Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 36955 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Светски ДНК месец 2022
« послато: Април 25, 2022, 08:27:03 поподне »
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција “Светски ДНК месец 2022” ће трајати од 25. априла до 29. маја. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2022/04/24/svetski-dnk-mesec-2022-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #1 послато: Мај 07, 2022, 02:15:25 поподне »
Када можемо очекивати списак пријављених?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #2 послато: Мај 07, 2022, 08:42:42 поподне »
Када можемо очекивати списак пријављених?

Биће списак прве туре кандидата чији су узорци предати у лабораторију. Прва тура ће бити предата највероватније крајем идуће недеље.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #3 послато: Мај 18, 2022, 11:47:41 пре подне »
Следи списак прве туре кандидата за ову акцију, који су у лабораторију предати прошлог петка:

1. Лаушевић, Ђурђевдан, Тепачко Поље, Жабљак
2. Челиковић, Стевањдан, Качер, Ужице
3. Томић, Ђурђевдан, Супач, Милићи
4. Јовановић, Никољдан, Тиња (заселак Потпећ), Сребреник
5. Павков, Аранђеловдан, Велики Гај, Пландиште
6. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово
7. Новичић, Илиндан, Кушиљево, Свилајнац
8. Вучић, Никољдан (преслава Ђурђевдан), Бабин Кал, Бела Паланка
9. Станишић, Панчево
10. Марковић, Аранђеловдан, Стожер, Бијело Поље
11. Секулић, Игњатијевдан, Кумане, Нови Бечеј
12. Стојановић, Аранђеловдан, Курјаче, Велико Градиште
13. Јордовић, Никољдан, Радовци, Пожега
14. Узелац, Никољдан, Драготина, Глина
15. Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица
16. Лазић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес
18. Пантовић, Аранђеловдан, Горажде, Беране
« Последња измена: Мај 20, 2022, 09:13:44 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #4 послато: Мај 20, 2022, 08:06:47 пре подне »
18. Пантовић, Аранђеловдан, Полица (заселак Горажде), Беране

Полица је предео, тако да треба навести само назив насеља (Горажде).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #5 послато: Мај 20, 2022, 09:13:56 пре подне »
Полица је предео, тако да треба навести само назив насеља (Горажде).

Хвала Иване, исправих.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #6 послато: Мај 20, 2022, 04:59:26 поподне »
Данас је предата друга тура узорака лабораторији Биолошког факултета. Следи списак кандидата:

19. Минић, Лучиндан, Орашац, Аранђеловдан
20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч
21. Вукотић, Тривуњдан, Дрљача, Суња
22. Крунић, Јовањдан, Кикинда
23. Грујић, Никољдан, Лакташи
24. Јарић, Никољдан, Босанско Грахово
25. Ђорђевић, Ђурђиц, Дивостин, Крагујевац
26. Јоксимовић, Лучиндан, Горња Драгуша, Блаце
27. Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ
28. Родић, Аранђеловдан, Трубар, Дрвар
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац
30. Жикић, Алимпијевдан, Параћин
31. Јараковић, Никољдан, Биоска, Ужице
32. Малетић, Стевањдан, Мајур, Шабац
33. Клечак, католик, Габрили, Конавле
34. Ћевриз, Стевањдан, Поникве, Чајниче
35. Дамњановић, Никољдан, Змињак, Богатић
36. Меденица, Аранђеловдан, Равни, Колашин
37. Милић, Ваведење, Арбанасце, Прокупље
38. Плешинац, Јовањдан, Адрани, Краљево
39. Ватрићевић, Игњатијевдан, Роћевићи, Краљево
40. Младеновић, Аранђеловдан, Камбелевац, Бабушница
41. Милетић, Никољдан, Каона, Кучево
« Последња измена: Мај 22, 2022, 08:32:52 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #7 послато: Мај 22, 2022, 12:16:11 пре подне »
38. Plešinac je naveo da je poreklom iz Plešina (što mu i samo prezime govori), no oni žive u selu Adrani kod Kraljeva već 215 godina...pa je kandidat mislio da treba da upiše prastaro poreklo, a ne mesto gde su i dobili to prezime...ali ok, razlika je manje od 100km, nije strašno :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #8 послато: Мај 22, 2022, 08:37:33 поподне »
38. Plešinac je naveo da je poreklom iz Plešina (što mu i samo prezime govori), no oni žive u selu Adrani kod Kraljeva već 215 godina...pa je kandidat mislio da treba da upiše prastaro poreklo, a ne mesto gde su i dobili to prezime...ali ok, razlika je manje od 100km, nije strašno :)

Хвала на асистенцији, изменио сам Плешинчево место порекла.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #9 послато: Мај 26, 2022, 08:52:20 пре подне »
1. Лаушевић, Ђурђевдан,Тепачко Поље/ Жабљак

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује карактеристичне вриједности рода Тепчана DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Најближи су му остали тестирани из овог рода са разликом од 1-2 маркера на 23. Нико од рода Тепчана досад није урадио SNP тест, тако да се може само претпостављати којој подграни припадају. Због вриједности DYS439=11 солидне су шансе да припадају грани I2-FT14506>A13912, иако се DYS439=11 може спорадично јављати и код других грана (код гране A13912 је прилично стабилна).

Лаушевићи по предању припадају роду Тепчана Рајичевића (потомака Рајича). Потомцима Рајича се сматрају још и Марићи, Голубовићи, Јоловићи, Дринчићи, Ћетковићи, Вујичићи. Марићи су тестирани и такође припадају генетичком роду Тепчана, баш као и једна необјављена породица која је огранак Лаушевића. На овај начин су и предања Лаушевића генетички потврђена.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
« Последња измена: Мај 26, 2022, 10:19:45 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #10 послато: Мај 26, 2022, 09:49:38 пре подне »
7. Новичић, Илиндан, Кушиљево/Свилајнац

Припада хаплогрупи I1-Z63. На овом нивоу тестирања не може се сигурно одредити којој подграни припада. Једина нешто специфичнија вриједност је DYS19=13.2 коју не посједује нико од досад тестираних, па може бити путоказ за неке везе са будућим тестираним. Остале вриједнсоти су углавном модалне за I1-Z63. По хаплотипу Новичићу су најближи остали тестирани из грана  I1-Z63, и то најприје они из огранка I1-Z63>L1237.

Тестирани је навео да су раније боравили у Везичеву, Браничево. Није навео додуше кад су прешли из Везичева у Кушиљево. Оба насеља су обрађивана у етнографској литератури, али ни у једном се не помињу Новичићи, као ни неки род који слави Илиндан (не тако честу славу). И Везичево и Кушиљево су насеља настала током 18. вијека, углавном од Срба досељеника са разних страна.

Препоруке за даље тестирање:
Yseq појединачни Z63 тест, у случају позитивног резултата I1-Z63 panel код Yseqa
Умјесто овог, боља , али скупља опција: неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
« Последња измена: Мај 26, 2022, 10:19:26 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #11 послато: Мај 26, 2022, 10:18:08 пре подне »
11. Секулић, Игњатијевдан, Кумане/Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема карактеристичних вриједности, једино неке вриједности које су благо помјерен од модала: DYЅ389-2=30, DYS458=19, DYS635=24. Хаплотип је такав да не указује ни на какаву сигурну везу, са великим бројем бликсих хаплотипова. Индикативна би била слава Игњатијевдан за везу са родом Малешеваца у Херцеговини, али је тестирани навео да је ранија слава била Никољдан, што је у складу и са подацима из етнографске литературе. Ипак по хаплотипу, унаточ модланим карактеристикама, Малешевци су најближи Секулићу. И код њих се често јавља комбинација вриједности DYS389-2=30, DYS458=19. Од Кочића, Стричићи/Бања Лука који слави Игњатијевдан Секулић се разликује на само 2 маркера од 23, што му је уједно и најближе поклапање.

Етнографска литература за Секулиће у Куманама доноси сљедеће:
САНТОВАЧКИ, данас САНТОВЦИ – БОГИЋИ – ЧИЗМИНИ – РОДИНИ (15 Св. Никола, и 3 Св. арх. Михаил), Секулићи из Сантова у Бачкој
СЕКУЛИЋИ (око 40, Св. Игњатије, ови у Врањеву су променили славу); три брата прешла из Сенте: један у Врањево, а два овамо

Значи, Секулићи би требали бити даљим поријеклом из Сантова у Бачкој (данас у Мађарској). Тестирани је навео и предање о поријеклу из Црне Горе.

Везу са Малешевцима би свакако требало провјерити. Проблем је што ни сами Малешевци нису SNP профилисани.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #12 послато: Мај 26, 2022, 10:47:32 пре подне »
12. Стојановић, Аранђеловдан, Курјаче/Велико Градиште

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности DYS390=23 и DYS19=17. Најближа поклапања су на 3/23, али разлике су управо на карактеристичним маркерима, па та поклапања и немају већег значаја. На подручју Браничева Стојановић нема блиских хаплотипова. На овом нисову тестирања не могу се опредијелити сигурне везе.

Курјаче нису обрађиване у етнографској литератури. Обрађене су кроз неке тематке монографије, гдје се поријекло породица помиње само узгред. Становништво Курјача је било српско-влашко. Било је и српских породица досељених из Румуније. У пописима средином 19. вијека помињу се неки становници Курјача са патромином Стојанов, али не знам да ли би се они могли повезати са Стојановићима. Такође се крајем 19. вијека помиње механџија Стојановић у Курјачама.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #13 послато: Мај 26, 2022, 11:20:44 пре подне »
13. Јордовић, Никољдан, Радовци, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Посједује једну прилично ријетку вриједност DY533=10, али је не дијели ни са једним досад тестираним, тако да се вјероватно ради о скоријој промјени. Нешто је рјеђа и  вриједност DYS635=23. Све остале вриједности су модалне за род Дробњака и на основу њих се не може опредијелити ко је Јордовићу посебно близак. Јордовићу је по укупној блискости најближи једна необјављени тестирани из Шилова/Лебане који слави Никољдан. Разлика је на само једном маркеру и то  DY533=10. Не знам колико је ово поклапање релевантно јер се упркос истој честој слави ради о неповезаним етнографским областима. На подручју Пожеге Јордовић нема ближих поклапања, а на подручју Старог Влаха најближи су му Лепосавићи из Ивањице , који додуше славе Ђурђевдан. Разлика са Лепосавићем је 2/22.

Јордовићи су по предању "поријеклом из околине Новог Пазара, презиме Јорда." У етнографској литератури слично пише: "Јордовићи, дошли од Новог Пазара, по свој прилици да је њихов предак Јордо ће бити од тамошњих хајдука, има их у селу 8 кућа, славе Никољдан." Има један необјављени хаплотип са подручја Новог Пазара који има 3 маркера разлике на 23, тестирани слави Никољдан.

Препоруке за даље тестирање:
неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #14 послато: Мај 26, 2022, 11:35:02 пре подне »
13. Јордовић, Никољдан, Радовци, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Посједује једну прилично ријетку вриједност DY533=10, али је не дијели ни са једним досад тестираним, тако да се вјероватно ради о скоријој промјени. Нешто је рјеђа и  вриједност DYS635=23. Све остале вриједности су модалне за род Дробњака и на основу њих се не може опредијелити ко је Јордовићу посебно близак. Јордовићу је по укупној блискости најближи једна необјављени тестирани из Шилова/Лебане који слави Никољдан. Разлика је на само једном маркеру и то  DY533=10. Не знам колико је ово поклапање релевантно јер се упркос истој честој слави ради о неповезаним етнографским областима. На подручју Пожеге Јордовић нема ближих поклапања, а на подручју Старог Влаха најближи су му Лепосавићи из Ивањице , који додуше славе Ђурђевдан. Разлика са Лепосавићем је 2/22.

Јордовићи су по предању "поријеклом из околине Новог Пазара, презиме Јорда." У етнографској литератури слично пише: "Јордовићи, дошли од Новог Пазара, по свој прилици да је њихов предак Јордо ће бити од тамошњих хајдука, има их у селу 8 кућа, славе Никољдан." Има један необјављени хаплотип са подручја Новог Пазара који има 3 маркера разлике на 23, тестирани слави Никољдан.

Препоруке за даље тестирање:
неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)

Тестирани су и преко 23andMe:

Јордовић, православац, I1-P109

По свему судећи, Западна Србија. Очекивано за I1-P109.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #15 послато: Мај 26, 2022, 01:49:00 поподне »
10. Марковић, Аранђеловдан, Стожер, Бијело Поље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Поседује модалан хаплотип за ову хаплогрупу, па самим тим има велики број потпуних поклапања на 23 маркера широм српског етничког простора. Без дубинских тестова Марковића, њему потенцијално сродног географски блиског рода Аранђеловштака из Старог Влаха (нејавни резултат) и тестираних Аранђеловштака из крајева који су примали становништво ''од Сјенице'' (Драгачево, Шумадија, Топлица), немогуће је са сигурношћу издвојити ко би му могао бити најближи.

Тестирани није навео никакво предање о пореклу, док се у литератури која се бави тим крајем ништа конкретно не помиње за ове Марковиће.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #16 послато: Мај 26, 2022, 01:49:05 поподне »
14. Узелац, Никољдан, Драготина, Глина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду Е у табели пројекта.

Има потпуно поклапање на 10 маркера са раније тестираним Узелцем из истог места. У Драготини имамо тестираног још једног Узелца који припада хаплогрупи J2b-M205>Y155375. Ови Узелци нису сродни великој већини крајишких Узелаца која припада њима карактеристичној грани N2-P189.2>FGC28483.

Како су резултати са овог ДНК месеца први за које Биолошки факултет испоручује додатна 2 маркера (DYS449 и DYS460), може се рећи да је у оквиру ове хаплогрупе дошло до прве ''примене'' ових вредности приликом груписања тестираних. Наиме, Узелац карактеристичну вредност DYS449=32 (модал је 30 ± 1) дели са тестираним Никољштаком Поповићем из Прашчијака код Бихаћа. Поповић је од раније груписан у исти род са Бувачем из Горње Слатине код Рибника који има потпуно поклапање са Узелцем на 23 маркера, док се Узелац и Поповић на 20 упоредивих маркера разликују на 458.

Тестирани је навео да су Узелци у Драготину досељени из Лике око 1850. године. Како најближе генетичке везе извесно имају са тестиранима који славе Никољдан, може се претпоставити да драготински G2a-Y128480 Узелци потичу од неког рода који попут Узелаца слави ову славу.

Пошто у Крајини тренутно имамо још најмање два G2a-Y128480 рода који славе Никољдан (Ћурчићи из Лике и Козлице са Кордуна и Лике), а који на 23 маркера не показују сигурне везе са овим родом, било би занимљиво видети њихове вредности на маркеру DYS449.





''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #17 послато: Мај 26, 2022, 02:37:39 поподне »
14. Узелац, Никољдан, Драготина, Глина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду Е у табели пројекта.

Има потпуно поклапање на 10 маркера са раније тестираним Узелцем из истог места. У Драготини имамо тестираног још једног Узелца који припада хаплогрупи J2b-M205>Y155375. Ови Узелци нису сродни великој већини крајишких Узелаца која припада њима карактеристичној грани N2-P189.2>FGC28483.

Како су резултати са овог ДНК месеца први за које Биолошки факултет испоручује додатна 2 маркера (DYS449 и DYS460), може се рећи да је у оквиру ове хаплогрупе дошло до прве ''примене'' ових вредности приликом груписања тестираних. Наиме, Узелац карактеристичну вредност DYS449=32 (модал је 30 ± 1) дели са тестираним Никољштаком Поповићем из Прашчијака код Бихаћа. Поповић је од раније груписан у исти род са Бувачем из Горње Слатине код Рибника који има потпуно поклапање са Узелцем на 23 маркера, док се Узелац и Поповић на 20 упоредивих маркера разликују на 458.

Тестирани је навео да су Узелци у Драготину досељени из Лике око 1850. године. Како најближе генетичке везе извесно имају са тестиранима који славе Никољдан, може се претпоставити да драготински G2a-Y128480 Узелци потичу од неког рода који попут Узелаца слави ову славу.

Пошто у Крајини тренутно имамо још најмање два G2a-Y128480 рода који славе Никољдан (Ћурчићи из Лике и Козлице са Кордуна и Лике), а који на 23 маркера не показују сигурне везе са овим родом, било би занимљиво видети њихове вредности на маркеру DYS449.

Узелци су потврђени у Драготини још 1772. године и још у то време били су официрски род (ово може указивати на то да су у Драготину дошли путем прекоманде), а давали су и свештенике.

Предање G2a-Y128480 огранка Узелаца о доласку у Драготину око 1850. године може указивати на то да су њихови преци дошли на земљу првобитних драготинских Узелаца, можда чак и под неким другим презименом. Наравно, ово не мора бити тачно.

Узелац који припада кричком роду (J2b1-M205>Y155375) по мушкој линији највероватније потиче од неког драготинског рода који прославља Ђурђевдан (најбољи кандидати су Бадрићи и Сладовићи/Сладојевићи, пошто су већ потврђени као J2b1-M205>Y155375>Y218111>Y218595). Занимљиво је то што је његова баба (очева мајка) управо од G2a-Y128480 Узелаца.
« Последња измена: Мај 26, 2022, 02:40:14 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #18 послато: Мај 26, 2022, 06:58:55 поподне »
17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS460=11.

За тестираног се на основи славе и географске локације са великом сигурношћу може претпоставити да припада још нижој грани FGC28435. Припадност тој грани се може потврдити директним тестом код YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Боривоје Ж. Милојевић у свом раду 'Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље' за Кнежиће из Шемановаца пише:
"Кнежићи славе Св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прво кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље."

Кнежићи би могли бити ближе повезани са осталим српским N2 породицама на потезу Гламоч-Благај-Купрес, које такође славе Јовањдан (Малешевићи/Зубићи, Докићи, Драгољевићи). За потврду тога би био потребан неки од дубинских тестова код Небуле, Данте Лабса или ФТДНА.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #19 послато: Мај 26, 2022, 08:06:22 поподне »
8. Вучић, Никољдан, Бабин Кал, Бела Паланка, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS385b=20, DYS570=18 и DYS635=23. Нема ближих поклапања на пројекту. Најмање је удаљен од Зуровца из Рабине код Невесиња и Поповца из Турана код Требиња, од чијих хаплотипова се разликује на 5 од 23 маркера. И Зуровац и Поповац на основу хаплотипа највероватније припадају грани E-Z16988, али не може се исто тврдити и за Вучића с обзиром да поједине вредности маркера које поседује његов хаплотип нису типичне за ову грану.

Према предању које је навео тестирани, предак Вучића се у Бабин Кал као домазет доселио из Црноклишта код Пирота.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #20 послато: Мај 26, 2022, 08:32:59 поподне »
18. Пантовић, Аранђеловдан, Горажде, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности DYS19=11, DYS385=19 и DYS643=13.  Посебно се издваја вредност маркера  DYS19=11 пошто на том маркеру сви остали Васојевићи имају вредност 13.

Пантовићи су огранак Васојевића - Новаковића. Према подацима које је навео тестирани, у Горажде су се доселили 1826. године из засеока Ножице код Лијеве Ријеке.

