Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[НикПав]

Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>BY4526>Y20805

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Потпуна поклапања хаплотипова има са Савићем (Ђурђиц, Шуме/Ивањица) и једним тестираним чији резултат још није објављен (Никољдан, Шлегово/Кратово).

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

Било би чудо да се појави неки наш, а да нешто зна 

Ако је господин заинтересован за дубље тестирање, нек се јави.

Сад се већ ближимо Добрињи код Пожеге, коју наши наводни сродници (наводно смо имали истог мушког претка око 1750.) Комненовићи из Босуте имају у предањима.

[Иван Вукићевић]

Кљајевић, Аранђеловдан, Блишково, Бијело Поље, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS576=18, коју има неколико тестираних. Има истоветан хаплотип са следећом двојицом тестираних:
Пајовић, Зачеће Св. Јована, Лазорце/Орахово/Подгорица
Митровић, Митровдан, Дучићи/Подгорица

Тестирани каже да су Кљајевићи присутни у Блишкову око 300 година, те да не памте одакле потичу. Навео је и да је могуће да су раније славили Никољдан. Блишково није обрађено етнографски, тако да се у литератури једино помињу исељени Кљајевићи из Ђурђевића Таре:
https://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/

Према попису из 1913. године на подручју Вранеша и Кричка било је укупно 17 кућа Кљајевића, од чега 9 у Блишкову.

[Деус Вулт]

Кљајевићи су тренутно а и највероватније једино браство из Вранешке долине које припада Роду Куча, а права је ријеткост да неко православно браство у читавом бјелопољском крају буде од тог Рода иако има на десетине таквих предања. 
Има Кљајевића који славе Никољдан али они су дошли из Подгорице у Варош БП одма по завршетку 2.С.Рата и имају рођаке на Цетиње који такође славе Никољдан, тако да би они требало да су исти Кљајевићи са овима из Блишкова који су крајем 19.в отишли да живе на Цетиње.

[drajver]

Јовичић, Никољдан, Лопаш/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип са тек благо немодалном вриједности DYS391=10. На основу самог хаплотипа не може се судити о евентуалним везама са другим тестираним. Нема посебно блиских хаплотипова на подручју Старог Влаха, који би уједно имали и DYS391=10. О Јовичићима и у литератури нисам нашао више података. Помињу се у попису Лопаша из 1863. године. Тестирани је оставио податак о поријеклу Јовичића из Брезове под Мучњем (Ивањица).

Једино дубински тест може донијети помак у одгонетању поријекла.

[drajver]

Башевић, Ђурђевдан (р.Савиндан), Кусаче/Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Хаплотип посједује двије карактеристичне вриједности DYS458=16 и DYS549=11. Међутим и ове двије вриједности могу се појављивати спорадично код неповезаних огранака дробњачког рода. Много је важнија крсна слава (Савиндан) и предање које Башевиће сврстава уз Косовчића Омакаловиће. Од Косовчића, по хаплотипу су Башевићу најближи Грбовићи (2/23), али они се од Башевића разликују управо на та два каркатеристична маркера DYS458=16 и DYS549=11. Препорука је свакако неки од дубинских тестова који би Башевиће сигурније сврстао уз неки од дробњачких огранака.

У етнографској литератури о поријеклу Башевића може се прочитати сљедеће:
"Башовићи (9 к., Ђурђевдан) су се први населили у Кусачама, пре више од сто година. Кренуо им је “пранђед" Шђепан са сином Иваном из Дробњака. Припадају групи Омакаловића и знају да су заједничког порекла с гласиначким Батинићима и Коњокрадима. Били су најпре на Бандину Оџаку, па су прешли у Кусаче, јер су им се овце пометиљале “у Гласинцу“ Знају да их још има по Старој Гори и у Закому (оба села у Рогатичком срезу). У Кусачама нису никога затекли: Маловићи су узимали “преда се" и косили сенокосе, које сада зирате Башовићи. Иван је био неко време са децом и у Дрини, па је одатле прешао у Кусаче. Уз кугу се је враћао у Дробњак, давно су престали да прислужују о Савин–Дану."

