Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480401 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8360 послато: Децембар 29, 2021, 01:33:49 пре подне »
Ћировић, Томиндан, Пријановићи, Пожега, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23, DYS389i=12, DYS389ii=29, DYS576=16, DYS481=24 и DYS549=11. С обзиром на доста неуобичајен хаплотип, тестираном бих препоручио да уради неки дубљи тест (WGS, BigY) или E-V13 панел:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2486

У етнографском раду у коме су обрађени Пријановићи се не помињу Ћировићи, као ниједно друго братство које слави Томиндан:
https://www.poreklo.rs/2014/01/26/poreklo-prezimena-selo-prijanovici-pozega/

Тестирани је навео да према предању Ћировићи даљим пореклом потичу из Дурмиторског краја. У Дробњаку Томиндан славе Каљевићи, али је за њих утврђено да припадају грани I2-PH908.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8361 послато: Децембар 29, 2021, 03:18:20 поподне »
Стефановић, Ђурђиц, Лознац, Алексинац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа разликује се на два маркера, са прилично ретким вредностима DYS391=11 и DYS392=12. Стефановићу су највероватније генетички најближи управо географски блиски тестирани из расинског краја: од Жујковића из Читлука код Крушевца, Здравковића из Батота код Бруса, Благојевића из Ботуње код Бруса и Перјаничића из Доброљубаца код Александровца разликује се само на наведена два маркера, док се од Чајића из Доброљубаца, другог Здравковића из Батота и Чајетинца из Дубља код Трстеника разликује на још једном додатном маркеру (3/23). Сви поменути осим Жујковића славе Стевањдан, док Жујковић слави Ђурђиц, па би можда због исте славе могао бити најближи Стефановићу. Тестирани је у упитнику написао да је старија верзија презимена гласила Стевановић, а као најстаријег познатог претка навео је Живадина Стевановића, рођеног око 1870. године. Такође је навео и да део породице слави Ђурђевдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8362 послато: Децембар 29, 2021, 09:10:45 поподне »
Радовић, Никољдан, Доња Бијења, Невесиње, J2a-M92>SK1357

Тестирани каже да су Радовићи у околину Невесиња дошли негде средином 18. века из околине Никшића. Радовићима је генетички најближа породица Голо, из околине Мостара (слава Ђурђевдан, потпуно поклапање на 23 маркера). Једина вредност која значајније одудара од модалног Цуцко-Пјешивачког хаплотипа јесте 23 на маркеру 390, коју поседује још једна J-SK1357 породица из околине Требиња. Треба нагласити да не постоји веза са Радовићима из Братача крај Невесиња, који воде порекло од Куча и од којих је војвода поп Петар Радовић, једна од значајнијих личности Херцеговачког устанка 1875.

Ван мреже UrosevicD

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8363 послато: Децембар 30, 2021, 06:37:33 поподне »
Тестирани по свему судећи није „изворни" Урошевић, с обзиром на то да први тестирани припада разгранатом роду чији сви припадници славе Митровдан. Овај тестирани има потпуно поклапање унутар рода Букумира са Фемићем из Брзаве код Бијелог Поља и Михајловићем из Крћевца код Тополе. Како обојица славе Аранђеловдан, могуће је да овај тестирани Урошевић потиче од неког рода из околине који слави Аранђеловдан (можда од Гојковића из Горње Трепче нпр.). Што се тиче Ђорђевића из Штрпца, веза њега и овог тестираног Урошевића свакако није реална односно скорашња с обзиром на миграторна кретања, па је самим тим и подударање крсне славе случајност.

