Српска властела 1489. године - Иван Црнојевић
(https://s16.postimg.org/uhwnqc04l/Povelja_Ivana_Crnojevica_1489_l1.jpg)
(https://s18.postimg.org/d3b8i69wp/Povelja_Ivana_Crnojevica_1489.jpg)
Српска властела 1489. године - Иван Црнојевић
Вук Пиперовић; од Горевука:
ако се не варам Управник је у чланку о "Косијерима" навео, да има на једној кули сачуван грб Горевука.
Стара босанска властела у данашњој топономастици - обавезно погледати
http://www.mramorje.com/index.php/component/content/article/19-biblioteka/191-stara-bosanska-vlastela-v-skaric
... слично његовом новцу јесу и ковања која се везују за извесног Смила...
Извор: Вујадин Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд, 2001
Данас на састанку поменуше неки Смилића, презиме је по свему судећи настало по имену Смил, не знам да ли знамо нешто више о том имену?
Цитирани Смил се односи на челника Смила (1387), блиског сарадника Вука Бранковића.
Нађох у - Beitrag zur praktischen Diplomatik für Slaven, vorzüglich für Böhmen; Franz Karl Alter, Виенна 1801.г.
Смил > Iевсевиiе
Богун > Бохунко
Љубомир > Иринреi
(http://i.imgur.com/CGBNKA9.png)
(http://i.imgur.com/CndR8o0.png)
(http://i.imgur.com/wHqfCAr.png)
Не знам шта би зналило име Јевсевије, односно код нас Смил, у почетку ми Смил и не деловаше одвећ српски?
Јевсевије, грчки Евсевиос (лат. Eusebio), значи - побожан (Ономастикон православних светитеља, Петар Стевановић).
Смил је дефинитивно словенско име, изведено или од биљке смиље, или од придева мил, мио. Има га код Срба, Бугара. У југоисточној Србији село Смиловце. Име Смил, Смиљ (-а, -ана). Знам чак за истарско презиме Смиловић.
Питам, iел челник Смил има има везе Еусебиовићима из фојничког грбвника? (слика iе из Коренић-Неорића) Ако има - ондах iе цео грбовник нека врста ребуса, тј., "Хазарски речник" или " Да Винчи код".
(http://wappenwiki.org/images/thumb/b/ba/Enseblovic.svg/207px-Enseblovic.svg.png)
Ima jedno lično ime unikatno kod Ugaraka, Džerab. Vjerovatno potiče od arapskog Jurab, što znači čarapa, a potiče od srednje perzijskog Gorev. Tako da ne može biti starije negdje od 8-9 v. teoretski. I ovo Musa/Muso se javlja čak 3 puta kod njih, dvaput kroz prezime u arhivu Musić, i kasnije za drugu osobu Musojević, i jednom u popisu 1477 kao sin Muse. Pa je dilema je li Musa ili Muso. Bio je onaj vlastelin čelnik Musa i od njega Musići. Ima kod vlaha drugih imena arapskih kao Aladin par puta, ili Sracin tj Saracen. A Sinobad je zanimljiv, da je hebrejski Ovadia, arapski je Ubayd npr. Ali mislim da sam vidio negdje ime Obad u popisima, pa će biti da je to ali moram provjeriti.
Ждрал је на чешком Jeřáb (у конкретном примеру Белошиiа) :) На мостарском старом (православном) гробљу има споменика старих по 300 година -и међу њима има и од Ждраловића. Такође постоiи и беговска породица Ждраловића.
Приликом претраге приметих да на чешком "bělošíjí" има значење "белошиiа/бјелошиiа" а пошто сам се одувек питао о ономастичком значењу старог и ретког имена "Белош/Бiелош", - мислим да iе тиме добивен одговор.
за размишљање: Кривошиiа
Тврдош-иiа?
(http://wappenwiki.org/images/thumb/2/29/Zdralovic.svg/220px-Zdralovic.svg.png)(http://wappenwiki.org/images/thumb/5/5e/Bilosevic.svg/220px-Bilosevic.svg.png)
Ждраловић Билошевић
https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb_bělošíjí
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Grus_Vipio_%28Aqua_Zoo%29.jpg/258px-Grus_Vipio_%28Aqua_Zoo%29.jpg)
Jeřáb bělošíjí
А шта мислиш Сол, да су Ждраловићи и Билошевићи можда неки род?
