КРИТИКА "УЖИЧКЕ ЦРНЕ ГОРЕ" - ПОГЛАВЉА О КРЕМНИМА - 1. ДЕОНајстарија породица у селу су Јанковићи.У селу су дошла два брата Миљко и Јовко, Јанкови синови,
Крајем 18. века Јанковићи су живели у Кремнима у једној задрузи, и сам Јанко је био још увек жив. Имао је два сина али се нису звали Миљко и Јовко, него Богдан и Максим. Постоје друге породице за које се према бројности и степену разгранатости може основано претпостављати да су старије од њих у селу.
дошли уз неке своје сроднике из Дробњака. Прва кућа била је у шуми на једном каналу источно од великог шанца на Гробљанском Вису. Оба су брата остала у селу, али су им се многи сродници иселили и на разне стране отишли. Познато је да их је доста у ражанским и субјелским селима и да их је исто зако и по Шумадији. И данас се врло лако исељавају али не као у ранија времена; сада иду по занатима и трговини и селе се по варошима.
За овај навод има неког основа пошто су се Јанкова рођена браћа била насељена у суседном селу Шљивовици. Ђорђе је остао и од њега потичу Зорзићи, остали су се некуда иселили
Данас су Јанкови потомци у два велика џемата на Вису и око старе капеле, има их 34 куће, славе Ђурђевдан.
Бројност Јанковића у време кад је рађено истраживање, као и положај у средишњем делу села је вероватно навео некога на погрешан закључак како су Јанковићи били најстарија породица у Кремнима.
За Јанковиће се мисли да су у Кремнима 250 година.
На основу степена разгранатости, а и пошто је родоначелник био жив крајем 18. века, најероватније ми делује да су дошли у другој половини 18. века, изгледа ми врло мало вероватно да су се доселили у 17. веку
За њима су дошли Радоњићи
У 18. веку се група свештеничких породица населила из Никшића у неколико села у околини Ужица. Та села и породице је у више различитих одељака обрадио Павловић у "Ужичкој Црној Гори", али је створио једну замршену и неконзистентну причу где су побркана презимена, имена, личности и њихове међусобне релације. Ја могу да покушам да делимично распетљам ту причу барем што се тиче Кремана и да укажем на неке нетачности.
Као прво и основно, у Кремнима нема Радоњића, све ово што пише у одељку односи се на Поповиће и Захариће. Павловић је вероватно закључио да им је "Радоњић" било старо заједничко презиме, па их је тако "крстио" у овом одељку. Друга битна ствар коју треба одмах напоменути је да су Поповићи и Захарићи две различите породице (које су у сродству).
У Кремна одмах за Јанковићима стигла су три брата, кнез Стјепан, поп Луко и сељак Коста Радоњићи из Драговољића у Никш. Жупи.
Са обзиром да сви славе Лучиндан, може се узети као веродостојно да су се доселили од Никшића.
Неке ствари које се знају о Степану, Луки и Кости:
-Степан није био жив 1795. био је жив његов син, поп Андрија
-Лука се презивао Јаковљевић, 1768. му издата синђелија којом је добио парохију на управљање при цркви у Сечој Реци, умро је 1811.;
-о Кости не знам ништа одређено, али се за њега се може основано претпостављати да се презивао Радоњић. Његов син поп Митар помињао се као Митар Радоња, и службовао је у цркви у Карану од 1792. до своје смрти 1813. године
Кнез Стјепан, бератски кнез, био је најмлађи и брат од стрица попу Луки и Кости. Прву кући кулачицу подигли су на Црном Врху, источном делу Стрмца, где је дуго живео и умро кнез Стјепан.
Степан није био бератски кнез, та је интерпретација настала накнадно, највероватније на основу тога што је Лукин син Алекса био кнез и војвода ужичке нахије у првом српском устанку
Такође, њихове међусобне родбинске релације су упитне са обзиром да је Лука забележен као "Јаковљевић". Мој је утисак на основу бројности је да их је вероватно дошло више од ове тројице, али да су само њих тројица остали запамћени у предању
Дуго су се овде задржали, па се и поделе, поп Луко се спусти у Годљево да служи у сјечоријечкој цркви,
Лука је добио парохију при цркви у Сечој Реци 1768. године., а умро је 1811. тако да се поставља питање колико је дуго Лука могао да се задржи у Кремнима (и да ли је уопште био).
његов син поп Захарија остане да попује у Кремнима, а Коста се спусти у каранску Трнаву и ту се насели.
Оно што сам ја закључио а што и Павловић овде узгред провлачи је да су Поповићи и Захарићи две различите (али сродне) породице.
у Кремнима је крајем 18. века "поповао" поп Андрија, који је био син од Степана, тада Захарија није био у Кремнима. После устанака као парох у селу појављује се Филип За(ха)рић. Да ли је у међувремену и сам За(ха)рија, родоначелник Захарића, био парох у Кремнима, није немогуће, али о томе нема писаних трагова. Тако да, по мом мишљењу, Поповићи потичу од Степана и у селу су од 18. века, док су Захарићи дошли у Кремна највероватније почетком 19. века да би били пароси.
Кнез Степанов унук био је поп Зарија и његови потомци и данас попују.
Овде није до краја јасно на ког се За(ха)рију мисли пошто их је било двојица, али у сваком случају је нетачно, пошто ни један ни други нису били Степанови потомци.
Потомци првог поп Зарије отишли су у Стапаре и Мачкат, тамо се погубили или се одатле раселили.[/b]
Ово је такође нетачно, пошто су у Стапаре отишли да попују потомци Степановог унука Трифуна, по којем су се презивали Трифуновићи (Никола и Сава)
Из породице другог попа Захарије је виђени свештеник овог села протојереј Захарије Захарић-Радоњић, највиђенији свештеник овога краја са почетка 20. века.
Ово је погрешно формулисано јер је управо Захарије Захарић тај други поп Захарија, који је службовао 67 година (и који је обелоданио Тарабићева пророчанства)
.......
Остатак одељка о "Радоњићима" тј о Поповићима и Захарићима ћу прескочити јер није толико битан
