Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2484438 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8760 послато: Фебруар 28, 2023, 03:12:11 поподне »
Кончаревић, Никољдан, Ервеник, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност маркера и веома је близак модалном хаплотипу гране L241. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних са ширег подручја Крајине:
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Код четворице тестираних варирају једино брзомутирајући маркери DYS576 и DYS570, на којима се јављају по две вредности на сваком од тих маркера. Остатак хаплотипа је истоветан код све четворице. Сврстани су у род К у бази СДНКП искључиво због сличних хаплотипова. Генетичку блискост поменутих породица је могуће проверити једино дубљим тестовима. С обзиром на различите славе и недостатак карактеристичних вредности маркера не може се са сигурношћу тврдити да су истог ближег порекла.

Од раније са FTDNA имамо резултат једног Кончаревића из Бенковца, али на свега 12 маркера. На 10 упоредивих маркера двојица Кончаревића имају потпуно поклапање хаплотипова.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

Кончаревићи су били доста бројни у Доњем Карину код Бенковца, где се помињу почев од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/

Од њих је и српски владика Симеон Кончаревић, познат по својој борби против покатоличавања Срба:



https://sr.wikipedia.org/sr/Епископ_далматински_и_албански_Симеон

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8761 послато: Фебруар 28, 2023, 04:58:07 поподне »
Познат је његов Љетопис, који нажалост никад није објављен као засебна књига, нити је иједна институција показала интереса за то.
Никодим Милаш је у свом дјелу Православна Далмација цитирао низ дијелова из Љетописа.

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8762 послато: Март 01, 2023, 02:02:41 поподне »
Бркљач, Јовањдан, Врточе/Босанско Грахово, I2-Y3120

Према подацима које је дао тестирани, његова породица води порекло из Велике Попине у Лици, а наведен је и податак да су дошли као Даничићи из Ораховца на Космету. Из наведеног није сасвим јасно који би редослед сеобе био, али претпостављам да се мисли да су прво Даничићи дошли у Попину, а затим одатле као Бркљачи прешли у Врточе.
Ово предање је прилично необично и не уклапа се у податке из етнографске литературе. Бркљачи нису забележени у Врточи у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, нити их је било међу становницима овог стела према студији из 1925, као ни на попису становништва 1991. године. Са друге стране, Бркљача из Велике Попине има насељених по многим селима некадашњег петровачког среза, но сви они славе Јовањдан, а не Никољдан. Не знам да ли је можда породица тестираног мењала славу.
Утемељење предања о пореклу из Ораховца у Метохији и везу са неким тамошњим Даничићима такође нисам успео да пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног одликује више доста специфичних маркера. Као прилично ретке издвајају се вредности DYS439=14 и DYS389i=14, затим DYS448=21 и у мањој мери DYS19=17. Мали је број резултата у бази СДНКП са којима овај хаплотип показује блискост чак и у чисто техничком смислу. Поменућу неколико потенцијално занимљивих пре свега због славе Никољдан и/или географски интересантних региона:
1. Ковачевић, Никољдан, Соколиште/Нови Град - разлика 4/23 и подударање на DYS389i=14 и DYS19=17. По предању, Ковачевићи су "дошли из Херцеговине".
2. Новаковић, Аранђеловдан, Велика Попина/Грачац - разлика 3/17 и подударање на DYS389i=14 и DYS19=17.
3. (необјављен), Никољдан, Живково/Лесковац - разлика 3/17 и подударање на DYS439=14 и DYS19=17.
Стварна блискост хаплотипа тестиранога са овим резултатима је свакако упитна без дубљих геномских тестова, посебно када се ради о упоређивању на 17 маркера.

Откуд податак о Никољдану? Колико знам сви Бркљачи славе Јовањдан, што и стоји у пријави.

Узимајући у обзир славу и карактеристичну вриједност DYS448=21, не бих искључио ни припадност Мириловићима. И код Мириловића се често јавља DYS389-II=32, a јављају се и DYS19=17 и DYS389-I=14. Одсуство друге мириловићке битне карактеристике DYS385ab=14-14 може бити посљедица и скорије промјене, а видим да има и других Мириловића који су DYS385ab=14-15.

Не кажем да сигурно припадају Мириловићима, већ да ту могућност не треба искључити.

