Крајишки род Мајсторовић-Ћулибрк-Рапајић Е-V13>L241

[drajver]

Отварам ову тему, јер сам данас добио резултате из YSeq за Мајсторовиће, Јовањдан, Рисовац, Бос. Петровац на два кључна маркера DYS385ab=17-18 и DYS643=14, а претходно сам добио SNP резултат L241+. Ови резултати иначе потврђују предање о вези Ћулибрка и Мајсторовића и уопште групишу Мајсторовиће са још неким српским породицама у Крајини које славе Јовањдан.

Тестирани Мајсторовић је иначе мој ујак. Мајсторовићи су у Рисовац дошли 1879. године из личких Дољана код Доњег Лапца приликом насељавања Личана у западне дијелове Босанске Крајине по аустроугарској окупацији. Доселио се Обрад Мајсторовић са малољетним сином Миланом (отац мог деде). Остала их је до данас само та једна кућа,а сва земља им је и даље у једном комаду јер никад није дијељена. У Дољанима су Мајсторовићи били прилично стара свештеничка породица, забиљежена као таква још у 18. вијеку.

Колико будем у прилици, објављиваћу на овој теми неке податке о овом роду.

Такође, тестирао сам Мајсторовића и на PH2180, највише због вриједности DYS643=14, али је негативан, а самим тим и овај род је негативан.

Генерално имају прилично специфичан хаплотип, биће изазов да им се утврди терминални SNP испод L241.

[drajver]

Тестирао сам Мајсторовића и на A7065.

Данас сам добио резултат да је негативан.

Дакле, тренутно је стање са овим родом сљедеће:
L241+
PH2180-
A7065-

Засад наручујем ове SNP-ове које имају на стању. Сљедећи ми је: Y178742 који се налази на нивоу Y142744. Нема богзна какве хаплотипске логике, али је грана Y142744 широко заступљена код крајишких Срба, па можда и буде погодак.

[drajver]

Стигао данас резултат Y178742-

[Прерад]

Колико је овај род близак Карићу по СТР маркерима, који је E-L241 > BY5650?

[drajver]

Колико је овај род близак Карићу по СТР маркерима, који је E-L241 > BY5650?

Не чине ми се посебно блиски јер не дијеле неке карактеристичне маркере. Међутим, мало је и маркера за поређење, нико из рода Мајсторовић/Ћулибрк нема хаплотип дужи од 23 маркера,а сам Карић је тестирао 67 маркера, тако да неких 19 маркера може да се упореди.

Иначе модални хаплотип рода Мајсторовић/Ћулибрк/Рапајић има сљедеће нешто карактеристичније маркере DYS385a=17, DYS549=13 и DYS635=14. Појединачно гледано нису то неке веома специфичне вриједности, али кад се гледају у комплету дају хаплотип који нема блиских подударања.

Зато ће се тешко на основу хаплотипа претпоставити којој подграни припадају. Вјероватно ћу наручити још неки SNP, али морам претходно добро провјерити све опције.

[drajver]

Мајсторовиће из Личких Дољани, као свештеничку лозу, описао је и Милан Радека у својој Горњој Крајини.

"Даљње везе иду на још десетак свештеничких породица; зато се може рећи готово да су све личке свештеничке лозе биле међу се повезане.
Овдје се једна од тих лоза износи: Мајсторовићи из личких Дољани.— На дољанском гробљу види се с плоча као први парох Михаило р. 1750. ум. 1822 (постоји његова свештеничка диплома на парохију — синћелија из 1796). Постоји и књига (Московски Триод из 1796. за записом 1809. како су Агарјани запалили цркву; кад је Лика припала Наполеону, почели су Турци узнемиравати Крајину, нарочито лички Кордун који је 1791. припао Аустрији али су Французи то убрзо оштро сузбили). — Постоји и синћелија Симеона, који умре 1863. г. са 72 г. оплакан од супруге, сина и 7 кћери. — Гаврил (1816-94) није био свештеник јер је осакатио ногу. Његов син Мојсије, р. 1842. свршио је богословију у Плашком 1863, био свештеник 62 г, умро 1925. као пензионер. Ожењен је бијо Маријом кћери Николе Мандића, тетком Николе Тесле. – Мојсије и Марија имали су 4 дјеце (2:2), оба сина свештеници Др Симо и Никола рано умријеше. Кћерка Милица удада се за Гену Илића од свешт. породице из Средње Горе, такоћер свештеника; 12 дјеце ( 8:4). Кћер Неда удата за проф. прот. Милан Радеку."

Из других података види се да су Мајсторовићи били свештеничка породица још док су Турци владали Дољанима и тим дијелом Поуња. У списку српско-православног свештенства које је  прешло на аустријску страну за вријеме рата 1791. године наводе се и:
29. Григорије Мајсторовић, свештеник, прешао у Брувно
30. Мијајло Мајсторовић, рођен 15. јула 1750. рукоположен за свештеника 8. новембра 1783. од епископа "Пајсеја босанског у Сарајеву". Умро као парох у Дољанима 15. априла 1822. године. (епископ Пајсеј босански је епископ Пајсије, Грка са острва Хиоса, који је имао и надимак Сакрзли, а у нашим листинама се помиње и као Скерлетовић)

Да су Мајсторовићи живјели у Дољанима још за турскога земана говори и податак са аустријске карте 1780-тих на којем је забиљежен локалитет у Дољанима под називом "попа Мајсторовића кућиште"



Из свих ових података се може закључити да су Мајстровићи присутни у Дољанима свакако од почетка 18. вијека, а вјероватно и у 17. вијеку.

[Vlax]

Има ли икакве основе прича о пореклу Мајсторовић-Ћулибрка са македонским Мијацима? И довођење у везу са селом Мајсторовина код Бијелог Поља? Некако ми делује превише нереално, иако хаплогрупа вуче на јужније крајеве

[drajver]

Има ли икакве основе прича о пореклу Мајсторовић-Ћулибрка са македонским Мијацима? И довођење у везу са селом Мајсторовина код Бијелог Поља? Некако ми делује превише нереално, иако хаплогрупа вуче на јужније крајеве

Заправо хаплогрупа не вуче на јужније крајеве. Овај род има специфичан хаплотип који досад нисмо пронашли међу тестиранима нити у Херцеговини нити у Старом Влаху нити у другим српским крајевима источно. Хаплотип засад јединствен за шире подручје Крајине. Можда се то промијени у будућности, али засад ствари тако стоје.

