Светски ДНК месец 2022

[Црна Гуја]

67. Цвијановић, Стевањдан, Лукавац Горњи, Лукавац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. По хаплотипу се прилично добро уклапа у род Г, чији припадници су махом са подручја североисточне Босне. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора, на само 1 од 23 маркера разликује се од Ђукића из Црнче код Дервенте и Мартића из Лендића код Грачанице, а на 2 од 20 маркера од Трипића из Крсног Поља код Маглаја. Сви наведени такође славе Стевањдан. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени са Озрена. Препорука за даље тестирање је WGS тест, како би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани припада. WGS тест се тренутно може поручити по сниженој цени од 249$ код компаније Dante.

[Небојша]

61. Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, роду Ђ, у коме се налазе искључиво Медићи. Од четворице раније тестираних Медића, потпуно поклапање на 23 маркера има са Медићем из Бастаса код Дрвара, а на 20 упоредивих маркера са Медићем из Мартин Брода код Дрвара. Од Медића из Косора код Врлике и Медића из Цетине код Цивљана разликује се на само 1 од 23 маркера. Милан Карановић је Медиће сврстао у староседелачке родове Крајине. С обзиром да је за сада само један припадник гране YP951 урадио дубински тест, препорука Медићу за даље тестирање је WGS тест како би се у потпуности профилисао српски огранак гране YP951. WGS тест се тренутно може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Медићи имају на мањем броју маркера (више нису тестирали) потпуно оклапање са Ђапама из Дољана. Ђапе такође славе Ђурђевдан, па нема сумње да је реч о истом, блиском роду. Углавном мислим да због свих ових параметара могу ићи у исти генетички род.

Иначе феноменални резултати крајишких Медића. Небитно да ли су из Врлике, Унца или Лике, сви су повезани по мушкој линији. Треба поменути да су ови Медићи из Дољана тестирани и на 23andme, хаплогрупа R1a-M417.

[Христифор]

Р1а се изједначила са И2а. Чекамо старобалканце да крену у јурење резултата, утакмица се игра 90 плус минута.

[Лепеничанин]

47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар

Највероватније припада хаплогрупи R1b-Z36>Z37>Y91536, роду Морачана Богићеваца.

Сам хаплотип се уклапа у род Морачана, а у прилог припадности том генетском роду иде и крсна слава.

Разлог због чега би то ипак ваљало проверити јесте то што сами Бијанци немају никакво предање о пореклу од Морачана, при чему спадају у најстарије насељенике Баната, непознатог порекла. 

Тестираном дакле преостаје или да прихвати прилично велику вероватноћу да потиче од Морачана, или да отклони недоумице и уради WGS тест који се како је већ писано може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

[Иван Вукићевић]

72. Станковић, Никољдан, Придворице, Смедеревска Паланка, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице југозападно од Прибоја. Потпуно поклапање на 23 маркера има са следећом тројицом тестираних:
Петровић, Јовањдан, Радановци/Косјерић
Грабовчић, Јовањдан, Саставци/Међуречје/Рудо
Ђачанин, Јовањдан, Вашица/Шид

Тестирани је навео предање према коме потичу од хајдук Станка.

О роду Поблаћана имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

[Небојша]

47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар

Највероватније припада хаплогрупи R1b-Z36>Z37>Y91536, роду Морачана Богићеваца.

Сам хаплотип се уклапа у род Морачана, а у прилог припадности том генетском роду иде и крсна слава.

Разлог због чега би то ипак ваљало проверити јесте то што сами Бијанци немају никакво предање о пореклу од Морачана, при чему спадају у најстарије насељенике Баната, непознатог порекла. 

