Петар Добровић (1890-1942)
Рођен је у Печују 1890. године. Његов отац се у Печуј доселио као трговац из Дарувара у Славонији. Ту се оженио Петровом мајком, Немицом пореклом из Шиклуша.
Петар Добровић се школовао у Печују и Будимпешти, одакле се 1911. године сели за Париз, где остаје до краја Првог светског рата, када се враћа у Печуј. У то критично време, када српска војска улази у Печуј и заузима већи део Барање и целу Бачку, те када се Тријанонским мировним споразумом одредила нова југословенско-мађарска граница, Добровић се залагао за припајање Печуја, Барање и Бачке у целини Краљевини СХС, у чију сврху је била проглашена и краткотрајна српско-мађарска Барањско-Бајска република, у којој је био изабран за њеног председника. Након њене пропасти, сели се у Београд, где се бави сликарством. Сликарки опус Потра Добровића налази се у самом средишту српског модернизма.
Крсна слава Добровића је била Никољдан.
Оно што је такође занимљиво, био је ожењен
Оглом Хаџи, кћерком новосадског адвоката Косте Хаџија, иначе рођеног Темишварца. Хаџији су били темишварска свештеничка породица цинцарског порекла, који су се у Банат доселили 1770. године из Шатисте/Сиатисте (Москопоаље, Грчка). Детаљ у вези њеног презимена, који се јавља у књизи Даворина Таслиџића "Коцка је бачена", јесте да је њено презиме било Хаџи-Османовић. Одакле се нашло то Османовић, нисам успео да утврдим.
Петру је Олга била вечита инспирација, и који је то и сам једном признао речима, да се у његовом животу "све око ње врти".
p. s.
Хвала
goci11 на помоћи.