Ван мреже nikola.vucic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #21 послато: Мај 27, 2022, 12:37:30 пре подне »
Поштовани по још неким предањима од старијих из фамилије на просторе Пирота предак се доселио из Црне Горе.
То је све што знам, волео бих више да сазнам.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #22 послато: Мај 27, 2022, 08:01:36 поподне »
Данас је предата 3. тура узорака за ову акцију, следи списак:

42. Рошул, Лучиндан, Тител
43. Кнежевић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац
44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац
45. Поповић, Никољдан, Шпиљани, Тутин
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице
47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар
48. Илић, Аранђеловдан, Дубово, Житорађа
49. Јелић, Ћириловдан, Црвско, Сјеница
50. Драгин, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
51. Рошко, Никољдан, Илова, Прњавор
52. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово
53. Ристановић, Ђурђевдан, Равни, Ужице
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош
55. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац
57. Фунтуњеровић, Стевањдан, Манастирица, Кладово
58. Раичевић, Андријевдан, Бијело Поље
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан, Медвеђа
60. Урошевић, Никољдан, Железник, Београд
61. Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац
62. Илић, Никољдан, Ковин
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан
64. Капетановић, Аранђеловдан, Коренита, Лозница
65. Дробњак, Ђурђевдан, Пријелози, Бијело Поље
66. Решетар, Петковдан, Ново Село, Даниловград
67. Цвијановић, Стевањдан, Лукавац Горњи, Лукавац
68. Благојевић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина
70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина
71. Ројевић, Мала Госпојина, Чево, Цетиње
72. Станковић, Никољдан, Придворице, Смедеревска Паланка
« Последња измена: Мај 30, 2022, 10:28:07 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #23 послато: Мај 28, 2022, 08:14:44 пре подне »
15. Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица, J2a-M67

Аритоновић је навео да је старије презиме породице гласило Алексић. Генетички је Аритоновићима најближа једна породица из Ранилуга, која такође слави Аранђеловдан (једна разлика на 23 маркера). Нема сумње да је реч о ближој вези. Осим тога, овом генетичком роду припадају још неке породице, понајвише из Шумадије и Западне Србије (Ганић/Аранђеловац; Ненадовић/Крупањ, итд). Занимљива је потенцијална веза са Самцима са Баније, који маркерима одударају од читаве ове групе, али није искључено да постоји нека даља веза. У сваком случају, ово би за сада био добар пример косовско-метохијске исељеничке струје која је присутна и на Западу Србије (не тако чест случај).

Савет за даље тестирање, J2a-M67 панел на YSEQ: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #24 послато: Мај 30, 2022, 12:30:38 поподне »
3. Томић, Ђурђевдан, Супач, Милићи

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је очекивано близак модалном, без неких специфичних вредности, тако да има велики број релативно блиских поклапања. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Кузмановићем из Горњих Кречана код Градачца (Ђурђевдан), Радановићем из Поточана код Прњавора (Никољдан), Ракићем из Кутине (Никољдан) и Савићем из Шареника код Ивањице (Никољдан). На само 1 од 23 маркера разликује се од двојице Спајића из Камена код Рогатице (Никољдан), Савића из Кестена код Бановића (Лазарева Субота), Павловића из Обудовца код Шамца и Шеварике из Бокана код Кнежева (Ђурђевдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), или тестирање појединачног SNP-a у компанији YSEQ (FT285270, Y290723 или FT288648). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #25 послато: Мај 30, 2022, 01:35:32 поподне »
4. Јовановић, Никољдан, Тиња, Сребреник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP5997, роду А ("Ракић-Бојић"). Не поседује вредности које одударају од модалних за овај род, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Тешићем из Мионице, и Лукићем и Јевтићем из Осечине, сва тројица славе Јовањдан. И са већином осталих припадника овог рода има прилично блиска поклапања (од 1 до 3 маркера разлике). Јовановић је први припадник ове гране са подручја Босне и Херцеговине, што је прилично занимљиво узевши у обзир да добар део фамилија из овог рода има предање о пореклу из Босне. Тестирани Јовановић је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом "од преко Озрена". С обзиром да у овој грани тренутно имамо само једног који је радио дубински тест (Васић из Земуна), Јовановићу се препоручује неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер би се једним таквим тестом у потпуности профилисао овај прилично бројан и разгранат род.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #26 послато: Мај 30, 2022, 01:58:57 поподне »
5. Павков, Аранђеловдан, Велики Гај, Пландиште

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Не поседује вредности које значајније одударају од модалних за ову грану, али упркос томе нема претерано блиских поклапања међу припадницима ове гране. На 16 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Кецманом из Дринића код Петровца (Св. Вартоломеј), али је то јако мали број маркера да би се на основу њих могли извлачити неки конкретнији закључци. И најближа поклапања на нешто већем броју маркера су са подручја Босне, од Павловића из Обудовца код Шамца (Марковдан) и Копање из Павловца код Бања Луке (Никољдан) разликује се на 2 од 23 маркера, па би она можда могла указивати да је даље порекло Павкова заиста са подручја данашње Босне и Херцеговине. Тестирани је у упитнику навео само да су им по предању близак род Поштини из Великог Гаја, који такође славе Аранђеловдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), или тестирање појединачног SNP-a у компанији YSEQ (FT285270, Y290723 или FT288648).

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #27 послато: Мај 30, 2022, 02:17:06 поподне »
17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS460=11.

За тестираног се на основи славе и географске локације са великом сигурношћу може претпоставити да припада још нижој грани FGC28435. Припадност тој грани се може потврдити директним тестом код YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Боривоје Ж. Милојевић у свом раду 'Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље' за Кнежиће из Шемановаца пише:
"Кнежићи славе Св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прво кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље."

Кнежићи би могли бити ближе повезани са осталим српским N2 породицама на потезу Гламоч-Благај-Купрес, које такође славе Јовањдан (Малешевићи/Зубићи, Докићи, Драгољевићи). За потврду тога би био потребан неки од дубинских тестова код Небуле, Данте Лабса или ФТДНА.

Дакле дефинитивно не припадају роду Мириловића иако су биле веома опипљиве индиције.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #28 послато: Мај 30, 2022, 02:34:00 поподне »
6. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује практично модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са групом фамилија које славе Срђевдан: Грбићем из Рачића код Бихаћа, Стегићем из Друговића код Лакташа, Љиљком из Горњег Жировца код Двора и Грунчићем из Зрењанина, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Врховина, Јарића из Кома код Зрмање, Јагодића из Градишке и Савића из Буковића код Бенковца разликује се на 2 од 25 упоредивих маркера. Од наведене петорице, само Богдановић слави Срђевдан, док остали славе Никољдан. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Босанског Грахова дошли из Задра, а да су још даљим пореклом из Грахова у Црној Гори, где им је старије презиме било Ковијенић. С обзиром да је припадност грани BY149000 неупитна, за даље тестирање се препоручује неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).


Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #29 послато: Мај 30, 2022, 10:11:26 поподне »
17. Кнежић, Јовањдан, Шеменовци, Купрес

Припада хаплогрупи N2-FT182494. Има карактеристичне вредности DYS458=19 и DYS460=11.

За тестираног се на основи славе и географске локације са великом сигурношћу може претпоставити да припада још нижој грани FGC28435. Припадност тој грани се може потврдити директним тестом код YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Боривоје Ж. Милојевић у свом раду 'Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље' за Кнежиће из Шемановаца пише:
"Кнежићи славе Св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прво кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље."

Кнежићи би могли бити ближе повезани са осталим српским N2 породицама на потезу Гламоч-Благај-Купрес, које такође славе Јовањдан (Малешевићи/Зубићи, Докићи, Драгољевићи). За потврду тога би био потребан неки од дубинских тестова код Небуле, Данте Лабса или ФТДНА.

Текст новинарског чланка презентације књиге Мирка Матића, Матићи са Купреса, 2021.; "Турци су у купрешки крај дошли почетком шеснаестог века, када и овај крај захвата делимична исламизација и развлашћивање феудалног становништва. Први познати случај промене хришћанске вере догодио се 1528. године, када је Илијас, од оца Вукосава, Србин из Шујице, прешао на ислам. Већ 1574. године на Купрешкој висоравни постоји само један феудални поседник који није муслиман, кнез Петар Кнежић из Шеменоваца.", указује на шире размишљање Крунослава Драгановића (1903-1983) о овдје доњетим Милојевићевим наводима за Кнежиће из Шемановаца, гдје још можемо истакнути стање броја кућа 1920-21. године, Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34 куће.

"Sva preostala sela, kojih točniji smještaj (ubikaciju) ne znamo, a gdjekada nismo sigurni ni da je ime sigurno pročitano, leže iza linije Mrđebare-Rastičevo-Blagaj, dakle u sjevero-zapadnom kutu Kupreškog polja. Tu su već spomenuta sela Prosik i Bajramovci, dok su pobliže neodređena Rogonje (?), Gornji i Donji Nogaj, ako ga tako treba čitati, a zatim i Borak (Novak?)-polje. Neka od njih sigurno su današnja naselja Stražbenica, Šemanovci i Mrđenovci. Vrlo je zanimljiv slučaj sela Nogaj. Oba Nogaja i Borak-polje u posjedu su džemata kneza Petra, koji, osim toga, ima tu negdje i svoj vlastiti čifluk. Dakle, tipičan slučaj turskog spahije kršćanina, koji ima dužnost ići u rat na turskoj strani, na čelu ljudi svog džemata. Od primićura ili vojvode, kakvih je bilo na stotine još početkom XVI. vijeka napredovao je do spahije s vlastitim čiflukom i zvao se ponosno »knezom Petrom«. On je god. 1574. bijela vrana među turskim spahijama jedini kršćanin na Kupresu među nekih 35 muslimanskih čifluk-spahibija. Nije čudo da se živ spomen na to sačuvao u narodnoj predaji do danas. Mislim da ne ćemo pogriješiti ako tog kneza Petra smatramo rodonačelnikom jakog plemena Knežića u selu Šemanovcima2). Interesantno je da se slična, iako dosta mutna tradicija sačuvala i s obzirom na hrvatsku obitelj Smolje, nekada Ćormarković u istom selu Šemanovcima, danas u Olovu. Bilo je sigurno i katolika s »vlaškim statusom« na Kupresu koji su bili obavezni poći u boj kao turski vojnici.

2) Milojević, n. dj. 64. piše za Knežiće: Oni su od »veta« (fet, osvojenje Bosne). Priča se da su njihovi stari »pasali sablje« i išli uz Turke u boj. Kad je bio ovladao »zulum«, jedan od njihovih predaka pobegne »u Kavure«. Docnije se povrati sa tapijama u Kopčić (Uskoplje) i Turci mu dadnu njegovu zemlju. On je podigao prvo kuću u Dolinama, na mestu koje se sada zove »Rimino kućište«;  docnije je sišao u selo. Idrizbegovići iz Vrila oteli su im mnogo zemlje. - Ova vrlo stara tradicija jasno kaže, da su Knežići tu otkada su Turci zauzeli Kupres. Imali su obavezu ići s Turcima na vojsku, zato su imali mnogo zemlje i tapije na njih. Kasnije su prebjegli na kršćansku, mletačku stranu, slučaj koji se opetovao hiljadu puta. Vraćaju se opet pod Turke i ovi im na temelju tapija vraćaju zemlju, ali ne svu, jer im dosta toga otmu Idrizbegovići. Čovjek se pomalo čudi, kako su Turci brzo »zaboravljali« grijehe nevjernih podanika, ne osvećujući se do petog koljena. Možda je najviše bilo iz praktičnih razloga, potrebe za radnom snagom. Konačno ova tradicija spominje i stare katolike u selu, »Rimino kućište« - O Smoljama v. isto djelo 77."

Цитирани текст се може погледати на 318. страни Драгановићеве студије Naselja i migracije na Kupresu, 1994., (1970.).

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #30 послато: Мај 30, 2022, 10:31:27 поподне »
Текст новинарског чланка презентације књиге Мирка Матића, Матићи са Купреса, 2021.; "Турци су у купрешки крај дошли почетком шеснаестог века, када и овај крај захвата делимична исламизација и развлашћивање феудалног становништва. Први познати случај промене хришћанске вере догодио се 1528. године, када је Илијас, од оца Вукосава, Србин из Шујице, прешао на ислам. Већ 1574. године на Купрешкој висоравни постоји само један феудални поседник који није муслиман, кнез Петар Кнежић из Шеменоваца.", указује на шире размишљање Крунослава Драгановића (1903-1983) о овдје доњетим Милојевићевим наводима за Кнежиће из Шемановаца, гдје још можемо истакнути стање броја кућа 1920-21. године, Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34 куће.

"Sva preostala sela, kojih točniji smještaj (ubikaciju) ne znamo, a gdjekada nismo sigurni ni da je ime sigurno pročitano, leže iza linije Mrđebare-Rastičevo-Blagaj, dakle u sjevero-zapadnom kutu Kupreškog polja. Tu su već spomenuta sela Prosik i Bajramovci, dok su pobliže neodređena Rogonje (?), Gornji i Donji Nogaj, ako ga tako treba čitati, a zatim i Borak (Novak?)-polje. Neka od njih sigurno su današnja naselja Stražbenica, Šemanovci i Mrđenovci. Vrlo je zanimljiv slučaj sela Nogaj. Oba Nogaja i Borak-polje u posjedu su džemata kneza Petra, koji, osim toga, ima tu negdje i svoj vlastiti čifluk. Dakle, tipičan slučaj turskog spahije kršćanina, koji ima dužnost ići u rat na turskoj strani, na čelu ljudi svog džemata. Od primićura ili vojvode, kakvih je bilo na stotine još početkom XVI. vijeka napredovao je do spahije s vlastitim čiflukom i zvao se ponosno »knezom Petrom«. On je god. 1574. bijela vrana među turskim spahijama jedini kršćanin na Kupresu među nekih 35 muslimanskih čifluk-spahibija. Nije čudo da se živ spomen na to sačuvao u narodnoj predaji do danas. Mislim da ne ćemo pogriješiti ako tog kneza Petra smatramo rodonačelnikom jakog plemena Knežića u selu Šemanovcima2). Interesantno je da se slična, iako dosta mutna tradicija sačuvala i s obzirom na hrvatsku obitelj Smolje, nekada Ćormarković u istom selu Šemanovcima, danas u Olovu. Bilo je sigurno i katolika s »vlaškim statusom« na Kupresu koji su bili obavezni poći u boj kao turski vojnici.

2) Milojević, n. dj. 64. piše za Knežiće: Oni su od »veta« (fet, osvojenje Bosne). Priča se da su njihovi stari »pasali sablje« i išli uz Turke u boj. Kad je bio ovladao »zulum«, jedan od njihovih predaka pobegne »u Kavure«. Docnije se povrati sa tapijama u Kopčić (Uskoplje) i Turci mu dadnu njegovu zemlju. On je podigao prvo kuću u Dolinama, na mestu koje se sada zove »Rimino kućište«;  docnije je sišao u selo. Idrizbegovići iz Vrila oteli su im mnogo zemlje. - Ova vrlo stara tradicija jasno kaže, da su Knežići tu otkada su Turci zauzeli Kupres. Imali su obavezu ići s Turcima na vojsku, zato su imali mnogo zemlje i tapije na njih. Kasnije su prebjegli na kršćansku, mletačku stranu, slučaj koji se opetovao hiljadu puta. Vraćaju se opet pod Turke i ovi im na temelju tapija vraćaju zemlju, ali ne svu, jer im dosta toga otmu Idrizbegovići. Čovjek se pomalo čudi, kako su Turci brzo »zaboravljali« grijehe nevjernih podanika, ne osvećujući se do petog koljena. Možda je najviše bilo iz praktičnih razloga, potrebe za radnom snagom. Konačno ova tradicija spominje i stare katolike u selu, »Rimino kućište« - O Smoljama v. isto djelo 77."

Цитирани текст се може погледати на 318. страни Драгановићеве студије Naselja i migracije na Kupresu, 1994., (1970.).

Занимљиво, опет спомињање Ногаја у контексту са неким N2 родом.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #31 послато: Јун 03, 2022, 09:19:59 пре подне »
19. Минић, Лучиндан, Орашац, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y250780, роду Никшића Ровчана. Хаплотип на 23 маркера је као и код већине Никшића прилично модалан. Једино се издваја крајње необична вриједност DYS481=25. Оваква вриједност је нетипична не само за Никшиће, већ за сву I2-PH908. Хаплотип Минића посједује и донекле немодалну вриједност DYS458=16, која се независно појављује код разних никшићких грана, али је у овом случају корисна, јер потврђује везу између Минића и Тодоровића из Орашца. Иначе су Минићу по хаплотипу најближи Тодоровић из Орашца и Булатовић из Пожње, Колашин. У оба случаја разлика је само на маркеру DYS481, код Булатовића и Тодоровића је  DYS481=29.

Минићи су огранак Марићевића из Орашца.
"Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност."

С обзиром да су и раније тестирани Тодоровићи из Орашца дио Марићевића, резултатом Минића је овај род додатно генетички потврђен. Преко SNP резултата Тодоровића потврђена је и веза са ровачким братствима.

Препоруке за даље тестирање:
неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
« Последња измена: Јун 03, 2022, 01:19:39 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #32 послато: Јун 03, 2022, 09:43:29 пре подне »
22. Крунић, Јовањдан, Кикинда, J1-M267

Тестирани највероватније припада подграни J-Z1828. Нема посебно блиских у днк пројекту, а није искључено да постоји нека даља веза са Радмужевићима из Шекулара. Асоцијација ка овој вези може бити и иста крсна слава, Св. Јован. Ипак превише је разлика на ово упоредивих маркера, па ће Крунић бити издвојен у посебан род.

Крунић није навео прецизније место порекла, а предање о пореклу из Пиве (од Крунића) по свему судећи није тачно, будући да тамошњи Крунићи припадају N-P189.2.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #33 послато: Јун 03, 2022, 11:23:38 пре подне »
28. Родић, Аранђеловдан, Трубар/Дрвар, I2-Y177643

Као што је било очекивано, тестирани припада роду Крајишких аранђеловштака о којима је много писано на засебној теми (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Родићи су вероватно најпознатије и једно од најбројнијих братстава овог рода. Како се не бих понављао, за више информација о Родићима могу се погледати drajverovi прилози:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171033;topicseen#msg171033
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171196;topicseen#msg171196

Хаплотип тестираног одудара на четири вредности од модалног хаплотипа рода, али се не може рећи да су ове вредности карактеристичне, јер се јављају и код других тестираних из ове родовске групе. Оно што је занимљиво је да се три од ове четири вредности (DYS19=17, DYS389-II=30 и DYS458=16) јављају и код друге двојице Родића чији су нам резултати тестирања доступни, па би могле представљати ужу специфичност модалног хаплотипа овог братства.
« Последња измена: Јун 03, 2022, 11:28:22 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #34 послато: Јун 03, 2022, 11:23:52 пре подне »
20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модлалан са двије нешто рјеђе вриједности DYS19=15, DYS456=16. На подручју Крајине само Беаре, Ђурђевдан, из Лећевице имају обе ове вриједности,а по укупном хаплотипу се на три маркера разликују од Пиљка. Од географски блиских који славе Ђурђевдан, могао би се издвојити Козомора из Гламоча, који посједује DYS19=15, а по укупном хаплотипу разлика са Пиљком је 3/23. Близак је и Јованић, Ђурђевдан из Срба, удаљеност 2/23. Пиљак нема ниједно пуно поклапање на 23 маркера, али има доста блиских. Због модалности хаплотипа, већина тих поклапања нема филогенетички значај.

Пиљци су као презиме уско локализовани на гламочком подручју. За Пиљке у Дубравама стоји сљедеће: "Пиљак се доселио из Петрова Врела 1918. год, кад се оделио од оца." За Пиљке у Петрову Врелу пише: "Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19. века. Слави Св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира." Пиљака је било и у гламочком насељу Брду, гдје се за њих наводи: Пиљци су се доселили из Рудина средином 19 века. Славе Св. Ђурђа." По свим овим предањима, рекло би се да им је матица на подручју у насељима југоисточно од града Гламоча (Јакир, Рудине).

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
« Последња измена: Јун 03, 2022, 01:17:30 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #35 послато: Јун 03, 2022, 01:16:05 поподне »
23. Грујић, Никољдан, Лакташи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично карактеристичну вриједност DYS389-1=11, коју осим Грујића од тестираних I2-PH908 на СДП има још само Дражић из Чемернице, Вргинмост. Чињеница је да и Дражић слави Никољдан и са географског је подручја које је блиско Грујићевом. Ипак њих двојица имају и приличан број маркера разлике 6/23. Како год, због изразите карактеристичности маркера не бих искључио повезаност. Поред овог маркера, Грујићев хаплотип посједује још неке рјеђе и немодалне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS456=16. нема посебно бликсих хаплотипова са којима би се могао повезати.

Тестирани је навео податке о поријеклу из Мојковца и Лике. Не знам да ли се ради о неким скоријим покретањима у 20. вијеку, али Грујића није било у Лици. Грујића који су славили Никољдан било је у више насеља бањалучког краја, са могућом матицом на подручју Пецке и Медне (Мркоњић град). Очекивано би било да Грујићи из Лакташа буду повезани са осталим Грујићима никољштацима у том дијелу Босанске крајине. Грујића који су славили Никољдан било је и у Лепавини, у сјеверозападној Хрватској. Грујића је било и на подручју Петриње и Војнића, али не знам коју су славили славу.

