Срби у Будиму

Порекло становништва > Дијаспора

Срби у Будиму

<< < (2/10) > >>

Делија:
У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

Amicus:

--- Цитат: Делија Јун 18, 2017, 06:18:47 поподне ---Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)
--- Крај цитата ---

Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)

Делија:

--- Цитат: Amicus Јун 18, 2017, 03:49:18 поподне ---Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

--- Крај цитата ---

Као и свака књига од поменутог господина иначе рођеног у сремском селу Сурдуку и сахрањеном у суседном селу Белегишу. :)

--- Цитат: Amicus Јун 18, 2017, 06:27:01 поподне ---Може бити, али не мора и да значи, Субота је сигурно још било. :)

Али није искључено да је можда и баш тако како си написао. ;)

--- Крај цитата ---

Да то си у праву,било је доста Субота али ми је ово привукло пажњу због комбинације имена и презимена наводећи ме на закључак да су можда у питању отац и син. :D
Покушавам да повучем неку паралелу са Поморишјем и граничарима Арада мада су информације разне. :(
Негде се каже да су Будимци и становници Острогона и Коморана највише чинили граничарски састав Арада и околине док се негде наводи да су у граничарску службу улазили Срби који су директно дошли у Поморишје 1690.године после Сеобе ,а остатак граничара је управо 1702.године дошао из Будима и околине.

Иначе што се саме Будимпеште тиче има она чувена прича о нашој амбасади коју је Јован Дучић добио од своје љубавнице а након тога оставио својој држави на коришћење.
Јован Дучић је био амбасадор Краљевине Југославије у Мађарској 1933.године ,али је цела ова прича која доста добро звучи изгледа нетачна. :D
http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2004&mm=03&dd=17&nav_id=135446

НиколаВук:

--- Цитат: Делија Јун 18, 2017, 06:18:47 поподне ---У суштини колико сам разумео ,главни догађаји који су смањили број Срба на тим просторима су њихово исељавање због формирања Поморишке крајине 1702.године,наводи се и исељавање због грубог наплаћивање пореза 1703/4.године,Ракоцијев устанак 1703-1711.године и на крају куга из 1738/9.године где се каже да је том приликом умро 631 Србин,док је након тога број Срба спао на нешто више од хиљаду људи.
Посматрајући и поредећи пописе које сам поставио у првом посту налетео сам на нешто интересантно.
У попису из 1696/7.године у Табану се помиње извесни Субота Вујић ,док се у Сент Андреји која је на 15-20 км од Будима помиње извесни Вуја Аднађ(аднађ је хунгаризам који означава граничара,жандара).Даље гледајући попис Срба Будимлија из 1702.године налетео сам на Суботу Аднађевића,док се презиме Вујић нигде не помиње.У каснијим пописима 1706.1720.године се не јавља ни једно ни друго презиме.
Имајући у виду настанак презимена у Срба по очевом имену или занимању ,да ли је могуће да је Субота Вујић уједно и Субота Аднађевић? :)

--- Крај цитата ---

Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...

Делија:

--- Цитат: НиколаВук Јун 18, 2017, 07:41:25 поподне ---Сад видех да у савременом мађарском hadnagy значи "поручник". Свакако је био у војничком послу...

--- Крај цитата ---

На чешком сајту Крамериус када се укуца аднађ добија се да је значење те речи четник . :D
Иако није тема поморишје пошто почесмо да причамо о аднађима ево једне песме која осликава менталитет граничара и говори њиховој борби са Мађарима.
Песма се зове Бој Арађана са Комадинцима,а њу је наводно забележио Сава Текелија .

