Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2664009 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8180 послато: Јул 05, 2021, 03:12:25 поподне »
Чорак, Никољдан, Крбава, Удбина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882.

Дубљу грану испод Y3120 знамо захваљујући једном ранијем резултату. Не знамо припада ли Чорак некој од тренутно познатих подграна испод Y4882.

Каже се да се помињу у селу Пишаћ (Крбава) већ у попису из 1712. године. По предању су дошли из Синца код Оточца.

Могућа повезаност:
Кнежевићи из Цвјетнића, никољдан; I-Y4882 > A1328 > Y177643
Гашићи из Новога, никољдан; I-Y4882 > A1328 > Y177643

Колико разумијем, ови никољданци су кољено Родића упркос различитој крстној слави.
« Последња измена: Јул 05, 2021, 03:21:44 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5202
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8181 послато: Јул 05, 2021, 03:23:04 поподне »
Чорак, Никољдан, Крбава, Удбина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882.

Дубљу грану испод Y3120 знамо захваљујући једном ранијем резултату. Не знамо припада ли Чорак некој од тренутно познатих подграна испод Y4882.

Каже се да се помињу у селу Пишаћ (Крбава) већ у попису из 1712. године. По предању су дошли из Синца код Оточца.

Везано за Чорке, треба рећи да су они предводили сеобу у Пишаћ и да су у попису Лике из 1712. године, уписани као и остали Срби из тог мјеста као власи. Касније у том мјесту и у другим крајевима Лике и крбаве налазимо Чорке и као католике и као православне, при чему је католички дио био бројнији. Овим тестом је потврђена веза православних и католичких Чорака с Крбаве. На I2a FTDNA пројекту постоји још један тестирани који са раније тестираним Чорком има поклапање са разликом 1 на 37 маркера. Нажалост, оставио је презиме, али не и податке о мјесту поријекла. Несумњиво је повезан са Чорцима јер има и њихову карактеристичну вриједност DYS442=10.

Хаплотип Чорака је прилично модалан и тешко да се без SNP тестова може говорити о повезаности са другим породицама.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3454
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8182 послато: Јул 08, 2021, 05:53:47 поподне »
Филић, Никољдан, Ораовица, Косовска Каменица, E-V13>Z5018>L241

Хаплотип тестираног има потпуно поклапање са претходно тестираним Филићем из истог места (резултат из једног необјављеног истраживања). Од модалног хаплотипа ове гране одступају вредности DYS439=11 и DYS570=22. Тестирани који поседују ове две вредности маркера су сада груписани у род З у табели СДНКП, а међу њима Филићи имају неколико поклапања на 21 од 23 маркера.

Филићи су пореклом из засеока Прилепац у селу Божевце где је истоимена тврђава кнеза Лазара. Једно време су боравили у Тулару код Медвеђе због чега имају надимак Туларци. Старо презиме ове породице је Николић.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8549
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8183 послато: Јул 08, 2021, 06:42:05 поподне »
Филић, Никољдан, Ораовица, Косовска Каменица, E-V13>Z5018>L241

Хаплотип тестираног има потпуно поклапање са претходно тестираним Филићем из истог места (резултат из једног необјављеног истраживања). Од модалног хаплотипа ове гране одступају вредности DYS439=11 и DYS570=22. Тестирани који поседују ове две вредности маркера су сада груписани у род З у табели СДНКП, а међу њима Филићи имају неколико поклапања на 21 од 23 маркера.

Филићи су пореклом из засеока Прилепац у селу Божевце где је истоимена тврђава кнеза Лазара. Једно време су боравили у Тулару код Медвеђе због чега имају надимак Туларци. Старо презиме ове породице је Николић.

Атанасије Урошевић у свом делу "Новобрдска Крива Река" саопштава следеће за Ораовицу:

"У селу нема старинаца. Пре најстаријих досељеника у селу су живели Арбанаси (арбанашкн род Цубићи у Ваганешу). Не зна се да ли су ови Арбанаси затекли село. По расељењу Арбанаса у селу се настанио српски род Стојковићи. Отада је село расло прираштајем. 1878 г. се у село досељавају и Арбанаси мухаџири."

"Родови: Стојковићи (11 к., св. Никола); досељени из Тулара (Јабланица) пре 140 година од арбанашког зулума."

