Крајишки род Мајсторовић-Ћулибрк-Рапајић Е-V13>L241

[drajver]

С обзиром да је најстарији записани облик презимена Рапаја, занимљиво би било видјети каква је етимологија овог назива.

Колико сам видио постоје тумачења да би то могло бити повезано са личним именом Рафаило. У једном документу из 1397. године помиње се дубровачки изасланик Rapaio Gučetić. Али овдје се може радити о измијењеном записаном облику.

Занимљиво је да је презиме Рапајић записано у турском дефтеру Смедеревског санџака из 1476. године. У селу Мачкату на Златибору пописан је Радко Рапајић. Не знам колико су транскрипције презимена из овог пописа поуздане, али било би интересантно ако је ово презиме постојало у том облику у том периоду.

Такође, примјетио сам да постоји и албанско презиме Rapaj, па не знам да ли облик Рапај може имати неко значење у албанском језику.

[drajver]

Неки од познатијих Рапајића:

Раде Рапајић, слијепи гуслар са личког Кордуна

"Наводећи да је песме сакупљао у периоду 1885–1888 (Пјесме у овој књажица биљежене су неке 1885, неке 1887, а некоје у другој половина првог полугодишта 1888. године), сакупљач даје списак казивача. Међу њима поново почасно место заузима Раде Рапајић (а по стилским сличностима могу се, готово прецизно, препознати које су његове песме у овој збирци): За особиту част и дужност сматрам овђе навести оне поштоване народне пјеваче, од којијех сам добио ове пјесме. Ти пјевачи јесу: опће обљубљени и у бившем окружју oгyлинско слуњском и личко-оточком познати српски народни пјевач, слијепац Раде Рапајић, родом из Жуте Локве у Лици; Јанко Цвјетићанин, Дмитар Радаковић, Раде Гргић, Никола Крнета и Милош Радмановић, родом сви из Садиловца." из Зборника о Србима у Хрватској, година 06, 2007,стр. 410


Свештеномученик Јован Рапајић (1910-1945)



"ПРОТОСИНЂЕЛ ЈОВАН РАПАЈИЋ – рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Много је помагао Светом Владики Николају у Богомољачком покрету. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно са Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Отац Новак Станојевић, фочански парох, помогао им је када су их на неколико дана комунисти пустили из затвора. Међутим, 28. маја 1945. године одведени су у Сарајево, а отац Новак је сазнао да су стрељани у селу Блажују, тек када је и он утамничен 2. јула 1945. године. Очевици су, касније, говорили да су сами себи копали јаму." са сајта митрополије дабробосанске


Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."


Светозар Рапајић (1942)

"Светозар Тоза Рапајић (Сплит, 1942) професор емеритус је при Универзитету уметности у Београду. Ради на Факултету драмских уметности од 1971. године. Ужа научна, односно уметничка област: Позоришна и радио режија. Предмети: Музичко позориште – дипломске академске студије, Режија музичког позоришта – дипломске академске студије, Поетика позоришне режије – дипломске академске студије. Декан ФДУ 1987 - 1991. Године. Добитник статуе Јокаим Вујић 2021. године." са српске википедије

[Јовица Кртинић]

Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."

Са Џоом Рапајићем сам имао прилике да се упознам радећи као "сценац" (додавач реквизита, особа за померање кулиса на сцени итд.) у позоришту "Трешња" (носи име по загребачком насељу Трешњевка), где сам преко студентске задруге радио током прве године студирања у Загребу (1988-1989). Иначе, ово позориште је било најпознатије по представи "Алан Форд", урађеној према чувеном стрипу, у којој Џо Рапајић није играо. У позоришту Трешња је у то време неколико представа режирао Дарко Рундек, оснивач популарног рок-састава "Хаустор" и дипломирани режисер.

