Вјера и култура Срба > Народни обичаји

Обичај давања два имена?

<< < (2/3) > >>

Starovlah:

--- Цитат: Дробњак  Април 18, 2021, 11:04:20 поподне ---То се код нас зове "име на водици" ако је то исти обичај. Моја баба која је рођена 1941. има име на водици. Обичај је ваљда кад се дете роди да неко из куће оде у цркву да свештеник освешта воду којом ће дете да се купа и том приликом одређује име. Моја баба је том приликом добила име Милица а право име јој је Десанка.

--- Крај цитата ---
Да! Одприлике тако. У источној Србији се каже "име по молитви" али принцип је исти

goca 11:

--- Цитат: Starovlah  Април 19, 2021, 01:01:21 пре подне ---Да! Одприлике тако. У источној Србији се каже "име по молитви" али принцип је исти

--- Крај цитата ---
Da upravo tako..običaj koji se u crkvi zove " znamenje" kojim se uz osveštanu vodu kojom će se novorodjenče kupati do krštenja, sveštenik odredjuje ime ( najčešće po tom danu kada je dete rodjeno)  i koje će ga štititi od nečistih sila dok se dete ne krsti.
Sada je to malo izmenjeno, tako da kada sam ja išla u crkvu po ime ( čim mi se unuk rodio) uz osveštanu vodicu sveštenik me je pitao koje ćemo mu ime dati i onda je to ime molitveno izgovarao kao ime koje je na znamenju..Nekada su se  u crkvenim knjigama zapisivala i ova imena, pored krštenih.
Ovaj običaj je još iz 8. veka, a možda i ranije.Verovatno da u onim mestima gde nije bilo crkve ili nije bila baš blizu, pa je trebalo zimi putovati i po kršu i ledu ili leti ostaviti poslove i ići na put zbog znamenja, da se ovaj običaj izgubio, pa je mnogima i nepoznat.
Tako će verovatno za neko vreme biti običaj (kao što je sada) da se novorodjeno dete umesto do 40- tog dana krsti, ono se krštava za prvi rodjndan.
Nova vremena, novi običaji.. :)

сɣнце:

--- Цитат: Bokez  Април 18, 2021, 08:32:36 поподне ---Мислим да свако ко се бавио породичним родословима да је запазио да су људи имали по два имена: једно  на крштењу а друго свјетовно. То је била баш честа појава кроз 19. вијек. Један од познатијих случајева је Књегиња Зорка Петроивћ Његош којој је на крштење било име Љубица. Е сад ме занима шта је узрок томе. Да су спорадични случајеви могло би се рећи да су други људи једноставно почели те људе другачије зват током живота, међутим обзиром на учесталост мени ово лише личи на да су крштени кумови можда давали имена независно од родитељске жеље или је нешто у питању потпуно треће?

--- Крај цитата ---

Ствар је у том, да су крстна имена морала бити библијска, што ће рећ, грчка и јеврејска, а наша словјенска свјетовна имена, освијен риједких светачких црква не признаје. Када се крстих у Русији, пита мене свештеник крститељ, које ми је име и ја му рекох моје србско словјенско име, а он ће мени: Е не море то име, јере је поганско, мораш изабрати себе име вивлијско или светачко и тога светца, да славиш на имендану.
Ја се уистину наљутих и рекох му, кад твому Богу моје словјенско име није достојно и мило, нијесте ни ви оба мени мили, враг вам срећу однио и напустих обред.
Зато ти ја почитујем Исуа учење али за ону лицемјерну установу не марим, па макар се и повампирио кад умрем.

Панић:

--- Цитат: сɣнце  Април 19, 2021, 11:59:35 пре подне ---Ствар је у том, да су крстна имена морала бити библијска, што ће рећ, грчка и јеврејска, а наша словјенска свјетовна имена, освијен риједких светачких црква не признаје. Када се крстих у Русији, пита мене свештеник крститељ, које ми је име и ја му рекох моје србско словјенско име, а он ће мени: Е не море то име, јере је поганско, мораш изабрати себе име вивлијско или светачко и тога светца, да славиш на имендану.
Ја се уистину наљутих и рекох му, кад твому Богу моје словјенско име није достојно и мило, нијесте ни ви оба мени мили, враг вам срећу однио и напустих обред.
Зато ти ја почитујем Исуа учење али за ону лицемјерну установу не марим, па макар се и повампирио кад умрем.

--- Крај цитата ---

У Русији су заиста ретка словенска имена која могу проћи на крштењу. То јест, може, рецимо, Владислав, јер је наш свети краљ канонизован, али не може Мирослав, јер таквог имена нема у свецима.
То је "фолклор" њихове помесне цркве. Некада су давно Руси имали народно име и крштено име, а после су та народна просто отпала и остала су она из календара.
Кад у Русији предајем списак имена за помињање у цркви, ако су имена српска, увек напишем да су у питању крштени Срби, да људи не помисле да је у питању нека грешка.

goca 11:
Možda se neki i vrate u našu staru slovensku ili " pagansku" veru  :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију