Срби оптанти

Порекло становништва > Дијаспора

Срби оптанти

<< < (2/5) > >>

Exiled:

--- Цитат: drajver Новембар 15, 2021, 07:22:37 поподне ---Мени пада нешто друго на памет, каква би била ситуација са процентом српског становништва у Војводини данас, да није било досељавања оптаната, солунских колониста 1920-тих, досељених динарских Срба послије Другог свјетског рата, досељених Срба у посљедњој деценији 20. вијека.

Могли би рећи да смо ми Срби изгубили много пута и на мосту и на ћуприји, једино смо у Војводини, чини ми се нешто и добили.

--- Крај цитата ---
И да додам да нам Војводину Швабе никад нису опростили...

ДушанВучко:

--- Цитат: Bojan Новембар 15, 2021, 09:09:15 поподне ---И да додам да нам Војводину Швабе никад нису опростили...

--- Крај цитата ---
Не знам дал си мислио на пресељење Немаца после другог рата, или на 1918...Немци су претрпели и веће демографске промене у Пољској , Чехословачкој, можда и у Румунији, после другог светског рата, него код нас...али друго је питање да ли гаје посебан сентимент према Банату. Што се тиче тих демографских промена после другог рата, верујем да не стављају посебан акценат на некој области у смислу да им је мање или више жао што су се преселили одатле јер је сваком народу једнако стало до неке области где живе дуже у континуитету (једино ако би већ имали у виду антагонизам кроз историју (од Карла Великог и "српске границе", па оног догађаја у Поморављу што је Драјвер поменуо на једној теми), па да посебан акценат стављају на нас). Нисмо ми неки "егал" такмац Немцима по броју, али постоји антагонизам кроз историју, па је могуће да је због тога та твоја констатација њима у неком посебном емотивном фокусу (у оној маси идентичних догађаја широм послератне источне Европе)

ДушанВучко:

--- Цитат: drajver Новембар 15, 2021, 07:22:37 поподне ---Мени пада нешто друго на памет, каква би била ситуација са процентом српског становништва у Војводини данас, да није било досељавања оптаната, солунских колониста 1920-тих, досељених динарских Срба послије Другог свјетског рата, досељених Срба у посљедњој деценији 20. вијека.

Могли би рећи да смо ми Срби изгубили много пута и на мосту и на ћуприји, једино смо у Војводини, чини ми се нешто и добили.

--- Крај цитата ---
То би могао да покаже попис пре првог светског рата, а потоња Војводина је у неку руку "компензација" за оне испражњене крајеве милом или силом....Чини ми се да је пре првог рата на простору Војводине било око трећина Срба, а да је сада 2/3...тако претпостављам да је око 65% Срба у Војводини од оних Срба од пре првог рата, а 35% од досељених у последњих 100 година (узимајући у виду одлазак Немаца и дела Мађара). Ипак мислим да је више Срба староседелаца у Војводини, тј. однос барем 2:1 у корист староседелаца у односу на Србе који су дошли у последњих 100 година

CosicZ:
Срби су на територији данашње Војводине после одласка Турака чинили око 90% становништва ( осталих 10% су били Буњевци и Шокци), а било их је доста и у Барањи, Поморишју и остатку Баната. Пре Првог Светског Рата их је било око 33%, а тек су после Другог прешли 50%.
https://www.wikiwand.com/sr/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5

Оптанти су распршени широм Војводине, а неки насељени чак у Македонију, одакле су се због лоших услова убрзо иселили ( Нова Батања).

drajver:
Занимљива је чињеница да су размјене и пресељења становништва биле прихватљива пракса у међународним односима још у периоду након Другог свјетског рата. При томе се ту не ради увијек о неким "хуманим (добровољним) пресељењима" већ и о насилним депортацијама око којих нико није дизао велику галаму. Добар примјер је нпр. операција Висла у Пољској https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Vistula, да не помињемо пресељавања унутар Совјетског савеза. Данас би то вјероватно именовали као "етничко чишћење".

Било би добро кад би неко поставио на овој теми списак српских насеља у Мађарској. Можда из шематизма будимске епархије. Вјерујем да је Срба било доста у многим насељима Мађарске у мањим групама, али као мјерило бих узео она насеља која су имала парохије Српске православне цркве у 19. вијеку.

Навигација