[drajver]

Кустурић, Алимпијевдан, Лопаш/Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности: DYS390=24 и DYS438=11, које га уз општу блискост хаплотипа повезују са Новоселима из Босаче/Жабљак и Вуловићима из Сопотнице, Пријепоље. Обе ове породице славе Аранђеловдан, док Кустурић слави Алимпијевдан. Алимпијевдан не слави ниједна дробњачка породица, па је слава вјероватно преузета. Занимљиво је да се у Дробњаку зна за исељени род Кустурића, о којем је Лубурић записао сљедће: "Кустурићи-Становали су на Сировачким Барама. Било их је ту до око 1815 г. Последњи је дигао Јоксим. Он је живео сиромашно и био је у најму код Батрића Кршикапе. Веле да су Кустурићи одигли y Ужице. У Бијелој је живела породица с истим презименом, али се не може сазнати, да ли су истог порекла. Такође нисам могао сазнати ни шта су славили. У селу су оставили трага у називу „Кустурића Њиве"." Није искључено да су Кустурићи из Лопаша поријеклом од ових дробњачких.

О самим Кустурићима у Лопашу нисам успио наћи детаљнијих података. Тестирани је навео Чепово код Ивањице као старије мјесто поријекла.

[drajver]

Филимоновић, Ђурђевдан, Раст/Нови Пазар

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS389-II=29. По основу ове вриједности нема неких несумњиво блиских хаплотипова. Најближи хаплотип који такође посједује DYS389-II=29 је Арсенијевић из Баљковца, Крагујевац (2/23) који такође слави Ђурђевдан. За детаљнију профилацију унутар дробњачког рода неопходан је дубински тест.

Филимоновић су огранак голијске породице Белчевић. По предању које је оставио тестирани, двојица браће Петар и Белац доселили су из Херцеговине на ивањичку страну Голије. Претпостављам у селу Брусник гдје је Белчевића највише било. По преласку у село Раст са новопазарске стране Голије, промијенили су презиме у Филимоновић. 

У етнографској литератури о Белчевићима је записано сљедеће:

"Паресије— Белчевић, Вукомановић 1 к., Ђурђевдан, од Белчевића у подгорском Мухову, били у подгорском Расту, овамо дошли 1880; по Р. М. Илићу један су род с Чорбићима, вероватно Дробњаци; Чорбићи и Белчевићи у Ибру су променили славу"
"Раст- По предању населили су га досељеници крајем 18. века: Белчевићи, Филиповићи 7 к., Ђурђевдан, из старовлашког Брусника."
"Мухово- Белчевићи, Филимоновићи 2 к., Нешовић 1 K., Ђурђевдан, из Расна код Сјенице; одељаци су y Павлици на Ибру."

Из ових података се види да је предање о поријеклу из Дробњака свакако тачно.

[drajver]

Ергић, Аранђеловдан, Гаћелези/Водице

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Има пуно поклапање на 23 маркера са већим бројем кистањских Мацура. Попут Мацура салви Аранђеловдан, па нема сумње у повезаност ових родова. У далмацији су Ергићи били присутни у Гаћелезима на простору шибеничке општине и Радучићу на простору книнске општину. С обзиром да и радучићки Ергићи славе Аранђеловдан, требали би бити повезани са Ергићима из Гаћелеза. За радучићке Ергиће Накићеновић наводи порекло из Босне, али не даје никакавог извора за такву тврдњу. Са друге стране, припадност мацурском роду, Ергиће више одређује као породицу старију у Равним Котарима. У попису 1709. године, помиње се Анто Ергић у Земунику, док Ергићи у Радучићу тада нису забиљежени. Презиме Ергић има варијантни облик Ргић.

Препорука је дубински тест, како би се јаснија одредила старост везе са Мацурама.