[drajver]

Са Џоом Рапајићем сам имао прилике да се упознам радећи као "сценац" (додавач реквизита, особа за померање кулиса на сцени итд.) у позоришту "Трешња" (носи име по загребачком насељу Трешњевка), где сам преко студентске задруге радио током прве године студирања у Загребу (1988-1989). Иначе, ово позориште је било најпознатије по представи "Алан Форд", урађеној према чувеном стрипу, у којој Џо Рапајић није играо. У позоришту Трешња је у то време неколико представа режирао Дарко Рундек, оснивач популарног рок-састава "Хаустор" и дипломирани режисер.

Иначе, горњи опис биографије Ђорђа Рапајића сам преузео са сајта Српског народног вијећа.

Иако је био заштитно лице телевизије Загреб дуги низ година, чини ми се да је био скрајнут и заборављен искључиво због свог српског поријекла. Вјерујем да га се сјећају сви који су 80-тих гледали дјечије програме. Ја га се бар тако сјећам.

На хрватској википедији су од свих биографских података нашли за сходно да истакну: "Umro je u Zagrebu 2000. godine, u 48-oj godini života od posljedica trovanja alkoholom."

Видим да је позориште Трешња водио Хрвоје Хитрец, познати хдз-овац и хрватски националиста, па ме и не чуди што Рапајић тамо није успио да опстане.

Наиђох на један интересантан текст о њему написан недавно.
https://p-portal.net/glasna-tisina-grada/

Аутор га је назвао загребачким Бранком Коцкицом, и мени је то пало на памет.

[Romanijski]

Неки од познатијих Рапајића:

Раде Рапајић, слијепи гуслар са личког Кордуна

"Наводећи да је песме сакупљао у периоду 1885–1888 (Пјесме у овој књажица биљежене су неке 1885, неке 1887, а некоје у другој половина првог полугодишта 1888. године), сакупљач даје списак казивача. Међу њима поново почасно место заузима Раде Рапајић (а по стилским сличностима могу се, готово прецизно, препознати које су његове песме у овој збирци): За особиту част и дужност сматрам овђе навести оне поштоване народне пјеваче, од којијех сам добио ове пјесме. Ти пјевачи јесу: опће обљубљени и у бившем окружју oгyлинско слуњском и личко-оточком познати српски народни пјевач, слијепац Раде Рапајић, родом из Жуте Локве у Лици; Јанко Цвјетићанин, Дмитар Радаковић, Раде Гргић, Никола Крнета и Милош Радмановић, родом сви из Садиловца." из Зборника о Србима у Хрватској, година 06, 2007,стр. 410


Свештеномученик Јован Рапајић (1910-1945)



"ПРОТОСИНЂЕЛ ЈОВАН РАПАЈИЋ – рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Много је помагао Светом Владики Николају у Богомољачком покрету. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно са Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Отац Новак Станојевић, фочански парох, помогао им је када су их на неколико дана комунисти пустили из затвора. Међутим, 28. маја 1945. године одведени су у Сарајево, а отац Новак је сазнао да су стрељани у селу Блажују, тек када је и он утамничен 2. јула 1945. године. Очевици су, касније, говорили да су сами себи копали јаму." са сајта митрополије дабробосанске


Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."


Светозар Рапајић (1942)

"Светозар Тоза Рапајић (Сплит, 1942) професор емеритус је при Универзитету уметности у Београду. Ради на Факултету драмских уметности од 1971. године. Ужа научна, односно уметничка област: Позоришна и радио режија. Предмети: Музичко позориште – дипломске академске студије, Режија музичког позоришта – дипломске академске студије, Поетика позоришне режије – дипломске академске студије. Декан ФДУ 1987 - 1991. Године. Добитник статуе Јокаим Вујић 2021. године." са српске википедије

Ова прича је ОК осим што изражавам сумњу о мјесту погубљења. Рођени мој стриц је био у том периоду у притвору због четништва иако је био млад. Зграда за притвор је била она која је гледала на улаз Грађевинске и Геодетске школе у Сарајеву. Припадала је касарни Маршал Тито. Са друге стране код улаза је била јама за погубљење. Како су ми рекли да је то данас Америчка амбасада. Зашто би они неког водили 15-20 км од града да га погубе кад су ту стотине погубљене. То само личи на причу да се сакрије као што се не зна ни за Дражин гроб.  Можда моја сумња није оправдана...