Занимљиво је ово што сте написали. У мојој породици постоји усмена прича да су се преци доселили из Трепче код Андријевице у Доњу Трепчу код Чачка негде у ХIХ веку. Па можда може да буде у складу са констатацијом да нисам "изворни" Урошевић. Да ли је породично предање поуздано не бих могао да потврдим јер је то просто прича коју ми је причао мој покојни стриц.  Нисам од њега чуо за ово што је написано, а везано је за порекло из Сјенице, Муртеницу итд. Не знам да ли може да вам буде од користи ово што сам навео, али толико знам па сам то хтео да поделим са вама. Чуо сам од њега да је баба Вишња била од Урошевића.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8364 послато: Децембар 30, 2021, 11:48:24 поподне »
Радовић, Никољдан, Доња Бијења, Невесиње, J2a-M92>SK1357

Тестирани каже да су Радовићи у околину Невесиња дошли негде средином 18. века из околине Никшића. Радовићима је генетички најближа породица Голо, из околине Мостара (слава Ђурђевдан, потпуно поклапање на 23 маркера). Једина вредност која значајније одудара од модалног Цуцко-Пјешивачког хаплотипа јесте 23 на маркеру 390, коју поседује још једна J-SK1357 породица из околине Требиња. Треба нагласити да не постоји веза са Радовићима из Братача крај Невесиња, који воде порекло од Куча и од којих је војвода поп Петар Радовић, једна од значајнијих личности Херцеговачког устанка 1875.

Занимљив резултат. Не знам да ли постоји предање о сродству једних и других Радовића, али оба братства славе исту славу и потичу из шире околине Никшића. Чак је и време досељавања слично - Дедијер за Радовиће из Братача наводи да су се доселили око 1700. године из Риђана, док тестирани Радовић из Доње Бијење каже да су дошли средином 18. века из околине Никшића.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8365 послато: Децембар 31, 2021, 12:18:12 пре подне »
Занимљив резултат. Не знам да ли постоји предање о сродству једних и других Радовића, али оба братства славе исту славу и потичу из шире околине Никшића. Чак је и време досељавања слично - Дедијер за Радовиће из Братача наводи да су се доселили око 1700. године из Риђана, док тестирани Радовић из Доње Бијење каже да су дошли средином 18. века из околине Никшића.

Иване, шта би онда по твоме ово значило, ако знамо да Радовићи из Братача имају ЕВ13 ХГ?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8366 послато: Децембар 31, 2021, 01:42:05 пре подне »
Иване, шта би онда по твоме ово значило, ако знамо да Радовићи из Братача имају ЕВ13 ХГ?

Очито су генетички разнородни, али о Радовићима из Доње Бијење не знамо пуно јер нису обрађени у литератури. Најбоље би било када би се тестирани огласио и појаснио да ли имају предање о сродству са Радовићима из Братача.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8367 послато: Децембар 31, 2021, 02:36:30 поподне »
Јездић, Никољдан, Гојбуља, Вучитрн, J2a-M92>PF7412

Јездић је навео предање о пореклу из Куча.

Jezdići (7 k., Sv. Nikola). Doselili se oko 1820. iz Kuča. Prvo su se zadržali u Metohiji (kod Đakovice), pa onda na Kosovu, u Dobroj Luci. Tu ih osvetnici nađu, jer su iz matice izbegli od krvne osvete, i u borbi s njima, kažu, palo 17 članova ovog roda. Neki su posle te pogibije otišli u Užice, a drugi ostali na Kosovu i sa Topličanima obrazovali čiflik Mahmud-bega vučitrnskog u Gojbulji. Pojasevi u 1935. od doseljenja u Gojbulju: Jezda, Raka, Radisav, Jovan, Lazar (50 godina). (Атанасије Урошевић, Косово)

Иако Јездићи нису "племенски" Кучи врло могуће да потичу из тих крајева, будући да је на оном истраживању за Црну Гору (404 тестираних) пронађен овај кластер J2a-M92. Ова подграна је код нас најзаступљенија код Срба са Косова и Метохије, посебно у околини Пећи (опет недалеко од Куча). Карактеристика већег броја тестираних породица јесте управо крсна слава Никољдан. Интересантно да је Јездићу генетички доста близак тестирани Црногорац из околине Купреса, који такође слави Никољдан, као и већина из овог кластера J-PF7412. Може се рећи да је ово још једна веза јужних динарских области са Крајином/Средњом Босном. Само презиме Црногорац иде у прилог чињеници да је хаплотип присутан у тој области.


Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8368 послато: Децембар 31, 2021, 08:36:23 поподне »
Очито су генетички разнородни, али о Радовићима из Доње Бијење не знамо пуно јер нису обрађени у литератури. Најбоље би било када би се тестирани огласио и појаснио да ли имају предање о сродству са Радовићима из Братача.
Чим нема предања, не знам зашто натезати. Радовићи у Братачу су потврдили предање генетиком, а Радовић је учестало презиме.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8369 послато: Децембар 31, 2021, 10:37:04 поподне »
Чим нема предања, не знам зашто натезати. Радовићи у Братачу су потврдили предање генетиком, а Радовић је учестало презиме.

Слажем се.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8370 послато: Јануар 09, 2022, 05:36:59 поподне »
Глигоријевић, Никољдан (стара слава Аранђеловдан), Мезграја, Бабушница

Припада хаплогрупи I2-L596>Y16649>Y16419. Поседује две карактеристичне вредности - DYS393=14 и DYS385b=15. На ова два маркера се разликује од необјављеног резултата из пчињског подухвата (2 маркера разлике на упоредивих 23 маркера), пореклом из околине Бујановца са славом Аранђеловдан, који му је уједно и најближе поклапање у бази СДНКП. Са Милосављевићем из Доње Злегиње код Александровца (слава Алимпијевдан) се разликује на 3 од 17 упоредивих маркера, иста разлика је и са необјављеним резултатом са САНУ истраживања из околине Књажевца (слава Аранђеловдан), док са необјављеним Горанцем из косметског подухвата има 5 разлика на упоредивих 23 маркера. Приметно је да су припадници ове гране I2 хаплогрупе (раније означавана као I2c, данас као I2a2) сконцентрисани углавном на подручју јужне и југоисточне Србије.

Тестирани је навео да је његова породица из махале Гмитровци и да су се по предању у Мезграју доселили из села Србице (Горње или Доње) код Призрена. У призренски крај су се доселили из околине Скадра, а најраније порекло се везује за подручје племена Пипери. Међутим, с обзиром на поклапања, реалнија је претпоставка да су преци тестираног старинци југа Србије.
« Последња измена: Јануар 09, 2022, 05:39:08 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8371 послато: Јануар 11, 2022, 09:13:48 поподне »
Којић, Св. Врачи, Клење, Богатић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Не поседује ниједну специфичнију вредност, а најближа поклапања има са појединим припадницима гране YP237>YP951: од Медића из Косора код Врлике разликује се на 2 од 23, а од Медића из Бастаса код Дрвара и Вановца из Високог на 3 од 23 маркера. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Драчева код Требиња, а исти податак је записан и у тексту о Клењу на порталу:

Цитат
Досељени крајем 17. века

КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Херцеговини од њих су ИСАЈЛОВИЋИ (3 к), ГАЈИЋИ (9 к), и ЈАНКОВИЋИ у Липолисту.

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogati%c4%87-ma%c4%8dva/


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8372 послато: Јануар 12, 2022, 08:09:09 поподне »
Јенијол, Торбеш, Ростуша, Маврово и Ростуша, Западна Македонија, J2a-M67>FGC21348

Тестирани је навео да је старије презиме породице гласило Мирто. Невген даје највеће шансе за поменуту подграну, мада би то било најбоље потврдити SNP-ом. Јенијол нема ближих поклапања у пројекту, али ни у светским базама. Поседује доста ретку вредност 13 на маркеру 393. Потенцијалних припадника низводне подгране J-S11842 има на југу Србије и у Македонији.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8373 послато: Јануар 19, 2022, 07:25:20 поподне »
Великић, Ђурђиц, Ропочево, Сопот

Припада хаплогрупи R1b-U106>L48>Z9>Y6669>BY63937*. Најближа поклапања има са Марићем из Гојне Горе код Горњег Милановца (слава Митровдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, и са двојицом Чокића из Ковачевца код Младеновца који такође славе Ђурђиц, од обојице се разликује на иста два маркера, DYS389II и DYS456. Блиска поклапања има и са великим бројем нејавних хаплотипова, махом из околине Младеновца.

