Пошто се проблем на једнак начин односи и на статистике Срба у Босни и Херцеговини, укључићу се у расправу на овој теми.
Генерално, немамо јасан критеријум за статистике. Кључно је да дамо одговор (себи) на питање шта означавају ти проценти. Је ли то удио одређене хаплогрупе у укупној популацији, или нешто друго? Ако идемо на то да утврдимо удио хаплогрупе у укупној популацији (неког села, краја, покрајине, државе, Српства) онда резултате морамо везивати за број становника у неком моменту који узимамо као вријеме за које радимо статистику. Дакле, не можемо на основу оваквих статистика оцијенити број припадника неке хаплогрупе у некој области, јер нису сва села популационо иста, нису све породице исте величине итд. Огромне су разлике у броју становника планинских и равничарских села, огромне разлике у темпу распадања породичних задруга (у зависности који период посматрамо).
Да би се лакше схватило о чему говорим даћу примјер из мог краја. Засеок Марићи у периоду 1897-1914 има укупно 32 домаћинства, са 214 мушких глава. Од тих 32 домаћинства тестирањем потомака сам покрио 17, дакле 53%, што је солидан узорак. Од ових 17 покривених тестирањем 9 је Н2, то је 53 %, затим 4 су Р1а, што је 23,5 % и по 2 су И2 и Е-В13, то је по неких 11,7 %. Међутим, број мушких глава у 17 домаћинстава покривених тестирањем је 133, што је 62 % становништва, а не 53 % (колико добијемо ако гледамо број домаћинстава), па онда статистика изгледа овако - 88 Н2 (јер имају скоро двоструко већи број мушких чланова по домаћинству од свих осталих) што је 66 %, 22 је Р1а, што је 16,5 %, 14 је И2, што је 10,5 % и 9 је Е- В13 што је 6,8 %.
Дакле огромне разлике у зависности да ли проценти говоре о броју домаћинстава која припадају некој хаплогрупи, или броју лица која припадају некој хаплогрупи.
Ако примјенимо критеријум да бројимо само по једног од оних који не славе исту славу и не презивају се исто добијамо 3 резултата за Н2, и по једног Р1а, Е-В13 и И2, па онда имамо укупно 6 резултата за бројање, од чега 50% отпада на Н2, а остали имају по 16,6 %.
Међутим, да наставимо даље - код Н2 иако не постоји иста слава и нема свијести о заједничком поријеклу, турски попис је за 2 од 3 презимена показао исто поријекло, а генетика је показала да је и трећи припадник истог рода (иако са другим презименом и славом). То нам даје сљедећи резултат - 1 Н2, 1 Р1а, 1 Е-В13 и 1 И2. Дакле, сви по 25%.
Е сад, погледајмо разлике у процентима у зависности од критеријума које поставимо за израду статистике. Ако примјенимо критеријум сви чланови истог рода из истог мјеста се броје као један Н2 је заступљена са 25%, а ако примјенимо најпрецизнији критеријум (који, наравно, није могућ увијек и свугдје) - број мушких глава у посматраном периоду - Н2 је заступљена са 66 %, што и јесте реалан број припадника те хаплогрупе у том мјесту у посматраном периоду.
Још једном напомињем да ово наводим само као примјер тога до како различитих бројки нас доведе примјена различитих критеријума. Такође истичем да сам свјестан да немамо услова за исцрпна тестирања увијек и свугдје, те да не постоје ни детаљни писани извори за период краја 19. и почетка 20. вијека за сва мјеста гдје имамо тестиране, али је јасно да ни примјеном критеријума који занемарује разлику у броју становника неког мјеста и разлику у величинама породица, немамо много практичне користи.
Направићу једну симулацију статистике за моје родно мјесто базиране на бројању различитих презимена као једног резултата и упоредити је са овом варијантом бројања мушких глава, па да видимо гдје нас тај резултат води. У сваком случају, ако нам је циљ да утврдимо приближан број Срба припадника одређене хаплогрупе, не можемо бројати као један резултат онај из села са 150 становника и онај са села од 1.500 становника. Можда треба размишљати у правцу увођења неког индекса који би био везан за број становника у посматраном периоду, па покушати тиме направити неке корекције.