[НиколаВук]

Такође, примјетио сам да постоји и албанско презиме Rapaj, па не знам да ли облик Рапај може имати неко значење у албанском језику.

Албанско презиме је по свему судећи настало по личном имену, које се јавља у две верзије - Rrapi и Rrapo. Нисам сигуран да ли ова имена имају икакво јасно значење. Најближа реч им је rrap, која означава глаголски корен за прошло време глагола rrjep, са значењем "ољуштити". Ипак, чини ми се да овај глагол нема везе са наведеним именом. Такође постоји глагол rrapat/rropat, са значењем "бучно ходати".

[drajver]

Боснић из Цетинграда, Слуњ који слави Јовањдан још је један генетички потврђени припадник овог рода. Хаплотип му садржи све кључне карактеристичне маркере овог рода, а и слава се подудара.

Презиме Боснић код православних Срба највећим је дијелом ограничено на Крајину, уз присуство и на подручју источне Славоније, Срема, Шајкашке (гдје се такође може радити о крајишким исељеницима).

Већ сада се може рећи да постоје два генетички различита рода Боснића, кордунски и уначки. Оба рода славе Јовањдан, географски су блиски, па се могло очекивати подударање, али то није случај. Кордунски Боснићи припадају хаплогрупи Е-V13>L241, а уначки хаплогрупи N-FGC28435. Занимљиво је да су и далматински Боснићи, којих има само у книнској Полачи тестирани позитивно на Е-V13>L241, али овдје се ради о SNP резултату без маркера, па не можемо сигурно тврдити везу далматинских и кордунских Боснића, поготово јер далматински Боснићи славе другу славу, Никољдан.

Оно што би се основано могло претпоставити јесте веза кордунских и личких Боснића. Слава се поклапа,а и правци миграција. Ипак и за ову тврдњу је потребна генетичка потврда.

Боснићи који славе Игњатијевдан једни су од најранијих насељеника у гомирској области. Не вјерујем да су повезани са личким, кордунским и уначким Боснићима. Били су присутни у сљедећим насељима:
Боснић, Игњатијевдан, Дрежница (Дрежница), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Огулин (Мусулински Поток), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Огулин (Огулин), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Српске Моравице (Радигојна), Делнице

Уначки Боснићи из Унца који су N-FGC28435 гдје су једна од најстаријих породица, више су се исељавали ка истоку и сјевероистоку, него према западу. Почетком 20. вијека налазимо их у сљедећим насељима:

Боснић, Јовањдан, Дрвар-Село, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Дрвар-град, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Горње Врточе, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Велико Очијево, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Ново Село, Купрес
Боснић, Јовањдан, Буковача, Босански Петровац
Боснић, Јовањдан, Дринић, Босански Петровац
Боснић, Јовањдан, Бихаћ, Бихаћ
Боснић, Јовањдан, Машићи, Градишка
Боснић, Јовањдан, Романовци, Градишка
Боснић, Јовањдан, Бошковићи, Лакташи
Боснић, Јовањдан, Лужине, Шипово

На подручју Славоније, у 19. вијеку, Боснићи су били присутни само у насељу Кукуњевац/Пакрац. Није познато којој од група Боснића би могли припадати, а можда су и род за себе.
 

[drajver]

Ако изузмемо гомирске Босниће, који су вјероватно други род, и који се у писаним изворима помињу већ половином 17. вијека, други најстарији записани Боснићи у Крајини су лички Боснићи.