Не, чиста случаiност Amicus-e. Навео сам Билошевиће iер сматрам , да би се "Билош/Бјелош/Белош" због чешког "bělošíjí" дало разгонетнути. Иначе разних врста чешких ждралова, осим белошиiе рецимо jeřáb červenolící
https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb
Мислим да ово чешко "bělošíjí" значи белог врата или шије, а наше Бјелош, нисам сигуран
Родослов Мрњавчевића:
Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века. Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила). Његов син је ЛОВРЕН, великаш Стефана Немање. Син Ловренов је кнез МРЊАВА, отац краља ВУКАШИНА, деспота УГЉЕШЕ и великог војводе ГОЈКА. Велики војвода Гојко има сина МАРКА, а Марко сина ГОЈКА. Последњи наведени, Гојко, има Н.Н. сина и сина ЂУРЂА МРЊАВЧЕВИЋА. Властелин Ђурђе Мрњавчевић био је један од војсковођа војске деспота Ђурђа Бранковића у освајању Ниша од Турака, 2/3.11.1443.г., а затим се посебно истакао у борби против Казин-паше, 3.11.1443.г. негде између Ниша и Пирота. На племићком сабору у Сегедину, 13.7.1444.г., на основу родослова и владарских тапија, Ђурђу Мрњавчевићу признат је посед – град Ниш са околином, и признато право на наслеђе његовом братанцу ТОМКУ. Властелин Ђурађ Мрњавчевић имао је управу над Нишом до 1454.г. када је турска војска Мехмеда II освојила град.
Родослов Мрњавчевића:Нешто се ту прескочило од Ловрена до Мрњаве :) Испада да је Ловрен (великаш код Стефана Немање) био деда Вукашина из Маричке битке ;D Измељу Ловрена и Мрње (како кажеш, његовог сина) је већа временска разлика него између Карађорђа и данашњег принца Александра другог Карађорђевића :)
Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века. Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила). Његов син је ЛОВРЕН, великаш Стефана Немање. Син Ловренов је кнез МРЊАВА, отац краља ВУКАШИНА, деспота УГЉЕШЕ и великог војводе ГОЈКА. Велики војвода Гојко има сина МАРКА, а Марко сина ГОЈКА. Последњи наведени, Гојко, има Н.Н. сина и сина ЂУРЂА МРЊАВЧЕВИЋА. Властелин Ђурђе Мрњавчевић био је један од војсковођа војске деспота Ђурђа Бранковића у освајању Ниша од Турака, 2/3.11.1443.г., а затим се посебно истакао у борби против Казин-паше, 3.11.1443.г. негде између Ниша и Пирота. На племићком сабору у Сегедину, 13.7.1444.г., на основу родослова и владарских тапија, Ђурђу Мрњавчевићу признат је посед – град Ниш са околином, и признато право на наслеђе његовом братанцу ТОМКУ. Властелин Ђурађ Мрњавчевић имао је управу над Нишом до 1454.г. када је турска војска Мехмеда II освојила град.
Путописи Сретена Л. Поповића од 1879 до 1884 у издању Српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Путописи су обједињени у књигу под називом "ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ (1878 и 1880) у издању Српске књижевне задруге, Коло XLV, књига 310-311, Београд 1950.Сретен Л. Поповић се мало забројао у попису властелина у путописима :) част труду наравно, у оно време...
Књигу ћу доставити Броју 1.
Поздрав.
Питање порекла Мрње, не бих везивао за онај попис што си навео за Ниш...Мрња је по неким изворима са подручја Неретве (Ливно)Ја заступам теорију да су Мрњавчевићи некуд са границе Хума и Травуније. Остоја Рајаковић, вјероватно је влах Угарак, а на гробном натпису, наведено је да је сродник краља Марка. Угарци се у то вријеме спомињу у Невесињу, али би ја њихову матицу смјестио у област Љубомир код Требиња. Ливно ми је мало ван српских земаља. Наравно, ово је само теоретисање.
Ова породица се први пут јавља у изворима од времена цара Душана па до почетка 15. века. Међутим, под тим именом нису познати из тог времена, него из познијих извора, од времена дубровачког историчара Мавра Орбина у чијем делу су први трагови забележене народне традиције. Мрњавчевићи су тако називани и у српској народној епској поезији, из које је њихово презиме ушло у савремену историографију.
Према Орбину, они воде порекло из далматинског залеђа. Њихов отац је био осиромашени властелин Мрњава или Мрња из Ливна, који се затим преселио ког Благаја на Неретви. Одатле га је цар Душан позвао себи на двор. На ово име подсећа и Мрњан (Merganus), који се помиње у једној повељи из око 1280. године у Требињу као казнац краљице Јелене. Да је њихово порекло везано за ове области сведочи и први помен Угљеше, који је 1346. био кратко време намесник цара Душана у Требињу.
По Халкохондилу, једна од браће је био пехарник, а други коњушар на двору цара Стефана. Вукашин се тек марта 1350. године јавио први пут као жупан у Прилепу. Од тада је почео нагли успон браће Мршавчевић, који је везан за македонске, јужне делове српске државе.
Родослов Мрњавчевића:
Први племић познат у овој династији био је СТАНИША, „архонд од Ниша“ крајем XI века. Његов син је СТРАШИМИР, кнез, такође „архонд од Ниша“. Следећа генерација је ТВРТКО, велики кнез, опет „архонд од Ниша“ (великаш цара Михаила Палеолога, затим цара Самуила).
Путописи Сретена Л. Поповића од 1879 до 1884 у издању Српске књижаре браће М. Поповића у Новом Саду. Путописи су обједињени у књигу под називом "ПУТОВАЊЕ ПО НОВОЈ СРБИЈИ (1878 и 1880) у издању Српске књижевне задруге, Коло XLV, књига 310-311, Београд 1950.Књига је сада доступна у дигиталној библиотеци... О Мрчавчевићима на страници 329 и даље.
