Аутор Тема: Штрпци N-P189.2>FT182494  (Прочитано 6692 пута)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Штрпци N-P189.2>FT182494
« Одговор #40 послато: Новембар 02, 2022, 10:25:33 поподне »
Незнам да ли су већ споменути Штрбци насељени у Прибинце, село које се једним делом наслања на Бојанце у Белој Крајини.

Душан Кос у свом раду "Урбарји за Бело Крајино ин Жумберк 15.-18. столетје" даје списак глава задруга за Прибинце из 1593. и 1610. године. Мање више у обе године пописани су исти људи. Те српске породице су насељене у Прибинце око 1548. године.

1593. г.
Mykwla Sterbacz
Vockzan Sterbacz
Woock Sterbacz
Wuchetha Chwethkowych
Wwkh Bogetych
Iwan Sterbacz
Marko Lwlych
Zekwla Iwanowych
Муlyа Trezkowych
Jury Peterkowych
Symon Zyrowchych
Iwan Zyrowchych
Galle Zyrowcnycn


1610. г.
Miculla Sterbaz
Vokhann Sterbaz
Votscheta Zwetkhouitsch
Volk Bagetitsch
Illia Sterbaz
Marco Lulitch
Seculla Iuuanitsch
Millia Tryschouitsch
Pethay Potterkhouitsch
Simon Sirouzitsch
Galle Sirouzitsch
Iuuan Syrauschitsch

Nekaj pred tem (leta 1549) je Ivan Lenkovič menjal z gospostvom 12 hub za 10. Menjava je sodila v širšo akcijo menjave posesti različnim gospostvom v Žumberku in Beli krajini, da bi Uskokom zagotovili dovolj kolikor toliko strnjene posesti za naselitev. V Beli krajini so se prebegi namreč naselili na gospostvu Metlika v Pribincih (na 7 hubah), Planini (na 1 hubi), Doleh (na 8 hubah) in Marindolu (na 4 hubah). Uskoki so se tod naselili okoli leta 1548 (podatek je sicer le za Pribince). Lenkovič jih je preselil iz Pribincev, za ostalo posest pa je priskrbel zamenjavo.

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Штрпци N-P189.2>FT182494
« Одговор #41 послато: Новембар 04, 2022, 12:10:52 поподне »
Проверио сам попис нахије Унац у Клишком санџаку, и нема топонима Штрбац. Тако да незнам колико раније би то могло бити.

У  раду "Етничка кретања у Босанској Крајини у 16. веку" описано је насељавање нахије Унац, која је била испражњена од старог становништва  и наводи се  да је ново досељено становништво привремено било распоређено са 159 кућа у само три насеља : Мокроноге ( 41 кућа ), Видово Село ( 78 ) и Очијево ( 35 ). Ово је било стање 1528./30.
Десет година касније настало је још 30 насеља са укупно 366 кућа, распоредиле су се породице из ова три села, а  било је и  новијих досељеника. Тако су 1541. године у нахији Унац пописана ова села : Мокроноге - кућа 18; Видово Село-12; Очијево-3; Висока-8; Орашје-3; Штрбци-10; Подпећи-5; Сенчићи и Славчићи - 35; Пећице-12; Драгумиле и Радоје - 5; Одинци ?- 18; Трубар - 17; Јаничићи?- 6; Крмотин -24; Загорица-26; Раките -16, Дринић, Дрвар  и нека друга.

Према овом опису  могуће је да је овде била и матица  Штрбаца и да су се раселили из једног од ова три поменута села или да су се доселили у периоду од 1528. до 1541.
Ако је на овом попису 1541. Орашје данашњи Орашац, онда су и ови Штрбци вероватно данашњи ( Горњи/Доњи ) Штрбци, а можда се  ово место крије у неком од заселака, близу она три поменута села ( од 1528.-1541. ).
То би можда могао бити заселак Штрпци, 17км од Видовог Села, где су у близини и засеоци Шкорићи и Радановићи.
https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupica 
"Жупица је у средњем току Унца, на десној обали. У близини је Унац преграђен и створено је вјештачко језеро за потребе индустрије у Дрвару. Са сјеверне стране су Склоп и Орловача који одвајају село од Прекаје. Пољице, Бунчевац, Жупица и Брда су некада били једно село под именом Штрбци Мали. Добили су имена по земљишном облику, изузев Бунчевца. Леже источно од Штрбаца Великих, и простиру се према Црном Врху и Прекаји."

Заселак Штрбци постоји и  код Грахова, а како је у Грахову забележена породица Котур, могуће  је да је поменути Которчић 1629. био из овог места.





Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Штрпци N-P189.2>FT182494
« Одговор #42 послато: Новембар 04, 2022, 12:23:39 поподне »
Како код Штрбаца и Цвјетнићана постоји нека веза, а помиње се на теми Павле Кожул Штрбац , могло би бити и ово интересантно, код описа Малог Цвјетнића:
"Село је разбијеног типа. Састоји се из пет крајева: Кожиловац, Гај, Главица, Кућиште, Крушкове Пољане. Крајеви се опет као и у другим селима распадају у више група. Свега је у селу 59 кућа."

Има још један занимљив податак.
Дефтер из 1550. у Унцу бележи село Страњани и Бобољусци у коме су пописани Вукмир и Вукдраг синови  Скоросава. Рађеновић код описа породица у месту Бобољусци записује да су Пилиповићи доселили из Цвјетнића на кућиште неког Шкоре кога је бег иселио "у Босну".  Рађеновић такође бележи да су ту некад била колибишта Цвјетнићана.

Иначе је врло занимљиво то што је кожа на пољском  "skóra".

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Штрпци N-P189.2>FT182494
« Одговор #43 послато: Новембар 04, 2022, 02:13:20 поподне »
Иначе је врло занимљиво то што је кожа на пољском  "skóra".

Колико ја знам скора или шкора је у свијех словијенских језицих назив за необрађену кожу, дакле која је још с длаками или руном. Од њих су чинили тзв. скорње или шкорње, што ће рећи - овчарске чизме. Нијесам сигуран јесу ли длаку носили снутра или свана, вјеројатно како је ко хтио. У стара времена не бијаше чизама каконо данас све дока их не уведоху из Мађарске у дотику с њими, па их зато и зову по мађарски чизма.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?