[Vlax]

Дакле и овде генетика демантује Карановића. Осим ако не буду имали среће да се појави неко са истим хаплотипом на југу

[Небојша]

Дакле и овде генетика демантује Карановића. Осим ако не буду имали среће да се појави неко са истим хаплотипом на југу

Као што рече драјвер, читава E-L241 је доста раширена у Западној Босни и то вероватно са више својих подграна. Свакако да је било и неке староседелачке оазе. Али је добар део могао и доћи са југа. Мислим да слични хаплотипови постоје на простору Старог Влаха.

У случају Мајсторовића-Ћулибрка Карановић није толико погрешио око матице, колико око спајања овог рода са Бањцима-Латиновићима, који јесу с југа и јесу пореклом из Бањана. Дакле ту је био више него прецизан.

[drajver]

Као што рече драјвер, читава E-L241 је доста раширена у Западној Босни и то вероватно са више својих подграна. Свакако да је било и неке староседелачке оазе. Али је добар део могао и доћи са југа. Мислим да слични хаплотипови постоје на простору Старог Влаха.

У случају Мајсторовића-Ћулибрка Карановић није толико погрешио око матице, колико око спајања овог рода са Бањцима-Латиновићима, који јесу с југа и јесу пореклом из Бањана. Дакле ту је био више него прецизан.

Немају они блиских хаплотипова нигдје, бар не оних који посједују све њихове карактеристичне вриједности DYS385a=17(18), DYS549=13 и DYS635=14(15).Пошто нису  до краја SNP профилисани, постоји могућност да су по SNP мутацијама повезани са неким родовима на истоку и југу, али то вјероватно у скорије вријеме нећемо сазнати, пошто ни ти дјелимично ближи родови по хаплотипу такође нису SNP профилисани. Углавном по хаплотипу засад се веза с већом сигурношћу може тврдити за сљeдеће породице, које су све из Крајине и славе Јовањдан: Боснићи, Рапајићи, Ћулибрци, Пекези, Мајсторовићи. И додао бих овдје и Ђуране из Чапразлија/Ливно, који od горњих вриједности једино немају DYS549=13,а по хаплотипу и слави су блиски осталима.

Резултат Пекеза можда цијели овај род усмјерава у правцу Змијања, као могуће матичне области у Крајини.

[Vlax]

У случају Мајсторовића-Ћулибрка Карановић није толико погрешио око матице, колико око спајања овог рода са Бањцима-Латиновићима, који јесу с југа и јесу пореклом из Бањана. Дакле ту је био више него прецизан.

Мислим на то што их је сврстао у досељенике с југа (преко Далмације и Лике), а не у групу родова који се условно могу назвати староседелачким или досељеницима са Змијања и централне Босне.

За Латиновиће и Бањце јесте погрешио, мада, у одбрану Карановића, и не каже да су истог порекла по мушкој линији, већ да су "сродни са особинама," као да се и сам мало ограђује.

[Небојша]

Мислим на то што их је сврстао у досељенике с југа (преко Далмације и Лике), а не у групу родова који се условно могу назвати староседелачким или досељеницима са Змијања и централне Босне.

Али они и долазе у Поуње из Лике, или преко Лике. Има их тестираних и тамо (Рапајићи нпр). Није Карановић искључиво Личане сматрао досељеницима с југа, то смо ми у пар наврата покушавали да растумачимо ту класификацију. Мислио је на староседеоце Босне и досељенике из јужнијих српских земаља (Херцеговина, Рашка, Зета). Карановићевих староседелаца такође има у Лици и Далмацији.

За Латиновиће и Бањце јесте погрешио, мада, у одбрану Карановића, и не каже да су истог порекла по мушкој линији, већ да су "сродни са особинама," као да се и сам мало ограђује.

Да, то хтедох рећи, да код Мајсторовића матицу и није помињао, али их је негде повезао са Бањцима-Латиновићима. Сродни по особинама, по Карановићевом шаблону, може бити: иста крсна слава, сличан распоред у насељеним местима, сличне физичке особине.

[drajver]

Претражујући на мрежи податке о Мајсторовићима, наишао сам и на прилично детаљно представљену породицу Мајсторовић-Лабус на сајту Geni. Постављено је доста породичних фотографија и тек послије видим да је то у ствари породица некадашњег вицепремијера Србије Мирољуба Лабуса. У сваком случају, његов прадеда је био Јован Мајсторовић из личких Дољана и занимљиво да је и он био економске струке, на профилу пише Finanz-wachtmeister (ма шта то значило).



И овдје као да се види то међусобно повезивање крајишких свештеничких породица, јер је деда Мирољуба Лабуса био свештеник Милан Лабус (има га у Шематизму с почетка 20. вијека) родом из мјеста Жуљевице код Новог Града. За њега се удала Зорка Мајсторовић, ћерка горе поменутог Јована Мајсторовића.

https://www.geni.com/people/Jovan-Majstorovi%C4%87/5285121899350122672

[drajver]

Мајсторовић је прилично често презиме у Крајини и сасвим је сигурно да има много разнородних , на што указују и различите славе. Зато сaм се ограничио само на Мајсторовиће који славе Јовањдан. Међутим, могуће је да и таквих има различитог поријекла.

Ово су насеља у којима су почетком 20. вијека живјели Мајсторовићи који потичу од дољанских Мајсторовића:

Лика
Мајсторовић, Јовањдан, Дољани, Доњи Лапац
Мајсторовић, Јовањдан, Јошани (Јошани), Кореница (треба провјерити)
Мајсторовић, Јовањдан, Мазин (Мазин), Грачац
Мајстровић, ?, Петрово Село (Решетар), Кореница (треба провјерити славу)

На личком подручју, код Удбине било је и Мајсторовића који су славили Никољдан и који су поријеклом од далматинских Мајсторовића.

Босанска крајина

Мајсторовић, Јовањдан, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Мајсторовић, Јовањдан, Добреница-Соколац, Бихаћ
Мајсторовић, Јовањдан, Врело, Цазин
Мајсторовић, Јовањдан, Осредак, Цазин
Мајсторовић, Јовањдан, Рисовац, Босански Петровац
Мајсторовић, Јовањдан, Рајновци, Бихаћ
Мајсторовић, Јовањдан, Мартин брод, Бихаћ
Мајсторовић, Јовањдан, Пркоси, Бихаћ

Кордун, Банија, Далмација, Славонија

На Кордуну је присутан разгранат род Мајсторовића, али се ради о другом роду који не слави Јовањдан. Не знам крсне славе за банијске Мајсторовиће, па их нисам наводио. У Далмацији и Славонији није било Мајсторовића који славе Јовањдан.


