Мумовић, Аћимовдан, Дуга, Никшић,
J2b-M205>Y22059Мумовићи су једно од братстава које води порекло од Угреновића, старе племићке породице из околине Никшића. Један су од важнијих огранака, заједно са
Мијановићима,
Пантовићима,
Лаловићима,
Пејовићима,
Ђапићима и
Јушковићима. Сви они потичу од једног Угреновог сина, Леке, и свима је матица у околини Никшића (Горње Поље и друга места).
Најпрецизнији подаци о пореклу Мумовића могу се пронаћи у књизи Радивоја М. Тадића, „Горње Поље крај Никшића”. С обзиром да ми поменута литература није доступна, поставићу наводе из књиге “Дробњак – породице у Дробњаку и њихово порекло”:
"Радојевићи (на Мокром)
Потичу од Тољића из Горњег Поља код Никшића. Даљња старина им је са Чева, одакле су под притиском Озринића морали да се иселе и дођу у Никшићко поље – Кочане и Заврх. У Никшићу су се развили у јако братство, од којих се посебно истакао Угрен, по коме су се доцније називали и Угреновићи, који су у то вријеме били најмоћнија властела Оногошта. По једном предању код Угрена се налазио Никша, који је био слуга на двору Угреновом. Он је наводни оснивач града Никшића. Даље предање казује да су Никшини синови једном приликом убили бана Угрена и да су они преузели примат у никшићком крају.
Из 1699. године помиње се Шћепан Тољић-Угреновић, као кнез села: Студенаца, Растовца, Горњих и Доњих Кочана и др. Угреновићи су гинули у ратовима против Турака, нарочито у устанку војводе Грдана 1597. године, у Кандијском (1645-1669) и Морејском рату (1684-1699), као и у борбама које су вођене око Никшића почетком 19. вијека. Након честих ратова у којима су Угреновићи-Тољићи имали значајну улогу, долазило је до њиховог честог исељавања у друге крајеве. Селили су у Црногорско приморје, у Босну на Гласинац и др. Њима су сродници: Бабићи, Вујичићи, Јушковићи, Пејовићи, Пиљевићи, Пантовићи, Мијановићи, Мумовићи, Ђапићи, сви у Горњем Пољу; Голубовићи на Малинску, Лазовићи на Кутњој Њиви, Мучалице у Горњој Морачи и на Годијељима, Лековићи у Вранешу и Јушковићи у Морачи. Свима им је заједничка слава Аћимовдан."
Треба нагласити да Тољићи вероватно нису повезани са Угреновићима по мушкој линији. Тестирани су једни
Пиљевићи и припадају хаплогрупи
E-V13>Y37092. Они су и према предању пореклом негде са Чева, па се веза са Угренима вероватно појавила касније.
О Угреновићима:
У генетичком смислу, Мумовић не стоји далеко од осталих породица које славе Аћимовдан и предањем се везују за Угреновиће. Сви они готово сигурно припадају подграни
подграни J-Y22063, али би то свакако било добро потврдити и SNP тестом.
Посебно су међусобно блиски
Вукадини са Пала, затим једна породица из
околине Невесиња (слава Аћимовдан), као и један
огранак Угреновића из околине Никшића. Све их карактерише
вредност 10 на маркеру 643. Са њима је у групи и
Божовић из Милочана (такође 643=10), само што се код њих слава и предање (пореклом из Паштровића) не уклапа у Угреновиће. Међутим, с обзиром на генетичко поклапање и географску блискост, биће да су и они Угреновићи, али да су у прошлости променили славу/предање.
Мумовићи дакле поседују одређене мутације, али опет не стоје далеко од набројаних породица. Сви Угреновићи имају веома блиска поклапања широм српског етничког простора, будући да је то онај хаплотип близак модалу. Понајвише у околини Никшића, Источној Херцеговини, Западној Србији, Шумадији и Крајини.
Конкретно карактеристика Мумовићевог хаплотипа је мутација
16 на 385a и
19 на 576. Узевши у обзир ове промене, најближи је један хаплотип из Северне Македоније (околина Скопља, слава Никољдан) са којим постоји потпуно поклапање на 23 маркера. Од географски блиских, поред осталих Никшићана и Угреновића, генетички су блиски још
Варезићи из Пиве (једна разлика),
Медојевићи из Затарја (две разлике) и
Годијељи из Дробњака (1 разлика на 17). Годијељи су интересантни будући да је тамо било исељених Угреновића (Мучалице), па може лако бити да су и Годијељи из тих крајева, али су преузели славу дробњачких Томинштака.
Мумовић, осим у динарским крајевима, има блиска поклапања и на северу Македоније, у Топлици и Косовском Поморављу, итд.