[Посо]

Ергић, Аранђеловдан, Гаћелези/Водице

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Има пуно поклапање на 23 маркера са већим бројем кистањских Мацура. Попут Мацура салви Аранђеловдан, па нема сумње у повезаност ових родова. У далмацији су Ергићи били присутни у Гаћелезима на простору шибеничке општине и Радучићу на простору книнске општину. С обзиром да и радучићки Ергићи славе Аранђеловдан, требали би бити повезани са Ергићима из Гаћелеза. За радучићке Ергиће Накићеновић наводи порекло из Босне, али не даје никакавог извора за такву тврдњу. Са друге стране, припадност мацурском роду, Ергиће више одређује као породицу старију у Равним Котарима. У попису 1709. године, помиње се Анто Ергић у Земунику, док Ергићи у Радучићу тада нису забиљежени. Презиме Ергић има варијантни облик Ргић.

Препорука је дубински тест, како би се јаснија одредила старост везе са Мацурама.

Ергића је било у Радучићу 1709. године: Vuco Arghich detto Mastrouich. Вуко није имао земље, али то је можда било у вези са његовим другим презименом. Овај резултат могао би бити битан зато што је у Радучићу 1599. године забиљежен онај први спомен Мацура: Остоја Мацороловић.
Бројнија фамилија Ергића пописана је 1709. године у Гаћелезима: Rade Ergich q. Males.

[drajver]

Кисо, Ђурђевдан, Горњи Рујани/Ливно

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вриједности издвајају се DYS389-I=14 и DYS389-II=33. Са овим карактеристичним вриједностима од слављеника Ђурђевдана најближи му је Радоњић из Његуша/Цетиње, али ни он превише близак (4/24). Кисо има и  пуно поклапање са Ковићем из Дубља/Богатић (никољдан), али од упоредивих само 17 маркера. На подручју Крајине и западне Босне, Кисо нема ближих поклапања.

Овај род је присутан на подручју Ливањског (Рујани, Чапразлије, Бојмунте) и Гламочког Поља (Главице, Ново Село), а били су присутни на подручју Бугојна и Кључа. У Гламочу су од Киса Лончари, који славе Ђурђевдан. За ливањске Кисе се наводи даље поријекло у Далмацији, иако у Далмацији нема Киса са овом славом. Било је и католичких родова на подручју Дувна и Сињске крајине са овим презименом.

[Црна Гуја]

Милошевић, Петковдан, Рудо Поље, Гацко

Припада хаплогрупи L1b-M317>M349, роду Радмановића-Доброгорана. Са претходно тестираним Милошевићем из Брестице код Билеће има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Милошевића из Горњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. С обзиром да овај род није још увек у потпуности генетички профилисан, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Од данашњих породица најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Вукаловићима је старина у Црној Гори, и то по причању једних село Марковина у Пјешивцима, а по другима Брцкут у Загарачу, што ће бити вероватније. Отуд су избегла ради неке крвнине четири брата: Вуко, Лазар, Милош и Вучур. Вуко се населио у Заклобук у Корјенићима, где су од њега Вујачићи. Милош се населио у Корита у билећском котару, те је од њега велико браство Милошевићи, који броје на 100 кућа.

Јевто Дедијер, Херцеговина

[Gorance]

Милошевић, Петковдан, Рудо Поље, Гацко

Припада хаплогрупи L1b-M317>M349, роду Радмановића-Доброгорана. Са претходно тестираним Милошевићем из Брестице код Билеће има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Милошевића из Горњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. С обзиром да овај род није још увек у потпуности генетички профилисан, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Јевто Дедијер, Херцеговина

Јесу ли исти род са Вучуровићима, исто Петковдан?

[Слобо]

Милошевић, Петковдан, Рудо Поље, Гацко

Припада хаплогрупи L1b-M317>M349, роду Радмановића-Доброгорана. Са претходно тестираним Милошевићем из Брестице код Билеће има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Милошевића из Горњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. С обзиром да овај род није још увек у потпуности генетички профилисан, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Јевто Дедијер, Херцеговина

У Херцеговачој Библији је наведено о Милошевићима да славе Петковдан, осим оних из Колешка (Риља, Балабани) који славе Јовандан. Поуздано могу да тврдим да и ти ,балабански Милошевићи, славе Петковдан
Поздрав

[Грк]

Јесу ли исти род са Вучуровићима, исто Петковдан?