Тестираном дакле преостаје или да прихвати прилично велику вероватноћу да потиче од Морачана, или да отклони недоумице и уради WGS тест који се како је већ писано може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Верује се да су стари досељеници из околине Пожаревца, и/или Централне Србије, што не искључује наравно даљу везу са Морачанима:

Најстарије добричке фамилије, вероватно из Пожаревца и уопште из Србије, јесу: Васићи, Николићи, Јованови (сад Васићи), Дрндари, "Буркини (сад Васићи), Жулинци (сад Божидарови), Летини (сад Писарови), Животићи, Новакови, Радивојеви, Ламбићи, Лончари, Јабучки (сад Стајићи), Бијанци и још неколико других. – Дрндари су из Босне пореклом. Лазарови су из Србије, из села Петке. Тек око 1780. године појављују се у Добрици први Власи, као слуге и радници. (Ј. Ердељановић)

[Делија]

Верује се да су стари досељеници из околине Пожаревца, и/или Централне Србије, што не искључује наравно даљу везу са Морачанима:

Најстарије добричке фамилије, вероватно из Пожаревца и уопште из Србије, јесу: Васићи, Николићи, Јованови (сад Васићи), Дрндари, "Буркини (сад Васићи), Жулинци (сад Божидарови), Летини (сад Писарови), Животићи, Новакови, Радивојеви, Ламбићи, Лончари, Јабучки (сад Стајићи), Бијанци и још неколико других. – Дрндари су из Босне пореклом. Лазарови су из Србије, из села Петке. Тек око 1780. године појављују се у Добрици први Власи, као слуге и радници. (Ј. Ердељановић)

Ови Животићи-Животини мене занимају..од њих је орви свештеник у Добрици.

[Лепеничанин]

46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

[Иван Вукићевић]

46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

У питању је род Угарака, чија је матица у Љубомиру, северно од Требиња. У средњем веку се помињу као власи Угарци.

[Небојша]

46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

Још један у низу невероватних резултата у последње време. Слава Шпијуновића иста као и код Крајишника који припадају овој подграни. С обзиром да херцеговачки R-A275 славе доминантно Аранђеловдан, као и да један повећи број крајишких родова налази своју матицу у Старом Влаху, није искључено да је и овде то случај. Не могу сада да се сетим да ли Угарци и на прстору Крајине имају неки континуитет кроз изворе и географски распоред тестираних R-A275 (мислим само делимично). У сваком случају су сви ови родови вероватно били доста блиски у средњем веку.

Шпијуновићи су иначе огранак ширег рода Којадиновића:

У XVIII в. долазе Којадиновићи, по једнима и од Риђана код Никшића, а по другима из Шаранаца код Жабљака. Једно време задржали су се у Велетову у Босни, одаке су дошли у Заовине где се братство изделило па су једни остали у Заовинама: Јеличићи, Василићи и Мандићи, а други примили ислам: Уремовићи у Гостиљу-Босна, Капетановићи у Старом Броду-Босна, Барањци у Велетову, Томићи и Стаменићи у Кремнима, Митрашиновићи у Биосци, Шпијуновићиши, Шијаковићи и Којадиновићи у Мокрој Гори и Стапарима. Славе Стевањдан.

Од ових Мандића из Заовина води порекло наш познати певач, Оливер Мандић.

Оливер Мандић у своје две фазе (предратној и ратној)





Иначе човек има релативно мало албума/песама, али су му скоро све хитови

<a href="https://www.youtube.com/v/-T26LDRl4W4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-T26LDRl4W4</a>

[Rimidalv]

У питању је род Угарака, чија је матица у Љубомиру, северно од Требиња. У средњем веку се помињу као власи Угарци.

Презиме Угарак са славом Стевањдан се у целој Лици једино може наћи у селу Вребац.

[drajver]

64. Капетановић, Аранђеловдан, Коренита/Лозница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Издвајају се карактеристичне вриједности DYS437=16 и DYS456=16, уз немодалне DYS458=19, DYS570=17. Капетановић има најдиректније поклапање са Бојовићем, Лучиндан из Кута у Жупи Никшићкој, потврђеним припадником рода Никшића. И Бојовић као и Капетановић поседује DYS437=16, DYS456=16 и DYS458=19. Укупна удаљеност Бојовића и Капетановића је 2/23. Са друге стране Капетановићи славе Аранђеловдан и немају никакво предање о поријеклу од Никшића. Наводно су у Корениту дошли у другој половини 18. вијека из Херцеговине. Помињу и раније презиме Стефановић и Стевановић.

