Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Amicus Април 27, 2017, 12:30:01 поподне
-
Нисам видео ово раније, а врло је занимљиво, и народ је још увек владао српским језиком. :)
https://www.youtube.com/v/xLRqsXm0_Ho
-
Занимљиво је да се у говору ових људи чује прије а не пре, меко слово ш и мешање слова ћ и ч. Код млађих је приметан мађарски акценат, тј. акценат сличан ономе какав имају Мађари у Војводини када причају српски. Зна ли се одакле потиче српско становништво Ловре?
-
Занимљиво је да се у говору ових људи чује прије а не пре, меко слово ш и мешање слова ћ и ч. Код млађих је приметан мађарски акценат, тј. акценат сличан ономе какав имају Мађари у Војводини када причају српски. Зна ли се одакле потиче српско становништво Ловре?
Мислим да не, можда би се дало нешто утврдити из тамошњих презимена, ево оних који су оптирали почетком прошлог века.
Аврамовић (7), Агарђанин (1), Бечејић (8 ), Богдан (4), Бочевић (1), Васиљевић (1), Величков (3), Видак (19), Вуков (1), Генов (1), Георгевић (1), Георговић (2), Димитровић (2), Дошић (2), Драгановић (1), Драгојковић (3), Жигић (1), Иванић (2), Иванов (2), Јосимовић (1), Кара (1), Колар (7), Колонић (2), Лазаревић (1), Лазић (2), Лукић (4), Мајић (1), Малуш (5), Марић (2), Мијатовић (11), Миловановић (1), Недељковић (4), Николовић (2), Николић (2), Нинић (1), Остојић (2), Павловић (6), Пејић (1), Петровић (1), Поповић (1), Радановић (3), Радашевић (1), Радашин (5), Радивој (5), Радован (1), Радуловић (1), Рајков (1), Рајковић (1), Ранисављевић (2), Рашковић (2), Савић (1), Симић (12), Симовић (1), Скорић (2), Суботић (8 ), Теодоровић (2), Томић (1), Тукуљац (1), Хајџан (4), Хранислав (7), Худов (1), Шаин (4), Шакрак (4).
А овако је било 1715. године:
Joannes Sajnovity, Sztoján Tukulacz, Sztanko Rodovani, Milko Kraszutino, Szübota, Sztojan Nedelkovity, Mali Jován, Máli Birova Misko, Mircseta, Marko Mirsity, Mákim, Mathias Molnár, Koja, Gyurka, Miso, Gyulai Nyirád, Misko Szekeres, Nicolaus Kapitány, Daniran Obrestics, Vidák, Nedelko ifj., Mileoko.
-
Занимљиво је да се у говору ових људи чује прије а не пре, меко слово ш и мешање слова ћ и ч. Код млађих је приметан мађарски акценат, тј. акценат сличан ономе какав имају Мађари у Војводини када причају српски. Зна ли се одакле потиче српско становништво Ловре?
Ловра и Српски Ковин на Чепелској Ади су били насељени Србима пре сеобе под Чарнојевићем...Предање Ловранчана каже да су на Чепелској Ади Срби присутни још од 12. века, а најстарија књига Будимске епархије је из 13. века...У том месту кажу кроз шалу , да су њихови преци дочекали Чарнојевића ту. Али што сам нашао , да они Срби који су ту били пре Чарнојевића , да су из источне Херцеговине углавном...На овом снимку , чини ми се да се понегде провуче и ијекавица...Углавном , занимљиво је за лингвисте, у том смислу , што је то оаза српског становништва, неповезана са матицом, па може да се претпостави да су тако причали и пре 400,500 година, што је доказ колико се језик незнатно мењао у говору народа...
-
Приметио сам и ја ијекавицу. Иначе било је и Срба у другим местима северно од Саве и Дунава који су дочекивали Патријарха Чарнојевића.
-
Приметио сам и ја ијекавицу. Иначе било је и Срба у другим местима северно од Саве и Дунава који су дочекивали Патријарха Чарнојевића.
Углавном су Срби под Чарнојевићем насељавали места где је већ било Срба, то је углавном уз Дунав, и вероватно тај старији слој су потомци шајкаша. Прве сеобе су биле од средњег века па до пада деспотовине 1459. године...Е сад, којих је било више, да ли оног старијег слоја становништва или оних који су под Чарнојевићем дошли, незнам...Чини ми се и да су друге миграционе струје биле у питању пре Чарнојевића и под њим...Упознао сам у Будимпешти домара српске гимназије, који ми је рекао да су његови са Косова дошли са Чарнојевићем...У Сентандреји постоји Пожаревачка црква, па вероватно под Чарнојевићем је дошло становништво Косова, Браничево, Македонија, јужна Србија, а пре Чарнојевића могуће је да је и динарска струја насељавала, Херцеговина...