Да

[Gorance]

Да

Хвала.

[Иван Вукићевић]

Кончаревић, Никољдан, Ервеник, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност маркера и веома је близак модалном хаплотипу гране L241. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних са ширег подручја Крајине:
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Код четворице тестираних варирају једино брзомутирајући маркери DYS576 и DYS570, на којима се јављају по две вредности на сваком од тих маркера. Остатак хаплотипа је истоветан код све четворице. Сврстани су у род К у бази СДНКП искључиво због сличних хаплотипова. Генетичку блискост поменутих породица је могуће проверити једино дубљим тестовима. С обзиром на различите славе и недостатак карактеристичних вредности маркера не може се са сигурношћу тврдити да су истог ближег порекла.

Од раније са FTDNA имамо резултат једног Кончаревића из Бенковца, али на свега 12 маркера. На 10 упоредивих маркера двојица Кончаревића имају потпуно поклапање хаплотипова.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

Кончаревићи су били доста бројни у Доњем Карину код Бенковца, где се помињу почев од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-donji-karin-benkovac/

Од њих је и српски владика Симеон Кончаревић, познат по својој борби против покатоличавања Срба:



https://sr.wikipedia.org/sr/Епископ_далматински_и_албански_Симеон

[Radul]

Познат је његов Љетопис, који нажалост никад није објављен као засебна књига, нити је иједна институција показала интереса за то.
Никодим Милаш је у свом дјелу Православна Далмација цитирао низ дијелова из Љетописа.

[drajver]

Бркљач, Јовањдан, Врточе/Босанско Грахово, I2-Y3120

Према подацима које је дао тестирани, његова породица води порекло из Велике Попине у Лици, а наведен је и податак да су дошли као Даничићи из Ораховца на Космету. Из наведеног није сасвим јасно који би редослед сеобе био, али претпостављам да се мисли да су прво Даничићи дошли у Попину, а затим одатле као Бркљачи прешли у Врточе.
Ово предање је прилично необично и не уклапа се у податке из етнографске литературе. Бркљачи нису забележени у Врточи у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, нити их је било међу становницима овог стела према студији из 1925, као ни на попису становништва 1991. године. Са друге стране, Бркљача из Велике Попине има насељених по многим селима некадашњег петровачког среза, но сви они славе Јовањдан, а не Никољдан. Не знам да ли је можда породица тестираног мењала славу.
Утемељење предања о пореклу из Ораховца у Метохији и везу са неким тамошњим Даничићима такође нисам успео да пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног одликује више доста специфичних маркера. Као прилично ретке издвајају се вредности DYS439=14 и DYS389i=14, затим DYS448=21 и у мањој мери DYS19=17. Мали је број резултата у бази СДНКП са којима овај хаплотип показује блискост чак и у чисто техничком смислу. Поменућу неколико потенцијално занимљивих пре свега због славе Никољдан и/или географски интересантних региона:
1. Ковачевић, Никољдан, Соколиште/Нови Град - разлика 4/23 и подударање на DYS389i=14 и DYS19=17. По предању, Ковачевићи су "дошли из Херцеговине".
2. Новаковић, Аранђеловдан, Велика Попина/Грачац - разлика 3/17 и подударање на DYS389i=14 и DYS19=17.
3. (необјављен), Никољдан, Живково/Лесковац - разлика 3/17 и подударање на DYS439=14 и DYS19=17.
Стварна блискост хаплотипа тестиранога са овим резултатима је свакако упитна без дубљих геномских тестова, посебно када се ради о упоређивању на 17 маркера.

Откуд податак о Никољдану? Колико знам сви Бркљачи славе Јовањдан, што и стоји у пријави.