Приликом насељавања удбинског краја у једном запису помиње се кнез Велисав (?) Боснић:

"Кнезовско звање додељивано је у Карловачком генералату појединим крајишницима и као својеврсна награда зато што су помагали војним властима приликом насељавања пустих делова крајишке територије, што се може закључити на основу више аката о оснивању нових села и постављању кнезова у њима. Ови документи су садржали и описе међа новостворених насеља, па су представљали неку врсту доказа o поседовним правима сеоских заједница. Због тога и није чудно што су нађени у судским списима, насталим током спорова појединих насеља око земљишта. На тај начин су сачувани преписи указа о именовању Вујашина Милеуснића за кнеза у Широкој Кули (1690), Јована Дракулића и Милина Лалића у Кореници (1690), Михаља Шполарића у Xpватском Косињу (1690), Милоша Огњеновића у Мекињару (1699), Велисава Боснића у Ребцу (1701) и Стевана Кукића и Михајла Сабљака у Раковичком пољу у Слуњској капетанији (1711)."

Овог кнеза Велисава Боснића налазимо коју годину касније(1712) пописаног у Мекињару.

40. Knes Belisak Bosnik bey haus 68
in Rosolie wismäder 44
in Sitnik akher 14
in Bari wismäder 12
in Suho polie akher 7
zwischen den weeg akher 6
Sa 151
Knes Belisak Bosnik 60//1/–/3/6
Vmilien Sohn 23//1/
Radosah Sohn 18//1
Sa 3/–/3/6

Поред њега, у Мекињару су биле пописане још двије куће Боснића.

46. Stanoe Bosnik bey haus 45
zu Rosolie wismäder 40
in Bari wismäder 9
in Suhopolie akher 9
in Sitnik akher 12
zwischen den weeg 4
Sa 119
Stanoe Bosnik 50//1/1/4/9
Nicoli Sohn 20//1/
Miter Sohn 18//1/
Lasso Sohn 16//1/
4/1/4/9

47. Stoiak Bosnik bey haus 45
zu Rosolie wismäder 40
zu Bari wismäder 9
zu Suho polie akher 9
in Sitnik akher 12
zwischen den weeg 4
Sa 119
Stoiak Bosnik 40//1/1/6/9
Ivan brueder 30//1/
Sa 2/1/6/9

Нема јасних потврда откуда су се доселили ови Боснићи у Мекињар. Како год ту их је било и касније,а одатле су се расељавали и у друга личка села. Вјерујем да су из ове исте лозе и кордунски Боснићи, јер се види континуитет насеља на правцу Лика-Кордун. Наравно, без генетичке потврде ово се не може тврдити сигурно.

На подручју Лике и Кордуна, Боснићи који су славили Јовањдан почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Лика
Боснић, Јовањдан, Мекињар (Мекињар), Кореница
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Ваганац), Кореница
Боснић, Јовањдан, Срб (Купирово), Доњи Лапац
Боснић, Јовањдан, Лапац (Ораовац), Доњи Лапац

Кордун
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Грабовац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Ириновац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Машвина (Јамарје), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Благај (Маљевац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Бухача (Цетин), Слуњ
Боснић, Јовањдан , Машвина (Стара Кршља), Слуњ
Боснић, Војнић (Војнић), Војнић
Боснић, Карловац, Карловац

Вјерујем да би од ових Боснића требали бити и Боснићи на подручју Баније, али нисма успио сасвим да распетљам у којим су банијским насељима били присутни. У сљедећим сигурно:
Боснић, Слабиња (Слабиња), Костајница
Боснић, Свиница (Свиница), Костајница
Боснић, Живаја (Шаш), Сисак
Боснић, Четвртковац (Дрљача), Сисак
Могуће да их је било и у околини Петриње.
Не знам коју су славили славу, али може бити само Јовањдан или Игњатијевдан. прије ће бити Јовањдан.

[drajver]

Пекези, Јовањдан из Подрашнице, Мркоњић-град генетички припадају овом роду.