Ова грана је на основу досадашњих резултата распрострањена међу Србима Шумадије, Старог Влаха, Средње Босне и Далмације, и одликује је карактеристична вредност DYS448=20.2 (у табели заокружена на 21). С обзиром да је Великић радио дубински тест може се утврдити и оквирна удаљеност од осталих припадника ове гране на FTDNA Block стаблу, будући да ова грана још увек не постоји на YFull стаблу. Испод Y6669/FGC18842 па до одвајања Великића од осталих BY63937 (Немца и неколицине Американаца) има укупно 5 SNP-ова, што би на основу TMRCA за Y6669 од око 3100 година значило да Великић, а са њим и сви остали Срби који припадају овој грани, најближе "рођаке" имају тек пре око 2500 година, односно у прото-Германском периоду. Самим тим је и период у ком је ова грана могла доспети на Балкан прилично велики, а први корак у разрешавању мистерије био би дубински тест бар још једног припадника ове гране како би се дефинисао српски огранак и његова старост.

О Великићима је у литератури забележено следеће:

Цитат
Великићи, славе Ђурђиц. Отац старца Никодија Великића (85 година) дошао је из Војковца у Качеру, прво у Шепшин а одатле у Ропочево. Старином су „Арнаути“.

https://www.poreklo.rs/2014/08/17/poreklo-prezimena-selo-ropocevo-sopot-beograd/

Ван мреже Jovan566233

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8374 послато: Јануар 24, 2022, 02:40:49 поподне »
Поздрав ! Има ли неко информације за Пријовиће (херцеговачка голеша св. Јован) и Стикиће ( стари влах, славе Никољдан). Унапред захвалан !

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8375 послато: Јануар 24, 2022, 03:42:43 поподне »
Горе наведене информације и чланак су са нашег Порекла.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8376 послато: Фебруар 01, 2022, 07:13:02 поподне »
Велимановић, Митровдан, Шавац, Параћин

Припада хаплогрупи R1a. Mлађа подграна не може се прецизнo утврдити на овом броју маркера, али постоји могућност да се ради о "старокарпатској" грани Z280>CTS1211>YP343. Од нешто специфичнијих вредности могу се издвојити повишена DYS391=10 и снижена DYS549=11. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му Стефановић из Лађеваца код Краљева (Аранђеловдан) и Новаковић из Горњих Мрка код Подгорице (Аранђеловдан) од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Ипак мислим да би због географске блискости најскоријег заједничког претка требао имати са Радовановићем из Ћуприје који такође слави Митровдан, од кога се разликује на 5 од 23 маркера, а са којим дели и вредност DYS549=11. Препорука за даље тестирање је R1a панел, или још боље неки од дубинских тестова (WGS, BigY). Тестирани је у упитнику навео да им је раније порекло из северне Грчке, од номада Каракачана, а раније презиме било је Филимоновић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8377 послато: Фебруар 04, 2022, 03:09:36 поподне »
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059

Вишекруне су најстарији досељеници у Тичево. Дошли су из Отона у Северној Далмацији, вероватно почетком 18. века. Има их исељених и по другим деловима Крајине (околина Бања Луке, Поткозарје). На 23andMe постоји потврда овог резултата у виду двојице Вишекруна J-M205, али се тамо јавља и резултат Вишекруне J1 из Бања Луке. Коментар са друге теме:

J2b-M205         
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево/Босанско Грахово, БиХ
Вишекруна, Јовањдан, Босанска Крајина, БиХ

- Двојица Вишекруна M205 бацају сумњу на онај резултат Вишекруна J1 из Бања Луке. Односно не на сам резултат будући да је он регуларан, већ на оригиналну хаплогрупу рода. Вишекруне из Грахова су пореклом из Отона у Далмацији, а исељавали су се масовније у Поткозарје, околину Мркоњић Града, итд.

