Цитат: Петар Демић данас у 05:26:11 поподнеПроцес исламизације најбоље се може пратити кроз турске дефтере.
Санџак Босна
- 1485. година (12% муслимана)
- 1528. година (46% муслимана)
- 1604. година (71% муслимана)
Како су за непуних 150 година, од пада Босне 1463. године, муслимани дошли до 71% ако није било масовног преласка?
На основу којих историјских извора тврдиш да није било масовног преласка богумила у ислам?
На основу којих историјских извора тврдиш да богумили масовно прелазе у православље?
Ко су данашњи босански муслимани, од кога су доминантно настали (богумила, католика, православаца)?
Молио бих те да се манеш Изетбеговића, причамо о историјским процесима, политику остави по страни.
Синиша Јерковић:Не бих се пуно упуштао у ову расправу, али морам да примјетим неколико ствари.
Као прво, немојте користити нетачни термин "богумили" за босанске хришћане. Они нити су се тако звали у историјским изворима, а далеко од тога да су били сљедбеници богумилског учења. Значи постоји Црква босанска која је нити православна нити католичка у еклисијалном смислу, али у догматском смислу је правовјерна као и православна. Нема ту никаквих јеретичких, дуалистичких, богумислких, патаренских схватања. Новији српски и хрватски , па и страни историчари су доказали да прича о босанским богумилима конструкт аустријске политике у Босни, баш као и стећци (термин који је исфабриковао Ћиро Трухелка).
Предлажем одличан филм
http://www.youtube.com/v/PEr7H18ZW-MНа исти начин је исфабрикована и прича о масовном преласку богумила на ислам у првим годинама турске владавине. Довољно је погледати попис Босне из 1468. и попис Херцеговине из 1477. па увидјети колика је то глупост. У тим пописима се јасно види да је прво муслиманско становништво у Босни и Херцеговини дошљачког поријекла, долазе из Скопља, Солуна, Видина, Софије, Ћустендила, Пирота итд. Домаће становништво није захваћено процесом исламизације у тим првим годинама. Помињу се двије категорије становништва: Срби и Власи. Крстјани, под којима би се могли схватити босански "богумили" наводе се на само пар мјеста, у неким селима око Коњица колико се сјећам.
Исламизација је била најмасовнија у другој половини 16. вијека и то због економских разлога. Прелазили су на ислам и Власи и Срби подједнако, али и Хрвати, Мађари и остали. То се јасно види по попису из 1604. године. Али у 16. вијеку не можемо говорити о неким "богумилима" у Босни.
Припадници Цркве босанске су се утопили подједнаку и у католике и у православне и у муслимане. Православни икавски старосједиоци у Босанској крајини које спомиње Карановић, западнохерцеговачки Хрвати и Буњевци, муслимани у цазинској Крајини добрим су дијелом од становништва које је припадало Цркви босанској.
Када Курипешић 1530. пролази кроз Босанску Крајину, ту налази само Србе, православне вјере, Бошњане римокатоличке вјере и Турке.
Нема четвртих, нема "богумила".
Цитат: Синиша Јерковић данас у 06:54:20 поподнеНа исти начин је исфабрикована и прича о масовном преласку богумила на ислам у првим годинама турске владавине. Довољно је погледати попис Босне из 1468. и попис Херцеговине из 1477. па увидјети колика је то глупост. У тим пописима се јасно види да је прво муслиманско становништво у Босни и Херцеговини дошљачког поријекла, долазе из Скопља, Солуна, Видина, Софије, Ћустендила, Пирота итд. Домаће становништво није захваћено процесом исламизације у тим првим годинама. Помињу се двије категорије становништва: Срби и Власи. Крстјани, под којима би се могли схватити босански "богумили" наводе се на само пар мјеста, у неким селима око Коњица колико се сјећам.
Исламизација је била најмасовнија у другој половини 16. вијека и то због економских разлога. Прелазили су на ислам и Власи и Срби подједнако, али и Хрвати, Мађари и остали. То се јасно види по попису из 1604. године. Али у 16. вијеку не можемо говорити о неким "богумилима" у Босни.