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
« Последња измена: Јун 03, 2022, 01:17:40 поподне drajver »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #36 послато: Јун 03, 2022, 01:26:49 поподне »
40. Младеновић, Аранђеловдан, Камбелевац, Бабушница

Припада хаплогрупи G2b-M3115>М377, могуће подграни M3124.

Ово је тек други хаплотип у бази пројекта који је предвиђен као припадник хаплогрупе G2b. Први тестирани је такође са југоистока Србије (околина Предејана) и такође слави Аранђеловдан, а тестиран је у студији САНУ. Од њега се Младеновић разликује на 4 од 17 упоредивих маркера: 389I, 389II, 437 и 458. Све разлике су једноструке. Када су у питању овако раритетне хаплогрупе, тестирани се и поред већег броја разлика на маркерима него што је то иначе случај сматрају ''блиским'', па сам их из тог разлога груписао у исти род.

Како род САНУ тестираног по предању потиче из околине Трна у Бугарској, може се изнети претпоставка да је матично подручје овог генетичког рода на простору између Власине и Пирота. Наравно, само се додатним тестирањем њихова маркерна блискост може дефинитивно потврдити.

Простор Понишавља у бази пројекта иначе представља праву оазу разноврсности G хаплогрупе, јер је до сада утврђено постојање најмање 10 различитих грана и подграна хаплогрупе G, укључујући најбројнију Y128028>Y128480. Статистички, тачно 8% у односу на српски просек од 3,2%. Сâма хаплогрупа G2b-M3115 је у Европи најрписутнија кроз велики ашкенаски кластер Y12975, док је у свету значајније присутна још код Паштуна и либанских Маронита.

« Последња измена: Јун 03, 2022, 01:40:15 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #37 послато: Јун 03, 2022, 02:40:22 поподне »
32. Малетић, Стевањдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип без карактеристичних вриједности. Од немодалних вриједности издвајају се: DYS385ab=14-16, DYS576=17, DYS570=19. нема пуних поклапања на 23 маркера, али има доста блиских, која, због модланости хаплотипа не морају имати филогенетски значај. Од слављеника Стевањдана најближа су му поклапања 4/23:  Кушљић из Врбањаца/Котор Варош, Богдановић и Недељковић из Красаве/Крупањ. Са подручја сјевероисточне Босне није му далеко Илић из Сребренице (3/23), он посједује и немодалну вриједност DYS385ab=14-16, али он не слави Стевањдан, већ Никољдан.

Малетићи имају предање да су у Мачву дошли са друге стране Дрине и да су задржали презиме. То се слаже и са подацима из етнографске литературе гдје се за Малетиће у Мајуру каже: "Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године:МАЛЕТИЋИ (Степањдан, 7-1 к)." Није ми познато да ли је Малетића са овом славом било на подручју зворничко-тузланске епархије, али је у 19. вијеку на подручју дабробосанке митрополије Малетића који сиу славили Стевањдан било парохији Прњавор и Смртићи.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #38 послато: Јун 03, 2022, 03:18:20 поподне »
33. Клечак, католичка породица (Митровдан), Габрили, Конавле

Припада хаплогрупи I2-PH908. Jедина нешто рјеђа вриједност је DYS19=17 (уз DYS449=32 из проширеног сета). Нема пуних поклапања, али има доста блиских, која с обзиром на модалност хаплотипа немају филогенетски значај. Међу породицама које славе Митровдан нема блиских поклапања. На подручју Херцеговине такође нема несумњиво блиских хаплотипова. На основу самог хаплотипа не може се утврдити сигурна веза са другим тестираним.

Клечки насељавају заселак Клечак у габрилима, Конавле. Могу се матрати старијом конавоском продицом. Све породице у засоку Клечак, иако католичке, славе Митровдан. У селу Габрили постоји стара црква посвећена св. Димитрију Солунском са стећцима око ње. Помиње се у Габрилима и постојање манастира, а живо је предање о "грчком гробљу" и "грцима". Очигледно је становништво било православно и након преласка Конавала у руке Дубровчана у 15. вијеку покатоличавало се. О Клечкима је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Клечки (једнина Клечак, 6 кућа) «cy се раније звали Клецковићи (Клечковићи). Не знају своје поријекло. У Гардошевини је била 1673/4. породица Луке Андрина Клечковића са 6 чланова."
« Последња измена: Јун 03, 2022, 03:40:05 поподне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #39 послато: Јун 03, 2022, 04:06:11 поподне »
33. Клечак, католичка породица (Митровдан), Габрили, Конавле

Припада хаплогрупи I2-PH908. Jедина нешто рјеђа вриједност је DYS19=17 (уз DYS449=32 из проширеног сета). Нема пуних поклапања, али има доста блиских, која с обзиром на модалност хаплотипа немају филогенетски значај. Међу породицама које славе Митровдан нема блиских поклапања. На подручју Херцеговине такође нема несумњиво блиских хаплотипова. На основу самог хаплотипа не може се утврдити сигурна веза са другим тестираним.

Клечки насељавају заселак Клечак у габрилима, Конавле. Могу се матрати старијом конавоском продицом. Све породице у засоку Клечак, иако католичке, славе Митровдан. У селу Габрили постоји стара црква посвећена св. Димитрију Солунском са стећцима око ње. Помиње се у Габрилима и постојање манастира, а живо је предање о "грчком гробљу" и "грцима". Очигледно је становништво било православно и након преласка Конавала у руке Дубровчана у 15. вијеку покатоличавало се. О Клечкима је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Клечки (једнина Клечак, 6 кућа) «cy се раније звали Клецковићи (Клечковићи). Не знају своје поријекло. У Гардошевини је била 1673/4. породица Луке Андрина Клечковића са 6 чланова."
Очекиво сам ДС код Клечка има пар разлога зашто а оно што је мени најзанимљивије је то да у Габрилима имамо и Војниће и Кипре, два презимена која се обавезно појављују у мојим трагањима. И ако се хаплотипски много не подударамо ја бих радо тестиро овог човека код Yseq-a.Па Клечак ако будеш чито ово слободно се јави или приватном поруком овде или на емејл:[email protected]

Ван мреже СРки011

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #40 послато: Јун 03, 2022, 05:09:38 поподне »
33. Клечак, католичка породица (Митровдан), Габрили, Конавле

Припада хаплогрупи I2-PH908. Jедина нешто рјеђа вриједност је DYS19=17 (уз DYS449=32 из проширеног сета). Нема пуних поклапања, али има доста блиских, која с обзиром на модалност хаплотипа немају филогенетски значај. Међу породицама које славе Митровдан нема блиских поклапања. На подручју Херцеговине такође нема несумњиво блиских хаплотипова. На основу самог хаплотипа не може се утврдити сигурна веза са другим тестираним.

Клечки насељавају заселак Клечак у габрилима, Конавле. Могу се матрати старијом конавоском продицом. Све породице у засоку Клечак, иако католичке, славе Митровдан. У селу Габрили постоји стара црква посвећена св. Димитрију Солунском са стећцима око ње. Помиње се у Габрилима и постојање манастира, а живо је предање о "грчком гробљу" и "грцима". Очигледно је становништво било православно и након преласка Конавала у руке Дубровчана у 15. вијеку покатоличавало се. О Клечкима је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Клечки (једнина Клечак, 6 кућа) «cy се раније звали Клецковићи (Клечковићи). Не знају своје поријекло. У Гардошевини је била 1673/4. породица Луке Андрина Клечковића са 6 чланова."

Презиме је промењено у 18. веку, највероватније у другој половини. За тестирање сам се пре свега одлучио да бих покушао да одгонетнем даље порекло и откријем да ли постоје генетски слични родови како бих покушао да откријем из ког дела се породица доселила у Конавле, с обзиром да се зна да су се презивали Клечковић, али не и даље порекло. Иначе, мој прадеда је био из села Габрили и имао је фабрику у Земуну, која је национализована, и имао је једног сина, мог деду.  Сахрањен је у Габрилима. Поздрав!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #41 послато: Јун 03, 2022, 06:27:48 поподне »
Презиме је промењено у 18. веку, највероватније у другој половини. За тестирање сам се пре свега одлучио да бих покушао да одгонетнем даље порекло и откријем да ли постоје генетски слични родови како бих покушао да откријем из ког дела се породица доселила у Конавле, с обзиром да се зна да су се презивали Клечковић, али не и даље порекло. Иначе, мој прадеда је био из села Габрили и имао је фабрику у Земуну, која је национализована, и имао је једног сина, мог деду.  Сахрањен је у Габрилима. Поздрав!

Ствари напријед могу покренути само SNP тестирањa, што је и најчешћи случај код оних тестираних код којих се испостави да припадају хаплогрупи I2-PH908.

Најбоља би опција био неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) јер се једним потезом рјешава све, али ако не то онда бар I2-M423 панел код YSeqa.

Породица и не мора бити досељена у Конавле. На том подручју сигурно има доста породица које су присутне од средњег вијека. И у сусједним Зупцима постоји род I2-PH908 који је тамо по свему судећи још од Срба Травуњана. Тако да нека поклапања најприје треба очекивати међу самим конавоским породицама. Било би добро да су се и Кипре тестирали, с обзиром на исту старину, исту локацију и исту славу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #42 послато: Јун 03, 2022, 08:22:41 поподне »
20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч

Обрад Пиљак

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #43 послато: Јун 03, 2022, 08:53:41 поподне »
22. Крунић, Јовањдан, Кикинда, J1-M267

Тестирани највероватније припада подграни J-Z1828. Нема посебно блиских у днк пројекту, а није искључено да постоји нека даља веза са Радмужевићима из Шекулара. Асоцијација ка овој вези може бити и иста крсна слава, Св. Јован. Ипак превише је разлика на ово упоредивих маркера, па ће Крунић бити издвојен у посебан род.

Крунић није навео прецизније место порекла, а предање о пореклу из Пиве (од Крунића) по свему судећи није тачно, будући да тамошњи Крунићи припадају N-P189.2.

Nebojša i ja smo imali malu konsultaciju povodom Krunićevog haplotipa pa smo došli do nekih zakljčaka:

Nebojša je Krunićevu granu sasvim tačno odredio kao Z1828 a ja bih bio još smioniji i pretpostavio da se radi o grani CTS1460, staroj oko 6000 godina u odnosu na današnji trenutak. Po svojim vrednostima Krunićev haplotip se savršeno uklapa u nju. Što se tiče određivanja nešto niže linije to je problematično, pošto se bliske vrednosti javljaju u različitim ograncima grane CTS1460. Ova grana se u tabeli J1 Y-DNA projekta nalazi pod rednim brojem 182.

https://www.yfull.com/tree/J-CTS1460/

https://www.familytreedna.com/groups/j-m267/dna-results

Ova grana se uglavnom povezuje kako sa kavkaskim narodima (neki njeno širenje povezuju i sa širenjem Majkop kulture) kao i sa narodima koji su živeli u stepama severno od Kaspijskog i Crnog mora. Jedan od uzoraka je pronađen i u katedrali gde su pronađeni ostaci Bele III i povezuje se sa mađarskom seobom u Panoniju.

Na našim prostorima, po imenu i prezimenu najbliži im je rezultat 343578- Chafkarov iz Struge u Makedoniji, no imaju samo deset markera za upoređivanje. Da li Krunić ima veze sa njim nisam siguran pošto je Krunićev haplotip rašireniji na prostoru današnje istočne Hrvatske nego bilo gde u okolini. Gledajući sa druge strane, Krunić je u porodičnim vezama sa pola Čečenije😁

Na YHRD sam pronašao par bližih haplotipova. Dva su u radu "Croatian national reference Y-STR haplotype database" Mršića i saradnika iz 2012. U radu postoje dva haplotipa iz Istočne Slavonije pod rednim brojevima 348 i 349:

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-10-21 - ID138 Eastern Croatia
12-23-14-10-12/18-12-14-11-31-19.2-14-21-11-15-10-21 -ID139 Eastern Croatia

https://link.springer.com/article/10.1007/s11033-012-1610-3

Koliko vidim, prvi je na sedamnaest markera identičan Kruniću, dok drugi ima razliku na dva mesta (DYS439 i DYS389II) ali pošto su u pitanju brzo mutirajući markeri to i nije toliki problem.

U radu "A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci" Purpsa i saradnika iz 2014 postoje dva haplotipa koja su u vezi sa Krunićem. Prvi je pod rednim brojem 3634 označen kao M6 Croatia

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-16-19-10-27-13-13-21-9  -ID M6 Croatia

Koliko vidim, on je na sedamnaest markera identičan sa Krunićem

Drugi je pod rednim brojem19316- crozg101

12-23-14-10-11.2/17-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-17-20-10-26-13-13-23-9 -ID crozg101 Zagreb Croatia

Ako izuzmemo razlike na DYS385ab i DYS635 i ovaj haplotip mu je blizak.

https://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(14)00084-2/fulltext

Kod nas postoji jedan haplotip u radu:"Genetic characterization of 27 Y-STR loci with the Yfiler ® Plus kit in the population of Serbia" koji isto bez sumnje pripada grani Z1828>CTS1460 s tim što su jedine razlike na DYS385ab (12/19) DYS458 (20.2) i DYS635 (22) pa po njima ne verujem da su nešto bliski.

Ako neko ima tabelu sa haplotipovima iz tog rada molio bih ga da ih postavi ili pošalje pošto stari linkovi više ne rade ;D

Ne znam koliko je testirani aktivan na forumu, ali bilo bi dobro kad bi mogao odraditi neki dublji test, makar i SNP paket za Z1828 ili CTS1460

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #44 послато: Јун 03, 2022, 09:29:24 поподне »
Nebojša i ja smo imali malu konsultaciju povodom Krunićevog haplotipa pa smo došli do nekih zakljčaka:

Nebojša je Krunićevu granu sasvim tačno odredio kao Z1828 a ja bih bio još smioniji i pretpostavio da se radi o grani CTS1460, staroj oko 6000 godina u odnosu na današnji trenutak. Po svojim vrednostima Krunićev haplotip se savršeno uklapa u nju. Što se tiče određivanja nešto niže linije to je problematično, pošto se bliske vrednosti javljaju u različitim ograncima grane CTS1460. Ova grana se u tabeli J1 Y-DNA projekta nalazi pod rednim brojem 182.

https://www.yfull.com/tree/J-CTS1460/

https://www.familytreedna.com/groups/j-m267/dna-results

Ova grana se uglavnom povezuje kako sa kavkaskim narodima (neki njeno širenje povezuju i sa širenjem Majkop kulture) kao i sa narodima koji su živeli u stepama severno od Kaspijskog i Crnog mora. Jedan od uzoraka je pronađen i u katedrali gde su pronađeni ostaci Bele III i povezuje se sa mađarskom seobom u Panoniju.

Na našim prostorima, po imenu i prezimenu najbliži im je rezultat 343578- Chafkarov iz Struge u Makedoniji, no imaju samo deset markera za upoređivanje. Da li Krunić ima veze sa njim nisam siguran pošto je Krunićev haplotip rašireniji na prostoru današnje istočne Hrvatske nego bilo gde u okolini. Gledajući sa druge strane, Krunić je u porodičnim vezama sa pola Čečenije😁

Na YHRD sam pronašao par bližih haplotipova. Dva su u radu "Croatian national reference Y-STR haplotype database" Mršića i saradnika iz 2012. U radu postoje dva haplotipa iz Istočne Slavonije pod rednim brojevima 348 i 349:

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-10-21 - ID138 Eastern Croatia
12-23-14-10-12/18-12-14-11-31-19.2-14-21-11-15-10-21 -ID139 Eastern Croatia

https://link.springer.com/article/10.1007/s11033-012-1610-3

Koliko vidim, prvi je na sedamnaest markera identičan Kruniću, dok drugi ima razliku na dva mesta (DYS439 i DYS389II) ali pošto su u pitanju brzo mutirajući markeri to i nije toliki problem.

U radu "A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci" Purpsa i saradnika iz 2014 postoje dva haplotipa koja su u vezi sa Krunićem. Prvi je pod rednim brojem 3634 označen kao M6 Croatia

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-16-19-10-27-13-13-21-9  -ID M6 Croatia

Koliko vidim, on je na sedamnaest markera identičan sa Krunićem

Drugi je pod rednim brojem19316- crozg101

12-23-14-10-11.2/17-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-17-20-10-26-13-13-23-9 -ID crozg101 Zagreb Croatia

Ako izuzmemo razlike na DYS385ab i DYS635 i ovaj haplotip mu je blizak.

https://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(14)00084-2/fulltext

Kod nas postoji jedan haplotip u radu:"Genetic characterization of 27 Y-STR loci with the Yfiler ® Plus kit in the population of Serbia" koji isto bez sumnje pripada grani Z1828>CTS1460 s tim što su jedine razlike na DYS385ab (12/19) DYS458 (20.2) i DYS635 (22) pa po njima ne verujem da su nešto bliski.

Ako neko ima tabelu sa haplotipovima iz tog rada molio bih ga da ih postavi ili pošalje pošto stari linkovi više ne rade ;D

Ne znam koliko je testirani aktivan na forumu, ali bilo bi dobro kad bi mogao odraditi neki dublji test, makar i SNP paket za Z1828 ili CTS1460

Хвала Радоне на детаљној анализи,

Доста је индикативно присуство овог хаплотипа на потезу од Војводине до Источне Славоније. Пронашао сам и хаплотип из рада који помињеш (Згоњанин, 2017), изгледа јесте реч о истој подграни.

Јужна Србија (ID118SerPop): 12-23-14-10-12/19-11-14-11-30-20.2-14-21-11-15-10-22

Узевши у обзир хаплотип из Македоније, може се наслутити да је матица ове "панонске групе" негде на југу Србије. 

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #45 послато: Јун 03, 2022, 09:39:29 поподне »
Данас је предата четврта тура узорака у лабораторију, следи списак кандидата:

73. Стојковић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица
74. Живковић, Цвети, Радијевићи, Нова Варош
75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње, Пријепоље
77. Мрковић (Ђерић), Борча, Београд
78. Ђогић, Јовањдан, Оџаци, Коњиц
79. Почуча, Врачевдан, Липово Поље, Перушић
80. Лучић, Стевањдан, Пријановићи, Пожега
81. Угарковић, Ђурђевдан, Комић, Удбина
82. Кривокапић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
83. Радић, Петковдан, Готовуша, Штрпце
84. Стојаков, Андријевдан, Црепаја, Ковачица
85. Станчић, Лучиндан, Рибашевина, Ужице
86. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац
88. Радовановић, Аранђеловдан, Ријека Пиперска, Подгорица
89. Тодоровић, Јовањдан, Баталаге, Коцељева
90. Рубежић, Нови Сад
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска, Колашин
92. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
93. Бајчетић, Јовањдан, Боровица, Пљевља
94. Гегић, муслиман, Међеђа, Вишеград
95. Марушић, Св. Јован Милостиви, Штупељ, Клина
96. Иваниш, Јовањдан, Каштел Жегарски, Обровац
97. Милошевић, Аранђеловдан, Лијева Ријека, Подгорица
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац
99. Марковић, Ђурђиц, Кумодраж, Београд
100. Танкосић, Никољдан, Засеље, Пожега
101. Јовић, Игњатијевдан, Каћ, Нови Сад
102. Ћесаровић, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
103. Ђурић, Ђурђевдан, Рибаре, Жагубица
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #46 послато: Јун 04, 2022, 06:58:29 пре подне »
Хвала Радоне на детаљној анализи,

Доста је индикативно присуство овог хаплотипа на потезу од Војводине до Источне Славоније. Пронашао сам и хаплотип из рада који помињеш (Згоњанин, 2017), изгледа јесте реч о истој подграни.

Јужна Србија (ID118SerPop): 12-23-14-10-12/19-11-14-11-30-20.2-14-21-11-15-10-22

Узевши у обзир хаплотип из Македоније, може се наслутити да је матица ове "панонске групе" негде на југу Србије.

Hvala Nebojša. Slažem se da se vrlo verovatno radi o seobama sa juga, moguće čak iz Povardarja. Šteta što Čefkarov nije aktivan na forumima, ali sam siguran da će se, sa ovakvom prisutnošću u naučnim radovima, sličan haplotip projaviti i u budućim istraživanjima.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #47 послато: Јун 04, 2022, 09:14:46 пре подне »
Која два маркера је убацио Биолошки истинтитут уз она претходна 23 пошто видим да се помиње проширење на 25 маркера, па ако може та информација.