Изгледа да је поред презимена Николић, једно од старих презимена овог рода било и Стојковић.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8184 послато: Јул 08, 2021, 06:42:40 поподне »
Бановић, Никољдан, Доња Села, Цетиње

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106>S497. Припада истом роду као и раније тестирани Карадаглић и Дрецун из Богута код Цетиња (Љуботињ). Како су Бановићи огранак Сарапа из Љуботиња као и Карадаглићи, овакав резултат је био очекиван.

Тестирани је навео да су у Доња Села прешли из Прекорнице.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13218
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8185 послато: Јул 08, 2021, 09:24:29 поподне »
Стојковић, Никољдан, Богуновац, Медвеђа, J2b-M241>Z638

Стојковићи су се, према предању, некада презивали Барјактаревић. Старије презиме свакако упућује на простор Црне Горе. Стојковић генетички готово сигурно упада у род J2b-M241>Z638>PH1751, где се налази велики број тестираних из Јужне Србије, Црне Горе и рашке области. Многе од ових породица славе управо Никољдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13218
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8186 послато: Јул 09, 2021, 10:36:38 пре подне »
Стојковић, Никољдан, Богуновац, Медвеђа, J2b-M241>Z638

Стојковићи су се, према предању, некада презивали Барјактаревић. Старије презиме свакако упућује на простор Црне Горе. Стојковић генетички готово сигурно упада у род J2b-M241>Z638>PH1751, где се налази велики број тестираних из Јужне Србије, Црне Горе и рашке области. Многе од ових породица славе управо Никољдан.

Добио сам информације "са терена" да је Богуновац насељен махом струјом из Метохије. У јабланичком крају овакве досељенике називају углавном колективним именом "Пећанци". Може се рећи да је овде генетика потврдила предање, с обзиром да Стојковић поседује веома блиска поклапања управо на простору Метохије (често слава Никољдан).

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8187 послато: Јул 14, 2021, 02:03:50 поподне »
Буха, Митровдан, Балабани, Колешко, Невесиње

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930. На 18 упоредивих маркера се разликује на маркеру 390 од претходно тестираног Бухе из Невесиња. Буха из Колешког на том маркеру поседује благо повишену вредност 24.

Херцеговачким Бухама би требала да је матица у Домркама код Гацка. И ове Бухе из Колешког би требало да су пореклом одатле.
« Последња измена: Јул 17, 2021, 09:20:15 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13218
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8188 послато: Јул 17, 2021, 12:19:24 пре подне »
Рњавић, Јовањдан (преслава Ивањдан), Осаница, Жагубица, J2b-M205>Y22059

У литератури (Хроника Хомоља Жагубица, Љ. Стојадиновић), пронашао сам следећи податак о презимену Рњавић:

Влашко становништво је давало имена углавном по занимању којим су се бавили, по вери, митологији, прошлости, по физичком изгледу и друго.

Босиоковић — босиљак,
Банкуљице ~ новац,
Бабејић ~ бели (седи),
Брндушић ~ брндза, сир,
Бузеј ић ~ будзе (усне),
Бицуљевић ~ бич,
Барбуловић ~ брадати,
Вражиротовић – вража
Гочић — поточић,
Дервишевић – калуђер,
Догаревић ~ пинтер (бурад),
Дулкан — шећерџиј а, слатко,
Зрнкаревић — пегав,
Жумерић — чварци,
Журкић ~ забављач,
Журжикић—демин. (Журкић),
Кринић — по цвету крин,
Лападатовић ~ бацачи,
Лупшић ~ вук,
Марцинуцић ~ уторак,
Мустецић — бркат,
Мошић ~ деда,
Пауцановић — демин. Паук,
Њамцић ~ немац,
Панчић ~ мост,
Падурић — шума,
Првуловић ~ први,
Панкалујић ~ опанчар,
Пауњорић — паун,
Пуј киловић ~ ћурка,
Папуковић — обућар,
Рњавић ~ чистач,
Рикуљевић ~ галамџиј а,
Риђић ~ плави, риђи,
Сурдуловић ~ глув,
Сивоњић — бик;

Тестирани поседује готово модални хаплотип и сврстан је у род J-Y22063, па сходно томе има велики број блиских поклапања широм српског етничког простора. Изузетак је једино вредност 19 на маркеру 570. Ако узмемо то у обзир, потпуна поклапања има са Миловановићем из околине Кнића (Борач), слава Аранђеловдан (17 маркера) и Врачарем из Бјеловара, слава Никољдан (23 маркера).