Припадници Цркве босанске су се утопили подједнаку и у католике и у православне и у муслимане. Православни икавски старосједиоци у Босанској крајини које спомиње Карановић, западнохерцеговачки Хрвати и Буњевци, муслимани у цазинској Крајини добрим су дијелом од становништва које је припадало Цркви босанској.
Када Курипешић 1530. пролази кроз Босанску Крајину, ту налази само Србе, православне вјере, Бошњане римокатоличке вјере и Турке.
Нема четвртих, нема "богумила".
Петар Демић:Нисам помињао масовно прелажење у првим годинама турске владавине, већ напротив, поставио сам резултате дефтера од 1485-1604. године, гдје се види управо ово што си рекао - исламизација је била масовна у XVI вијек и закључно са почетком XVII вијека муслимани чине јаку већину.
Да ли муслимани 1604. године доминирају у оним областима гдје је било јако православље или у оним гдје је доминирала Црква босанска прије доласка Турака?
Јеси ли сигуран да муслимани Цазинске крајине имају везе са Црквом босанском, она се никада није простирала на том простору?
Колико ми је познато, муслимани Цазинске крајине углавном имају предања о поријеклу из Анадолије и крајева из којих су Турци потиснути (Лика, Далмација, Угарска), уз нешто стариначких родова.
Цитат: Петар Демић данас у 07:24:35 поподнеНисам помињао масовно прелажење у првим годинама турске владавине, већ напротив, поставио сам резултате дефтера од 1485-1604. године, гдје се види управо ово што си рекао - исламизација је била масовна у XVI вијек и закључно са почетком XVII вијека муслимани чине јаку већину.
Да ли муслимани 1604. године доминирају у оним областима гдје је било јако православље или у оним гдје је доминирала Црква босанска прије доласка Турака?
Јеси ли сигуран да муслимани Цазинске крајине имају везе са Црквом босанском, она се никада није простирала на том простору?
Колико ми је познато, муслимани Цазинске крајине углавном имају предања о поријеклу из Анадолије и крајева из којих су Турци потиснути (Лика, Далмација, Угарска), уз нешто стариначких родова.
Синиша Јерковић:Узми у обзир јако покретање становништва ка западу. Муслимани у цазинској крајини само су "збијени" дио муслиманске популације која је живјела од Далмације до Херцеговине и Босанске крајине. Гледајући лингвистички они говоре истим икавским штокавским нове акцентуације каквим говоре и католици у западној Херцеговини, и којим је говорио добар дио православних у Босанској крајини раније. Мислим да је то управо популација која је припадала Цркви босанској у средњем вијеку и разлила се касније на три конфесије.
Мислим да се Карановић превише повео за предањима о поријеклу из Анадолије. Код муслимана је било раније популарно рећи да су прави Турци или да су из Анадолије. Али како видимо у попису из 1468. нема их из Анадолије. Ради се махом о потурчењацима из источних балканских области. На тај исти начин су и преци муслимана из Доњих краја прелазили у Лику или Далмацију, па се у 17. вијеку поново враћали.
Попис из 1604. говори да је већина муслимана Босанске крајине заправо претходно била у влашком статусу.
Цитат: Синиша Јерковић данас у 07:51:18 поподнеМислим да се Карановић превише повео за предањима о поријеклу из Анадолије. Код муслимана је било раније популарно рећи да су прави Турци или да су из Анадолије. Али како видимо у попису из 1468. нема их из Анадолије. Ради се махом о потурчењацима из источних балканских области. На тај исти начин су и преци муслимана из Доњих краја прелазили у Лику или Далмацију, па се у 17. вијеку поново враћали.
Попис из 1604. говори да је већина муслимана Босанске крајине заправо претходно била у влашком статусу.
Петар Демић:Слажем се.
Иако је ту то предање, чисто сумњам да је већина поријеклом из Анадолије.
Свијетлије људе од муслимана Цазинске крајине нисам видио на нашим просторима.
Буни ме попис источнобосанских и средњобосанских нахија из 1604. године, ако се не варам у нахији Борач нпр. преко 95% становништва чинили су муслимани. А управо је у тим областима Црква босанска претходно била јака.
У сваком случају, Црква босанска је занимљива тема о којој се још увијек ломе копља, па би било добро отворити посебну тему.