Хвала унапред

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #48 послато: Јун 04, 2022, 09:25:31 пре подне »
Која два маркера је убацио Биолошки истинтитут уз она претходна 23 пошто видим да се помиње проширење на 25 маркера, па ако може та информација.

Хвала унапред

DYS449 и DYS460

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #49 послато: Јун 04, 2022, 10:02:18 пре подне »
Ствари напријед могу покренути само SNP тестирањa, што је и најчешћи случај код оних тестираних код којих се испостави да припадају хаплогрупи I2-PH908.

Најбоља би опција био неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) јер се једним потезом рјешава све, али ако не то онда бар I2-M423 панел код YSeqa.

Породица и не мора бити досељена у Конавле. На том подручју сигурно има доста породица које су присутне од средњег вијека. И у сусједним Зупцима постоји род I2-PH908 који је тамо по свему судећи још од Срба Травуњана. Тако да нека поклапања најприје треба очекивати међу самим конавоским породицама. Било би добро да су се и Кипре тестирали, с обзиром на исту старину, исту локацију и исту славу.
Јесу ли Зупци профилисани неким нижим снипом?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #50 послато: Јун 04, 2022, 10:07:56 пре подне »
DYS449 и DYS460
Ваљало би можда у објави резултата одмах написати код сваког тестираног вредности на ова два маркера док се табела не унапреди на ниво од 25 маркера.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #51 послато: Јун 04, 2022, 10:36:10 пре подне »
Ваљало би можда у објави резултата одмах написати код сваког тестираног вредности на ова два маркера док се табела не унапреди на ниво од 25 маркера.

Ова два маркера су већ унесена у табелу. Она су у сету од 37 маркера.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #52 послато: Јун 04, 2022, 10:42:08 пре подне »
Јесу ли Зупци профилисани неким нижим снипом?

Они су урадили BIGY500 тест и засад стоје као I2-PH908*. С обзиром на покривеност, постоји још могућност да буду FT14506* или FT16449* или још нека од мутација која није покривена BIGY500 тестом.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #53 послато: Јун 04, 2022, 11:39:45 пре подне »
Они су урадили BIGY500 тест и засад стоје као I2-PH908*. С обзиром на покривеност, постоји још могућност да буду FT14506* или FT16449* или још нека од мутација која није покривена BIGY500 тестом.
Ок,хвала.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #54 послато: Јун 04, 2022, 11:44:24 пре подне »
Данас је предата четврта тура узорака у лабораторију, следи списак кандидата:

73. Стојковић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица
74. Живковић, Цвети, Радијевићи, Нова Варош
75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње, Пријепоље
77. Мрковић (Ђерић), Борча, Београд
78. Ђогић, Јовањдан, Оџаци, Коњиц
79. Почуча, Врачевдан, Липово Поље, Перушић
80. Лучић, Стевањдан, Пријановићи, Пожега
81. Угарковић, Ђурђевдан, Комић, Удбина
82. Кривокапић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
83. Радић, Петковдан, Готовуша, Штрпце
84. Стојаков, Андријевдан, Црепаја, Ковачица
85. Станчић, Лучиндан, Рибашевина, Ужице
86. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац
88. Радовановић, Аранђеловдан, Ријека Пиперска, Подгорица
89. Тодоровић, Јовањдан, Баталаге, Коцељева
90. Рубежић, Нови Сад
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска, Колашин
92. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
93. Бајчетић, Јовањдан, Боровица, Пљевља
94. Гегић, муслиман, Међеђа, Вишеград
95. Марушић, Св. Јован Милостиви, Штупељ, Клина
96. Иваниш, Јовањдан, Каштел Жегарски, Обровац
97. Милошевић, Аранђеловдан, Лијева Ријека, Подгорица
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац
99. Марковић, Ђурђиц, Кумодраж, Београд
100. Танкосић, Никољдан, Засеље, Пожега
101. Јовић, Игњатијевдан, Каћ, Нови Сад
102. Ћесаровић, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
103. Ђурић, Ђурђевдан, Рибаре, Жагубица
У старту ми није изгледало да ће акција бити нешто успешна али сад видим да има солодан број кандидата а и географски су фино распоређени тако да ће бити неких помака и открића,одлично

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #55 послато: Јун 04, 2022, 12:43:03 поподне »
36. Меденица, Аранђеловдан, Равни, Колашин

Припада хаплогрупи R1b>L51>U152>Z36>Z37, роду Морачана Богићеваца.

Хаплотип одликују три ређе вредности у односу на остале Морачане, на DYS456=17 (уместо 16 код осталих), а на DYS570=19 (где сви остали имају вредност 17). Трећа посебна вредност је DYS549=11 (уместо 12 код осталих), и то би можда могла бити карактеристична вредност за све Меденице и од њих настале породице.

Међу великим бројем широј јавности познатих припадника рода, издвајају се лични пратилац генерала Михајловића с краја рата Српко Меденица, као и његови блиски рођаци, савремени књижевник и новинар Михајло (тренутно извештач из Донбаса) и својевремено запажена старлета Јасмина (певачица Јелена у серијалу Радоша Бајића о Секули).


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #56 послато: Јун 04, 2022, 02:06:57 поподне »
81. Угарковић, Ђурђевдан, Комић, Удбина

Ово ми је фамилија, тетка ми је удата у ову кућу, биће ми занимљиво сазнати њихову генетику.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #57 послато: Јун 04, 2022, 02:11:11 поподне »
93. Бајчетић, Јовањдан, Боровица, Пљевља

И ово ће бити занимљив резултат, с обзиром на више различитих предања:

... Генетика је показала да Бајчетићи из Мириловића нису генетички повезани с бајичким Мартиновићима. На жалост, резултат затарских Бајчета још увек не знамо, тако да не можемо тврдити да ли су они, као и њихови огранци, па тако и Коруге, повезани са херцеговачким Бајчетићима ...

https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/
(презиме Коруга)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #58 послато: Јун 04, 2022, 02:15:50 поподне »
90. Рубежић, Нови Сад

Ако су ово никшићки, односно тарски Рубежићи, биће занимљиво сазнати јесу ли они Никшићи или имају везе с Одовићима и Јакичићима из околине Никшића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #59 послато: Јун 04, 2022, 02:31:34 поподне »
Nebojša i ja smo imali malu konsultaciju povodom Krunićevog haplotipa pa smo došli do nekih zakljčaka:

Nebojša je Krunićevu granu sasvim tačno odredio kao Z1828 a ja bih bio još smioniji i pretpostavio da se radi o grani CTS1460, staroj oko 6000 godina u odnosu na današnji trenutak. Po svojim vrednostima Krunićev haplotip se savršeno uklapa u nju. Što se tiče određivanja nešto niže linije to je problematično, pošto se bliske vrednosti javljaju u različitim ograncima grane CTS1460. Ova grana se u tabeli J1 Y-DNA projekta nalazi pod rednim brojem 182.

https://www.yfull.com/tree/J-CTS1460/

https://www.familytreedna.com/groups/j-m267/dna-results

Ova grana se uglavnom povezuje kako sa kavkaskim narodima (neki njeno širenje povezuju i sa širenjem Majkop kulture) kao i sa narodima koji su živeli u stepama severno od Kaspijskog i Crnog mora. Jedan od uzoraka je pronađen i u katedrali gde su pronađeni ostaci Bele III i povezuje se sa mađarskom seobom u Panoniju.

Na našim prostorima, po imenu i prezimenu najbliži im je rezultat 343578- Chafkarov iz Struge u Makedoniji, no imaju samo deset markera za upoređivanje. Da li Krunić ima veze sa njim nisam siguran pošto je Krunićev haplotip rašireniji na prostoru današnje istočne Hrvatske nego bilo gde u okolini. Gledajući sa druge strane, Krunić je u porodičnim vezama sa pola Čečenije😁

Na YHRD sam pronašao par bližih haplotipova. Dva su u radu "Croatian national reference Y-STR haplotype database" Mršića i saradnika iz 2012. U radu postoje dva haplotipa iz Istočne Slavonije pod rednim brojevima 348 i 349:

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-10-21 - ID138 Eastern Croatia
12-23-14-10-12/18-12-14-11-31-19.2-14-21-11-15-10-21 -ID139 Eastern Croatia

https://link.springer.com/article/10.1007/s11033-012-1610-3

Koliko vidim, prvi je na sedamnaest markera identičan Kruniću, dok drugi ima razliku na dva mesta (DYS439 i DYS389II) ali pošto su u pitanju brzo mutirajući markeri to i nije toliki problem.

U radu "A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci" Purpsa i saradnika iz 2014 postoje dva haplotipa koja su u vezi sa Krunićem. Prvi je pod rednim brojem 3634 označen kao M6 Croatia

12-23-14-10-12/18-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-16-19-10-27-13-13-21-9  -ID M6 Croatia

Koliko vidim, on je na sedamnaest markera identičan sa Krunićem

Drugi je pod rednim brojem19316- crozg101

12-23-14-10-11.2/17-11-14-11-30-19.2-14-21-11-15-17-20-10-26-13-13-23-9 -ID crozg101 Zagreb Croatia

Ako izuzmemo razlike na DYS385ab i DYS635 i ovaj haplotip mu je blizak.

https://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(14)00084-2/fulltext

Kod nas postoji jedan haplotip u radu:"Genetic characterization of 27 Y-STR loci with the Yfiler ® Plus kit in the population of Serbia" koji isto bez sumnje pripada grani Z1828>CTS1460 s tim što su jedine razlike na DYS385ab (12/19) DYS458 (20.2) i DYS635 (22) pa po njima ne verujem da su nešto bliski.

Ako neko ima tabelu sa haplotipovima iz tog rada molio bih ga da ih postavi ili pošalje pošto stari linkovi više ne rade ;D

Ne znam koliko je testirani aktivan na forumu, ali bilo bi dobro kad bi mogao odraditi neki dublji test, makar i SNP paket za Z1828 ili CTS1460

Тестирани Крунић је доставио детаљније податке о пореклу. Кикинда је скорије место порекла. Заправо су из Жарковца крај Руме. Тамо је дошао прадеда са Кордуна, тачније из Горњег Фурјана (Слуњ), почетком 20. века. Место порекла ће аутоматски бити промењено (Горњи Фурјан/Слуњ). Иначе ове информације треба да стоје у упитнику, умногоме олакшавају рад уредника приликом објаве резултата.

Блиске рођаке по мушкој линији имају у Славонском Броду, што можда објашњава онако блиска генетичка поклапања на истоку Хрватске. И на попису ХР из 1976, Крунићи су били бројни у околини Славонског Брода и Слуња (Горњи Фурјан, 19 чланова у 4 домаћинства).

У међувремену сам пронашао још блиских днк рођака, овога пута на простору Централне Хрватске (у шта спада и Кордун по тој подели).

Централна Хрватска: 12 23 14 10 12-18 11 14 11 30 19.2 14 21 11 15 10 21

Ово окреће целу причу ка крајишко-војвођанско-славонској вези. Тестирани са југа Србије и из Македоније могу бити евеутално даљи генетички рођаци.

Резултатом Крунића добили смо трећи кластер J1 код крајишких Срба. Осим код доминантних Синобада (J1-ZS9949), хаплогрупа J1 се јавља и код Дроњака из Зрмање (хаплотип такође присутан на простору Ц. Хрватске у овом раду из 2012. год). Подграна којој припада Крунић је трећа потврђена J1 у Крајини.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #60 послато: Јун 04, 2022, 04:35:25 поподне »
Тестирани Крунић је доставио детаљније податке о пореклу. Кикинда је скорије место порекла. Заправо су из Жарковца крај Руме. Тамо је дошао прадеда са Кордуна, тачније из Горњег Фурјана (Слуњ), почетком 20. века. Место порекла ће аутоматски бити промењено (Горњи Фурјан/Слуњ). Иначе ове информације треба да стоје у упитнику, умногоме олакшавају рад уредника приликом објаве резултата.

Блиске рођаке по мушкој линији имају у Славонском Броду, што можда објашњава онако блиска генетичка поклапања на истоку Хрватске. И на попису ХР из 1976, Крунићи су били бројни у околини Славонског Брода и Слуња (Горњи Фурјан, 19 чланова у 4 домаћинства).

У међувремену сам пронашао још блиских днк рођака, овога пута на простору Централне Хрватске (у шта спада и Кордун по тој подели).

Централна Хрватска: 12 23 14 10 12-18 11 14 11 30 19.2 14 21 11 15 10 21

Ово окреће целу причу ка крајишко-војвођанско-славонској вези. Тестирани са југа Србије и из Македоније могу бити евеутално даљи генетички рођаци.

Резултатом Крунића добили смо трећи кластер J1 код крајишких Срба. Осим код доминантних Синобада (J1-ZS9949), хаплогрупа J1 се јавља и код Дроњака из Зрмање (хаплотип такође присутан на простору Ц. Хрватске у овом раду из 2012. год). Подграна којој припада Крунић је трећа потврђена J1 у Крајини.

Alal vera Nebojša, imaš oko sokolovo. Meni je promakao kad sam istraživao. Odličan početak za ovu J1 granu.

Inače, ja Čafkarova još uvek ne bih isključivao.

343578   Chafkarov   Struga, Macedonia   J-CTS1460   12   23   14   10   12-18   11   13   12   14   11   29

Jeste da ima samo deset uporedivih markera ali dosta liči na Krunićev haplotip. Ne bi bio prvi put da imamo još jednu seobu iz Makedonije prema Krajini. Tu su Rodići, a bogami i Vlahovići imaju sličnu putanju po svemu sudeći.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #61 послато: Јун 04, 2022, 05:37:56 поподне »
Alal vera Nebojša, imaš oko sokolovo. Meni je promakao kad sam istraživao. Odličan početak za ovu J1 granu.

Inače, ja Čafkarova još uvek ne bih isključivao.

343578   Chafkarov   Struga, Macedonia   J-CTS1460   12   23   14   10   12-18   11   13   12   14   11   29

Jeste da ima samo deset uporedivih markera ali dosta liči na Krunićev haplotip. Ne bi bio prvi put da imamo još jednu seobu iz Makedonije prema Krajini. Tu su Rodići, a bogami i Vlahovići imaju sličnu putanju po svemu sudeći.

Једна исправка, Крунићи из Фурјана су ипак Хрвати. Породица тестираног је преузела славу Јовањдан. Углавном, то је важан податак, будићи да грана није присутна међу крајишким Србима још увек. Крунићи се предањем вежу за Херцеговину, али је та веза упитна, с обзиром да не постоје блиски хаплотипови доле. Веза са југом је већ интересантна, што због Македонца, што због оног хаплотипа из Србије.

Веза Родића са Македонијом је за сада само на нивоу предања, нема и генетичке потврде.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #62 послато: Јун 04, 2022, 06:06:19 поподне »
Ако су ово никшићки, односно тарски Рубежићи, биће занимљиво сазнати јесу ли они Никшићи или имају везе с Одовићима и Јакичићима из околине Никшића.
Биће заиста занимљив резултат мада се ни Одовићима ништа незна,по неким изворима спадају у Озриниће који су дошли у Жупу а опет Јакичићи нису тестирани колко ја знам...виђећемо шта ће бити

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #63 послато: Јун 05, 2022, 02:13:23 пре подне »
20. Пиљак, Ђурђевдан, Дубраве, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модлалан са двије нешто рјеђе вриједности DYS19=15, DYS456=16. На подручју Крајине само Беаре, Ђурђевдан, из Лећевице имају обе ове вриједности,а по укупном хаплотипу се на три маркера разликују од Пиљка. Од географски блиских који славе Ђурђевдан, могао би се издвојити Козомора из Гламоча, који посједује DYS19=15, а по укупном хаплотипу разлика са Пиљком је 3/23. Близак је и Јованић, Ђурђевдан из Срба, удаљеност 2/23. Пиљак нема ниједно пуно поклапање на 23 маркера, али има доста блиских. Због модалности хаплотипа, већина тих поклапања нема филогенетички значај.

Пиљци су као презиме уско локализовани на гламочком подручју. За Пиљке у Дубравама стоји сљедеће: "Пиљак се доселио из Петрова Врела 1918. год, кад се оделио од оца." За Пиљке у Петрову Врелу пише: "Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19. века. Слави Св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира." Пиљака је било и у гламочком насељу Брду, гдје се за њих наводи: Пиљци су се доселили из Рудина средином 19 века. Славе Св. Ђурђа." По свим овим предањима, рекло би се да им је матица на подручју у насељима југоисточно од града Гламоча (Јакир, Рудине).

Препоруке за даље тестирање:
I2-M423 панел код YSeqa или неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula)
Петрово врело , као најбројнија заједница Пиљака, је непосредно поред Јакира и Малкочеваца, и неколико км од Рудина-Очигледно да су били у најму код османске власти на том подручју (наравно питом и плодан дио поља, са изворском водом, и дан данас су скоро сви топоними турски).Због поклапања са Малешевићима.Докићима,Црнчевићима из Биочића и другим из средње Далмације , могуће је да су из средње Далмације преко ливањског поља дошли у Рудине .Поклапање са Козоморама из Шумњака,односно са Убовићима из Пецке, наводи на двије тако рећи групе срба који долазе из Далмације:сточари,којим треба простор и максимална удаљеност од путева и турака,и друга група су сиромашни*најменици који су тражили посао у најму код турака.Падом Турске најменици су остали на плоднијем дијелу поља.Иначе презиме Пиљак је од именице за мали обрађени каменчић величине  трешње који је служио за ћобанску игру "пиљање", игра се са пет истих пиљака-каменчића.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #64 послато: Јун 05, 2022, 02:17:05 пре подне »
Обрад Пиљак
Тај је сарајевски анадолац, обрукао и девето кољено, на тв-у је изјавио да је из једног малог мјеста поред Ливна,Наравно цијели рат и послије у служби љиљана.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #65 послато: Јун 06, 2022, 08:45:15 пре подне »
26. Јоксимовић, Лучиндан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>Y189944, роду Никшића и највероватније њеној подграни Y250780. Најближи на пројекту му је Булатовић из Ровачког Требаљева, као и један тестирани из Придворице код Лепосавића, што иде у прилог ближем пореклу тестираног. Такође су му блиски и Ерић из Лисовића код Барајева, као и Феризовић из Рожаја. Са свима њима Јоксимовић има две разлике на упоредива 23 маркера и то на YGATAH4, где Јоксимовић има ређу вредност 11, као и на DYS635, где Јоксимовић има 22. Остали поменути ту имају модалне вредности.

Тестирани Јоксимовић је потомак Павла, рођеног 1854. у Придворици код Лепосавића. Павле је био син Јоксима Урошевића, који је досељен у Горњу Драгушу код Блаца из Придворице, са старијом браћом: Милијом (1828), Радичом (1836) и Арсенијем (1839).

Несумњиво је да су потомци Јоксима Урошевића огранак рода Требаљеваца из Придворице коме припрадају данашњи Милетићи, Миљковићи и Милуновићи у Придворици, о чему сведочи и старо презиме које су исељеници из овог рода понели и по коме су бележени у матичним књигама у Топлици првих година након досељења, да би затим преузели презиме које је изведено по имену њиховог оца, са којим су и пописани 1884. године у Горњој Драгуши.

У Г. Драгуши су 1884. пописане две одвојене задруге Јоксимовића, које су досељене из Придворице и то у различитим потесима села. Једну задругу је предводио Јевтимије Јоксимовић са 10 чланаова, док је Милија предводио другу, која је бројала 14 чланова.

Према предању које су забележили хроничари села Горња Драгуша (Милан и његов син Звонко Јоксимовићи) који су такође припадници „рода“ Јоксимовића у Горњој Драгуши, Јоксимовићи су блиски рођаци са Вељовићима из Сувог Дола (Блаце) као и Матовићима,  Игњатовићима и Јовановићима у Г. Драгуши. Оно што компликује ситуацију око родословља овог рода Требаљеваца из Придворице јесте што су све поменуте фамилије досељене у Топлицу са различитих локација (Вељовићи у Сувом Долу из Лијеве Реке код Сјенице, Матовићи у Г. Драгуши из Рожаја, Игњатовићи из Јошанице код Лепосавића, а наведени Јовановићи из Ибарског Колашина, без податка о тачном место) и једино што наизглед деле, јесте иста крсна слава-Св. Лука.