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8189 послато: Јул 19, 2021, 12:11:34 пре подне »
Милићевић, Св. Врачи, Тиоџе, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Чини ми се да је највероватније повезан са припадницима рода Г у ком се налазе раније тестирани Ердоглија из Вукушице код Врњачке Бање и Красић из Доње Краварице код Лучана (обојица такође славе Врачевдан). Мада би могућу везу између свих припадника овог рода требало потврдити/оповргнути SNP тестирањем.

У литератури о пореклу Милићевића из Тиоџа стоји:

-Милићевићи и Милојевићи (5 кућа, Св. Врачеви јесењи и летњи). Сами се издају за старинце.

https://www.poreklo.rs/2018/08/05/poreklo-prezimena-selo-tiodze-raska/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5202
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8190 послато: Јул 22, 2021, 12:33:00 поподне »
Могућа повезаност:
Кнежевићи из Цвјетнића, никољдан; I-Y4882 > A1328 > Y177643
Гашићи из Новога, никољдан; I-Y4882 > A1328 > Y177643

Колико разумијем, ови никољданци су кољено Родића упркос различитој крстној слави.

Тешко могућа веза са обзиром да су Чорци A1328-

Од подграна испод I-Y4882 Чорци су негативни и на Y16473 и А7358. Додуше не можемо их сматрати Y4882*у правом смислу ријечи јер нису урадили BIGY, али је занимљиво да су негативни на подгране Y4882 које су досад пронађене на нашим просторима (A1328 и А7358). Онис у у сваком случају нека трећа подграна I-Y4882 на нашим просторима.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8191 послато: Јул 25, 2021, 12:18:32 поподне »
Тешко могућа веза са обзиром да су Чорци A1328-

Од подграна испод I-Y4882 Чорци су негативни и на Y16473 и А7358. Додуше не можемо их сматрати Y4882*у правом смислу ријечи јер нису урадили BIGY, али је занимљиво да су негативни на подгране Y4882 које су досад пронађене на нашим просторима (A1328 и А7358). Онис у у сваком случају нека трећа подграна I-Y4882 на нашим просторима.

Хвала за вијест о А1328-. Веома необичан резултат за наш простор, но Чорак је презвиште које налази и сређе Словака. На мађарском чорак значи "крадица", тако да би коријени Чорака морали бити везани за Панонију.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2358
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8192 послато: Јул 26, 2021, 10:06:34 пре подне »
Ранчић, Никољдан, Дучевац, Бабушница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Иако је хаплотип највећим делом модалан, можемо ипак указати на вредности DYS385 = 15-15 и комбинацију вредности DYS549 = 12 и DYS533 = 12, која није баш уобичајена, па нисам сигуран колико му је ико са Пројекта близак. Једини са вредностима DYS549 = 12 и DYS533 = 12 од ближих резултата је још Стоичков из околине Босилеграда, мада се Ранчић од њега разликује на пет од 23 упоредива маркера.

Формално му је најближи један из рода Марковштака, Личанин Гојић, подударају се на 21 од 23 упоредива маркера. 

Препоручујем тестираном да уради СНП-панел уколико има могућности и интересовања, као наредни корак ка откривању евентуалних сродника.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3454
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8193 послато: Јул 29, 2021, 12:18:23 пре подне »
Бечејски, Никољдан, Сакуле, Опово, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне повишене вредности маркера DYS448=21 и DYS635=22, које нема ниједан други припадник ове гране на нашем пројекту. То су уједно и једина два маркера на којима се разликује од хаплотипова Јорданова из Уланаца код Градског и Милосављевића код Велике Плане.

Тестирани није оставио податке о пореклу своје породице.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2533
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8194 послато: Јул 29, 2021, 07:59:57 пре подне »
Дабесковић, Петковдан, Грабовица, Кладово

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које се ређе јављају код припадника ове гране (снижене Y-GATA-H4=10 и DYS635=22, и повишену DYS456=18), па нема претерано блиских поклапања у табели пројекта. Најближи му је Драмићанин из Вучка код Ивањице (Стевањдан), од кога се разликује на 3 од 23 маркера, а на 4 од 23 разликује се од Здравковића из Батота код Бруса (Стевањдан), Радовића из Бунчића код Фоче (Никољдан), Благојевића из Буковца код Плужина (Ђурђевдан) и још два нејавна резултата из околине Калиновика и Требиња. Тестирани је у упитнику навео да се предак Крста Дабеско доселио из данашње Румуније, а у Румунију су се доселили са простора Македоније.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2533
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8195 послато: Јул 29, 2021, 05:13:42 поподне »
Станковић, Никољдан, Горње Крњино, Бабушница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује скоро у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која одудара је повишена DYS458=18. Најближа поклапања има на подручју Босанске Крајине, и занимљиво је да су сва три из околине Котор Вароши. У питању су Каламанда из Маљеве (Никољдан), Дубочанин из Орахове (Јовањдан) и Кузмић из Грабовице (Јовањдан), од све тројице разликује се само на поменутом маркеру DYS458. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у доступној литератури не може се пронаћи више информација.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8196 послато: Јул 30, 2021, 01:49:15 поподне »
Тодосијевић, Петковдан, Јабуковац, Неготин