У источном дијелу Босанске крајине на три локације присутни су Мајсторовићи који славе Јовањдан. Нема никаквих података који би ове Мајсторовиће везали за групу из Дољана (L241), а такође нема ни података о међусобној вези тих Мајсторовића. Присутни су били у сљедећим насељима:

Мајсторовић, Јовањдан, Вилуси, Бања Лука
Мајсторовић, Јовањдан, Кмећани, Бања Лука
Мајсторовић, Јовањдан, Мелина, Бања Лука
Мајсторовић, Јовањдан, Павићи, Бања Лука

Мајсторовић, Јовањдан, Разбој, Србац
Мајсторовић, Јовањдан, Мартинац, Србац
Мајсторовић, Јовањдан, Каоци, Србац

Мајсторовић, Јовањдан, Герзово, Мркоњић град
Мајсторовић, Јовањдан, Горња Подгорја, Мркоњић град

Ови Мајсторовићи код Герзова би могли бити интересантни због географске близине Пекезима који припадају истом генетичком роду као дољански Мајсторовићи.

[drajver]

Род Ћулибрка је по предању прилично стар огранак Мајсторовића, што су генетички резултати и потврдили. То је једно од најраширенијих и најтипичнијих презимена у Подгрмечу и Поуњу, са обе стране Уне. Предање које је забиљежио Карановић,а помиње и Рађеновић гласи:

"Најстарија је породица Ћулибрци 21 к. Доселили су из Лике пре 200 г. где су се звали Мајсторовићи. Пали су најпре на Шљивовац и одатле су се раселили у околна села. Предак им је, веле, био најамник. Имао је велике бркове уздигнуте. Була некаква рекла за њега „Што је онај узћулио брке“, па је прозван Ћулибрк. Славе Јовањдан. За Лауданова Рата 1790 прешао је поп Јован Ћулибрк из Блатне."

Презиме свакако као такво постоји током 18. вијека на подручју Поуња, јер га има у спиковима пребјега на аустријско земљиште 1790-тих. Иако је тај период одвајања од Мајсторовића по предању оквирно стављен у 200 година (почетак 18. вијека), презиме је могло настати и раније. Занимљиво је да је у турском попису нахије Каменград из 1604. године, којем је припадало сво подручје Подгрмеча између Сане и Уне тог доба, у насељу Рујишка, што је једно од два централна насеља Ћулибрка у Подгрмечу, пописана баштина Радоја Жилобркова.

Како год, матично подручје свих Ћулибрка у Крајини и даље је управо на подручју Подгрмеча. Као најстарије насеље помиње се Бушевић. Одатле су се Ћулибрци расељавали не само са друге стране Уне, већ и по Бјелајском Пољу. Неколико породица на ширем подручју Босанске крајине по предању потичу од Ћулибрка: Стојнић, Сиротка, Тувић, Прпа, Качар.

Презиме Ћулибрк се помиње и на подручју Јадра у Србији у 19. вијеку. Има их у насељу Крајишници код Лознице. Сачувано је више писама кмета Лешничког Јована Ћулибрка из 1837. године, упућеног вишим властима у вези питања крајишника насељених у Јадру.

Ћулибрка је било и у Омољици у Банату у тзв. рватском крају села. Ради се о Србима пресељеним из Огулинске регименте. Претпостављам д аје то пресељење могло бити након 1790. године, јер су се тек тад Ћулибрци у Крајини нашли под Огулинском региментом (на подручју Кордуна).

Интересантно је да у околини Карловца (Дуге Ресе) постоји насеље Цулибрки и да у њему живе Хрвати који носе то презиме. И то подручје је било захваћено српским сеобама у 17. вијеку, па нека веза не би била искључена.

У устанку из 1876. године познат је барјактар Никола Ћулибрк, који је био у чети Петра Мркоњића (Карађорђевића):
"Одлазећи из устанка Петар Мркоњић, осим лијепо везене пушке, предао је попу Самуилу Остојићу и своју личну заставу да је за спомен на устанак чува у цркви у Брезовом пољу. Застава је била изрешетана на четири мјеста пушчаним танадима, задобијеним у једном боју маја 1876, а носио ју је барјактар Никола Ћулибрк на челу чете."

Ћулибрци су дали више свештених лица, што је изгледа била одлика свог рода Мајсторовић-Ћулибрк.

[drajver]

Насеља у којима су Ћулибрци живјели почетком 20. вијека:

Босанска крајина

Ћулибрк, Никољдан? Јовањдан?,Босанска Крупа
Ћулибрк, Велики Бадић, Босанска Крупа
Ћулибрк, Доњи Бушевић, Босанска Крупа
Ћулибрк, Средњи Бушевић, Босанска Крупа
Ћулибрк, Горњи Бушевић   Босанска Крупа
Ћулибрк, Дубовик, Босанска Крупа
Ћулибрк, Отока, Босанска Крупа
Ћулибрк, Добросело, Босанска Крупа
Ћулибрк, Стабанџа, Босанска Крупа
Ћулибрк, Бањани, Босанска Крупа
Ћулибрк, Баштра, Босанска Крупа
Ћулибрк, Ивањска, Босанска Крупа
Ћулибрк, Главица, Босанска Крупа
Ћулибрк, Љусина, Босанска Крупа
Ћулибрк, Дреновац, Велика Кладуша
Ћулибрк, Јанковац, Бихаћ
Ћулибрк, Вођеница, Босански Петровац
Ћулибрк, Скакавац, Босански Петровац
Ћулибрк, Бравско, Босански Петровац
Ћулибрк, Рисовац, Босански Петровац
Ћулибрк, Крњеуша, Босански Петровац
Ћулибрк, Орашко брдо, Босански Петровац
Ћулибрк, Доње Водичево, Нови Град
Ћулибрк, Доњи Агићи, Нови Град
Ћулибрк, Кршље, Нови Град
Ћулибрк, Рашће, Нови Град
Ћулибрк, Рудице, Нови Град
Ћулибрк, Велика Рујишка, Нови Град
Ћулибрк, Матавази, Нови Град
Ћулибрк, Бјелине, Сански Мост
Ћулибрк, Бојиште, Сански Мост
Ћулибрк, Будимлић Јапра, Сански Мост
Ћулибрк, Праштали, Сански Мост
Ћулибрк, Ламинци, Градишка
Ћулибрк, Јунузовци, Градишка

Кордун
Ћулибрк, Кусаја, Војнић
Ћулибрк, Горња Жрвница, Слуњ
Ћулибрк, Рушевица, Слуњ

Банија
Ћулибрк, Јаворник, Двор
Ћулибрк, Станић Поље, Двор

Славонија
Ћулибрк, Никољдан, Брезовац, Новска
У Славонији су прије 20. вијека забиљежени Ћулибрци у Брезовцу који су славили Никољдан. Не знам да ли ова разлика у слави значи и другачије поријекло. Током 20. вијека већи број Ћулибрка се населио око Нашица, било их је око Вировитице.