Постоје две ствари које би могле бити од веће важности за ову причу. Прва је да су у матичним књигама умрлих с краја 19. века, а нарочито из прве половине 20. века, често за место рођења уписивана претходна пребивалишта, односно села из којих је неко насељен, што не мора нужно да се поклапа са стварним местом рођења. У случају Јоксимовића, постоји несклад између података из пописне грађе и матичних књига. Милији Јоксимовићу и његовој браћи у матичним књигама стоји да су рођени у Придворици, а они средином 19. века нису пописани у селу. Теоретски би се могло десити да су у време пописа били ван села, али је вероватније да су се у Придворицу доселили у другој половини 19. века.

Друга важна чињеница је да је у Придворици у 19. веку такође живео још један род Требаљеваца, чији је највећи део такође исељен у Топлицу, у село Претежана, које је у суседству Горње Драгуше и који је у блиском сродству са Требаљевцима који су живели у Кутњу, и претпоставља се и са Требаљевицима у Крушеву, Поповцу, Доњем Крњину и Завади код Врачева, за које знамо да су Y134582. О сродству Јоксимовића-Урошевића са овим другим Требаљевцима не постоје ни писани ни усмени трагови.

Захваљујем се Миловану Ф. на подацима. Јоксимовићу бих свакако препоручио даља тестирања ка прецизнијој профилизацији рода.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #66 послато: Јун 06, 2022, 09:16:36 пре подне »
Честитке на новом рођи. :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #67 послато: Јун 06, 2022, 01:14:22 поподне »
21. Вукотић, Тривуњдан, Дрљача, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Хатељима код Берковића у Херцеговини. Најстарија позната матица овог рода је у селу Прераца код Билеће.

Хаплотип тестираног најближе поклапање (21/23) има са Дрљачом из Горњег Жировца код Двора. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=15, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода Ђурица. Од модалног хаплотипа овог рода одступају и вредности маркера DYS458=16 и DYS448=19.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али с обзиром да је из села Дрљача, јасно је да су Вукотићи блиски сродници породице Дрљача.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #68 послато: Јун 06, 2022, 01:54:00 поподне »
21. Вукотић, Тривуњдан, Дрљача, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Хатељима код Берковића у Херцеговини. Најстарија позната матица овог рода је у селу Прераца код Билеће.

Хаплотип тестираног најближе поклапање (21/23) има са Дрљачом из Горњег Жировца код Двора. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=15, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода Ђурица. Од модалног хаплотипа овог рода одступају и вредности маркера DYS458=16 и DYS448=19.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али с обзиром да је из села Дрљача, јасно је да су Вукотићи блиски сродници породице Дрљача.

Већина породица у Дрљачама прославља Тривуњдан (Вукосављевићи, Вукотићи, Ивковићи, Крчмаревићи, Обрадовићи, Појићи, Радулци, Шапићи и други). Све поменуте породице потврђене су у селу током друге половине XVIII века. Битно је напоменути да је у том периоду у селу документована и најмање једна породична задруга Дрљача (овај огранак се временом угасио и то презиме више не постоји у селу).

Остаје отворено питање да ли су поменуте породице на Банију дошле већ разгранате или су настале тако што су поједини огранци Дрљача накнадно узели нова презимена (овакав случај имамо у селу Мокро Поље у Далмацији, где сви Лушинштаци потичу од рода Опачића). Бројност Вукотића и осталих Тривуњштака у Дрљачама, као и присуство Шапића на ширем подручју Вргинмоста током друге половине XVIII века, указују да је извеснија прва могућност. Судећи по имену села, делује као да је постојала одређена свест о припадности роду/племену Дрљача.
« Последња измена: Јун 06, 2022, 01:59:39 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #69 послато: Јун 06, 2022, 02:04:45 поподне »
37. Милић, Ваведење, Арбанасце, Мерошина, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS448=19, YGATAH4=10, DYS576=16 и DYS643=13, услед којих нема ближих поклапања. По хаплотипу је најмање удаљен од Стојанова из Дињаша код Улбеча у румунском Банату, од чијег се хаплотипа разликује на 4 маркера. Деле вредност маркера DYS576=16. Међутим, док Стојанов по свој прилици припада роду Матаруга, за Милића је то мање извесно, иако је сасвим могуће.

Милићи према предању потичу из околине Пећи, одакле су се доселили у другој половини 19. века.

Тестираном бих препоручио да провери припадност грани A18844:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #70 послато: Јун 07, 2022, 10:17:56 пре подне »
34. Ћевриз, Стевањдан, Поникве, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-Y52621, роду А у табели СДП. Као и остали припадници тог рода посједује немодалне и рјеђе вриједности DYS19=15 и DYS549=12. Једино на трећој карактеристичној вриједности овог рода DYS391=10, Ћевриз има модално DYS391=11, али ово може бити и скорија повратна мутација. И по укупном хаплотипу Ћевризу су блиски тестирани из рода А I2-Y52621. Узимајући у обзир исту славу Стевањдан, ап и географску лоцираност на граничном простору Старе Херцеговине и Старог Влаха, гдје има још тестираних из овог рода, основано је претпоставити да је и Ћевриз дио овог рода. Од Жунића из Смртића, Прњавор Ћевриз се разликује на само једном маркеру од 23 (DYS391), a од Продановића из Сјенице и Поповића из Јакотине на 2/23.

О Ћевризима нема пуно података у етнографској литератури. Насељавају блок насеља јужно од Чајнича, уз саму црногорску границу: Поникве, Шапиће-Трпиње, Ждријело. Има их и у Фочи и неким горажданским насељима. Тестирани је навео линк ка сајту са текстом о родослову Ћевриза https://www.sites.google.com/view/seloponikve/ponikve-%C4%87evriz-rodoslov
Ту се помињу различите верзије поријекла, од поријекла са Пиве, Дурмитора, Острога. Са друге стране, због веће присутности генетичког рода Стевњаштака на граничном подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, рекао бих да је овај род старији на том подручју.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #71 послато: Јун 07, 2022, 11:24:41 пре подне »
31. Јараковић, Никољдан, Биоска/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има модални хаплотип за дробњачки род, без потпуних, али са великим бројем блиских поклапања, која не морају имати филогенетски значај. Једина немодална вриједност је на маркеру DYS576=18. Од тестираних који такође имају ову вриједност, а најближи су Јараковићу, издваја се Церовић из Стубла/Медвеђа. Хаплотип Церовића и Јараковића се разликује на само једном маркеру (DYS570). Церовићи су у Стубла насељени 1881. године и иако данас славе Никољдан, раније су славили Ђурђевдан, па је веза са Јараковићима упитна. Укратко, због модалности хаплотипа не могу се опредијелити специфичније везе са другим тестираним из рода Дробњака.

Јараковићи су под презименом Рогић на подручје Биоске доселили у другој половини 18. вијека. У етнографској литератури о њима је записано сљедеће:

"Четврта стара породица овог доба су Рогићи- (Јараковићи). Петроније и Мило Рогићи су из Јараковића код Пљеваља: дошли после Јанковића, где их је зауставио и населио поп Савко. Овде су дуго били заједно у Кесеровини. Милови синови прешли су y Косјериће. Данас су више познати као Jaрaковићи и сви су у Кесеровини. Има их 25 кућа. Славе св. Николу. Три куће Рогића у Ђуровићима славе св. Јована."

У пљеваљском крају постоји много породица које припадају дробњачком роду, тако да оваква предања и смјер миграција Јараковића не чуди.
« Последња измена: Јун 07, 2022, 01:12:58 поподне drajver »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #72 послато: Јун 07, 2022, 04:18:23 поподне »
Биће заиста занимљив резултат мада се ни Одовићима ништа незна,по неким изворима спадају у Озриниће који су дошли у Жупу а опет Јакичићи нису тестирани колко ја знам...виђећемо шта ће бити

Озринићи су Одовићи у Горњем Пољу код Никшића. Мислио сам на Одовиће из Заграда у Жупи (славе Никољдан). И они су РН908, али не озринићки род. Потичу од Јакичића из Рубежа. Након "Разуре Јакичића" (1791/92) већина их се раселила. Од њих би требало да потичу и Рубежићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #73 послато: Јун 07, 2022, 07:39:16 поподне »
Озринићи су Одовићи у Горњем Пољу код Никшића. Мислио сам на Одовиће из Заграда у Жупи (славе Никољдан). И они су РН908, али не озринићки род. Потичу од Јакичића из Рубежа. Након "Разуре Јакичића" (1791/92) већина их се раселила. Од њих би требало да потичу и Рубежићи.
Да знам за те Одовиће, имају сличан хаплотип моме али нема снипова, чекамо Рубежића па ћемо виђети каква је ситуација.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #74 послато: Јун 08, 2022, 03:43:22 поподне »
2. Челиковић, Стевањдан, Качер, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP270.

Од најближих хаплотипова на 23 маркера, Петровића из околине Бољевца и Живковића из Гаџиног Хана се разликује само на 456, док су му од географских блиских резултата по вредностима најближи тестирани из рода А2, од којих се разликује углавном на 456 и 458. Породице из овог рода славе Ђурђиц, а матица им је на простору ивањичке општине. Ове подгране иначе нема међу осталим динарским Србима, па би могућу сродност требало тражити најпре са тестиранима из тог рода.

Тестирани је у упитнику навео да су Челиковићи у Качер доселили из Заовина на Тари, а да им је ранија слава била Ђурђевдан. Д. Станојевић бележи да су Качеру Челиковићима сродни Љубичићи и Кнежевићи, и да ова три рода потичу од три брата досељена из Опутних Рудина. У Станарима код Ужица заиста има Челиковића који славе Ђурђевдан а потичу из Заовина.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #75 послато: Јун 08, 2022, 03:43:33 поподне »
9. Станишић, непознато, Панчево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Тестирани носи презиме очеве мајке, док му презиме и крсна слава деде нису познати.

Поседује велики број блиских поклапања на 1-2 маркера разлике широм српског етничког простора (Крајина, Херцеговина, Метохија, Расина), па је без података о слави и месту порекла готово немогуће претпоставити одакле би могао бити пореклом и ко би му заиста могао бити најближи.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #76 послато: Јун 08, 2022, 03:43:40 поподне »
24. Јарић, Никољдан, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000, роду Никољштака (род А у табели пројекта). Још прецизније, подграни FT371439>BY108084, која обједињује Јариће и Срђевштаке Богдановиће.

Нема потпуних поклапања на 23 маркера, док су му подједнако блиски појединци из рода Срђевштака и Ђурђевштака ове хаплогрупе. Тестирани се разликује на 2 маркера од личких Јарића из Кома код Грачаца (570 и 576), од којих потичу Јарићи из Босанске Крајине.

Овај род је био присутан у више села на подручју Босанског Грахова, али тестирани Јарић није навео из којег тачно села потиче његова линија.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #77 послато: Јун 08, 2022, 04:13:07 поподне »
27. Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP617.

Мислим да нема сумње да је повезан са банијским Ољачама из Бојне код Глине (Ђурђевдан), са којима има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Са Ољачама су од раније у исти род груписани Љубојевићи из код Петковца код Петриње који такође славе Ђурђевдан а од њих се разликују на 3/17 маркера, па су ако заиста припадају истом роду удаљенији од Ољача и Риса. Риси су иначе тек други крајишки род у табели пројекта који слави Ђурђиц, а од раније су тестирани још само Шестићи из околине Лакташа који припадају хаплогрупи R1b-FT44409.

Риси су под презименом Рисојевић уписани у Шематизму из 1882. године, а у њиховој парохији су Ђурђиц славили још Гаврићи, Чупићи, Рогићи, Маричићи, па би пре свега у овим родовима требало тражити најближе рођаке Риса.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #78 послато: Јун 08, 2022, 04:32:33 поподне »
Р1а опасно заредао, а не објављује  Црни Гуја. Нешто се чудно дешава. ;D

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #79 послато: Јун 08, 2022, 04:38:17 поподне »
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Ж у табели пројекта.

Најближе поклапање има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан), 1 маркер разлике (19) на 23 упоредива. 2 маркера разлике (19 и 533) има са Поповићем из Заблаћа код Чачка који такође славе Јовањдан. Истом генетичком роду припадају још Гавриловићи из околине Александровца који су тестирани на 17 маркера.

Како тестирани из овог рода поседују прилично препознатљиве хаплотипове у односу на остатак Z280 резултата у Србаља, мислим да нема сумње да је ДНК тест потврдио предање Берисаваца забележено 20-их година прошлог века, по коме је ''било пет брата који крену из Црне Горе и дођу до Чачка, где остану неко време. Одатле дођу на Рудник, не допадне им се место, пођу одатле и настане се у Берисави (крај Калањевца-Качер). Овде се не задрже дуго, нису се „слагали“ са Турцима, и пред Карађорђев Устанак дођу у Гараше.''

Било би сјајно када би се овај занимљиви род испрофилисао путем неког од дубинских тестова (FTDNA Big Y-700, Nebula, Dante WGS).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #80 послато: Јун 08, 2022, 05:25:20 поподне »
41. Милетић, Никољдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Како најближа поклапања има са тестиранима из гране Y2608, остављам претпоставку да јој припада.

Поседује доста специфичну вредност у виду 458=14, па самим тим нема потпуних поклапања. Географски а и маркерно најближи тестирани Милетићу је САНУ резултат из Долова код Панчева који такође слави Никољдан. Разликују се на поменутој вредности. На 23 упоредива маркера су му најближи Крајишници који припадају подгранама испод Y2608, а разликују се на 3+ маркера.

Наврдеда тестираног је рођен у оближњем Раброву.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #81 послато: Јун 08, 2022, 05:53:48 поподне »
25. Ђорђевић,Ђурђиц, Дивостин, Крагујевац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један релативно модалан хаплотип. Издвојио бих не тако значајне карактеристике као 439=12, 458=18, 570=17. У комбинацији са славом, а и предањем о сјеничком крају, можда постоји веза са појединим родовима из Кораћице код Младеновца. Од нестандардних 23 маркера, поседује карактеристичну 460=11.

Нисам Ђорђевиће пронашао у литератури у Дивостину, као ни род који слави Ђурђиц. Постоје два рода у Дивостину која славе Ђурђевдан, па можда са њима постоји веза. Тестирани наводи порекло из Вапе у сјеничком крају, попут Нектаријевића из Дивостина, који славе Јелисијевдан. Како су родови са Јелисијевданом добро испрофилисани и поседују прилично карактеристичан хаплотип, рекао бих да везу са њима могу искључити.

Ђорђевићу бих предложио неки од напреднијих тестова.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #82 послато: Јун 08, 2022, 05:56:23 поподне »
Р1а дружина је Atlantische-у дужна пиће најмање.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #83 послато: Јун 08, 2022, 06:31:01 поподне »
39. Ватрићевић, Игњатијевдан, Роћевићи, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Од неких карактеристичнијих вредности можда бих могао да издвојим 576=19, 570=19. Вaтрићевић поседује ређу вредност 460=11. И поред 3-4 разлике на упоредива 23 маркера, рекао бих да му је најближи Чакаревић из Котраже код Лучана. Са Алексићем из околине Никшића, који припада истом роду, има 2 разлике на упоредива 20 маркера. Деле карактеристичну 460=11.

Иако тестирани спомиње Бијелопавлиће у предању и као стару славу наводи Петковдан, јасно је да то није тачно и да Ватрићевићи највероватноје припадају старовлашким Малешевцима, које карактерише слава Игњатијевдан. У литаратури за њих се каже да су даљим пореклом "од Горажда".

И Ватрићевићу бих предложио даља тестирања, која би водила ка јаснијој профилизацији рода.
« Последња измена: Јун 08, 2022, 09:49:17 поподне Милош »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #84 послато: Јун 08, 2022, 06:37:18 поподне »
Ватрићевићи су убрајани у Малешевце, генетика је то  и потврдила.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #85 послато: Јун 08, 2022, 07:27:36 поподне »
27. Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP617.

Мислим да нема сумње да је повезан са банијским Ољачама из Бојне код Глине (Ђурђевдан), са којима има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Са Ољачама су од раније у исти род груписани Љубојевићи из код Петковца код Петриње који такође славе Ђурђевдан а од њих се разликују на 3/17 маркера, па су ако заиста припадају истом роду удаљенији од Ољача и Риса. Риси су иначе тек други крајишки род у табели пројекта који слави Ђурђиц, а од раније су тестирани још само Шестићи из околине Лакташа који припадају хаплогрупи R1b-FT44409.

Риси су под презименом Рисојевић уписани у Шематизму из 1882. године, а у њиховој парохији су Ђурђиц славили још Гаврићи, Чупићи, Рогићи, Маричићи, па би пре свега у овим родовима требало тражити најближе рођаке Риса.

Постоји једна занимљива легенда која се везује за неке соколовачке породице. У њој се помињу и Рисовићи (Ђурђевдан) са Змијања. Како је предање полумитско и веома старо, не чуди што многе од побројаних породица нису и генетички међусобно повезане. Иако предање говори о давном сродству и сеоби из Херцеговине.

"Сабравши сва казивања стараца, може да се сведе на ово. Све породице соколовачке изводе своје поријекло од четворице који су "потекли" од Херцеговине и "пали" на Змијање и ту им је "закопина". Имена су им била Љепоје, Рис, Кондија и Штекија. Љепоје је славио ријетку славу, Томиндан, Рис Ђурђевдан, а Кондија и Штекија Никољдан.

Досељавање у Босанску Крајину
Изгледа да су Кондија и Штекија једна крв. Све околности говоре да се Рис није доселио, него су његове старе затекли Турци кад су заузели Босну. Од Риса су породице Рисовића (око 10 кућа), од Кондије су Кондићи (18 кућа), а од Штекије Штековићи и Савићи (20 кућа). Има их расељених по свој Босанској Крајини. За Љепоју је везан догађај и народном пјесмом опјеван, да је живио око Требиња и имао на стотину чељади и кћер љепотицу. Кад је диздар од Удбине поручио да ће доћи по њу, они побију Турке и разбјегну се куд који. Љепоју је било 130 година и био је слијеп. Имао је три сина: Врањеша, Милоша и Божу. Гдје је падао на конак, тражио је од млађих да му донесу и земље и траве; земљу је трао међу прстима и мирисао, а траву жвакао. Наређивао је: "Хајдемо, дјецо, даље!". Кад је пао на конак у Соколово, ту трао земљу и помирисао и жвакао траву, рекао је: "Овдје је трава мљечикава а земља мирише; овдје ћемо, дјецо, да се населимо". По тим Љепојевим синовима зову се и сада Милошева локва, а гробље Врањешевац. Божо се одселио у Дујаковце и од њега су Божићи. Од Милоша и Врањеша су родови Лакића (18 кућа), Иванића (6 кућа), Араповића (5 кућа) и Кљајића (10 кућа). Они су се толико разродили да се међу се жене и удају."

извор: Милан Карановић, Змијањци дочекали бијеле пчеле
https://www.glassrpske.com/cir/plus/istorija/zmijanjci-docekali-bijele-pcele/136947

Издвојићу тестиране крајишке родове који се помињу у овом предању:

Рисовићи, Ђурђевдан, Бусије, Рибник, E1b-M78
Рис, Ђурђиц, Доње Соколово, Кључ, R1a-Z280
Кондићи, Никољдан, Цикоте, Приједор (порекло Змијање), I2-PH908
Божићи, Томиндан, Дујаковци, Бања Лука, E1b-Z1057
Лакићи, Томиндан, Горње Соколово, Рибник, J2b-M205

Специфично је лично име/презиме Рис/Рисојевић/Рисовић, које се изгледа нешто чешће среће у овим крајевима. Нису ми сад доступни неки старији пописи Змијања, треба проверити у којим се насељима све налази.
« Последња измена: Јун 08, 2022, 07:42:23 поподне Небојша »

Ван мреже tagninja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • R1a-Z280
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #86 послато: Јун 08, 2022, 09:22:13 поподне »
Р1а дружина је Atlantische-у дужна пиће најмање.
Да знаш!
Поздрав

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #87 послато: Јун 08, 2022, 09:43:07 поподне »
Ватрићевићи су убрајани у Малешевце, генетика је то  и потврдила.