Припада хаплогрупи R1b-L51, могуће подграни U106. Нема ближих поклапања на нашем пројекту.

Тестирани наводи да је његова породица стариначка у Јабуковцу. Према подацима из литературе, Јабуковац је село већински насељено Власима.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8197 послато: Август 05, 2021, 04:25:17 поподне »
Савић, Јовањдан, Стрижа, Параћин

Припада хаплогрупи R1b-BY611>Z2705>BY147912. Тестирани Савић има потпуно поклапање на 23 маркера са Миленковићем из Бублице код Прокупља (такође слави Јовањдан) и са Стојанчевим из Колунице код Сурдулице. С обзиром на ова поклапања, вероватно да је и даље порекло Савића негде на подручју Врањског Поморавља.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу Савића из Стриже, јер Стрижа није обрађивана у етнографској литератури, а ни тестирани Савић није оставио никакве податке о пореклу.
« Последња измена: Август 05, 2021, 04:41:33 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8198 послато: Август 05, 2021, 04:36:02 поподне »
Полимац, Митровдан, Винковци

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>BY16680, роду А4 у табели нашег пројекта. Нема потпуно поклапање ни са једним припадником овог рода. Вредности 15 на 456, 13 на 549 и 23 на 635 не дели ни са ким од тестираних из рода А4.

Тестирани је највероватније пореклом са Баније (чему иде у прилог и сам резултат, истом роду припадају Момићи из Брњеушке код Глине, Мартићи из Бузете код Глине и Булати из Кирина код Вргинмоста) где је било Полимаца који славе Митровдан (у селима Боровита код Глине, Грабовац Бански код Петриње односно Глине и Швакарица код Двора). Само презиме Полимац би можда могло да упућује на раније место порекла рода А4.

Више о Полимцима са Баније ће рећи надам се наш члан, Петар Демић.
« Последња измена: Август 05, 2021, 04:49:14 поподне Лука »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8199 послато: Август 05, 2021, 05:14:20 поподне »
Полимац, Митровдан, Винковци

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>BY16680, роду А4 у табели нашег пројекта. Нема потпуно поклапање ни са једним припадником овог рода. Вредности 15 на 456, 13 на 549 и 23 на 635 не дели ни са ким од тестираних из рода А4.

Тестирани је највероватније пореклом са Баније (чему иде у прилог и сам резултат, истом роду припадају Момићи из Брњеушке код Глине, Мартићи из Бузете код Глине и Булати из Кирина код Вргинмоста) где је било Полимаца који славе Митровдан (у селима Боровита код Глине, Грабовац Бански код Петриње односно Глине и Швакарица код Двора). Само презиме Полимац би можда могло да упућује на раније место порекла рода А4.

Више о Полимцима са Баније ће рећи надам се наш члан, Петар Демић.

Полимци су током 1772. године потврђени у најмање 13 банијских села (Бабина Ријека, Блиња, Бовићко Поље, Боровита, Брђани, Буковица, Грабовац, Мајске Пољане, Селиште, Стражбеница, Чемерница, Швракарица и Шушњар). Као што можемо видети, реч је о учесталом банијском презимену, које је било присутно на широком простору. Према подацима из 1883. године, Полимци са подручја Горњокарловачке епархије прослављали су више крсних слава (Митровдан, Срђевдан, Стевањдан и Ђурђевдан). Познато ми је да Митровдан славе Полимци из Боровите и Мајских Пољана код Глине, затим Полимци из Швракарице код Двора, као и Полимци из Грабовца Банског код Петриње.

Колико сам успео видети, један огранак Полимаца пореклом из Швракарице код Двора потврђен је у Винковцима током прве половине XX века.
« Последња измена: Август 05, 2021, 05:54:59 поподне Лука »