенцу Вендрамину, када је овај ту дужност обављао 1708-1711.

Чињеница је да се презиме Павасовић не спомиње у Далмацији прије избијања Морејског рата, али ми се чини да је у Миљевцима или у неком другом крају испод Крке, постојала та пракса додавања имену суфикса -ас.