Узимајући у обзир славу и карактеристичну вриједност DYS448=21, не бих искључио ни припадност Мириловићима. И код Мириловића се често јавља DYS389-II=32, a јављају се и DYS19=17 и DYS389-I=14. Одсуство друге мириловићке битне карактеристике DYS385ab=14-14 може бити посљедица и скорије промјене, а видим да има и других Мириловића који су DYS385ab=14-15.

Не кажем да сигурно припадају Мириловићима, већ да ту могућност не треба искључити.

Ових сам дана сређивао неке податке за крајишке породице, па између осталог и за Бркљаче. У суштини сви крајишки Бркљачи би требали потицати из једне куће у Попини с почетка 18. вијека. У Лици и Далмацији су били присутни и католици Бркљаче и Бркљачићи, али не знам да ли би могли бити повезани са православним Бркљачима.

[drajver]

Можда је вредан спомена и резултат једног Бркљача са 23andMe (врло могуће из Лике) који припада I2-S17250.

Уколико је овај резултат валидан, онда би веза са Мириловићима отпала.

Зна ли се нешто више, је ли уписан баш као Бркљач или Бркљача?

[Ojler]

Откуд податак о Никољдану? Колико знам сви Бркљачи славе Јовањдан, што и стоји у пријави.

Узимајући у обзир славу и карактеристичну вриједност DYS448=21, не бих искључио ни припадност Мириловићима. И код Мириловића се често јавља DYS389-II=32, a јављају се и DYS19=17 и DYS389-I=14. Одсуство друге мириловићке битне карактеристике DYS385ab=14-14 може бити посљедица и скорије промјене, а видим да има и других Мириловића који су DYS385ab=14-15.

Не кажем да сигурно припадају Мириловићима, већ да ту могућност не треба искључити.

Ових сам дана сређивао неке податке за крајишке породице, па између осталог и за Бркљаче. У суштини сви крајишки Бркљачи би требали потицати из једне куће у Попини с почетка 18. вијека. У Лици и Далмацији су били присутни и католици Бркљаче и Бркљачићи, али не знам да ли би могли бити повезани са православним Бркљачима.

Написах у претходном посту да сам нешто ја у глави "презупчио". Управо сам и ја закључио да постоји могућност везе са Мириловића и припремио исправку анализе, па нека модератор ово среди ако може:

Бркљач, Јовањдан, Врточе/Босанско Грахово, I2-Y3120

Према подацима које је дао тестирани, његова породица води порекло из Велике Попине у Лици, а наведен је и податак да су дошли као Даничићи из Ораховца на Космету. Бркљачи нису забележени у Врточи у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, нити их је било међу становницима овог стела према студији из 1925, као ни на попису становништва 1991. године. Ипак, Бркљача из Велике Попине има насељених по многим селима некадашњег петровачког среза.
Утемељење предања о пореклу из Ораховца у Метохији и везу са неким тамошњим Даничићима такође нисам успео да пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног одликује више доста специфичних маркера. Као прилично ретке издвајају се вредности DYS439=14 и DYS389i=14, затим DYS448=21 и у мањој мери DYS19=17. Мали је број резултата у бази СДНКП са којима овај хаплотип показује блискост чак и у чисто техничком смислу. Потенцијално занимљив резултат би могао бити Новаковић (Аранђеловдан) из Велике Попине/Грачац, са разликом 3/17 и подударањем на DYS389i=14 и DYS19=17. Стварна блискост хаплотипа тестиранога са овим резултатом свакако је упитна без дубљих геномских тестова.

Поменуо бих још и то да Бркљача дели један маркер од могућег сврставања у грану I2-PH3414. Већина припадника ове гране (Мириловићи) слави Јовањдан као и Бркљаче а карактеришу их маркери DYS448=21 и DYS385=14-14, док Бркљача на овом другом поседује уобичајену вредност DYS385=14-15. Како су Мириловићи забележени у овом подручју, не треба одбацити могућност да Бркљаче припадају овом роду.