-наставак-
*
ЗАПИС СЕЋАЊА О ЂУРЂЕВДАНУ
Увече се омеси кравајче, па са јајетом се ставља у бробињало(мравињак)-да ноћу престоји. Онда се ујутру носи у долину(поток) где се вију венци и ставља се у крмило за овце.
Кад се овце промузују, онда се под котле ставља јајце тој што је стојало кувано у бробињало(мравињак) и грумен соли(под дрвену čабрицу) се стави-па се после сол(со), јајце, селин и прстен однесу и закопу се у бробињало(мравињак) да преноћи.
Онда се све ујутру све здроби и стави у крмило а прстен се остави за даље.
Кад се увијају венци, онда девојка једна другу мокри, да овце имају млеко-да су млечне.
На свето место у долини(потоку).Свако село је имало своје место, касније се организује заједнички сеоски ручак, после завршених обредних и обичајних радњи.
Промозување оваца-Премлаз се славио на различите дане од села до села. Негде се славио 19 дана после Ђурђевдана. Негде на један дан испред Ђурђевдана-Ђурђевштина, негде три дана после Ђурђевдана у власотиначко-цронтравском карју, али су им заједнички обреди.
На тај дан се терају овце и пасу по ливадама-по два до три дана, да се „гоје“ и сваки од овчара их помузе.
На премлаз помузу се овце-преко „колеђана“(хлеб од бадње вече) у виду „круга“ прстена-који је чуван до Ђурђевдана, да би се преко њега промозувале овце на Ђуђевдан, са вером да ће Бог дати више млека-да ће овце бити музне током целе године.
После муже оваца, свако измери своје млеко, па се касније када овце у току лета пасу заједно, онда се „разреже“ ко ће колико дана да музе све овце у сеоски буљук-за даље све до јесени.
Све то млеко се збере, измери-потсири се-стопи се сирење у котал и сас брашно(воденично) се направи белмуж.
За премлаз се јагње закоље, омеси се баница и људи се ссастану групно у село-по бачевинама се саставе и заједно се руча. За Велигден (ускрс) овце се пуштају да испасу једно жито.
На Ђуђевдан је брана вратика-цвеће(жут или белужњав) па се давала да се крме овце . У прошла времена на село где је било стоке- свака кућа је у дворишту имала вратику
У село Крушевица у времену службовања у школи, док сам становао у кући Смиљке и Јове Ивановића-причали смо о ђурђевданским обичајима, а у тим причама је узимала учежће и Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г)-где сам забележио и ово веровање из девоојачких дана у времену ђурђевдана:
„Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме отиде у бару и узме на зуку 3 струка и „веже их“ –па их „нарекне“ на три момка које воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога који ће струк од зуке у бари поред извора у току ноћу највише да израсте“.
Овај весели девојачки обичај се изводио и у осталим селима Горњег Повласиња све до почетка Другог светског рата(1945.године)-као и „гледање“ кроз цвећку „обртен“-да се момци обрћу за девојком, ка и „кроз“ прстен-кроз који су се „премузувале“овце на Премлаз на бачијама.
Занимљиво је да су се такви прстени чували гебнерацијама код овчара-који су „хиљадили“, па када сам службовао у школи у село Тегошница-сакупљајући тада стари српски новац, деца су ми тада донела два велика сребрна прстена који њсу из 16. века-које чувам и дан данас у свбојој кућној збирци старог новца, а који су служили обредној сврхи „промузувања“ оваца у времену Ђурђевданских обичаја у мају месецу сваке године-ето чак и у 16. веку у Горњем Повласињу власотиначкога краја.
О томе сам дознао када сам бележио порекло становништва у село Свође и Лукачево-Горњи Орах 1976.године.
Запис:село Доње Гаре, Крушевица и село Преданча
Казивач: Руска Грујић(Д.Гаре) и Вељковић(Крушевица), рођена 1900.године у Доње Гаре и сећања Мирослава Младеновић писца овог записа из родног села Г.Дејан (засеок Преданча) општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
ЂУРЂЕВШТИНА-ПРЕМЛАЗ:-Дан овчара:
У време ђурђевданских дана-посебно место на село међу овчарима је значио јкедан дан пре Ђурђевдана-ЂУЂЕВШТИНА-Премлаз.
На Ђурђевштину се бере цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади.
На премлаз су се јагањци одлучивала и настала је мужа оваца. Тај дан у власотиначко-цронтравском карју се прослављао као дан овчара по бачевинама, а негде и на места где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и белог(или жутог) кукуруза самлетог у воденицама потоачарама-правио Белмуж на овакав начин:
-У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млад неслан сир, који се пре стављао у котао-потом се стављао котао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело-некад и жуто воденично брашно и потом засолило и варњачом-дрвеном кашиком мешало и кувало, све док вода неиспари.
Таква добијена кашаста маса-зове се белмуж. Онда се Белмуж служио на ливади или за совром.
Према причању Благоја Младеновића (1920.г) из села Преданча-када је био дете, баба му је правила белмуж и од масла избучканог од овчјег млека и од чаравчног(кукурузног) воденичног брашна.
Тако се прославшао дан овчара-почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.
*
Рецепт БЕЛМУЖА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН САМО НА Југоистоку Србије, а постојао је око Сврљига, Књажевца, заплања и власотиначко-црнотравском крају.
Данас се Белмуж на крају 20. и почетком 21. века прави на исти начин, а ли само на шпорет на дрва или на електрични шпорет.Забележио сам рецепте прављења белмужа у селима:Козило, Бистрица, Преданча, Средор, Скрапеж и другим селима овога краја.
Нажалост ретко се тога више и ко сећа од младе генерације, јер поодавно оваца више и нема у овом крају. Зато ће овај запис остати да се по њему некада прави српски специјалитет Југа Србије-Белмуж.
Запис :1978.године село Преданча(Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html-наставиће се-