У Далмацији и Лици није било Ћулибрка.

[drajver]

Неколико је породица у Крајини које су настале издвајањем од Ћулибрка.

Стојнићи

Када се узму обзир сва појединачна предања, може се закључити да Стојнићи највјероватније потичу од Ћулибрка из Рујишке. Презиме је настало у 18. вијеку, јер се 1790-тих помиње поп Стојнић из Мразовца, који је прешао у Орловац. Почетком 20. вијека живјели су у сљедећим насељима на подручју Поуња, гдје су и локализовани:

Стојнић, Велика Рујишка, Босанска Крупа
Стојнић, Добросело, Босанска Крупа
Стојнић, Збориште, Босанска Крупа
Стојнић, Матавази, Нови Град
Стојнић, Бојна, Велика Кладуша

Сиротке

Сиротке су огранак Ћулибрка из Бушевића. Могуће да је презиме настало тек у 19. вијеку. Били су присутни у само једном насељу: Матавазима, Нови Град.

Тувићи

Тувићи су огранак Ћулибрка у Бушевићу. Предак био туфегџија, па га прозвали Тувићем. Презиме вјероватно настало у 19. вијеку.
Тувић, Горњи Бушевић, Босанска Крупа
Тувић, Доњи Бушевић, Босанска Крупа

Качари

Качари у Крњеуши који славе Јовањдан, огранак су Ћулибрка, мада не знају тачно кад су се одвојили од истих и добили ново презиме. Били су приутни само у насељу Крњеуша, Босански Петровац.

Прпе

Прпе имају предање да су настали од Ћулибрка, али исто тако имају предање да су од неког досељеника из Далмације који је за вријеме Наполеонове управе побјегао од војске. Ова предања и нису баш у складу. Ћулибрка,а ни Прпа није било у Далмацији. Зато поријекло Прпа од Ћулибрка треба ставити под упитник, бар док се не потврди тестом. Прпе и географски искачу из области у којима су присутни Ћулибрци. Прпе славе Јовањдан.

Прпе су почетком 20. вијека биле присутне у сљедећим насељима:

Прпа, Тичево, Босанско Грахово
Прпа, Малешевци, Босанско Грахово
Прпа, Зајаруга, Гламоч
Прпа, Колунић, Босански Петровац
Прпа, Бараћи, Мркоњић Град
Прпа, Тријебово, Мркоњић Град
Прпа   , Копљевићи, Мркоњић Град
Прпа, Голеши, Бања Лука

[drajver]

Рапајићи су српски лички род за који су генетички тестови показали везу са Мајсторовићима и Ћулибрцима. Повезује их и иста слава Јовањдан. Милан Карановић је у свом раду Поуње у БК навео повезаност Рапајића са Мајсторовићима и Ћулибрцима, једино што је Рапајиће још ближе повезао са Бањцима и Латиновићима, за које се испоставило да припадају хаплогрупи N2 и да нису повезани ни са Мајстровићима, Ћулибрцима, ни са Рапајићима.

Презиме Рапајић се у Крајини појављује у неколико облика: Рапаја, Рапајић, Рапаић, Репајић. Облик Репајић заступљенији је у Поуњу. У сваком случају ради се о истом презимену. На подручју Далмације присутна су и српска презиемна Рапо и Репаја, али они славе Ђурђевдан и не вјерујем да су повезани са личким родом Рапајића.

Најранији писани запис презимена Рапајић је с почетка 18. вијека. Синхроно се јавља на двије главне локације у Лици у којима срећемо Рапајиће, брлошко-брињском подручју и у Крбавици на кореничком подручју. У запису повјеренства које је 1715. године било задужено да открије узроке исељавања Срба из Горње крајине, на подручју Лучана (Бриње) помиње се и поркулаб Којо Рапаја. Три године раније у попису Лике 1712. године, у Бунићу-Крбавици помињу се два домаћинства Рапаја-Рапајића:

Die 2.te Petina hat Thoma Rapaia, vnd Basso sein
brueder haben bey den haus, vnd stehen zwar
absonderlich, hatten aber das Gruntstukh zusamben,
bey den haus haben sy in Carbaviza worinnen der
Michael Tsalitsch 30 strikh hot, wie nochvolget, so hier
schon deualuirt worden
330
in Vedropoli 40
Summa 370
Köpf zum waffen tragen
Thoma Rapaia 30 Johr alt 1
Bosso brueder 58 Johr alt 1
Stanoe brueder 45 Johr alt 1
Vucassin des Basso Sohn 30 Johr 1
Milassin Basso Sohn 28 Johr 1
Thodor Basso Sohn 26 Johr 1
Vassil Basso Sohn 22 Johr 1
Sava Basso Sohn 20 Johr 1
Bondelia Basso Sohn 18 Johr 1
Radovan des Thoma Sohn 19 Johr 1
Simon des Stanoe Sohn 23 Johr 1
Triffon des Stanoe Sohn 19 Johr 1
zum waffen 12
vnmindige Mans Persohnen 6
weibsbilder 17
in allen 35

der anderte mitgespan ist Jure Rapaik
hot in Carbaviza 30
zu Petsane 20
Summa 50
Köpf zum waffen tragen
Jure Rapaik 40 Johr alt 1
Luca Sohn 20 Johr alt 1
zum waffen 2
vnmindige Mans Persohnen 2
weibs bilder 3
in allen 7

Рапаје-Рапајићи су по свему судећи били у групи српских породица које су 1638. године са подручја Лике и Крбаве прешле на аустријску територију и населиле се на простору између Бриња и Брлога код Оточца. Касније се на том подручју јављају и насеља Рапаин До и Рапаин Кланац која називе добијају управо по овој породици. Након ослобађања Лике од Турака 1680-тих, Рапајићи се насељавају на подручју Крбавице, одакле се расељавају по Крајини (Личко Петрово Село и Поуње).