Књигу ћу доставити Броју 1.
Поздрав.
Књига је сада доступна у дигиталној библиотеци... О Мрчавчевићима на страници 329 и даље.Прецизније - књига је доступна у претраживој дигиталној библиотеци којој приступ имају само чланови Друштва српских родословаца "Порекло".
Властела краља ВукашинаОстоја Рајаковић.Властела Балшића
Дамјан Деспотовић.
Питање за мог земљака Amicus-a, коме припадају Котроманићи? По крви, језику и праву јесу, и требају да буду дио српског државног корпуса.
(https://s26.postimg.org/ir1lk38ll/kotromanici_rodovnik1.jpg)
Хвала на одговору !
Има наравно доста недоумица око тога које су вјере били Котроманићи, и истина је да су је више пута мијењали или одговарали према томе јесу ли писали угарском краљу, папи или бугарском цару. Битно је ипак да Срби не препусте ову владарску породицу другима коју на њу и њене традиције имају пуно мање права. Ипак је Твртка I на Митровдан 1377. године у Милешеви крунисао архијереј Српске цркве за краља "Србљем, Босни, Поморју и Западним странама", а његов Војвода Влатко Вуковић је држао лијево крило српске војске на Видовдан 1389. године бранећи како и сам Твртко рече „земље родитеља и прародитеља својих“.
Ја колико сам приметио, Срби у Босни не маре превише за Котроманиће и средњовековну Босну. Док се љиљани потпуно поистовећују са Муслиманима у БиХ, као и са ратним симболом истих.
Нажалост, јер баш би било лепо да Котроманићи добију по који музеј, улицу или пак бисту... Можда већ нешто од овога постоји, вероватно бар по која улица, ал ништа у поређењу са пажњом која се придаје Немањићима и Рашкој.
Добар преглед, Амико. Ваљало би ово превести са бугарског.
Одлични податци, мислим да сам то већ видео на БГ википедији.
Али што се тиче територија источно од Мораве то сам приметио да су мало острашћенији :)
Иако није тема, морам да упитам шта си под овим мислио, јер ниси то најјасније написао?Ништа нарочитно битно, само сам приметио да се њихово тумачење историје тих простора не поклапа са нашим. Па је тако по српској Википедији, Хреља Охмућевић српски великаш који је служио краљу Милутину, после и Душану, док је по бугарској Википедији бугарски великаш који је служио на српском двору.
Ждрал је на чешком Jeřáb (у конкретном примеру Белошиiа) :) На мостарском старом (православном) гробљу има споменика старих по 300 година -и међу њима има и од Ждраловића. Такође постоiи и беговска породица Ждраловића.Na grbu Musića je ptica ždrala.
Приликом претраге приметих да на чешком "bělošíjí" има значење "белошиiа/бјелошиiа" а пошто сам се одувек питао о ономастичком значењу старог и ретког имена "Белош/Бiелош", - мислим да iе тиме добивен одговор.
за размишљање: Кривошиiа
Тврдош-иiа?
(http://wappenwiki.org/images/thumb/2/29/Zdralovic.svg/220px-Zdralovic.svg.png)(http://wappenwiki.org/images/thumb/5/5e/Bilosevic.svg/220px-Bilosevic.svg.png)
Ждраловић Билошевић
https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb_bělošíjí
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Grus_Vipio_%28Aqua_Zoo%29.jpg/258px-Grus_Vipio_%28Aqua_Zoo%29.jpg)
Jeřáb bělošíjí
Na grbu Musića je ptica ždrala.
Možeš li da ubaciš te grbove ovde na sajt ja mislim da imam taj sa potkovicom ali neznam kako da ubacim koristim telefon neznam dal je uopšte moguće preko telefona hvala unapred.
Musijevich je ovaj u sredini valjda , u svakom slučaju hvala ti puno.
Никад ми није било јасно какав је ово предмет наслоњен на Маркову десну руку
Никад ми није било јасно какав је ово предмет наслоњен на Маркову десну рукуА из чега се рујно вино пило😃?
Личи на рог...И мени личи на рог, онај за свирање или слонову кљову, али не знам чему то. Можда неки статусни симбол?
А из чега се рујно вино пило😃?
И мени личи на рог, онај за свирање или слонову кљову, али не знам чему то. Можда неки статусни симбол?Ха,ха из мјешине се пило ако се јело голим рукама,а ако се боцкало виљупком онда из из рога🙂
Из мјешине ;D
И мени личи на рог, онај за свирање или слонову кљову, али не знам чему то. Можда неки статусни симбол?
Богатство тема и садржаја допуњују представе мртвог Христа кога оплакује Богородица, Христа-Логоса који сећа на Соломонов текст о Премудрости и две ктиторске композиције: на северном зиду припрате краљ Вукашин, уз жену Јелену и сина Марка, предаје модел Храма Св. Димитрију, док су поред јужног улаза споља насликани Вукашин и Марко који држећи велики оковани рог старозаветних царева подсећа да је он „Други Давид“.