Ова породица је интересантна јер је изван зоне миграција родова Мајсторовић-Ћулибрк-Рапајић. Чини се да би управо ова породица могла наговијестити најраније боравиште ове групе родова. Пекези се у Подрашници сматрају најстаријом породицом. У раду о насељима Змијања, ауторка Драгица Гатарић је за Пекезе навела сљедеће:

"Највећи број староседелачких фамилија, које поуздано знају да су „од вајкада у селу“, „од давнина“, данас се налази у насељима:...Подрашници (Даниловићи, Гајичићи и Пекези)..."
"Подрашница...Пекези (13 кућа, славе Јовањдан) староседеоци, ..."

Подручје Подрашнице у попису Клишког санџака 1550. године припадало је једном заокруженом спахилуку у рукама освајача тврђаве Сокол, браћи Малкоч-бегу и Хасан-бегу, синовима Османовима, родоначелницима касније познате беговске породице Малкоча.  Управо у том попису на том чифлуку је нека раја прелазила на влашки статус како би задржала земљу. Судећи по предању самих Пекеза о старини на тој земљи, веома је вјероватно да су Пекези били управо из те групе становништва. Остаје једино отвореним питање да ли се ради о неком старом средњовјековном становништву истог подручја (босанских Доњих Краја) или се ради о давнашњим досељеницима са истока. Генетика засад не показује никакву источну везу за овај род. У вези са овим занимљиво је и предање Боснића са Кордуна, који помињу Јајце као неко старије мјесто поријекла ( додуше и племство), уз индикативно само презиме. Уколико се не ради о некој скоријој контаминацији предања са подацима из књига, ово би била интересантна веза.

Само презиме Пекез је специфично, и среће се само међу Србима и Хрватима на подручју Босне и Херцеговине. Код католика је први пут забиљежено половином 18. вијека на подручју Лишње, Прњавор у облику Пекезовић, а касније су присутни католици Пекези на подручју Дервенте.

Код Срба Пекези су били присутни само на подручју Мркоњић-града и Шипова. Почетком 20. вијека насељавали су сљедећа насеља:

Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Подбрдо, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Мркоњић-град, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Бјелајце, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Ступна, Шипово
Пекез, Јовањдан, Доњи Мујџићи, Шипово
Пекез, Јовањдан, Черказовићи, Јајце
Пекез, Јовањдан, Бања Лука , Бања Лука
Пекез, Никољдан, Шеховци, Мркоњић-град
Пекез, Ђурђевдан, Медна   Мркоњић-град
Пекез, Илиндан, Слатина парохија, Кључ

Нисма успио одгонетнути етимологију презимена Пекез. На прву лопту помислио бих да је облик турски, али неки онлајн преводиоци упућују и на мађарске облике. Такођем, питам се да ли ово презиме могло бити повезано са херцеговачким презименом Бекез, које се у облицима Бекеза, Бекезић јавља и у Крајини.

[НиколаВук]

Нисма успио одгонетнути етимологију презимена Пекез. На прву лопту помислио бих да је облик турски, али неки онлајн преводиоци упућују и на мађарске облике. Такођем, питам се да ли ово презиме могло бити повезано са херцеговачким презименом Бекез, које се у облицима Бекеза, Бекезић јавља и у Крајини.

Могуће да је турцизам, у вези са речју pek ("много"). Peki би значило "одлично, добро".

[Exiled]

Могуће да је турцизам, у вези са речју pek ("много"). Peki би значило "одлично, добро".

Моја покојна баба је користила тај турцизам и изговарала га је као"пеке" и то у контексту ок, у реду,договорено,добро...значи Добрићи😉

[drajver]

Још двије породице са ширег простора Крајине, тачније са простора западнобосанских крашких поља, највјероватније припадају овом роду. Наиме, од три карактеристичне вриједности за род: DYS385a=17, DYS549=13 и DYS643=11, ове двије породице не посједују само једну DYS549=13. И по друге двије вриједности и по укупној блискости, мислим да такође упадају овај род. Ради се о Ђуранима из Чапразлија/Ливно и Малешима из Рилића/Купрес.