[drajver]

На подручју Крајине, Рапајићи су почетком 20. вијека живјели у сљедећим насељима:

Лика

Рапајић, Брлог, Оточац
Рапајић, Добрица, Оточац
Рапајић, Рапајин до-кланац, Оточац
Рапајић, Крбавица, Кореница
Рапајић, Пријебој-Језерца, Кореница
Рапајић, Личко Петрово Село, Кореница
Рапајић, Жељава, Кореница
Рапајић, Широка Кула, Госпић
Рапајић, Огулин, Огулин

Босанска крајина

Рапајић, Мали Радић, Босанска Крупа
Рапајић, Пишталине, Босанска Крупа
Рапајић, Изачић, Бихаћ
Рапајић, Доња Гата, Бихаћ
Рапајић, Халиловци, Сански Мост
Рапајић, Демировац, Козарска Дубица
Рапајић, Клековци, Козарска Дубица
Рапајић, Верија, Козарска Дубица
Рапајић, Вриоци, Козарска Дубица

Славонија

Током 19. вијека по шематизму Рапајићи су забиљежени само у насељу Клокочевик, Славонски брод, гдје су славили Јовањдан. Касниеј, током 20. вијека било је Рапајића у више славонских мјеста. Све су то досељеници из Горње Крајине. Слична је ситуација и са Рапајићима у Војводини и на Косову.

Колико ми је познато Рапајића није било на Кордуну, Банији и Далмацији.

[drajver]

С обзиром да је најстарији записани облик презимена Рапаја, занимљиво би било видјети каква је етимологија овог назива.

Колико сам видио постоје тумачења да би то могло бити повезано са личним именом Рафаило. У једном документу из 1397. године помиње се дубровачки изасланик Rapaio Gučetić. Али овдје се може радити о измијењеном записаном облику.

Занимљиво је да је презиме Рапајић записано у турском дефтеру Смедеревског санџака из 1476. године. У селу Мачкату на Златибору пописан је Радко Рапајић. Не знам колико су транскрипције презимена из овог пописа поуздане, али било би интересантно ако је ово презиме постојало у том облику у том периоду.

Такође, примјетио сам да постоји и албанско презиме Rapaj, па не знам да ли облик Рапај може имати неко значење у албанском језику.

[drajver]

Неки од познатијих Рапајића:

Раде Рапајић, слијепи гуслар са личког Кордуна

"Наводећи да је песме сакупљао у периоду 1885–1888 (Пјесме у овој књажица биљежене су неке 1885, неке 1887, а некоје у другој половина првог полугодишта 1888. године), сакупљач даје списак казивача. Међу њима поново почасно место заузима Раде Рапајић (а по стилским сличностима могу се, готово прецизно, препознати које су његове песме у овој збирци): За особиту част и дужност сматрам овђе навести оне поштоване народне пјеваче, од којијех сам добио ове пјесме. Ти пјевачи јесу: опће обљубљени и у бившем окружју oгyлинско слуњском и личко-оточком познати српски народни пјевач, слијепац Раде Рапајић, родом из Жуте Локве у Лици; Јанко Цвјетићанин, Дмитар Радаковић, Раде Гргић, Никола Крнета и Милош Радмановић, родом сви из Садиловца." из Зборника о Србима у Хрватској, година 06, 2007,стр. 410


Свештеномученик Јован Рапајић (1910-1945)



"ПРОТОСИНЂЕЛ ЈОВАН РАПАЈИЋ – рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Много је помагао Светом Владики Николају у Богомољачком покрету. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно са Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Отац Новак Станојевић, фочански парох, помогао им је када су их на неколико дана комунисти пустили из затвора. Међутим, 28. маја 1945. године одведени су у Сарајево, а отац Новак је сазнао да су стрељани у селу Блажују, тек када је и он утамничен 2. јула 1945. године. Очевици су, касније, говорили да су сами себи копали јаму." са сајта митрополије дабробосанске


Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."


Светозар Рапајић (1942)

"Светозар Тоза Рапајић (Сплит, 1942) професор емеритус је при Универзитету уметности у Београду. Ради на Факултету драмских уметности од 1971. године. Ужа научна, односно уметничка област: Позоришна и радио режија. Предмети: Музичко позориште – дипломске академске студије, Режија музичког позоришта – дипломске академске студије, Поетика позоришне режије – дипломске академске студије. Декан ФДУ 1987 - 1991. Године. Добитник статуе Јокаим Вујић 2021. године." са српске википедије

[Јовица Кртинић]

Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."

Са Џоом Рапајићем сам имао прилике да се упознам радећи као "сценац" (додавач реквизита, особа за померање кулиса на сцени итд.) у позоришту "Трешња" (носи име по загребачком насељу Трешњевка), где сам преко студентске задруге радио током прве године студирања у Загребу (1988-1989). Иначе, ово позориште је било најпознатије по представи "Алан Форд", урађеној према чувеном стрипу, у којој Џо Рапајић није играо. У позоришту Трешња је у то време неколико представа режирао Дарко Рундек, оснивач популарног рок-састава "Хаустор" и дипломирани режисер.

[drajver]

Са Џоом Рапајићем сам имао прилике да се упознам радећи као "сценац" (додавач реквизита, особа за померање кулиса на сцени итд.) у позоришту "Трешња" (носи име по загребачком насељу Трешњевка), где сам преко студентске задруге радио током прве године студирања у Загребу (1988-1989). Иначе, ово позориште је било најпознатије по представи "Алан Форд", урађеној према чувеном стрипу, у којој Џо Рапајић није играо. У позоришту Трешња је у то време неколико представа режирао Дарко Рундек, оснивач популарног рок-састава "Хаустор" и дипломирани режисер.

Иначе, горњи опис биографије Ђорђа Рапајића сам преузео са сајта Српског народног вијећа.

Иако је био заштитно лице телевизије Загреб дуги низ година, чини ми се да је био скрајнут и заборављен искључиво због свог српског поријекла. Вјерујем да га се сјећају сви који су 80-тих гледали дјечије програме. Ја га се бар тако сјећам.

На хрватској википедији су од свих биографских података нашли за сходно да истакну: "Umro je u Zagrebu 2000. godine, u 48-oj godini života od posljedica trovanja alkoholom."