Ових сам дана сређивао неке податке за крајишке породице, па између осталог и за Бркљаче. У суштини сви крајишки Бркљачи би требали потицати из једне куће у Попини с почетка 18. вијека. У Лици и Далмацији су били присутни и католици Бркљаче и Бркљачићи, али не знам да ли би могли бити повезани са православним Бркљачима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8763 послато: Март 01, 2023, 02:05:19 поподне »
Можда је вредан спомена и резултат једног Бркљача са 23andMe (врло могуће из Лике) који припада I2-S17250.

Уколико је овај резултат валидан, онда би веза са Мириловићима отпала.

Зна ли се нешто више, је ли уписан баш као Бркљач или Бркљача?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8764 послато: Март 01, 2023, 02:08:01 поподне »
Откуд податак о Никољдану? Колико знам сви Бркљачи славе Јовањдан, што и стоји у пријави.

Узимајући у обзир славу и карактеристичну вриједност DYS448=21, не бих искључио ни припадност Мириловићима. И код Мириловића се често јавља DYS389-II=32, a јављају се и DYS19=17 и DYS389-I=14. Одсуство друге мириловићке битне карактеристике DYS385ab=14-14 може бити посљедица и скорије промјене, а видим да има и других Мириловића који су DYS385ab=14-15.

Не кажем да сигурно припадају Мириловићима, већ да ту могућност не треба искључити.

Ових сам дана сређивао неке податке за крајишке породице, па између осталог и за Бркљаче. У суштини сви крајишки Бркљачи би требали потицати из једне куће у Попини с почетка 18. вијека. У Лици и Далмацији су били присутни и католици Бркљаче и Бркљачићи, али не знам да ли би могли бити повезани са православним Бркљачима.

Написах у претходном посту да сам нешто ја у глави "презупчио". Управо сам и ја закључио да постоји могућност везе са Мириловића и припремио исправку анализе, па нека модератор ово среди ако може:

Бркљач, Јовањдан, Врточе/Босанско Грахово, I2-Y3120

Према подацима које је дао тестирани, његова породица води порекло из Велике Попине у Лици, а наведен је и податак да су дошли као Даничићи из Ораховца на Космету. Бркљачи нису забележени у Врточи у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, нити их је било међу становницима овог стела према студији из 1925, као ни на попису становништва 1991. године. Ипак, Бркљача из Велике Попине има насељених по многим селима некадашњег петровачког среза.
Утемељење предања о пореклу из Ораховца у Метохији и везу са неким тамошњим Даничићима такође нисам успео да пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног одликује више доста специфичних маркера. Као прилично ретке издвајају се вредности DYS439=14 и DYS389i=14, затим DYS448=21 и у мањој мери DYS19=17. Мали је број резултата у бази СДНКП са којима овај хаплотип показује блискост чак и у чисто техничком смислу. Потенцијално занимљив резултат би могао бити Новаковић (Аранђеловдан) из Велике Попине/Грачац, са разликом 3/17 и подударањем на DYS389i=14 и DYS19=17. Стварна блискост хаплотипа тестиранога са овим резултатом свакако је упитна без дубљих геномских тестова.

Поменуо бих још и то да Бркљача дели један маркер од могућег сврставања у грану I2-PH3414. Већина припадника ове гране (Мириловићи) слави Јовањдан као и Бркљаче а карактеришу их маркери DYS448=21 и DYS385=14-14, док Бркљача на овом другом поседује уобичајену вредност DYS385=14-15. Како су Мириловићи забележени у овом подручју, не треба одбацити могућност да Бркљаче припадају овом роду.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8765 послато: Март 01, 2023, 02:44:51 поподне »
Ни везу са Новаковићима не треба искључити. Разлика на брзомутирајућем маркеру 389I, а порекло из истог места (Велика Попина). Додуше Новаковић се не уклапа у Мириловиће тако добро, па је и то упитно.

Бркљач са 23andMe је баш Бркљач. Тестиране су и Бркљаче, иста хаплогрупа, али Херцеговци и друга слава.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8766 послато: Март 01, 2023, 03:01:37 поподне »
Ни везу са Новаковићима не треба искључити. Разлика на брзомутирајућем маркеру 389I, а порекло из истог места (Велика Попина). Додуше Новаковић се не уклапа у Мириловиће тако добро, па је и то упитно.

Бркљач са 23andMe је баш Бркљач. Тестиране су и Бркљаче, иста хаплогрупа, али Херцеговци и друга слава.

