Обичај лапота код Срба

Вјера и култура Срба > Народни обичаји

<< < (6/7) > >>

Делија:

--- Цитат: Ojler Децембар 29, 2020, 10:34:47 поподне ---Читао сам довољно о Лапоту да знам о чему причам. Да те едукујем немам намеру. А прочитао сам и поруку коју си малопре написао па је бржебоље обрисао и добро је запамтио. Остај ми збогом и да се не љубимо...

--- Крај цитата ---

Нисам обрисао него сам хтео да допуним са поменом Куча и Васојевича па кад сам кликнуо изашли сх ми хијероглифи. Нема шта да ме едукујеш, само треба са мање надмености да улазиш у аргументацију са људима јер је испало да сматрам да су Херцеговци , Црногорци и људи из Плиње заостали и примитивни а ја сам много еманципован. Ја сам твоје писање тако разумео, ако сам погрешио праштај..

Bokez:

--- Цитат: Ojler Децембар 29, 2020, 10:11:00 поподне ---Што пасивнији крајеви, то згоднији да им се залепи овакав обичај. Не дај Боже да би неко рекао да је у Панчеву или Београду било таквог обичаја, већ обавезноа Херцеговина, Црна Гора, Пчиња, источна Србија. При том су сви чули за такав обичај, али наравно тога није било у њиховим фамилијама, већ у нечијим туђим, које не познају. Приписивати такав обичај Херцеговини и Црној Гори, двема заједницама у којима је толико снажно изражен култ предака, је стварно бесмислено.
А и занимљиво, Срби сјајно запамтили тај обичај још из времена старих Словена, али зато већина не зна да наброји три колена у назад...

--- Крај цитата ---

Међутим само да знаш феноменолошки да постоје људи са сјевера Црне Горе који се хвале лапотом, како је то нормално и било код њих, иако и ја сматрам да је само мит :D

CosicZ:
Пре доста година сам читао неку руску причу о лапоту, а касније гледао неки кратки филм о лапоту на Далеком Истоку или у Сибиру. У суштини свака прича о лапоту је прича о укидању лапота. Потомци схватају да старци нису терет за породицу јер је њихово искуство корисно. Док се не пронађе сведочење некога ко је лично учествовао у лапоту, а не само слушао о њему, такву причу треба сматрати истинитом онолико колико и ону да је Свети Сава научио Србе да направе прозоре на кући.

Милош:

--- Цитат: CosicZ Децембар 30, 2020, 06:07:02 пре подне ---Пре доста година сам читао неку руску причу о лапоту, а касније гледао неки кратки филм о лапоту на Далеком Истоку или у Сибиру. У суштини свака прича о лапоту је прича о укидању лапота. Потомци схватају да старци нису терет за породицу јер је њихово искуство корисно. Док се не пронађе сведочење некога ко је лично учествовао у лапоту, а не само слушао о њему, такву причу треба сматрати истинитом онолико колико и ону да је Свети Сава научио Србе да направе прозоре на кући.

--- Крај цитата ---

Ја се сећам приче која се завршава: "... каже отац сину да га не везује за то дрво, јер је он ту везао свог оца. И син схвати да ће и њега његов син везати и оставити зверима и врати оца кући. Од тада се више овај обичај не практикује..."

Сам лапот је легенда становника Тимочке крајине. Али се очито то пренело и на друге области. Ова легенда као да је за циљ имала тежњу да заштити старе, који су могли у једном моменту постати сметња и физичка и "правна"...

Студентски филм Горана Паскаљевића о лапоту:

https://youtube.com/v/9AywNoUSdCM

vidoje 013:
Иако сам у седмој деценији живота ( а понешто сам и писао) никада нијесам чуо за постојање лапота у Црној Гори (у њеним данашњим границама). Погрјешно и нетачно је лапот везивати за племена "Куча и Васојевића",или "сјевер" Црне Горе. Ко зна географију Црне Горе мора имати у виду, да су то крајеви, посебно Горње и Средње Полимље, гдје поред развијеног сточарства, имамо и све гране пољопривреде - земљорадњу и др. Захваљујући старцима "памтишама" и онима који су биљежили њихова сјећања, ми имамо сачувана предања и родослове... Није то никаква надменост. То су чињенице. У Црној Гори и Хецеговини постоји развијен култ предака, о лапоту би се приповиједало. Такве фамилије би биле за сва времена обиљежене.
Умјесто рекла, казала, тражим да наведете писане изворе о постојању лапота -за све српске земље и крајеве. Оставимо по страни филмске приче, посебно о Црној Гори и Херцеговини.

Навигација