Како год, ова веза са Бојовићима је индикативна и требало би је провјерити SNP тестом. Најбоље тестом Y250780 код Yseqa. Свакако препорука је урадити неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

[drajver]

62. Илић, Никољдан, Ковин

Припада хаплогрупи I1-P109>FTA72336. Углавном посједује модалне вриједности маркера за ову грану. Издвајају се једино DYS389-II=29 и DYS481=29. Ипак, на основу ових вриједности се не могу установити неке поуздане везе. Од породица које славе Никољдан, а припадају овом роду, могу се навести Благојевићи из Плетернице у Славонији и Божовићи из Лопаша код Пожеге. Благојевић са Илићем има 2 марекра разлике на 23, а Божовић 4/23.

Илићи имају предање да су у Ковин доселили из околине Крагујевца.

[drajver]

65. Дробњак, Ђурђевдан, Пријелози/Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Углавном посједује модалне вриједности за овај род. Издваја се једна карактеристична вриједност DYS576=19. Ову вриједност посједује тек неколицина дробњачких породица. Између осталих, и род присутан на подручју Ибарског Колашина (Живковићи, Радивојевићи, Радовићи). Поред DYS576=19 они су и по укупном хаплотипу најближи Дробњаку из Пријелога, а и славе исту славу Ђурђевдан. Од дробњачких породица које још посједују DYS576=19, а могле би бити интересантне, могу се поменути Тодорићи из Равни код Ужица и Дробњаци из Штитара код Берана.

У литератури је за Дробњаке из Пријелога забиљећено сљедеће:
"Дробњаци (7 к., сл. Ђурђевдан) су пореклом из Тушиње (Ускоци). Били су најпре у Пештеру, а одатле се, пре 100 година, због зулума вратили у Пријелоге."

[Gorance]

Поздрав свима.Ја сам новотестирани из треће групе под бројем 44,Ивановић пореклом из Доњег Ступња,општина Александровац.Нисам још стигао на ред за анализу на форуму па сам мало пожурио .Испао сам И2 3120. Провукао сам резултате кроз Невген и мислим да сам ПХ 908.Био бих захвалан ако би неко могао нешто ближе да ми каже о даљем пореклу или евентуалном сродству са неким од родова који су већ тестирани (уколико је то могуће на ових 25 маркера).Што се породичног предања тиче, даљим пореклом смо са Копаоника из села Осредци (раније и Осреце или слично),данас у општини Брус.Славимо две славе,св. Алимпија (9 децембра) и Ђурђевдан (6 маја).Моји кажу да је св Алимпије старија, а да су Ђурђевдан наследили у мираз или је неко тада оздравио па почео да га слави.Углавном,обе су донете са Копаоника.Што се тиче даљег порекла Лутовац који је обрађивао александровачку жупу помиње да смо дошли из Будиловине (што јесте близу Осредака),али ми немамо предање о томе.Даље каже да смо од Пљеваља чини ми се.Међутим, касније налетим овде на форуму на књигу ,,Копаоник,, мислим да је од Љубе Павловића где за село Осредци помиње родове које славе Светог Алимпија и Ђурђевдан да су ту дошли око 1690. од Тетова у Сев. Македонији.Да све буде занимљивије пре неколико дана на овом форуму налетим на тему ,,Св. Алимпије или св. Ђорђе посни,, где сазнам да одређени број родова слави св. Ђорђа управо 9 децембра на југу Косова и око Тетова.Знам да слава није меродавна за нечије порекло,али ми је интерсантна та комбинација Св. Алимпије и Св. Ђорђе.Таман сам мислио да сам на неком трагу кад ови учесници на форуму који славе ове славе испадоше Г2а.Да паднеш у несвест,тек сад немам појма ништа .Ако неко иоле може да укаже на било какву сродност са било ким,до неба бих био захвалан.Свако добро.