Има ли неких записа или предања који су на  ово указивали и пре тестирања- да су били убрајани у Малешевце, или се само радило о  закључивању на основу  поклапања слава?
Питам за кума   :),  пошто се у њиховом  предању нису помињали Малешевци него  да су "из Бјелопавлића".

Ван мреже tagninja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • R1a-Z280
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #88 послато: Јун 08, 2022, 09:52:18 поподне »
41. Милетић, Никољдан, Каона, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Како најближа поклапања има са тестиранима из гране Y2608, остављам претпоставку да јој припада.

Поседује доста специфичну вредност у виду 458=14, па самим тим нема потпуних поклапања. Географски а и маркерно најближи тестирани Милетићу је САНУ резултат из Долова код Панчева који такође слави Никољдан. Разликују се на поменутој вредности. На 23 упоредива маркера су му најближи Крајишници који припадају подгранама испод Y2608, а разликују се на 3+ маркера.

Наврдеда тестираног је рођен у оближњем Раброву.

Хвала на детаљној анализи резултата.
У мојој породици се причало да смо однекуд из Црне Горе. Нисам то навео јер нисам био сигуран колико је та информација тачна.

Могу ли да потврдим додатним тестом своју припадност подгрупи Y2608, или то нема смисла због вредности ДИС458?
Поздрав

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #89 послато: Јун 08, 2022, 10:05:45 поподне »
Има ли неких записа или предања који су на  ово указивали и пре тестирања- да су били убрајани у Малешевце, или се само радило о  закључивању на основу  поклапања слава?
Питам за кума   :),  пошто се у њиховом  предању нису помињали Малешевци него  да су "из Бјелопавлића".

Вероватно су убрајани због славе, али морало је бити такође и неко друго предање  поред тога.  Како год испало је тачно, честитај куму.

http://www.montenegro.org.au/malesevci.html
« Последња измена: Јун 08, 2022, 10:07:22 поподне Христифор »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #90 послато: Јун 08, 2022, 11:55:16 поподне »
16. Лазић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Припада хаплогрупи N2-FT182494. А врло вероватно и нижој грани FGC28435. Има карактеристичну вредност на маркеру DYS456=15 и пуну вредност DYS390=25 (модал је 24.3 који се стандардно заокружује на 25).

За породице из Батковића нисам успео у литератури ништа пронаћи али је тестирани обавио детаљно истраживање овог насеља и породица. Тако да се са релативном сигурношћу може тврдити да су Лазићи, са већ формираним презименом, живели у Батковићу крајем 18. века. Од Лазића такође потиче неколико породица из Батковића. Надам се да ће тестирани написати нешто више о Лазићима и њима сродним породицама из Батковића.

Од географско најближих N2-FGC28435 са славом Јовањдан му је свакако Мидановић (Црњелово Доње), па су можда били део исте миграције из Херцеговине.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #91 послато: Јун 09, 2022, 12:42:26 пре подне »
Пресек стања после непуне две обрађене туре:

И2а-13 (Југ 12,Север 1)
Р1а-10
Е-В13-4
И1а-3
G2a-3
Н2-2
J1-1
J2a-1
Р1б-1

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #92 послато: Јун 09, 2022, 07:35:57 пре подне »
16. Лазић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Припада хаплогрупи N2-FT182494. А врло вероватно и нижој грани FGC28435. Има карактеристичну вредност на маркеру DYS456=15 и пуну вредност DYS390=25 (модал је 24.3 који се стандардно заокружује на 25).


Од географско најближих N2-FGC28435 са славом Јовањдан му је свакако Мидановић (Црњелово Доње), па су можда били део исте миграције из Херцеговине.

Честитке Велибору и желим му да прикупи што више резултата.
Ово за Мидановића сам претпоставио.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #93 послато: Јун 09, 2022, 07:47:36 пре подне »
16. Лазић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Припада хаплогрупи N2-FT182494. А врло вероватно и нижој грани FGC28435. Има карактеристичну вредност на маркеру DYS456=15 и пуну вредност DYS390=25 (модал је 24.3 који се стандардно заокружује на 25).

За породице из Батковића нисам успео у литератури ништа пронаћи али је тестирани обавио детаљно истраживање овог насеља и породица. Тако да се са релативном сигурношћу може тврдити да су Лазићи, са већ формираним презименом, живели у Батковићу крајем 18. века. Од Лазића такође потиче неколико породица из Батковића. Надам се да ће тестирани написати нешто више о Лазићима и њима сродним породицама из Батковића.

Од географско најближих N2-FGC28435 са славом Јовањдан му је свакако Мидановић (Црњелово Доње), па су можда били део исте миграције из Херцеговине.

Радмила Кајмаковић (Семберија) каже следеће:

"Po narodnom predanju, u Batkoviću je pre oko 100 godina bilo šest koliba, a zemlja je pripadala šestorici begova. Smatra se da su sve porodice doseljene iz Hercegovine."

"Lazići (Jovanjdan) iz Obarske su"

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #94 послато: Јун 09, 2022, 10:18:53 пре подне »
Радмила Кајмаковић (Семберија) каже следеће:

"Po narodnom predanju, u Batkoviću je pre oko 100 godina bilo šest koliba, a zemlja je pripadala šestorici begova. Smatra se da su sve porodice doseljene iz Hercegovine."

"Lazići (Jovanjdan) iz Obarske su"

Хвала Небојша. Видим да Радмила Какмаковић пише и ово:
Mala Obarska ima zajedničko groblje sa Crnjelovom u Burumu. Ostale mahale Batkovića imaju jedno zajedničko aktivno groblje.

Што још додатно упућује на заједничке везе неких породица из Батковића и Црњелова.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #95 послато: Јун 09, 2022, 10:24:32 пре подне »
Најприје хвала Урошу на анализи, а хвала и Вама Небојша на укључивању. Укључићу се и ја у дискусију, колико вријеме дозволи. За почетак кратак коментар у вези са наводима из дјела госпође Кајмаковић. Наиме, како се ради о етнографској монографији, јасно је да је иста базирана, у дијелу који се односи на поријекло становништва, на казивањима мјештана. Имам велику срећу да у неком скромном дијелу учествујем у пројекту превођења османских пописних дефтера за Бијељину и околину из 1851. године, те сам увидом у радну верзију материјала који се односи, прије свега на Батковић, имао прилику утврдити да предања о поријеклу, прикупљена од стране госпође Кајмаковић, могу бити добар путоказ у тумачењу писаних извора, али на жалост често нису тачна. То је сасвим разумљиво, с обзиром на протек времена, искривљивање приче, у зависности од перцепције онога ко прича и онога ко слуша и преноси даље итд. Конкретно, када су у питању Лазићи, у Батковићу постоје (или су у претходних стотињак година постојали) Лазићи који међусобно нису родбински повезани и славе различите славе (Липовица, Марићи и Гојсовац, који сада има статус посебног насељеног мјеста). Моји Лазићи су изворно из засеока Липовица, који представља језгро села и скоро је у континуитету насељен од средњег вијека. Према попису који помињем (1851.) постоје већ четири домаћинства Лазића (данас неке од тих породица носе друга презимена, али славе исту славу - Светог Јована Крститеља и овај је попис дефинитивно потврдио заједничко поријекло). Најстарији пописани чланови породице су Вук и Илија Лазић, рођени 1791, односно 1796, док је очигледно да су имали најмање још једног, по свему судећи старијег, брата Теодора - Тешу Лазића, чији су синови такође пописани у засебном домаћинству. Према овим показатељима (презиме очигледно сеже до средине 18. вијека, јер се отац ових најстаријих пописаних Лазића зове Марко, а не Лазо) тешко је одржива теза о досељавању из Велике Обарске. У Обарској такође постоје Лазићи, али у истом овом попису су пописани синови Лазе, рођени 1820-их, тј. ради се о практично првој генерацији носилаца тог презимена. Додатну забуну у предањима, када је сјеверна Семберија у питању сигурно уносе и догађаји из периода 1876-1878. Наиме, након слома устанка у Семберији у јесен 1876. године и повлачења војске Кнежевине Србије преко Дрине, велики број становника семберских села, па и Батковића, пребјегао је у Мачву и Срем. Моји Лазићи су сачували причу о избјеглиштву у Клењу, док сам у црквнеим књигама у Црњелову пронашао велики број рођења дјеце крајем 1876. у Грку (Вишњићево), Клењу и Равњу. Неки се нису никада ни вратили, док су се остали враћали 1877. и 1878, али не увијек у мјесто из ког су избјегли. Тако није могуће искључити и то да су се Лазићи из Клења вратили у Обарску (многима су домаћинства била спаљена), па тек након тога поново у Батковић, али за то нема чврстих доказа, па ће прије бити да је теза о досељењу из Обарске нетачна. Овоме у прилог говори још један турски необјављени извор. Катастарски дефтери настали у периоду 1873-1878. садрже попис некретнина са процијењеном вриједношћу, те се и из њих може закључити, поређењем са просјечном вриједношћу кућа и окућница (за које су биљежени посједници - кметови, а не власници - бегови) у Батковићу, са вриједношћу имовине Лазића, да су Лазићи међу боље стојећим породицама, што указује да досељење није било скоро (нови досељеници су углавном пописани као посједници колиба, чак не кућа). Покушаћу писати још на ову тему, колико вријеме дозволи. Хвала свима који се укључе, док год све држимо у границама конструктивног.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #96 послато: Јун 09, 2022, 10:29:49 пре подне »
Хвала Небојша. Видим да Радмила Какмаковић пише и ово:
Mala Obarska ima zajedničko groblje sa Crnjelovom u Burumu. Ostale mahale Batkovića imaju jedno zajedničko aktivno groblje.

Што још додатно упућује на заједничке везе неких породица из Батковића и Црњелова.

На жалост, Уроше, овај њен податак само указује на то да дјело треба узети са огромном резервом. Мала Обарска нема никакве везе са Доњим Црњеловом, јер је од њега одваја цијела Липовица, док Мала Обарска заправо има своје гробље (данас и јесте посебно насељено мјесто, издвојено из Батковића). Дакле, Бурум, као засеок Црњелова, нема никакве везе са Малом Обарском, а било какво заједнишвто Црњелова и неког другог села, што се гробља тиче, колико је мени познато, постоји само када је у питању засеок Велике Обарске - Огорелица.

Батковић се граничи са Доњим Црњеловом, то није спорно, тако да постоје одређене везе и што се популације тиче, сигурно, али, опет кажем, дјело Радмиле Кајмаковић, суочено са писаним изворима из 19. вијека, може служити само као путоказ, никако као извор ког ћемо се безрезервно држати.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #97 послато: Јун 09, 2022, 12:56:02 поподне »
Најприје хвала Урошу на анализи, а хвала и Вама Небојша на укључивању. Укључићу се и ја у дискусију, колико вријеме дозволи. За почетак кратак коментар у вези са наводима из дјела госпође Кајмаковић. Наиме, како се ради о етнографској монографији, јасно је да је иста базирана, у дијелу који се односи на поријекло становништва, на казивањима мјештана. Имам велику срећу да у неком скромном дијелу учествујем у пројекту превођења османских пописних дефтера за Бијељину и околину из 1851. године, те сам увидом у радну верзију материјала који се односи, прије свега на Батковић, имао прилику утврдити да предања о поријеклу, прикупљена од стране госпође Кајмаковић, могу бити добар путоказ у тумачењу писаних извора, али на жалост често нису тачна. То је сасвим разумљиво, с обзиром на протек времена, искривљивање приче, у зависности од перцепције онога ко прича и онога ко слуша и преноси даље итд. Конкретно, када су у питању Лазићи, у Батковићу постоје (или су у претходних стотињак година постојали) Лазићи који међусобно нису родбински повезани и славе различите славе (Липовица, Марићи и Гојсовац, који сада има статус посебног насељеног мјеста). Моји Лазићи су изворно из засеока Липовица, који представља језгро села и скоро је у континуитету насељен од средњег вијека. Према попису који помињем (1851.) постоје већ четири домаћинства Лазића (данас неке од тих породица носе друга презимена, али славе исту славу - Светог Јована Крститеља и овај је попис дефинитивно потврдио заједничко поријекло). Најстарији пописани чланови породице су Вук и Илија Лазић, рођени 1791, односно 1796, док је очигледно да су имали најмање још једног, по свему судећи старијег, брата Теодора - Тешу Лазића, чији су синови такође пописани у засебном домаћинству. Према овим показатељима (презиме очигледно сеже до средине 18. вијека, јер се отац ових најстаријих пописаних Лазића зове Марко, а не Лазо) тешко је одржива теза о досељавању из Велике Обарске. У Обарској такође постоје Лазићи, али у истом овом попису су пописани синови Лазе, рођени 1820-их, тј. ради се о практично првој генерацији носилаца тог презимена. Додатну забуну у предањима, када је сјеверна Семберија у питању сигурно уносе и догађаји из периода 1876-1878. Наиме, након слома устанка у Семберији у јесен 1876. године и повлачења војске Кнежевине Србије преко Дрине, велики број становника семберских села, па и Батковића, пребјегао је у Мачву и Срем. Моји Лазићи су сачували причу о избјеглиштву у Клењу, док сам у црквнеим књигама у Црњелову пронашао велики број рођења дјеце крајем 1876. у Грку (Вишњићево), Клењу и Равњу. Неки се нису никада ни вратили, док су се остали враћали 1877. и 1878, али не увијек у мјесто из ког су избјегли. Тако није могуће искључити и то да су се Лазићи из Клења вратили у Обарску (многима су домаћинства била спаљена), па тек након тога поново у Батковић, али за то нема чврстих доказа, па ће прије бити да је теза о досељењу из Обарске нетачна. Овоме у прилог говори још један турски необјављени извор. Катастарски дефтери настали у периоду 1873-1878. садрже попис некретнина са процијењеном вриједношћу, те се и из њих може закључити, поређењем са просјечном вриједношћу кућа и окућница (за које су биљежени посједници - кметови, а не власници - бегови) у Батковићу, са вриједношћу имовине Лазића, да су Лазићи међу боље стојећим породицама, што указује да досељење није било скоро (нови досељеници су углавном пописани као посједници колиба, чак не кућа). Покушаћу писати још на ову тему, колико вријеме дозволи. Хвала свима који се укључе, док год све држимо у границама конструктивног.

Одлично је кад се има овако детаљне информације и кад се може потврдити нека предања са изворном документацијом. Семберија-Мачва-Срем је подручје које би се могло у склопу N2-FGC28435 гледати као једна целина и где има прилично доста наше N2.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #98 послато: Јун 09, 2022, 09:28:32 поподне »
Хвала на детаљној анализи резултата.
У мојој породици се причало да смо однекуд из Црне Горе. Нисам то навео јер нисам био сигуран колико је та информација тачна.

Могу ли да потврдим додатним тестом своју припадност подгрупи Y2608, или то нема смисла због вредности ДИС458?
Можете то проверити обичним SNP тестом у берлинском YSeq-у (линк). Вредност 458=14 јесте нестандардна за ову грану, али како су вам по маркерима најближи њени потврђени припадници мислим да је највећа шанса да њој припадате. Наравно, најбоље би било да ''једним ударцем'' тј. неким од дубинских тестова решите све дилеме, након којег ћете свакако припасти некој подграни. Сама Y2608 је међу Србима углавном присутна на простору Крајине и Старе Србије (Метохија, Рашка, Брда), а тестирани из те групе припадају засебној подграни YP6098.

Ваш крај свакако није од оних који је у већој мери примао становиштво динарске метанастазичке струје, па се прича о Црној Гори сасвим сигурно не треба узимати за озбиљно. Лично, чак и код оних родова ма одакле да су а код којих је генетика показала везе са простором авнојевске Црне Горе таква општа и популарна предања не узимам за фактор који одлучује о повезивању са црногорским родовима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже tagninja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
  • R1a-Z280
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #99 послато: Јун 11, 2022, 04:03:33 поподне »
Можете то проверити обичним SNP тестом у берлинском YSeq-у (линк). Вредност 458=14 јесте нестандардна за ову грану, али како су вам по маркерима најближи њени потврђени припадници мислим да је највећа шанса да њој припадате. Наравно, најбоље би било да ''једним ударцем'' тј. неким од дубинских тестова решите све дилеме, након којег ћете свакако припасти некој подграни. Сама Y2608 је међу Србима углавном присутна на простору Крајине и Старе Србије (Метохија, Рашка, Брда), а тестирани из те групе припадају засебној подграни YP6098.

Ваш крај свакако није од оних који је у већој мери примао становиштво динарске метанастазичке струје, па се прича о Црној Гори сасвим сигурно не треба узимати за озбиљно. Лично, чак и код оних родова ма одакле да су а код којих је генетика показала везе са простором авнојевске Црне Горе таква општа и популарна предања не узимам за фактор који одлучује о повезивању са црногорским родовима.

Драги Atlantische, хвала лепо за даље информације и савет. И ја сам ту причу схватио као мит и нисам је схватио озбиљно.
Поздрав

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #100 послато: Јун 13, 2022, 10:44:56 пре подне »
55. Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује читав низ карактеристичних и немодалних вриједности: DYS391=10, DYS385ab=14-14, DYS576=16, DYS481=29, DYS549=12, DYS635=21. Раније је тестиран још један Савић из Баћевића са идентичним хаплотипом. Хаплотип Савића показује јасну везу са тестираним породицама из племена Косијери у Црној Гори. Не само што су им то по укупној блискости најближи хаплотипови, већ што и Косијери посједују скоро све карактеристичне вриједности Савића.

Савићи су једна од невеликог броја српских православних породица чије је поријекло са десне стране Неретве. По предању, Савићи су у Баћевиће доселили из села Добрича код Широког Бријега. У овом селу је било још српских породица. За Савиће из Добрича се у литератури може прочитати сљедеће: "У Добрич су Савићи доселили давно из Раштана код Мостара «на кметство Јанића» из Мостара, а у Прову су прешли из Добрича. Славе Ђурђевдан."

Препоруке за даље тестирање су M423 Panel код YSeq или боље неки од дубинских тестова (BIGY, Dante, Nebula). Посебно би било интересатно открити старину везе са Косијерима.
« Последња измена: Јун 13, 2022, 11:00:20 пре подне drajver »

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #101 послато: Јун 13, 2022, 07:41:30 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #102 послато: Јун 13, 2022, 07:57:11 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Последња предата тура чије резултате још чекамо је објављена овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172908#msg172908

Мислим да је то уједно и последња тура. Презимена свих тестираних можеш испратити на овој теми, излистана по турама које су се предавале у лабораторију:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172435#msg172435
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172507#msg172507
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172694#msg172694
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg172908#msg172908
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #103 послато: Јун 13, 2022, 08:35:14 поподне »
Пратим пажљиво све што се дешава на форуму а ово сам питао јер сам негде видео да се за тестирање јавило преко 200 кандидата па рекох да видимо шта нас очекује у наредном периоду, да ли да се надамо новим рођацима или да чекамо 😀

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #104 послато: Јун 13, 2022, 08:37:59 поподне »
Преко 200 није, али је бројка од 103 тестирана такође репрезентативна.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #105 послато: Јун 13, 2022, 08:43:22 поподне »
Пратим пажљиво све што се дешава на форуму а ово сам питао јер сам негде видео да се за тестирање јавило преко 200 кандидата па рекох да видимо шта нас очекује у наредном периоду, да ли да се надамо новим рођацима или да чекамо 😀

Можда и грешим, Никола ће боље знати. Људи се често пријаве али никад не уплате тестирање.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #106 послато: Јун 13, 2022, 09:42:30 поподне »
Да ли је предата још нека тура тестираних и да ли би могли да видимо списак оних који су се пријавили?

Током ове недеље ће бити предата последња тура узорака. После ње могу бити предати још само неки "закаснели" узорци који путују из иностранства, ако таквих буде.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ajevrem

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #107 послато: Јун 13, 2022, 11:40:35 поподне »
На жалост, Уроше, овај њен податак само указује на то да дјело треба узети са огромном резервом. Мала Обарска нема никакве везе са Доњим Црњеловом, јер је од њега одваја цијела Липовица, док Мала Обарска заправо има своје гробље (данас и јесте посебно насељено мјесто, издвојено из Батковића). Дакле, Бурум, као засеок Црњелова, нема никакве везе са Малом Обарском, а било какво заједнишвто Црњелова и неког другог села, што се гробља тиче, колико је мени познато, постоји само када је у питању засеок Велике Обарске - Огорелица.