Свакако да их не треба искључити, мада не бих рекао да је DYS389I брзомутирајући маркер.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8767 послато: Март 02, 2023, 06:44:18 поподне »
Радовић, Никољдан, Крушевци/Соколац, I2–Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана-Војинића

Ово је трећи припадник Радовића из соколачких Крушеваца који је радио тест. О њима је већ писао Селаковић:
...
- Крушевци код Соколца:

Радовићи из овог села имају предање да су из Мораче, од Богићеваца, према ономе што нађох у литератури. Славе Никољдан. Пре рата било је 72 Радовића пописана у самом селу. Имамо двојицу тестираних као "динарик север" а хаплотип указује на могућу скорашњу везу са Љешњанима-Војинићима, којих највише има у Ровцима и Морачи.

Нови тестирани Радовић је мало допунио ово предање:
Цитат
Дошли из Мораче или Бјелопавлића средином прве половине 19. века и тада променили славу у Никољдан. Родоначелници лозе на Романији су Лука и Васиљ.

Иако до сада нисмо имали припадникe рода Љешњана-Војинића који славе Никољдан, предање да су се Радовићи доселили из Мораче, те податак да су мењали славу, као и то да поседују све карактеристике модалног хаплотипа овог рода, чини да је претпоставка о припадности Радовића роду Љешана-Војнића прилично извесна. Сва тројица тестираних Радовића поседују хаплотипове које карактеришу вредности специфичне за Љешњане-Војниће: првенствено вредност DYS385=15-16, али такође и ретка вредност DYS458=16 коју поседује већи број тестираних из овог рода.
Резултату најновијег тестираног Радовића су наравно најближи хаплотипови двојице претходно тестираних Радовића из Крушеваца, са разликом на једном, односно два маркера од 23 упоредива. Следи затим већи број хаплотипова Љешњана-Војнића, са подударањем на карактеристичним вредностима DYS385=15-16 и DYS458=16, те разликом на два до три маркера:
Максимовић (Београд, Ћириловдан), Лешњак (Пребреза/Блаце, Ћириловдан), Јововић (Лијешње/Колашин, Аранђеловдан), Марковић (Старче/Колашин, Ћириловдан), Миловановић (Велико Поље/Обреновац, Ћириловдан) и  Мијајловић (Старче/Колашин, Ћириловдан).
У односу на хаплотипове поменутих, код групе резултата Радовића уочава се и ређа повишена вредност маркера DYS635=24.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8768 послато: Март 02, 2023, 07:19:13 поподне »
Нововић, Александровдан, Дајићи (заселак Доњи Дајићи), Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS481=21.

Нововићи потичу из Будимље код Берана, одакле им се средином 19. века доселио предак Ново. Потичу од Бабовића, који су једно од највећих братстава из групе Новаковића, једне од три основне гране Васојевића.

У књизи Љубомира Марковића и Светислава Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“ наводи се следеће:
Нововићи, 6 K. (Лесендровдан), дошли су од Васојевића, од Мијамановића и y сродству су са Масловарићима. Један од Нововића живи на простору испод Јанковог камена, тамо где су им колибе. Највероватније да су Нововићи прво дошли под Јанков камен, а одатле сишли y доњи део села, на просторе до саме Рогопечи. Данас их има одсељених у: Ивањици (З), Јежевици код Чачка (2) и Убу.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8769 послато: Март 02, 2023, 07:31:51 поподне »
Перовић, Аранђеловдан, Баре Краљске, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=14-16 и DYS570=18.

Перовићи су огранак Лабовића из Бара Краљских, који су огранак Рајевића-Дабетића. Презиме Перовић је узео прадеда тестираног након 1925. године, када се доселио у Витомирицу код Пећи. Био је градоначелник Пећи у том периоду.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8770 послато: Март 02, 2023, 07:40:40 поподне »
Радовић, Никољдан, Крушевци/Соколац, I2–Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана-Војинића
Од њих је и легендарни командант Кнежинског батаљона, Власничке бригаде ЈВуО, Борко Радовић (☦️ 1947).
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8771 послато: Март 02, 2023, 07:45:35 поподне »
Лазић, Никољдан, Бела Црква, E-V13>Z1057

Припада роду Ћ из базе Српског ДНК пројекта. Хаплотип тестираног се од осталих припадника овог рода, међу којима је и један Лазић са истом славом из Ниша, разликује само на маркеру YGATAH4. С обзиром на исто презиме и славу, тестирани Лазић по свој прилици потиче из Ниша. Овом роду припадају још и двојица тестираних из општине Ранковце у околини Куманова, чији резултати још нису објављени.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8772 послато: Март 02, 2023, 09:14:13 поподне »
Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Има већи број блиских поклапања хаплотипова пошто само једна вредност маркера одступа од модалног хаплотипа овог рода (DYS385b=19).