Ђурани славе Јовањдан. Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Ђуран, Јовањдан, Горњи Казанци, Босанско Грахово
Ђуран, Јовањдан, Чапразлије, Ливно (тестирани)
Ђуран, Јовањдан, Прово, Ливно
Ђуран, Јовањдан, Долац, Гламоч
Ђуран, Јовањдан, Бистрица парохија, Бања Лука

Као што се може видјети, присутни су на двије локације , у западном дијелу Ливањског поља, под Динаром и у југоисточном дијелу Гламочког Поља под Цинцаром. У бањалучком крају су вјероватно скорији досељеници из Гламоча.

И на једној и на другој локацији помињу се као стара породица:

Ђурани- су, како предаја каже, поријеклом од Бања Луке; славе Јовањдан. У Доцу код Гламоча су стари досељеници непознатог поријекла. Славе св. Јована" и на другом мјесту:  "Ђурани, не знају одакле су поријеклом."

У сваком случају ради се о старијој породици на подручју ливањског и гламочког поља. Индикативно је помињање Бања Луке у  предању, што можда може да повеже ове породице са Пекезима који су такође старинци на подручју Змијања.

Малеши славе Никољдан. Ова слава их унеколико издваја од осталих припадника рода, док су генетички прилично уклопљени.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес (тестирани)
Малеш, Никољдан, Добро Брдо, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Кутања, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Прусац, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Горње Крчевине, Травник
Малеш, Никољдан, Турбе, Травник

На подручју Подгрмеча у насељима Јасеница и Залин, присутни су Малеши који славе Никољдан, а поријеклом су из Грахова и Гламоча. Међутим, Малеши у Гламочу славе Јовањдан, нису тестирани и нисам сигуран да су повезани са Малешима никољштацима. Прије ће бити да су повезани са Малешевићима јовањштацима који су N2.

О Малешима из Рилића, у литератури је записано сљедеће:

"Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навалили.“ Како су Малеши били „љуте крви,“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на „скопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић наши Миралему. Славе Св. Николу."

Из овог предања се може закључити да је најстарија позната матица Малеша Никољштака у Шујици, селу на сјеверном ободу Дувањског поља, данас доминантно католичког насеља.

[drajver]

Што се тиче овог рода, мислим да сам покрио досад све познате резултате и по предањиам познате породице. Чекамо нове.

[drajver]

Прпе

Прпе имају предање да су настали од Ћулибрка, али исто тако имају предање да су од неког досељеника из Далмације који је за вријеме Наполеонове управе побјегао од војске. Ова предања и нису баш у складу. Ћулибрка,а ни Прпа није било у Далмацији. Зато поријекло Прпа од Ћулибрка треба ставити под упитник, бар док се не потврди тестом. Прпе и географски искачу из области у којима су присутни Ћулибрци. Прпе славе Јовањдан.

Прпе су почетком 20. вијека биле присутне у сљедећим насељима:

Прпа, Тичево, Босанско Грахово
Прпа, Малешевци, Босанско Грахово
Прпа, Зајаруга, Гламоч
Прпа, Колунић, Босански Петровац
Прпа, Бараћи, Мркоњић Град
Прпа, Тријебово, Мркоњић Град
Прпа   , Копљевићи, Мркоњић Град
Прпа, Голеши, Бања Лука

Стигла је потврда и за Прпе.

108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада роду Ж из табеле Српског ДНК пројекта. Истом роду припада још неколико тестираних са ширег подручја Крајине, који сви такође славе Јовањдан и поседују карактеристичну вредност маркера DYS549=13. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11, коју нема ниједан други припадник рода. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Ћулибрка (Праштали/Сански Мост), са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS385a=18 и DYS643=15, које немају други припадници овог рода.