Батковић се граничи са Доњим Црњеловом, то није спорно, тако да постоје одређене везе и што се популације тиче, сигурно, али, опет кажем, дјело Радмиле Кајмаковић, суочено са писаним изворима из 19. вијека, може служити само као путоказ, никако као извор ког ћемо се безрезервно држати.

Само да потврдим да се у Буруму сахрањују само породице које су се, опет према наводима Радмиле Кајмаковић, последње доселиле у Црњелово бијегом из Градачца. Породице из Горњег Црњелова су се до пре пар деценија сахрањивале у Доњем Црњелову. Данас имају своје гробље.
Него Велиборе, кад нађеш времена, молим те напиши мало више о преводима турских дефтера из 1851. Сигуран сам да ће тај рад одговорити на многа питања о миграцијама у северној Семберији средином 19-ог века.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #108 послато: Јун 14, 2022, 11:22:24 пре подне »
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Конкретно о пореклу Пауновића из Буковика нисам пронашао више у самој литератури. За становништво Буковика (Нововарошки крај) каже се следеће:

"Буковик је насељен почетком XVIII века углавном становништвом досељеним из Херцеговине и Црне Горе. Године 1921. бројало је 79 домова и 682 становника. Већина становника слави: Светог Луку, Светог Николу и Аранђеловдан. Сеоска слава је Бела среда."

Неки од Пауновића писали су и на порталу Порекло:

"Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош. Најбројнији су они из села Буковик. Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века. Крсна слава им је Никољдан."
https://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/comment-page-1/

Упитно колико је ово предање о пореклу из Требиња тачно, будући да на простору Источне Херцеговине нема оваквих хаплотипова J2b-M205. Реч је о подграни J-Y155375, тзв. кричког рода, која је најдоминантнија у Затарју и на простору Старог Влаха. У околини Нове Вароши је хаплогрупа J2b-M205 прилично заступљена (+10%) и то вероватно са више својих подграна. Јавља се код слављеника Никољдана, Ђурђевдана, Ђурђица, Стевањдана и Врачевдана. Иако главнина хаплотипова одлази на подграну J-Y155375, присутне су сигурно још неке подгране. Оваква разноврсност хаплотипова (већа него у самом Затарју) говори да је можда, осим касније доминатне старохерцеговачке струје, било и нешто старијих породица.

Резултат Пауновића је и потврда једног резултаа из Виљуше крај Чачка, а генетички потпуно поклапање на 23 маркера има са Кричкама и Ераковићима из Братишковаца крај Скрадина (иста слава). Узевши у обзир исту крсну славу, поклапање на 23 маркера, чињеницу да су то матични крајеви далматинских Крички, као и да добар део крајишких родова води порекло из Старог Влаха, намеће се закључак да може бити неке везе.

Не знамо којој тачно подграни припадају Кричке, с обзиром да су J-BY173966- (Затарје, Западна Србија) и J-Y218111- (Банијски Кричи). Пауновићу би за сада препоручио тест на J-BY173966, пошто је то најбронија подграна у Пљеваљском крају и Западној Србији.

Осим са Кричкама, потпуно поклапање има и са Исаиловићима (Ђурђиц) из Мачве и Аларгићима (Никољдан) из Врбаса, док су му веома блиски Крајишници J-Y155375 са славом Никољдан (Сурле, Радаковићи), а нешто даљи Крајишници J-Y155375 са славом Ђурђевдан (Петровићи, Стојичићи и Гушевци).
« Последња измена: Јун 14, 2022, 11:31:10 пре подне Небојша »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #109 послато: Јун 14, 2022, 12:09:09 поподне »
54. Пауновић, Никољдан, Буковик, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Конкретно о пореклу Пауновића из Буковика нисам пронашао више у самој литератури. За становништво Буковика (Нововарошки крај) каже се следеће:

"Буковик је насељен почетком XVIII века углавном становништвом досељеним из Херцеговине и Црне Горе. Године 1921. бројало је 79 домова и 682 становника. Већина становника слави: Светог Луку, Светог Николу и Аранђеловдан. Сеоска слава је Бела среда."

Неки од Пауновића писали су и на порталу Порекло:

"Пауновићи којима припада моја фамилија населили су се на простору општине Нова Варош. Најбројнији су они из села Буковик. Прича се да су се доселили из околине Требиња у другој половини 19. века. Крсна слава им је Никољдан."
https://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/comment-page-1/

Упитно колико је ово предање о пореклу из Требиња тачно, будући да на простору Источне Херцеговине нема оваквих хаплотипова J2b-M205. Реч је о подграни J-Y155375, тзв. кричког рода, која је најдоминантнија у Затарју и на простору Старог Влаха. У околини Нове Вароши је хаплогрупа J2b-M205 прилично заступљена (+10%) и то вероватно са више својих подграна. Јавља се код слављеника Никољдана, Ђурђевдана, Ђурђица, Стевањдана и Врачевдана. Иако главнина хаплотипова одлази на подграну J-Y155375, присутне су сигурно још неке подгране. Оваква разноврсност хаплотипова (већа него у самом Затарју) говори да је можда, осим касније доминатне старохерцеговачке струје, било и нешто старијих породица.

Резултат Пауновића је и потврда једног резултаа из Виљуше крај Чачка, а генетички потпуно поклапање на 23 маркера има са Кричкама и Ераковићима из Братишковаца крај Скрадина (иста слава). Узевши у обзир исту крсну славу, поклапање на 23 маркера, чињеницу да су то матични крајеви далматинских Крички, као и да добар део крајишких родова води порекло из Старог Влаха, намеће се закључак да може бити неке везе.

Не знамо којој тачно подграни припадају Кричке, с обзиром да су J-BY173966- (Затарје, Западна Србија) и J-Y218111- (Банијски Кричи). Пауновићу би за сада препоручио тест на J-BY173966, пошто је то најбронија подграна у Пљеваљском крају и Западној Србији.

Осим са Кричкама, потпуно поклапање има и са Исаиловићима (Ђурђиц) из Мачве и Аларгићима (Никољдан) из Врбаса, док су му веома блиски Крајишници J-Y155375 са славом Никољдан (Сурле, Радаковићи), а нешто даљи Крајишници J-Y155375 са славом Ђурђевдан (Петровићи, Стојичићи и Гушевци).

У подацима из Писанија манастира Милешеве 1863 – 1897, налазимо петорицу приложника Пауновића из Буковика пописаних 1873. године:

Пауновић   Исаило   
Пауновић   Ђоко   
Пауновић   Милисав   
Пауновић   Зарија   
Пауновић   Симо   

Да ли је тестираном познато да део Пауновића у Буковику има надимак "Зарићи" (можда је овај надимак баш по пописаном Зарији 1873.)? Можда је сувишно да питам: држе ли сви Пауновићи у Буковику да су један род?

Велики поздрав
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #110 послато: Јун 14, 2022, 05:07:44 поподне »
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац, J2a-M67

Вероватно је реч о подграни J-Z467. Тестирани је у упитнику навео да постоји могућност да је прадеда, или чукундеда, усвојен у Ганиће. Старије презиме Петровић, даљим пореклом "од Сјенице". Како су већ тестирани једни Ганићи из овог места и припадају истој хаплогрупи, као и због чињенице да се за њих и у литератури каже да су дошли од Сјенице, вероватно ово јесу изворни Ганићи. Оно што се условно не уклапа, јесте хаплогрупа која за сада не постоји у том јужном динарском појасу.

У односу на претходно тестираног Ганића из истог места постоји једна разлика на 23 маркера (маркер 576). Овој подграни J2a припада и Аритоновић, који је тестиран у склопу прве туре ове акције. Више о том резултату:

15. Аритоновић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица, J2a-M67

Аритоновић је навео да је старије презиме породице гласило Алексић. Генетички је Аритоновићима најближа једна породица из Ранилуга, која такође слави Аранђеловдан (једна разлика на 23 маркера). Нема сумње да је реч о ближој вези. Осим тога, овом генетичком роду припадају још неке породице, понајвише из Шумадије и Западне Србије (Ганић/Аранђеловац; Ненадовић/Крупањ, итд). Занимљива је потенцијална веза са Самцима са Баније, који маркерима одударају од читаве ове групе, али није искључено да постоји нека даља веза. У сваком случају, ово би за сада био добар пример косовско-метохијске исељеничке струје која је присутна и на Западу Србије (не тако чест случај).

Савет за даље тестирање, J2a-M67 панел на YSEQ: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Код припадника овог генетичког рода из Шумадије и Западне Србије јавља се само слава Св. Јован, док се код тестираних из Косовског Поморавља јавља искључиво Аранђеловдан.
« Последња измена: Јун 14, 2022, 05:53:21 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #111 послато: Јун 14, 2022, 06:24:32 поподне »
66. Решетар, Петковдан, Ново Село, Даниловград, J2b-M241>Z638

Резултат интересантан из неколико разлога. За Решетаре постоји општеприхваћено мишљење да су у вези са Решетарима из Конавала код Дубровника. За њих се каже следеће:

Решетари (2 куће) не знају своје поријекло. Црквене матице их помињу овдје почетком XVII вијека,130 а у попису из 1673/4. сријетају се породице Лава и Петра Решетара. По једном запису, дошао је Марко Решетар из Дуге код Никшића у Мочиће, али их нема у овом селу тшти их је било да се зна. По казивању братства Решетар у Новом Селу код Спужа, са којим се професор Милан Решетар држао у крвном сродству и посјећивао, преци Решетара су прешли из Босне у Цуце, а одатле су се разилазили у разним правцима. У Цуцама су се рођакали са браством Пешикан. Презиме Решетар је дато по барјаку на кући који је био изрешетан турским мецима у једној борби. По И. Оиндику, Решетари су се раније звали Решетарићи. (Јован Вукомановић, Конавли, 1980)

Не наводи се шта славе ови Решетари из Конавала, али се за тестираног може рећи да није у вези са Пешиканима (хаплогрупа J1). С обзиром да презиме може бити надимачког карактера, упитно је колико је веза између ових Решетара реална, а колико плод повезивања на основу истог презимена.

Много је занимљивије предање које преносе браћа Миљанић, где се за Решетаре каже да су од Брацановића са Цетиња и да су одатле прешли у Бјелопавлиће. Ови Брацановићи су из Микулића у Бјелицама, а одатле имамо резултат Вујовића, хаплогрупа J2b-M241. Ови Вујовићи су потврђени и на 23andMe, SNP J-Z631. Проблем је што тај резултат са маркерима делује веома чудно, без ближих поклапања, са маркерима који се тешко уклапају у било коју подграну J2b.

Рештерар ни на основу маркера не изгледа као J-Z631, али такве ствари би већ требало проверити SNP тестом, па је то уједно и савет за даље тестирање. Генетички се најбоље уклапа у општи (најраширенији) род Z638, по свему судећи J-PH1751, уз само једно одступање у виду вредности 23 на маркру 390. Највећи број блиских поклапања поседује на прсотору Зете и Јужне Србије.

Ових Решетара из околине Даниловграда било је и у околини Скадра (Врака).

Решетари долазе у Враку из Новог Села у Бјелопавлићима, а даљим су пореклом из Конавља. Перо Решетар са женом из братства Кадијића и четири сина бежи да би сачувао брак, јер су сви Кадијићи, укључујући и удате жене из тог братства, прогнати из Црне Горе, као одмазда за убиство књаза Данила 1861. године од стране Тодора Кадијића. Живе у селу Кулу.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #112 послато: Јун 14, 2022, 08:22:37 поподне »
Само да потврдим да се у Буруму сахрањују само породице које су се, опет према наводима Радмиле Кајмаковић, последње доселиле у Црњелово бијегом из Градачца. Породице из Горњег Црњелова су се до пре пар деценија сахрањивале у Доњем Црњелову. Данас имају своје гробље.
Него Велиборе, кад нађеш времена, молим те напиши мало више о преводима турских дефтера из 1851. Сигуран сам да ће тај рад одговорити на многа питања о миграцијама у северној Семберији средином 19-ог века.

Са задовољством ћу отворити и нову тему на форуму, посвећену том попису, чим буде објављен превод, надам се до краја јула. Из обзира према екипи која ради на томе, али и људима који финансирају превод, мислим да не би било коректно с моје стране да у овом тренутку откривам превише детаља. :-)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #113 послато: Јун 14, 2022, 08:53:37 поподне »
43. Кнежевић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи/Челинац, I2-Y177643

Још једна од породица која припада роду Крајишких аранђеловштака, радно названих и "Родићима", о којима је много писано на засебној теми (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Да подсетимо, ово је друго братство са презименом Кнежевић за које је утврђена припадност овом роду. Њихови презимењаци, Кнежевићи из Дрвара и околине, славе Никољдан. Иначе, могућу припадност Кнежића из Бранешца роду "Родића" смо претпостављали:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg170530#msg170530

Хаплотип тестираног одудара на једној карактеристичној вредности од модалног хаплотипа рода на 23 маркера. У питању је вредност DYS437=14 која је за сада једино забележена код тестираног Кнежевића.
« Последња измена: Јун 14, 2022, 08:55:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #114 послато: Јун 14, 2022, 10:21:58 поподне »
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан/Медвеђа, I2-FT109402

Тестирани припада исељеном огранку Радовића јовањштака из Борковића у Пиви. Радовићи су се из Борковића доселили у Горњу Јабланицу у годинама након њеног ослобођења од Османлија, односно након 1879. године. Припадају роду Лаловића – Пивљана, који смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о којем је писао аутор Небојша Бабић.

О Радовћима у Борковићима шездесетих година прошлог века Обрен Благојевић је забележио следеће:
Цитат
То је старо пивско братство од стабла Браниловића. Сад их има око 20 кућа. По предању, живјели су у Плужинама па у Гусићу и Крушеву, одакле су се преселили у Борковиће, као на првобитне катуне. Род су им Делићи, Лондровићи и Таловићи у истом селу, па су имали и заједничку славу, Јовањдан. Код њих се задржало предање да је приликом зидања Пивског манастира „ухваћена сјенка” Иванца Радовића. Од њих је Радул Радовић, један од првих устаника у Пиви још из ратова шездесетих година и једна од првих жртава устанка из 1875. године. Он је био син Голубов а овај Стојанов. Јован Радовић се око 1830. године одселио на имање жене Анће у Јериниће, и сад их је тамо неколико кућа. Година 1889. одселиле су у Србију 4 куће Радовића, а мало касније још двије. Шћепан је још раније, око 1870. године одселио у Босну.

Модални хаплотип рода Лаловића – Пивљана карактерише вредност маркера DYS385а=15. Тестирани Радовић на упоредива 23 маркера има потпуно подударање са хаплотипом раније тестираног Радовића из Борковића/Плужине.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #115 послато: Јун 14, 2022, 10:49:29 поподне »
59. Радовић, Јовањдан, Горњи Гајтан/Медвеђа, I2-FT109402

Тестирани припада исељеном огранку Радовића јовањштака из Борковића у Пиви. Радовићи су се из Борковића доселили у Горњу Јабланицу у годинама након њеног ослобођења од Османлија, односно након 1879. године. Припадају роду Лаловића – Пивљана, који смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о којем је писао аутор Небојша Бабић.

О Радовћима у Борковићима шездесетих година прошлог века Обрен Благојевић је забележио следеће:
Модални хаплотип рода Лаловића – Пивљана карактерише вредност маркера DYS385а=15. Тестирани Радовић на упоредива 23 маркера има потпуно подударање са хаплотипом раније тестираног Радовића из Борковића/Плужине.
Od Jevtica sa Ozrena JOVANDAN se razlikuje na dva markera. Znači još jedna veza Stare Hercegovine i severoistočne Bosne.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #116 послато: Јун 14, 2022, 11:08:15 поподне »
2. Челиковић, Стевањдан, Качер, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно подграни YP270.


Тестирани је у упитнику навео да су Челиковићи у Качер доселили из Заовина на Тари, а да им је ранија слава била Ђурђевдан.

Čelikovići imaju predanje da su u Zaovine došli iz Čelikovog polja, blizu sastava Tare i Pive, danas opština Foča, te da se deo familije koji je tamo ostao poturčio.

Na Bošnjačkom dnk je već testiran Čelik iz Čelikovog polja i ispao R1a-Z280-Z2902-A22775

Da li bi rezultat našeg Čelikovića bio blizak sa ovim?
Ako se slaže, onda je predanje o vlastelinskom rodu Žarkovića-Čelikovića može biti tačno.
U svakom slučaju je zanimljivo.

Hvala
« Последња измена: Јун 14, 2022, 11:14:38 поподне Марен »

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #117 послато: Јун 14, 2022, 11:26:55 поподне »
68. Благојевић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494, и као већина N2 са славом Јовањдан највероватније припада још нижој грани FGC28435. Има карактеристичне вредности СТР маркера DYS389i-ii=15-30 и DYS570=19.

У упитнику је тестирани оставио податак да има наговештаја да су Благојевићи досељени са Мајевице. Такође се мисли да су Благојевићи сродни са Симикићима (Јовањдан) из Батковића. Као занимљивост да нпоменем да на Мајевици (Лабуцка) има Симикића који славе Јовањдан и прислужују Аранђеловдан, што би потенциално могло указати на неку везу са Петровићима (Кнежевићи, Поповићи, Пејовићи) из Бањана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #118 послато: Јун 15, 2022, 12:13:33 пре подне »
Čelikovići imaju predanje da su u Zaovine došli iz Čelikovog polja, blizu sastava Tare i Pive, danas opština Foča, te da se deo familije koji je tamo ostao poturčio.

Na Bošnjačkom dnk je već testiran Čelik iz Čelikovog polja i ispao R1a-Z280-Z2902-A22775

Da li bi rezultat našeg Čelikovića bio blizak sa ovim?
Ako se slaže, onda je predanje o vlastelinskom rodu Žarkovića-Čelikovića može biti tačno.
U svakom slučaju je zanimljivo.

Hvala

Није уопште реч о истим подгранама R1a.

Челиковићи: https://www.yfull.com/tree/R-YP270/
Челик: https://www.yfull.com/tree/R-A22775/


Ван мреже Данило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #119 послато: Јун 15, 2022, 12:21:15 пре подне »
56. Ганић, Јовањдан, Вукосавци, Аранђеловац, J2a-M67

Вероватно је реч о подграни J-Z467. Тестирани је у упитнику навео да постоји могућност да је прадеда, или чукундеда, усвојен у Ганиће. Старије презиме Петровић, даљим пореклом "од Сјенице". Како су већ тестирани једни Ганићи из овог места и припадају истој хаплогрупи, као и због чињенице да се за њих и у литератури каже да су дошли од Сјенице, вероватно ово јесу изворни Ганићи. Оно што се условно не уклапа, јесте хаплогрупа која за сада не постоји у том јужном динарском појасу.

У односу на претходно тестираног Ганића из истог места постоји једна разлика на 23 маркера (маркер 576). Овој подграни J2a припада и Аритоновић, који је тестиран у склопу прве туре ове акције. Више о том резултату:

Код припадника овог генетичког рода из Шумадије и Западне Србије јавља се само слава Св. Јован, док се код тестираних из Косовског Поморавља јавља искључиво Аранђеловдан.

Поздрав Небојша,
Ја сам тестирао овог рођака с којим делим презиме и славу а према стаблу, први заједнички предак са њим ми је 6 колена удаљен. Иако смо далек род, а он има тренутно 93 године, решили смо да проверимо то предање да је неко његов усвојен и рекао бих да је то сада демантовано пошто смо иста хаплогрупа.
Мој тест је рађен 2017 по старом систему и искрен да будем, нису ми јасне бројке у вези наших резултата тј. маркери којима се овде доста људи слижи. Дискусија о томе је такође у теми ДНК тестирање 14.09.2017 (последња страна).

Моја страна фамилије је такође знана да је правила ванбрачну децу другим удатим женама и за сада знамо за неколико тих случајева који нису тестирани а мушки су. Па сам спреман да ће се пре или касније појавити неко тестиран из неке потпуно друге фамилије као врло близак род.

Нигде осим у нашем селу (4 куће) нисам наишао на Православне Ганиће а дефинитовно нисмо род са осталим Ганићима који су од Куча па да кажемо да смо се вратили у Хришћанство. Интригантан ми је Ненадовић поменут овде јер делимо и славу и (колико се разумем) хаплогрупу. Такође сам, читајући по форуму нашао да у Банији постоји тестирана породица блиска нам по Хаплогрупи и слави која има предање да потичу из Скадра што наводно указује на пут који нас потенцијално повезује.