-
Наравно да је било Срба и даље, и раније, Рац-Ковин је прави пример, где су Срби још од краја Средњег века. Након тих избеглица, и мађарских помоћника крајишника, ту су дошли турски мартолози, а после свих њих тек долазе ови са Чарнојевићем. Колико је било староседелаца кад су дошли остали 1690. године, питање је, вероватно не пуно... али из презимена се може утврдити да је део свакако старији од 1690. године, поготово када је реч о породицама које вуку порекло са граница некадашње турске крајине, која је била на Балатону.
-
Баш из тог разлога сам поменуо да би јако било добро тестирати Србе оптанте.
-
Баш из тог разлога сам поменуо да би јако било добро тестирати Србе оптанте.
Од оптаната, тј. не баш њих, већ њихових несумњивих рођака из Барање и Бачке, има тестираних.
Према мојој евиденцији и сазнањима, то су досељеници из периода сеобе 1690. године, односно нешто ранији насељеници из Хрватске крајине, има и један из Мајског тестирања, тај би могао бити из турског времена, али то се још мора испитати кроз изворе и литературу.
-
Првобитно српско становништво у Српски Ковин је дошло из данашњег Ковина, који је основан по паду Смедерева, када је један део смедеревских Срба прешао Дунав и основао насеље Ковин. Одатле су се касније под притиском Турака повукли до Чепела и основали Српски Ковин, који је јединствен и по томе што се у њему налази једини српски манастир (данас манастир-музеј) у готичком стилу. У Српском Ковину живи још 1-3 староседелачке српске породице.
Што се Ловре тиче, био сам у Ловри 2019. на Савиндан, када се кроз село организује и литија. Једна јако занимљива и фина српска заједница и било је то једно фино искуство које сам преточио у један мањи чланак за црквени часопис "Православац". Уколико нађем могућност поставићу тај чланак.
За сада ево пар слика:
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_imag1377.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_imag1387.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_imag1376.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_50854101_2689780087763140_2805561406131273728_n.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=22_imag1375.jpg
-
Хвала ти Малешевићу на овим лепим сликама. :)
Срби у Мађарској су данас једна мала, али културно веома богата заједница. Због своје одвојености, а у неким местима још увек сачуваног језика, они су занимљиви и за лингвистичка истраживања. О њима има доста литературе, а простор који је ту остао непопуњен су управо генеалошке теме, за које извора има заиста у изобиљу.
Пре једно годину дана набавили смо за Пореклову библиотеку управо књигу о Ловри.
(https://i.postimg.cc/j5pgKXF4/Screen-Shot-07-27-20-at-12-36-PM.jpg)
-
Имам још пар књига везаних за Ловру и околину. Поставићу ових дана наслове па можда успеде да набавите и те књиге.
Поздрав.
-
Ево још пар књига из моје библиотеке које сам добио када сам боравио у Ловри. Мислим да ће свако ко посети Ловру бити "награђен" овим књигама, а оне би сигурно биле обогаћење Порекло-библиотеке. Није далеко од Београда, није далеко од сјајен Будимпеште, па ето нека се уредништво организује и направи мали излет. Значајни дани са Ловру су Савиндан и Св. Никола летљи (Никољчић). Такође, Видовдан се свечано обележава.
Но, ево књиге. Поред Ловре, ту је и једна књига о Адању (насеље преко Дунава супротно од Ловре) где такође има још нешто мало Срба, као и књига о српским црквама у Мађарској.
За разне родослове посебно би требало да буде занимљива ова књига Српске породице у Ловри, која садржи родослове српских породице из Ловре. Сликао сам само наслове, да би послужили као оријентација. Мислим да ове књиге има и Самоуправа Срба у Мађарској и да би вероватно радо поклонили уколико би их неко контактирао.
Ево линк за скидање. https://wetransfer.com/downloads/6f3bcc994cea7a697ea0d1dad3151d7820200729074620/727b5fa229a13a484208827d9fc673d320200729074639/86b595
Поздрав.
-
Хвала ти, Малешевићу! За неке од ових књига нисам знао да постоје. Адоњ и Архитектуру српских цркава у Мађарској имамо у Друштву и делом у Дигиталној библиотеци. За Српски Ковин сам знао да постоји, али нисам имао прилике да је видим. По насловима, мислим да су све те књиге вредне, и да могу бити од користи за генеалошка истраживања. Нарочито ове које се тичу саме Ловре. :)
-
СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, бр. 30-31, Будимпешта, 23. јул 2020.
http://www.snnovine.com/viewer/2020/30-31/pdfs/s05.pdf
-
Ево и број листа "Православац" (који издаје ЦО Линц) у коме сам описао боравак у Ловри на Савиндан 2019 на странама 7-10.
Линк: https://www.spc-linz.at/wp-content/uploads/2020/07/Pravoslavac-73.pdf