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви. Даље се у предању наводи да им је предак Степан Бачар дошао у Шумадију у првој половини 18. века. Док се за део предања о пореклу од Баја Пивљанина може закључити да је нетачан пошто тестирани не припада ниједном од два генетичка рода која фигурирају као могући родови којима је припадао Бајо (то су Бањани и Бајовићи - Чепури), део предања о пореклу из Пиве се може сматрати потврђеним, с обзиром да је род Копривица и Тупањаца други по бројности у том племену.

Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8773 послато: Март 02, 2023, 09:32:02 поподне »
Ђурашиновић, Ћуковац, Кнежево, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Д из базе Српског ДНК пројекта, коме припадају двојица Шашића, од којих је један из Бјелаја код Босанског Петровца, а други из Ервеника. Шашићи такође славе Мратиндан. Хаплотип Ђурашиновића се од њихових хаплотипова разликује на два маркера, при чему се једино на маркеру DYS385b разликује од хаплотипова обојице Шашића.

Ђурашиновићи су најбројнија породица у Ћуковцу и према попису становништва из 1991. године су чинили нешто више од половине становништва тог села. Тестирани нема предање о пореклу своје породице, али је један Ђурашиновић из истог места на порталу оставио коментар у коме је навео да се сматра да потичу из Црне Горе:
https://www.poreklo.rs/2012/03/07/%c4%91ura%c5%a1inovi%c4%87/comment-page-2/#comment-150517

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8774 послато: Март 02, 2023, 10:17:03 поподне »
Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви.

Значајан резултат, једна од најстаријих гружанских фамилија, односно група фамилија. Главно литературно предање потиче из Драгићеве књиге из 1921, за коју је теренска истраживања завршио 1911, и односи се на Марковиће из Љуљака. Бачаревићи се помињу као једни од сродника и лепо је што је резултат показао да се заиста могу везати за Пиву и Бању. За заокруживање ове приче до краја фали још резултат Марковића из Љуљака.

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви. Даље се у предању наводи да им је предак Степан Бачар дошао у Шумадију у првој половини 18. века. Док се за део предања о пореклу од Баја Пивљанина може закључити да је нетачан пошто тестирани не припада ниједном од два генетичка рода која фигурирају као могући родови којима је припадао Бајо (то су Бањани и Бајовићи - Чепури).

Иако бих се сложио да је највероватније да је Бајо Пивљанин био N2, или евентуално R1a као Бајовићи, зашто не оставити трачак сумње да и ово гружанско предање буде истинито? До данас се не зна недвосмислено од којих је био "Бајо".
« Последња измена: Март 02, 2023, 10:21:22 поподне Селаковић »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8775 послато: Март 02, 2023, 11:27:59 поподне »
Иако бих се сложио да је највероватније да је Бајо Пивљанин био N2, или евентуално R1a као Бајовићи, зашто не оставити трачак сумње да и ово гружанско предање буде истинито? До данас се не зна недвосмислено од којих је био "Бајо".

Бајо је од Николића из Рудиница, а Николићи су род са Гутовићима, Ђачићима и Ђикановићима те потенцијално Шућурима из истог места који су потврђено N2 и сви славе Никољдан.

Ево и један одличан рад на ову тематику:
https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf

ПРЕЗИМЕ. У пронађеним документима скоро свуда се води као Бајо Николић или Бајо Пивљанин. Постоје размишљања да је презиме Николић патроним, што значи да је изведено од оца. Међутим, касније ћемо видјети да и крштено име оца није утврђено. То је дало могућност да је било записа и размишљања да му се додијели више презимена ( Блечић, Руђић. Бајовић, Ивановић) па је стварана заблуда и увјерење да је, такорећи, сваки детаљ из Бајовог приватног живота неутемељен, што је посљедица народног предања и народних пјесама.