[Милош]

Поздрав свима.Ја сам новотестирани из треће групе под бројем 44,Ивановић пореклом из Доњег Ступња,општина Александровац.Нисам још стигао на ред за анализу на форуму па сам мало пожурио .Испао сам И2 3120. Провукао сам резултате кроз Невген и мислим да сам ПХ 908.Био бих захвалан ако би неко могао нешто ближе да ми каже о даљем пореклу или евентуалном сродству са неким од родова који су већ тестирани (уколико је то могуће на ових 25 маркера).Што се породичног предања тиче, даљим пореклом смо са Копаоника из села Осредци (раније и Осреце или слично),данас у општини Брус.Славимо две славе,св. Алимпија (9 децембра) и Ђурђевдан (6 маја).Моји кажу да је св Алимпије старија, а да су Ђурђевдан наследили у мираз или је неко тада оздравио па почео да га слави.Углавном,обе су донете са Копаоника.Што се тиче даљег порекла Лутовац који је обрађивао александровачку жупу помиње да смо дошли из Будиловине (што јесте близу Осредака),али ми немамо предање о томе.Даље каже да смо од Пљеваља чини ми се.Међутим, касније налетим овде на форуму на књигу ,,Копаоник,, мислим да је од Љубе Павловића где за село Осредци помиње родове које славе Светог Алимпија и Ђурђевдан да су ту дошли око 1690. од Тетова у Сев. Македонији.Да све буде занимљивије пре неколико дана на овом форуму налетим на тему ,,Св. Алимпије или св. Ђорђе посни,, где сазнам да одређени број родова слави св. Ђорђа управо 9 децембра на југу Косова и око Тетова.Знам да слава није меродавна за нечије порекло,али ми је интерсантна та комбинација Св. Алимпије и Св. Ђорђе.Таман сам мислио да сам на неком трагу кад ови учесници на форуму који славе ове славе испадоше Г2а.Да паднеш у несвест,тек сад немам појма ништа .Ако неко иоле може да укаже на било какву сродност са било ким,до неба бих био захвалан.Свако добро.

Биће сутра објављено...

[Милош]

30. Жикић, Алимпијевдан, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је најсличнији Севићу из Горње Љубовиђе код Љубовије, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле неке карактеристичне вредности попут: 439=14, 576=17, 635=24. За породице сродне Севићима се каже да су били трговци и да су се селили по разним градовима. Како и Св. Алимпије може бити пандам Св. Ђорђу, можда заиста веза између њих постоји. Али да би нешто више сазнали, неопходни су дубљи тестови које и препоручујем Жикићу.

Нисам успео ништа пронаћи за Жикиће, нити је тестирани оставио податке о евентуалном даљем пореклу.

[Милош]

44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сврстан је у "род В12" на табели Српског ДНК пројекта, где се налазе још и Рачић и још један тестирани из Љубинаца код Александровца, Стајић из Осредака код Бруса и Клисарић из Оџака код Трстеника. Сви деле карактеристичне вредности: 385=14-14, 458=19, 481=33. Ивановић поседује једини у овом роду нешто карактеристичнију вредност 439=14, као и врло ретку вредност 460=12, али овај маркер није укључен у сету од 23 или 17 маркера, колико остали из рода имају, па се не може причати као о карактеристичној вредности овог рода. Такође треба рећи да сви из овог рода славе Алимпијевдан. Што се неких даљих веза тиче, због веома ретке вредности 481=33, као и предања, можда су најближи овом роду двојица тестираних из околине Урошевца на Косову, даљим пореклом из Средачке и Сиринићке жупе.

Сам тестирани је јуче већ написао све о свом роду и на основу резултата се може рећи да је потврђено предање о Осредцима код Бруса као матици.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg173433#msg173433


Наравно и Ивановићу предлажем даља тестирања.

[Gorance]

Хвала Милоше на анализи и издвојеном труду и времену.Коначно неки помак.Планирам и дубље тестове.Заборавих да поменем фамилију Вукојевић (Вукојевићи,Живадиновићи,Жикићи,Васићи,Томићи и Милосављевићи) из суседног Горњег Ступња о којима не знам ништа осим да смо наводно род.Дошла браћа Иван (Ивановићи из Доњег Ступња) и Вукоје (поменути Вукојевићи из Горњег Ступња) итд.Позивам и њих као и остале Жупљане и Копаоник нарочито да се тестирају како би добили јаснију слику о пореклу породица и евентуалном сродству и дали већи допринос о пореклу Срба уопште.

[Неродимац]

44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац   

Колико сам схватио ова фамилија слави Св. Алимпија а преславља Ђурђевдан, па ако је тако да се тако и упише у табелу СДП због лакшег прегледа по славама.