Видим да је позориште Трешња водио Хрвоје Хитрец, познати хдз-овац и хрватски националиста, па ме и не чуди што Рапајић тамо није успио да опстане.

Наиђох на један интересантан текст о њему написан недавно.
https://p-portal.net/glasna-tisina-grada/

Аутор га је назвао загребачким Бранком Коцкицом, и мени је то пало на памет.

[Romanijski]

Неки од познатијих Рапајића:

Раде Рапајић, слијепи гуслар са личког Кордуна

"Наводећи да је песме сакупљао у периоду 1885–1888 (Пјесме у овој књажица биљежене су неке 1885, неке 1887, а некоје у другој половина првог полугодишта 1888. године), сакупљач даје списак казивача. Међу њима поново почасно место заузима Раде Рапајић (а по стилским сличностима могу се, готово прецизно, препознати које су његове песме у овој збирци): За особиту част и дужност сматрам овђе навести оне поштоване народне пјеваче, од којијех сам добио ове пјесме. Ти пјевачи јесу: опће обљубљени и у бившем окружју oгyлинско слуњском и личко-оточком познати српски народни пјевач, слијепац Раде Рапајић, родом из Жуте Локве у Лици; Јанко Цвјетићанин, Дмитар Радаковић, Раде Гргић, Никола Крнета и Милош Радмановић, родом сви из Садиловца." из Зборника о Србима у Хрватској, година 06, 2007,стр. 410


Свештеномученик Јован Рапајић (1910-1945)



"ПРОТОСИНЂЕЛ ЈОВАН РАПАЈИЋ – рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Много је помагао Светом Владики Николају у Богомољачком покрету. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно са Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Отац Новак Станојевић, фочански парох, помогао им је када су их на неколико дана комунисти пустили из затвора. Међутим, 28. маја 1945. године одведени су у Сарајево, а отац Новак је сазнао да су стрељани у селу Блажују, тек када је и он утамничен 2. јула 1945. године. Очевици су, касније, говорили да су сами себи копали јаму." са сајта митрополије дабробосанске


Ђорђе Рапајић (1952-2000)


"Ђорђе Рапајић је рођен 1952. године. Био је хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац. Публици је највише познат као Носоња из серије Смоговци те као Перо из дјечје емисије Поштански сандучић. Уз то је био и глумац у разним серијама и емисијама драмског, образовног и дјечјег програма. Годинама је био глумац казалишта Трешња, а радио је и с водећим хрватским филмским редатељима. Неки од филмова у којима је глумио су: Киклоп (1983.), Осуђени (1987.), Златко и детективи (1992.), Вријеме за… (1993.). Умро је у Загребу 2000. године."


Светозар Рапајић (1942)

"Светозар Тоза Рапајић (Сплит, 1942) професор емеритус је при Универзитету уметности у Београду. Ради на Факултету драмских уметности од 1971. године. Ужа научна, односно уметничка област: Позоришна и радио режија. Предмети: Музичко позориште – дипломске академске студије, Режија музичког позоришта – дипломске академске студије, Поетика позоришне режије – дипломске академске студије. Декан ФДУ 1987 - 1991. Године. Добитник статуе Јокаим Вујић 2021. године." са српске википедије

Ова прича је ОК осим што изражавам сумњу о мјесту погубљења. Рођени мој стриц је био у том периоду у притвору због четништва иако је био млад. Зграда за притвор је била она која је гледала на улаз Грађевинске и Геодетске школе у Сарајеву. Припадала је касарни Маршал Тито. Са друге стране код улаза је била јама за погубљење. Како су ми рекли да је то данас Америчка амбасада. Зашто би они неког водили 15-20 км од града да га погубе кад су ту стотине погубљене. То само личи на причу да се сакрије као што се не зна ни за Дражин гроб.  Можда моја сумња није оправдана...

[НиколаВук]

Такође, примјетио сам да постоји и албанско презиме Rapaj, па не знам да ли облик Рапај може имати неко значење у албанском језику.

Албанско презиме је по свему судећи настало по личном имену, које се јавља у две верзије - Rrapi и Rrapo. Нисам сигуран да ли ова имена имају икакво јасно значење. Најближа реч им је rrap, која означава глаголски корен за прошло време глагола rrjep, са значењем "ољуштити". Ипак, чини ми се да овај глагол нема везе са наведеним именом. Такође постоји глагол rrapat/rropat, са значењем "бучно ходати".

[drajver]

Боснић из Цетинграда, Слуњ који слави Јовањдан још је један генетички потврђени припадник овог рода. Хаплотип му садржи све кључне карактеристичне маркере овог рода, а и слава се подудара.

Презиме Боснић код православних Срба највећим је дијелом ограничено на Крајину, уз присуство и на подручју источне Славоније, Срема, Шајкашке (гдје се такође може радити о крајишким исељеницима).

Већ сада се може рећи да постоје два генетички различита рода Боснића, кордунски и уначки. Оба рода славе Јовањдан, географски су блиски, па се могло очекивати подударање, али то није случај. Кордунски Боснићи припадају хаплогрупи Е-V13>L241, а уначки хаплогрупи N-FGC28435. Занимљиво је да су и далматински Боснићи, којих има само у книнској Полачи тестирани позитивно на Е-V13>L241, али овдје се ради о SNP резултату без маркера, па не можемо сигурно тврдити везу далматинских и кордунских Боснића, поготово јер далматински Боснићи славе другу славу, Никољдан.

Оно што би се основано могло претпоставити јесте веза кордунских и личких Боснића. Слава се поклапа,а и правци миграција. Ипак и за ову тврдњу је потребна генетичка потврда.

Боснићи који славе Игњатијевдан једни су од најранијих насељеника у гомирској области. Не вјерујем да су повезани са личким, кордунским и уначким Боснићима. Били су присутни у сљедећим насељима:
Боснић, Игњатијевдан, Дрежница (Дрежница), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Огулин (Мусулински Поток), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Огулин (Огулин), Огулин
Боснић, Игњатијевдан, Српске Моравице (Радигојна), Делнице

Уначки Боснићи из Унца који су N-FGC28435 гдје су једна од најстаријих породица, више су се исељавали ка истоку и сјевероистоку, него према западу. Почетком 20. вијека налазимо их у сљедећим насељима:

Боснић, Јовањдан, Дрвар-Село, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Дрвар-град, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Горње Врточе, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Велико Очијево, Дрвар
Боснић, Јовањдан, Ново Село, Купрес
Боснић, Јовањдан, Буковача, Босански Петровац
Боснић, Јовањдан, Дринић, Босански Петровац
Боснић, Јовањдан, Бихаћ, Бихаћ
Боснић, Јовањдан, Машићи, Градишка
Боснић, Јовањдан, Романовци, Градишка
Боснић, Јовањдан, Бошковићи, Лакташи
Боснић, Јовањдан, Лужине, Шипово

На подручју Славоније, у 19. вијеку, Боснићи су били присутни само у насељу Кукуњевац/Пакрац. Није познато којој од група Боснића би могли припадати, а можда су и род за себе.
 