Пије вино Србин Тукелија
У Араду на крајини граду,
Шњиме пију четири аднађа:
Аднађ баја и Рчковић Пеја,
Аднађ Ћурка од бијеле Сенте,
И Остоја аднађ од Арада.
Тукелија чашу напијао:
„Здрава да сте, четири аднађа!
„Ни у моје, ни у ваше здравље,
„Ни у бана, ни у ђенерала,
„Ни у оног Јосифа ћесара;
„Већ у здравље онога јунака,
„Кој’ донесе језик од Калвина
„Од Пишпека и од Комадије,
„Од Сомоша шора Луторанског.”
Рчак Пеја земљи погледао,
Док аднађем очи сагледао,
Па он ђипи на ноге јуначке,
Тукелији нуз чашу поигра:
„На част теби игра, Тукелија,
„Донећу ти ја Суногу жива,
„А камо ли језик од Калвина!
„Ал’ дај мени тридесте катана
„да изберем из Арада града
„По избору, кога боље знадем.”
Вели њему србин Тукелија:
„Рчак-Пејо, моје десно крило!
„Не браним ти, море, ни сав шерег,
„А камо ли тридесет катана!”
Онда ђипи млади Рчак Пеја,
Те изабра из Арада града,
Он изабра тридесет катана,
Па и води двору Тукелијну.
Вели њима Србин Тукелија:
„Арађани, моји соколови!
„Пијте вино, ал’ памет штедите.”
Па на слуге попреко погледа:
„Слуге моје, донесите вина,
„Нека пију млади Арађани.”
Пише вино до први петала,
Сваки с’ фали на десет Калвина,
Аднађ баја фали с’ на петнаест,
Рчка Пеја на двадеест и пет.
Кад су први петли запевали,
Устадоше два аднађа млада,
И устаде тридест катана,
Па на добре коње уседоше,
Потегоше пустој Комадији,
Ал’ беседи Србин Тукелија:
„Рчак-Пејо, моје десно крило!
„Та ја знадем, да сте јогунице,
„Ид’те мудро, не гините лудо;
„Ал’ изгин’те, мени не идите
„Без никаква језика Калвинског.”
И одоше пустој Комадији.
Бела и је зора забелила
Баш под пустим шанцем Комадијом,
Калвинска и потпазила стража
Са пустога шанца Комадије,
Доказала Суног-ђенералу:
„Господине, Суног-ђенерале!
„Ево има баш под нашим шанцем,
„Има овде цео један шерег,
„Чини ми ске, да су Арађани.”
Онда ђипи Суног-ђенерале,
Посла страже на четири стране:
„А на ноге, калвини Маџари!
„Скупљајте се шанцу Комадији.”
Скупише се Калвини у шанац.
Кад то виде млади аднађ Баја,
Он уседе на коња својега,
И уседе тридесет катана,
Рчак Пеја мрда око седла,
Док Калвине по шанцу преброји,
Па беседи мали Рчак Пеја:
„Драга браћо, млади Арађани!
„Кад пијасмо вино у Араду
„Код нашега Србин-Тукелије,
„Сваки с’ фали на десет Калвина,
„Аднађ Баја фали с’ на петнаест,
„Ја се фалим на двадесет и пет;
„Сад њи триста, а нас је тридесет:
„На свакога по десет, већ нема.”
Ал’ је Срна коња разиграо,
Загони се међу Маџарију;
Вели њему Суног ђенерале:
„Море курво, Срно барјактаре!
„Далеко си занео челенку,
„Чини ми ске, изнети је не ћеш.”
Ал’ беседи Срна барјактаре:
„Јали, море, моју не изнети,
„Јали твоју шњом на пар однети.”
Па катане уд’риш’ на калвине,
И млого се бише и гонише,
У трипут и на шанац нагнаше;
Ал’ беседи Суног ђенерале:
„Море курве, калвини Маџари!
„Кад пијете вино по биртови
„И по нашој пустој Комадији,
„Сваки с’ фали по на две катане;
„Сад вас триста, а њи је тридесет,
„Па што чини тридесет катана!”
Ал’ беседи мали Рчак Пеја:
„Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо!
„Стани мало, друштво да гледамо.”
Стаде Баја, те гледају друштво;
Фала Богу, све у скупу друштво,
Ал’ је рањен Срна од Арада,
Још му рана није дотешчала,
Никаквоме не казује другу;
Пак се опет бише и гонише,
И Калвине натраг подузбише,
Аднађ Баја уфати аднађа,
Рчак Пеја уфати Суногу,
Баш Суногу, главом ђенерала,
Ал’ притрча Срна од Арада,
С ђенерала ујагми челенку,
С’ својом на пар у Арад ј’ однесе;
А од триста Калвина Маџара,
Од три стотин’ утекло и тридест.

Навигација