Генетички су Вишекруни блиски практично сви крајишки родови J-Y22063. Међу њима има доста оних који такође славе Јовањдан. Укратко, у тој су групи Усорци из Лике, Дупори из Далмације, Кецмани из Унца, итд. Врло вероватно да постоји ближа веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића (Врлика) који су за сада тестирани само преко 23andMe. У складу са тим ваљало би поменути географски блиске Бароше (Црни Луг, Босанско Грахово) и Шарце (Цивљане), који славе Никољдан и такође по маркерима упадају у подграну J-Y22063. Ово је уједно и савет за даље тестирање.
« Последња измена: Фебруар 04, 2022, 03:40:44 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8378 послато: Фебруар 04, 2022, 03:20:26 поподне »
Бацковић, Зачеће Св. Јована, Дреноштица, Никшић, J2a-M92>SK1357

Бацковићи су, према предању, пореклом од Мусића (Потолићи). Генетички се сасвим добро уклапају у род Пјешиваца, са карактеристичном вредношћу 17 на маркеру 576. У односу на претходно тестираног Бацковића из Дреновштице, постоји разлика на маркеру 456 (16, уместо 15). Савет: тест на J-BY102150. Бацковићи из околине Никшића тестирани су и преко 23andMe и такође припадају хаплогрупи J2a-M92.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8379 послато: Фебруар 04, 2022, 03:50:42 поподне »
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059

Вишекруне су најстарији досељеници у Тичево. Дошли су из Отона у Северној Далмацији, вероватно почетком 18. века. Има их исељених и по другим деловима Крајине (околина Бања Луке, Поткозарје). На 23andMe постоји потврда овог резултата у виду двојице Вишекруна J-M205, али се тамо јавља и резултат Вишекруне J1 из Бања Луке. Коментар са друге теме:

Генетички су Вишекруни блиски практично сви крајишки родови J-Y22063. Међу њима има доста оних који такође славе Јовањдан. Укратко, у тој су групи Усорци из Лике, Дупори из Далмације, Кецмани из Унца, итд. Врло вероватно да постоји ближа веза са Деспинићима (Јовањдан) из Отишића (Врлика) који су за сада тестирани само преко 23andMe. У складу са тим ваљало би поменути географски блиске Бароше (Црни Луг, Босанско Грахово) и Шарце (Цивљане), који славе Никољдан и такође по маркерима упадају у подграну J-Y22063. Ово је уједно и савет за даље тестирање.

Према наводима Шпире Р. Вишекруне у књизи "Тичево: Између планина Шатор и Јадовник" из 2005 г. се каже да су се Вишекруне у Тичево по причи доселили негдје између 1736. и 1750. године. Тада су се у Тичево доселила шесторица браће од којих се један звао Јован. Три брата међу којима и Јован су остала у Тичеву, а остала тројица браће се један настанио у Кијевце код Градишке близу Козаре, један у Косјерово код Лакташа у Лијевче пољу и један у Герзово код Мркоњића. У црквеном шематизму из 1882 год. је Вишекруна са славом Јовањдан било све од Грахова па до Градишке (значи у Грахову, Рибнику, Мркоњићу, Шипову, Бања Луци, Лакташима и Градишци). У претходно наведеној књизи аутор наводи да их је чак било и у Дугом Пољу код Модриче, а у мом селу (Граци код Мркоњића) постоје Вишекруне које тврде да су прије више од 200 година дошле из Тичева. Тада се у то село населио Ђуро Вишекруна...