Често је у пјесмама, усљед римовања, понеки детаљ погрешно тумачен, или можда онако како је коме одговарало. Заобилажена је чињеница да су Николићи братство које је живјело и данас живи у селу у коме је Бајо рођен, што значи да је Бајо био Николић по братственичком презимену.
« Последња измена: Март 02, 2023, 11:35:22 поподне Uzi »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8776 послато: Март 02, 2023, 11:52:42 поподне »
Ево и један одличан рад на ову тематику:
https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf

ПРЕЗИМЕ. У пронађеним документима скоро свуда се води као Бајо Николић или Бајо Пивљанин. Постоје размишљања да је презиме Николић патроним, што значи да је изведено од оца. Међутим, касније ћемо видјети да и крштено име оца није утврђено. То је дало могућност да је било записа и размишљања да му се додијели више презимена ( Блечић, Руђић. Бајовић, Ивановић) па је стварана заблуда и увјерење да је, такорећи, сваки детаљ из Бајовог приватног живота неутемељен, што је посљедица народног предања и народних пјесама.


Често је у пјесмама, усљед римовања, понеки детаљ погрешно тумачен, или можда онако како је коме одговарало. Заобилажена је чињеница да су Николићи братство које је живјело и данас живи у селу у коме је Бајо рођен, што значи да је Бајо био Николић по братственичком презимену.

У раду који је линкован, као што си цитирао, пише да име оца није утврђено са сигурношћу, а онда се то логички погрешно користи као доказ да Николић није директан патронимик од имена Бајовог оца, већ старо презиме Николић. У делу о Бајовом оцу након цитирања једног од извора који спомиње "Baio Nikolich quadam Nikolo da Piva" прелази се на предање о томе да отац није Никола. 

Узи, да ли знаш, који је извор да је Бајо рођен у Рудиницама?

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8777 послато: Март 03, 2023, 12:40:14 пре подне »
У раду који је линкован, као што си цитирао, пише да име оца није утврђено са сигурношћу, а онда се то логички погрешно користи као доказ да Николић није директан патронимик од имена Бајовог оца, већ старо презиме Николић. У делу о Бајовом оцу након цитирања једног од извора који спомиње "Baio Nikolich quadam Nikolo da Piva" прелази се на предање о томе да отац није Никола. 

Узи, да ли знаш, који је извор да је Бајо рођен у Рудиницама?

Одлично питање! Мислим да не постоји писани документ из тог времена који потврђује да је рођен у Рудиницама. Па претпостављам да се ово заснива на казивању самих Пивских породица.

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8778 послато: Март 03, 2023, 08:19:46 пре подне »
Одлично питање! Мислим да не постоји писани документ из тог времена који потврђује да је рођен у Рудиницама. Па претпостављам да се ово заснива на казивању самих Пивских породица.
U Putopisima, Grigorija Bozovica na str. 832 navodi se da je Bajo rodjen u Rudincima, " Zna se da je od Rudja, ali se ne zna ni za njegovo prezime, ni  uze bratstvo, ni potomstvo. Jer u predanju je ostalo da se nije zenio."

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8779 послато: Март 04, 2023, 01:01:51 поподне »
Андрески, Петковдан, Тајмиште/Кичево, I2-Y3120

Тестирани је навео да им је раније презиме било Андрејевић, а породични надимак Мирковци. У етнографској студији Јована Трифуноског о Кичевској котлини из 1968. године, у Тајмишту се не помиње род Мирковаца.
Хаплотип тестираног је готово модалан за северну грану хаплогрупе I2-Y3120. Као немодална може се поменути једино вредност маркера DYS389ii=32, али се код припадника ове гране и она веома често јавља.
На 23 упоредива маркера резултат Андреског има само једну разлику у односу на необјављени резултат тестираног из истог села, који такође слави Петковдан и припада групи породица које носе надимак Шумковци. Извесно је да се ради о истом генетичком роду, па је могуће да су Мирковци огранак Шумковаца који у литератури није забележен. Иначе, Шумковци спадају у најстарије становнике Тајмишта и једна су од четири групе породица које су се доселиле из старог села Тајмишта које је напуштено. Старо Тајмиште спада у најстарија насеља Кичевске котлине и помиње се у изворима од 15. века. У старом селу је постојала црквица посвећена Светој Петки, па је могуће да ту треба тражити везу и са славом Шумковаца и Мирковаца, те да они представљају можда и средњовековни слој становништва овог краја.
Kамене рабъ и госодинъ