[drajver]

Ако изузмемо гомирске Босниће, који су вјероватно други род, и који се у писаним изворима помињу већ половином 17. вијека, други најстарији записани Боснићи у Крајини су лички Боснићи.

Приликом насељавања удбинског краја у једном запису помиње се кнез Велисав (?) Боснић:

"Кнезовско звање додељивано је у Карловачком генералату појединим крајишницима и као својеврсна награда зато што су помагали војним властима приликом насељавања пустих делова крајишке територије, што се може закључити на основу више аката о оснивању нових села и постављању кнезова у њима. Ови документи су садржали и описе међа новостворених насеља, па су представљали неку врсту доказа o поседовним правима сеоских заједница. Због тога и није чудно што су нађени у судским списима, насталим током спорова појединих насеља око земљишта. На тај начин су сачувани преписи указа о именовању Вујашина Милеуснића за кнеза у Широкој Кули (1690), Јована Дракулића и Милина Лалића у Кореници (1690), Михаља Шполарића у Xpватском Косињу (1690), Милоша Огњеновића у Мекињару (1699), Велисава Боснића у Ребцу (1701) и Стевана Кукића и Михајла Сабљака у Раковичком пољу у Слуњској капетанији (1711)."

Овог кнеза Велисава Боснића налазимо коју годину касније(1712) пописаног у Мекињару.

40. Knes Belisak Bosnik bey haus 68
in Rosolie wismäder 44
in Sitnik akher 14
in Bari wismäder 12
in Suho polie akher 7
zwischen den weeg akher 6
Sa 151
Knes Belisak Bosnik 60//1/–/3/6
Vmilien Sohn 23//1/
Radosah Sohn 18//1
Sa 3/–/3/6

Поред њега, у Мекињару су биле пописане још двије куће Боснића.

46. Stanoe Bosnik bey haus 45
zu Rosolie wismäder 40
in Bari wismäder 9
in Suhopolie akher 9
in Sitnik akher 12
zwischen den weeg 4
Sa 119
Stanoe Bosnik 50//1/1/4/9
Nicoli Sohn 20//1/
Miter Sohn 18//1/
Lasso Sohn 16//1/
4/1/4/9

47. Stoiak Bosnik bey haus 45
zu Rosolie wismäder 40
zu Bari wismäder 9
zu Suho polie akher 9
in Sitnik akher 12
zwischen den weeg 4
Sa 119
Stoiak Bosnik 40//1/1/6/9
Ivan brueder 30//1/
Sa 2/1/6/9

Нема јасних потврда откуда су се доселили ови Боснићи у Мекињар. Како год ту их је било и касније,а одатле су се расељавали и у друга личка села. Вјерујем да су из ове исте лозе и кордунски Боснићи, јер се види континуитет насеља на правцу Лика-Кордун. Наравно, без генетичке потврде ово се не може тврдити сигурно.

На подручју Лике и Кордуна, Боснићи који су славили Јовањдан почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Лика
Боснић, Јовањдан, Мекињар (Мекињар), Кореница
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Ваганац), Кореница
Боснић, Јовањдан, Срб (Купирово), Доњи Лапац
Боснић, Јовањдан, Лапац (Ораовац), Доњи Лапац

Кордун
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Грабовац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Садиловац (Ириновац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Машвина (Јамарје), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Благај (Маљевац), Слуњ
Боснић, Јовањдан, Бухача (Цетин), Слуњ
Боснић, Јовањдан , Машвина (Стара Кршља), Слуњ
Боснић, Војнић (Војнић), Војнић
Боснић, Карловац, Карловац

Вјерујем да би од ових Боснића требали бити и Боснићи на подручју Баније, али нисма успио сасвим да распетљам у којим су банијским насељима били присутни. У сљедећим сигурно:
Боснић, Слабиња (Слабиња), Костајница
Боснић, Свиница (Свиница), Костајница
Боснић, Живаја (Шаш), Сисак
Боснић, Четвртковац (Дрљача), Сисак
Могуће да их је било и у околини Петриње.
Не знам коју су славили славу, али може бити само Јовањдан или Игњатијевдан. прије ће бити Јовањдан.

[drajver]

Пекези, Јовањдан из Подрашнице, Мркоњић-град генетички припадају овом роду.

Ова породица је интересантна јер је изван зоне миграција родова Мајсторовић-Ћулибрк-Рапајић. Чини се да би управо ова породица могла наговијестити најраније боравиште ове групе родова. Пекези се у Подрашници сматрају најстаријом породицом. У раду о насељима Змијања, ауторка Драгица Гатарић је за Пекезе навела сљедеће:

"Највећи број староседелачких фамилија, које поуздано знају да су „од вајкада у селу“, „од давнина“, данас се налази у насељима:...Подрашници (Даниловићи, Гајичићи и Пекези)..."
"Подрашница...Пекези (13 кућа, славе Јовањдан) староседеоци, ..."

Подручје Подрашнице у попису Клишког санџака 1550. године припадало је једном заокруженом спахилуку у рукама освајача тврђаве Сокол, браћи Малкоч-бегу и Хасан-бегу, синовима Османовима, родоначелницима касније познате беговске породице Малкоча.  Управо у том попису на том чифлуку је нека раја прелазила на влашки статус како би задржала земљу. Судећи по предању самих Пекеза о старини на тој земљи, веома је вјероватно да су Пекези били управо из те групе становништва. Остаје једино отвореним питање да ли се ради о неком старом средњовјековном становништву истог подручја (босанских Доњих Краја) или се ради о давнашњим досељеницима са истока. Генетика засад не показује никакву источну везу за овај род. У вези са овим занимљиво је и предање Боснића са Кордуна, који помињу Јајце као неко старије мјесто поријекла ( додуше и племство), уз индикативно само презиме. Уколико се не ради о некој скоријој контаминацији предања са подацима из књига, ово би била интересантна веза.

