Па није било ни за очекивати да се та имена нађу у попису 1604, били појединци тамо или не.
У том попису види се нешто друго, континуитет и стање баштине. Тј. она се користи. Јер, попис Крушева из 1604. године је готово у цијелости истовјетан ономе из 1574, па и 1550. године.
У доста случајева, понекад претежно (код старијих насеобина), имена у дефтерима не одсликавају реално стање.
На примјер, тај Петар, син Радоја, питање је ли он и био жив 1574. године. Жегарски Вукша, исто тако. Копи/пејст пописивање (само у случају ако се баштина користи).
Поповићи такође, већина имена из 1574. је ту, плус још неколико придодатих.