Петре, хвала што си се укључио. Ти си био један од оних који ми је највише и помогао кад сам писао књигу о Ананићима. Ко што видиш, нови подаци наилазе, а надам се да ће их ускоро тек бити. Но, о том потом.
Ти си најбољи познавалац прилика сеоба ка Банији и ја ти верујем. Али, немој ми замерити што толико трагам о мојим прапрецима. Увек ме копка то одакле су стигли на Банију, где су ми корени. И тебе је то интересовало и одговор си добио на основу ДНК. Моја хапло група је толико ретка и по свом настанку много из далека. То и уноси проблеме. Ваљда ће се ускоро искристалисати. Још нешто: можда и јесмо из Бањана, али данас тамо више нико не слави Св. Ђорђа. У Дробњацима сви.
На Ешиковац сам приликом претраге наилазио у Срему. Можда су отуда и Остоја и Сава Ананић у сремском манастиру Дивош. Буни оно да је родом из Костајнице. Ту се говори о 1690. години, години великих сеоба под патр. А. Чарнојевићем. Можда су и они били међу њима? Али, откуд се онда помиње Костајница? Заиста, пуно непознаница и код мог порекла, и код сеоба и код родоначелника.
Знам за Пивљане и ген. Пишчевића, да имамо исту хапло групу. Доста, доста још несакупљених валидних података.
Поздрав,
Војислав
Хвала Вам на лијепим ријечима.
Моја хаплогрупа није пуно заступљенија од Ваше међу Србима.
Док Ви имате Бањане/Пивљане тестиране као N1a P189.2, ја на простору Црне Горе имам неколико усељеничких родова и сви ти родови као по правилу имају најмање двије теорије о томе одакле су. Према томе, рекао бих да је код мене ситуација доста мутнија.
Не видим какве везе има то да ли неко данас у Бањанима слави Ђурђевдан. Слава је промијењива, а најбољи доказ за то су породице које су тестиране и чији се резултати налазе у Српском ДНК пројекту - не може се наћи ни један већи род у ДНК пројекту, осим Аврамијевштака, који слави искључиво једну славу. Кад сте већ поменули Дробњаке, погледајте само табелу хаплогрупе I1 и род Дробњака (ако се не варам, имају седам различитих крсних слава).
Дјело у коме се помињу Остоја и Сава написано је 1753. године.
Када је дјело писано Остоја је имао 50 (1753-50=1703), а Сава 39 (1753-39=1714) година.
То што ми сада не можемо пронаћи Ешиковац код Костајнице то не значи да он никада није ни постојао. Осим тога, јасно се помиње Костајница (код Остоје) и Босна (код Саве).
Кретање народа под Арсенијем III Чарнојевићем нема никакве веза са Банијом и Босанском крајином. Оно је повезано са аустријским продором према Косову, док је кретање народа из Босанске крајине према Банији повезана са аустријским дејствима на том дијелу фронта. Више података о масовнијим преласцима Срба из Босанске крајине на Банију можете пронаћи код Манојла Грбића, Војина Дабића, Славка Гавриловића... Њима сам се и сам служио када сам писао свој први стручни рад о Класнићу (
www.istorijskiprirucnik.rs/2013/11/selo-klasnic-na-baniji.html).
Ево како би то изгледало укратко:
1) У рату
1683-1699. године, Аустријанци ослобађају Костајницу и привремено заузимају Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, Босански Нови, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. На Сувој међи заузимају Малу Кладушу, Врнограч, Брековицу, Бужим... Након завршетка рата Аустрија је изгубила све што је освојила са босанске стране Уне, укључујући и Нови Нови (данашњи Двор) и Зрињско поље. Српски народ из тих крајева прешао је у глински и петрињски крај. Турци у њихова опустјела села доводе Србе из унутрашњости, углавном из средње Босне;
2) У рату
1716-1718. године, Аустријанци заузимају Нови Нови, Зрињско поље, Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу, а изгледа проширују и Суву међу према Цазинској крајини. Напад на Босански Нови је одбијен. Након завршетка рата, Аустрија је добила све што је освојила у западној и сјеверној Босни. На освојеном простору основана је Дубичка капетанија, са центром у Босанској Дубици. Око Дубице је било 18 мање или више запустјелих села, у која су навалили Срби из средње Босне. Дубичка капетанија је остала под Аустријом до 1739. године;
3) У рату
1737-1739. године, Аустријанци (и наши Крајишници са њима) су доживјели тешке поразе код Бужима у Цазинској крајини и под Бања Луком (сасвим је извјесно да је српски народ у тим крајевима стао уз Аустријанце и заједно са њима кренуо у повлачење на Банију, бојећи се турске освете). Турци тада прелазе у офанзиву и пале по Зрињском пољу и велики дио Срба одводе у ропство. Након завршетка рата, Турци су добили Стари Јасеновац, Босанску Дубицу, као и Карабашићеву, Дреновачку и Слабињску кулу. Аустријанцима је остао Нови Нови и Зрињско поље. Српски народ са простора Дубичке капетаније, тј. оних њених дјелова са босанске стране, који су поново припали Турцима, морао је опет у сеобу. Чак су Аустријанци планирали да један дио њих населе у Банат, пошто су дијелови Дубичке капетаније са банијске стране били пренасељени. Зна се да је тад насељено доста Срба у глинску капетанију и низ Суву међу, а неки су завршили и око Војнића;
4) У рату
1788-1791. године, Аустријанци су на простору Лике избили на Уну. Прије почетка рата, костајнички прота Јован Поповић је прешао у Поуње и почео народ позивати на устанак, да би се олакшало Аустријанцима. Зна се да су се Срби дигли на оружје и још прије рата је на Банију прешло 428 српских породица, од којих су војно способни одмах увршетни у редовну граничарску војску. Након завршетка рата, на Банију је прешло још 818 српских породица. Попунили су засеоке по већ насељеним селима, а било је и оних за које није било мјеста на Банији, па су насељени по Кордуну и по Цивилној Хрватској. Помиње се да је тада пресељено из Босанске крајине око 15.000 Срба.