Само презиме Пекез је специфично, и среће се само међу Србима и Хрватима на подручју Босне и Херцеговине. Код католика је први пут забиљежено половином 18. вијека на подручју Лишње, Прњавор у облику Пекезовић, а касније су присутни католици Пекези на подручју Дервенте.

Код Срба Пекези су били присутни само на подручју Мркоњић-града и Шипова. Почетком 20. вијека насељавали су сљедећа насеља:

Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Подбрдо, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Мркоњић-град, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Бјелајце, Мркоњић-град
Пекез, Јовањдан, Ступна, Шипово
Пекез, Јовањдан, Доњи Мујџићи, Шипово
Пекез, Јовањдан, Черказовићи, Јајце
Пекез, Јовањдан, Бања Лука , Бања Лука
Пекез, Никољдан, Шеховци, Мркоњић-град
Пекез, Ђурђевдан, Медна   Мркоњић-град
Пекез, Илиндан, Слатина парохија, Кључ

Нисма успио одгонетнути етимологију презимена Пекез. На прву лопту помислио бих да је облик турски, али неки онлајн преводиоци упућују и на мађарске облике. Такођем, питам се да ли ово презиме могло бити повезано са херцеговачким презименом Бекез, које се у облицима Бекеза, Бекезић јавља и у Крајини.

[НиколаВук]

Нисма успио одгонетнути етимологију презимена Пекез. На прву лопту помислио бих да је облик турски, али неки онлајн преводиоци упућују и на мађарске облике. Такођем, питам се да ли ово презиме могло бити повезано са херцеговачким презименом Бекез, које се у облицима Бекеза, Бекезић јавља и у Крајини.

Могуће да је турцизам, у вези са речју pek ("много"). Peki би значило "одлично, добро".

[Exiled]

Могуће да је турцизам, у вези са речју pek ("много"). Peki би значило "одлично, добро".

Моја покојна баба је користила тај турцизам и изговарала га је као"пеке" и то у контексту ок, у реду,договорено,добро...значи Добрићи😉

[drajver]

Још двије породице са ширег простора Крајине, тачније са простора западнобосанских крашких поља, највјероватније припадају овом роду. Наиме, од три карактеристичне вриједности за род: DYS385a=17, DYS549=13 и DYS643=11, ове двије породице не посједују само једну DYS549=13. И по друге двије вриједности и по укупној блискости, мислим да такође упадају овај род. Ради се о Ђуранима из Чапразлија/Ливно и Малешима из Рилића/Купрес.

Ђурани славе Јовањдан. Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Ђуран, Јовањдан, Горњи Казанци, Босанско Грахово
Ђуран, Јовањдан, Чапразлије, Ливно (тестирани)
Ђуран, Јовањдан, Прово, Ливно
Ђуран, Јовањдан, Долац, Гламоч
Ђуран, Јовањдан, Бистрица парохија, Бања Лука

Као што се може видјети, присутни су на двије локације , у западном дијелу Ливањског поља, под Динаром и у југоисточном дијелу Гламочког Поља под Цинцаром. У бањалучком крају су вјероватно скорији досељеници из Гламоча.

И на једној и на другој локацији помињу се као стара породица:

Ђурани- су, како предаја каже, поријеклом од Бања Луке; славе Јовањдан. У Доцу код Гламоча су стари досељеници непознатог поријекла. Славе св. Јована" и на другом мјесту:  "Ђурани, не знају одакле су поријеклом."

У сваком случају ради се о старијој породици на подручју ливањског и гламочког поља. Индикативно је помињање Бања Луке у  предању, што можда може да повеже ове породице са Пекезима који су такође старинци на подручју Змијања.

Малеши славе Никољдан. Ова слава их унеколико издваја од осталих припадника рода, док су генетички прилично уклопљени.

Почетком 20. вијека били су присутни у сљедећим насељима:
Малеш, Никољдан, Рилић, Купрес (тестирани)
Малеш, Никољдан, Добро Брдо, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Кутања, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Прусац, Доњи Вакуф
Малеш, Никољдан, Горње Крчевине, Травник
Малеш, Никољдан, Турбе, Травник

На подручју Подгрмеча у насељима Јасеница и Залин, присутни су Малеши који славе Никољдан, а поријеклом су из Грахова и Гламоча. Међутим, Малеши у Гламочу славе Јовањдан, нису тестирани и нисам сигуран да су повезани са Малешима никољштацима. Прије ће бити да су повезани са Малешевићима јовањштацима који су N2.

О Малешима из Рилића, у литератури је записано сљедеће:

"Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19. века. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце.“ Имали су младе жене, „на које су се Турци били навалили.“ Како су Малеши били „љуте крви,“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један је од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на „скопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић наши Миралему. Славе Св. Николу."

Из овог предања се може закључити да је најстарија позната матица Малеша Никољштака у Шујици, селу на сјеверном ободу Дувањског поља, данас доминантно католичког насеља.

[drajver]

Што се тиче овог рода, мислим да сам покрио досад све познате резултате и по предањиам познате породице. Чекамо нове.

[drajver]

Прпе

Прпе имају предање да су настали од Ћулибрка, али исто тако имају предање да су од неког досељеника из Далмације који је за вријеме Наполеонове управе побјегао од војске. Ова предања и нису баш у складу. Ћулибрка,а ни Прпа није било у Далмацији. Зато поријекло Прпа од Ћулибрка треба ставити под упитник, бар док се не потврди тестом. Прпе и географски искачу из области у којима су присутни Ћулибрци. Прпе славе Јовањдан.

Прпе су почетком 20. вијека биле присутне у сљедећим насељима:

Прпа, Тичево, Босанско Грахово
Прпа, Малешевци, Босанско Грахово
Прпа, Зајаруга, Гламоч
Прпа, Колунић, Босански Петровац
Прпа, Бараћи, Мркоњић Град
Прпа, Тријебово, Мркоњић Град
Прпа   , Копљевићи, Мркоњић Град
Прпа, Голеши, Бања Лука

Стигла је потврда и за Прпе.

108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада роду Ж из табеле Српског ДНК пројекта. Истом роду припада још неколико тестираних са ширег подручја Крајине, који сви такође славе Јовањдан и поседују карактеристичну вредност маркера DYS549=13. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11, коју нема ниједан други припадник рода. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Ћулибрка (Праштали/Сански Мост), са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS385a=18 и DYS643=15, које немају други припадници овог рода.