Сада ми је неупитно да смо ми сви J2a али ми фали знање у вези праћења порекла и миграције, да коначно нађемо од кога потичемо пре 1800. год што је негде по предању када смо досељени у Вукосавце.

Заиста бих волео када би неко ко се разуме, прочитао овакве чланке/коментаре које избацује Претрага форума Порекло и дао ми своје мишљење.

Ускоро ћу поћи у госте да доставим рођаку ове налазе како сам и обећао па бих волео да могу нешто више и да му испричам.
Такође, не бих спамовао ову тему која је у вези описа новотестираних а нисам сигуран је ли тема Порекло Ганића адекватна, с обзиром да се тамо говори о Муслиманима који су од Милића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #120 послато: Јун 15, 2022, 12:39:35 пре подне »
Поздрав,

Драго ми је да је решена та недоумица око усвојених Ганића. Интересантна је читава та група сродних породица из Шумадије и колубарског округа. Делите исту крсну славу, а вероватно и миграциони пут, који би требао ићи преко Сјенице. Оно што вама недостаје, јесте генетичка повезница са тим крајевима доле. Није искључено да ће се временом појавити. Према маркерима (то су оне бројке) сви сте релативно блиски. Имате највише пар разлика међусобно (и то они најуадаљенији). Вама ду, природно, Ганићи најблискији. Маркер 576 спада у ред релативно брзомутирајућих, тако да је до мутације могло доћи и у скорије време.

Требало би неко од вас да ради тест на J2a-Z467, или J2a-M67 panel на YSEQ, али само у случају да вас занима даље порекло хаплогрупе/подгране.

Можете отворити посебну тему о Вашим Ганићима, или овој генетички блиској групи. Нема потребе да се пише на теми о Ганићима из Куча.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #121 послато: Јун 15, 2022, 12:43:30 пре подне »
Само напријед и обавезно снип тест или најбоље Y-NGS у случају да вас занима све о прапоријеклу. Тренутно је на попусту Dante WGS 249€.  ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #122 послато: Јун 15, 2022, 02:32:33 пре подне »
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац

 ''било пет брата који крену из Црне Горе и дођу до Чачка,
Овде би ваљало додати и Словића из Балуге Прељинске код Чачка, а посебно Перишића из Стојника, такође код Аранђеловца, исто славе Јована и досељени су из села Ивања у Бихору (20км северно ид Берана).
Лазовић такође Јовањдан из истоименог засеока опет 20км удаљен од Ивања (са друге стране брда).
Овде ваља додати и Пипера из Беран Села (20км јужно од Ивања) који се такође поклапа са свима њима...

Дакле, средње Полимље у кругу од 40км је очигледно матица ових "наших" родова.

Даља старина, вероватно Пипери, јер Радишевић из Свибе се такође поклапа.
Опет, они имају предање да су од Ђуровића из Пјешиваца, једни Ђуровићи су тестирани, а други још увек нису, на жалост, тако да је та хипотеза још увек на нивоу предања.
Још уназад се појављује Радоничић католик из Котора, бивша которска властела из 1.400-тих...он је негативан на низводну У2910.

То је, дакле, могућа селидбена траса ових наших родова:Котор- Пјешивци-Пипери-Лопате (Лефт Ривер)- Биор и то: манастирска имања Ђурђевих ступова у Беран селу, те манастира Црнче у околини. Све то до 1650-1690.
Е сад, једни су још у Првој сеоби кренули у Сјеничко поље, па Јавор (Чкоњовићи) и Голија (Мареновићи и остали), а други су 100год касније са Карађорђем покренути ка Морави и Јасеници.

Тако сам бар реконструисао по причи Лазовића, Поповића и Перишића који су са Карађорђем или у то доба досељени, а да је то тако, показују и харачки тефтери за поменута села...

 Друго, радио сам панел на Z280 и негативан сам на све постојеће за сада познате низводне гране испод У2902!
Лазовић такође негативан на низводну У2910....Радоничић такође...Пипер из Беран села проширио на 111 маркера и потврдио ову причу...

Ако је неко рад да радимо дубинске тестове, било би ми драго, јер је "наш" род профилисан, али "наша" грана још увек није откривена. Ред је да је коначно откријемо!
Поздрав
« Последња измена: Јун 15, 2022, 02:34:46 пре подне Марен »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #123 послато: Јун 15, 2022, 09:50:29 пре подне »
38. Плешинац (Јовањдан), Адрани/Краљево

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера има 1 разлике од Новаковића из Даросаве код Аранђеловца (DYS570=17, а код Плешинца 18), као и од Јанићијевића из Слатине код Вучитрна (DYS389ii=29, а код Плешинца 30). Са многима има само 2 маркера разлике, па је врло тешко одредити ко би му био генетички најближи, јер је у маркерима мала разлика између свих њих. Јанићијевић је припадник подгране BY199059, и обојица имају ретку комбинацију 18-18 на маркерима DYS576 и DYS570. Ништа без дубинског теста у иностранству или гађања маркера на Yseq.

У селу Адране је 1821. документован Атанаско Плешинац. Презиме је очигледно настало по селу. Имамо Плешин код Рашке и Плешину код Урошевца. Нашао сам и податак да су Плешинци грана Мареновића из Плешина. Иста им је слава, али не и хаплогрупа, па од тога нема ништа.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #124 послато: Јун 15, 2022, 10:22:38 пре подне »
42. Рошул (Лучиндан), Тител

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>M12135 . По свему судећи је он једини припадник гране M12135 од тестираних на нашем пројекту, пошто се од свих осталих разликује на најмање 7 маркера, а ти са 7 разлике су поуздано нека друга грана R1b-Z2103. На Yfull стаблу у тој грани нема чак нико са Балкана, а доминантни су Јермени.

https://www.yfull.com/tree/R-M12135/

Српско презиме Рошул и Рошулов је извесно у Банату постојало у 18. веку. Рошул на влашком/румунском значи - црвено.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #125 послато: Јун 15, 2022, 11:02:19 пре подне »
53. Ристановић (Ђурђевдан), Равни/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY250. У овој грани је поуздано још једино Павасовић из Скрадина, али њих двојица имају чак 10 маркера разлике на упоредивих 23, па нема ни говора о блискости.

Разлику 4 од 23 маркера има са Анкарићем из Ердевика, али и некима који уопште нису R1b-Z2103.

https://www.yfull.com/tree/R-BY250/

О Ристановићима из Равни нисам нашао ништа конкретно. Ако неко зна, нека напише.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #126 послато: Јун 15, 2022, 11:31:50 пре подне »
53. Ристановић (Ђурђевдан), Равни/Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY250.

О Ристановићима из Равни нисам нашао ништа конкретно. Ако неко зна, нека напише.

У ужичком крају има више неповезаних Ристановића. Најбројнији су они из Рожанства, истородни са онима из Трипкове и Стапара, сви славе Стевањдан.

Тестирани Ристановић из Равни је претпостављам од Ристановића који славе Ђурђевдан из суседних Скржути. Постоје и Ристановићи који славе Аранђеловдан на Мокрој Гори.

Ристановићи из Скржути кажу да су пореклом "уз Црне Горе". Има их већ две куће 1823. године.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #127 послато: Јун 15, 2022, 11:53:28 пре подне »
Овде би ваљало додати и Словића из Балуге Прељинске код Чачка, а посебно Перишића из Стојника, такође код Аранђеловца, исто славе Јована и досељени су из села Ивања у Бихору (20км северно ид Берана).
Лазовић такође Јовањдан из истоименог засеока опет 20км удаљен од Ивања (са друге стране брда).
Овде ваља додати и Пипера из Беран Села (20км јужно од Ивања) који се такође поклапа са свима њима...

Дакле, средње Полимље у кругу од 40км је очигледно матица ових "наших" родова.

Даља старина, вероватно Пипери, јер Радишевић из Свибе се такође поклапа.
Опет, они имају предање да су од Ђуровића из Пјешиваца, једни Ђуровићи су тестирани, а други још увек нису, на жалост, тако да је та хипотеза још увек на нивоу предања.
Још уназад се појављује Радоничић католик из Котора, бивша которска властела из 1.400-тих...он је негативан на низводну У2910.

То је, дакле, могућа селидбена траса ових наших родова:Котор- Пјешивци-Пипери-Лопате (Лефт Ривер)- Биор и то: манастирска имања Ђурђевих ступова у Беран селу, те манастира Црнче у околини. Све то до 1650-1690.
Е сад, једни су још у Првој сеоби кренули у Сјеничко поље, па Јавор (Чкоњовићи) и Голија (Мареновићи и остали), а други су 100год касније са Карађорђем покренути ка Морави и Јасеници.

Тако сам бар реконструисао по причи Лазовића, Поповића и Перишића који су са Карађорђем или у то доба досељени, а да је то тако, показују и харачки тефтери за поменута села...

 Друго, радио сам панел на Z280 и негативан сам на све постојеће за сада познате низводне гране испод У2902!
Лазовић такође негативан на низводну У2910....Радоничић такође...Пипер из Беран села проширио на 111 маркера и потврдио ову причу...

Ако је неко рад да радимо дубинске тестове, било би ми драго, јер је "наш" род профилисан, али "наша" грана још увек није откривена. Ред је да је коначно откријемо!
Поздрав

Само да не буде забуне, Берисавац не припада истом роду као Мареновићи и остали горе наведени.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #128 послато: Јун 15, 2022, 01:28:22 поподне »
68. Благојевић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494, и као већина N2 са славом Јовањдан највероватније припада још нижој грани FGC28435. Има карактеристичне вредности СТР маркера DYS389i-ii=15-30 и DYS570=19.

У упитнику је тестирани оставио податак да има наговештаја да су Благојевићи досељени са Мајевице. Такође се мисли да су Благојевићи сродни са Симикићима (Јовањдан) из Батковића. Као занимљивост да нпоменем да на Мајевици (Лабуцка) има Симикића који славе Јовањдан и прислужују Аранђеловдан, што би потенциално могло указати на неку везу са Петровићима (Кнежевићи, Поповићи, Пејовићи) из Бањана.

Уроше, хвала на овој анализи. Тако је, Филиповић пише о Симикићима у Лабуцкој, али нисам успио пронаћи конкретније податке о времену њиховог досељења на Мајевицу (претпостављам друга половина 18. вијека, што је на Мајевици чест случај). Могућој вези са том породицом иде у прилог и то да ни Благојевиће ни Симикиће нисам успио са сигурношћу идентификовати (за Благојевиће има неких наговјештаја, али недовољно убједљивих) у турском попису из 1851, који сам већ помињао, тако да је први сигуран помен и једних и других у Батковићу тек у турским катастарским дефтерима из 1870-их. Ово релативно касно досељење свакако оставља простора етапном досељењу - Херцеговина - Мајевица (Лабуцка?)-Батковић, али је добро полазиште за даљи рад.

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #129 послато: Јун 15, 2022, 02:07:41 поподне »
Цитат: НиколаВук
Само да не буде забуне, Берисавац не припада истом роду као Мареновићи и остали горе наведени.
U komentaru za Berisavca sam pročitao da je blizak sa Lazovićem iz Korita, pa i Gavrilovićem из Новака, a obojica su dovodjena u vezu kao bliski sa rodovima o kojima sam pisao...
Lazovića smo i dodatno snp testirali itd...
Može biti da se u medjuvremenu, nešto postiglo oko procene bliskosti, ali onda raniji komentari za Lazovića i Marenovića i ostale- ne stoje...нпр. https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3791.0
Zato se i nadam dubljoj analizi koja bi to razmrsila...
Хвала на сугестији.
« Последња измена: Јун 15, 2022, 02:34:48 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #130 послато: Јун 15, 2022, 05:50:24 поподне »
45. Поповић, Никољдан, Шпиљани, Тутин

Припада хаплогрупи Q2-L245>Y2209>Q-BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Поседује модални хаплотип, једина вредност која одудара од модала је благо повишена DYS481=25. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Спасојевићем из Доброг Дола код Куршумлије (Зачеће Св. Јована Крститеља), док се на само 1 од 23 маркера разликује од Недића из Дубнице код Сјенице, Ђоковића из Ивањице, Станковића из Грачанице код Андријевице и Ђукића из Равни код Колашина. Прва тројица наведених такође славе Никољдан, док Ђукић слави Усековање главе Св. Јована Крститеља. Предлог за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), с тим да треба имати у виду да је WGS тест супериоран у смислу покривености Y-хромозома, а и тренутно се може поручити по нешто нижој цени од 249$ код компаније Dante.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #131 послато: Јун 15, 2022, 06:04:13 поподне »
48. Илић, Аранђеловдан, Дубово, Житорађа

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Млађа подграна не може се се сигурношћу утврдити на овом броју маркера, али НевГен даје одређену вероватноћу грани YP343>YP340>YP371, па је Илић ту тренутно сврстан. Од карактеристичних вредности издваја се јако ретка DYS385=11-11. Ову вредност дели са Аризановићем из Бистрице код Лесковца (Аранђеловдан), који му је уједно и једино релативно блиско поклапање, разликују се на 4 од 23 маркера. Било би пожељно урадити неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може утврдити припадност најмлађој могућој подграни, што би требао бити и основни циљ истраживања породичног порекла. WGS тест је супериоран у смислу покривености Y-хромозома, а тренутно се може поручити по нешто нижој цени од 249$ код компаније Dante.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #132 послато: Јун 15, 2022, 06:21:40 поподне »
51. Рошко, Никољдан, Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две прилично ретке вредности, DYS439=12 и Y-GATA-H4=10, па нема ближих поклапања у табели пројекта (са мање од 4 разлике на 23 упоредива маркера). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Свакако да се и овде препоручује допунско тестирање како би се утврдила најмлађа подграна којој тестирани припада, и то по могућству WGS тест, који се тренутно може поручити по сниженој цени од 249$ код компаније Dante.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #133 послато: Јун 15, 2022, 06:33:50 поподне »
Обрађена половина досад приспелих резултата. Резултат је следећи:

И2а-16(13 југ-3 север)
Р1а-12
Е-В13-4
Р1б-4
И1-3
Ј2а-3
Г2а-3
Н2-3
Ј2б-2
J1-1
Q-1

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #134 послато: Јун 15, 2022, 06:35:45 поподне »
51. Рошко, Никољдан, Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две прилично ретке вредности, DYS439=12 и Y-GATA-H4=10, па нема ближих поклапања у табели пројекта (са мање од 4 разлике на 23 упоредива маркера). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Свакако да се и овде препоручује допунско тестирање како би се утврдила најмлађа подграна којој тестирани припада, и то по могућству WGS тест, који се тренутно може поручити по сниженој цени од 249$ код компаније Dante.

Тестирани је навео приликом разговора да потиче од Украјинаца који су ту насељени из западних делова данашње Украјине за време аустроугарске окупације БиХ. Није знао тачно у коју од Илова су насељени, а има их шест (Горња Илова, Доња Илова, Велика Илова, Грабик Илова, Печенег Илова и Шерег Илова).

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0

Навео је занимљив податак да су му Украјинци из Галиције пренели да сви Украјинци славе Никољдан. Да ли је то тачан податак и на који начин га славе, остаје питање.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #135 послато: Јун 15, 2022, 06:36:52 поподне »
52. Ковљенић, Никољдан, Нуглашица, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Поседује практично модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Потпуно поклапање на 23 маркера има са тројицом тестираних које славе Срђевдан: Грбићем из Рачића код Бихаћа, Љиљком из Горњег Жировца код Двора и Грунчићем из Зрењанина, док се од Ковљенића из истог места који је такође тестиран раније у овој акцији разликује на само 1 од 23 маркера. Ковљенићи су према предању у околину Босанског Грахова дошли из Задра, а још даљим пореклом су из Грахова у Црној Гори, где им је старије презиме било Ковијенић. За даље тестирање препоручује се неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), с тим да треба имати у виду да је WGS тест супериоран у смислу покривености Y-хромозома, и тренутно се може поручити по нешто нижој цени од 249$ код компаније Dante.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #136 послато: Јун 15, 2022, 06:41:07 поподне »
У лабораторију је данас предата 5. тура узорака, следи списак кандидата:

104. Петровић, Ђурђевдан, Доњи Дејан, Власотинце
105. Милешић, Никољдан, Дривуша, Зеница
106. Ћалић, Јовањдан, Горичка, Двор
107. Мршовић, Мратиндан, Рипањ, Београд
108. Прпа, Јовањдан, Тичево, Босанско Грахово
109. Дворнић, Пантелијевдан, Поповац (Барања)
110. Страјнић, Никољдан, Поповац (Барања)
111. Нинковић (Хубић), муслиман, Дринско, Вишеград
112. Зељић, Никољдан, Церовица, Станари
113. Шмрчковић, Ђурђевдан, Дунасечуј (Мађарска)

После ове туре ће вероватно у току следеће недеље бити предати још неки узорци који тренутно путују из иностранства.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #137 послато: Јун 15, 2022, 06:46:47 поподне »
Остало равно 60 резултата да се објави, испаде на крају лепа бројка тестираних.  Црни Гуја преузео штафету од колеге  Atlantische-а  и наставио Р1а доминацију. :)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #138 послато: Јун 15, 2022, 07:09:30 поподне »
60. Урошевић, Никољдан, Железник, Београд

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Поседује хаплотип близак модалном, једина нешто специфичнија вредност је повишена DYS635=24. Једино релативно ближе поклапање има са Бијелићем из Заостра код Берана (слави Митровдан), разликују се на 3 од 25 упоредивих маркера. Према предању које је тестирани навео у упитнику, браћа Урош и Јанко дошли су са Косова и од њих су настале фамилије Урошевић и Јанковић у Железнику. За даље тестирање препоручује се неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #139 послато: Јун 15, 2022, 07:28:38 поподне »
61. Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, роду Ђ, у коме се налазе искључиво Медићи. Од четворице раније тестираних Медића, потпуно поклапање на 23 маркера има са Медићем из Бастаса код Дрвара, а на 20 упоредивих маркера са Медићем из Мартин Брода код Дрвара. Од Медића из Косора код Врлике и Медића из Цетине код Цивљана разликује се на само 1 од 23 маркера. Милан Карановић је Медиће сврстао у староседелачке родове Крајине. С обзиром да је за сада само један припадник гране YP951 урадио дубински тест, препорука Медићу за даље тестирање је WGS тест како би се у потпуности профилисао српски огранак гране YP951. WGS тест се тренутно може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #140 послато: Јун 15, 2022, 08:03:30 поподне »
67. Цвијановић, Стевањдан, Лукавац Горњи, Лукавац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. По хаплотипу се прилично добро уклапа у род Г, чији припадници су махом са подручја североисточне Босне. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Видићем из Горњих Палачковаца код Прњавора, на само 1 од 23 маркера разликује се од Ђукића из Црнче код Дервенте и Мартића из Лендића код Грачанице, а на 2 од 20 маркера од Трипића из Крсног Поља код Маглаја. Сви наведени такође славе Стевањдан. Тестирани је у упитнику навео да су по предању досељени са Озрена. Препорука за даље тестирање је WGS тест, како би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани припада. WGS тест се тренутно може поручити по сниженој цени од 249$ код компаније Dante.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #141 послато: Јун 15, 2022, 09:03:32 поподне »
61. Медић, Ђурђевдан, Дољани, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, роду Ђ, у коме се налазе искључиво Медићи. Од четворице раније тестираних Медића, потпуно поклапање на 23 маркера има са Медићем из Бастаса код Дрвара, а на 20 упоредивих маркера са Медићем из Мартин Брода код Дрвара. Од Медића из Косора код Врлике и Медића из Цетине код Цивљана разликује се на само 1 од 23 маркера. Милан Карановић је Медиће сврстао у староседелачке родове Крајине. С обзиром да је за сада само један припадник гране YP951 урадио дубински тест, препорука Медићу за даље тестирање је WGS тест како би се у потпуности профилисао српски огранак гране YP951. WGS тест се тренутно може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Медићи имају на мањем броју маркера (више нису тестирали) потпуно оклапање са Ђапама из Дољана. Ђапе такође славе Ђурђевдан, па нема сумње да је реч о истом, блиском роду. Углавном мислим да због свих ових параметара могу ићи у исти генетички род.

Иначе феноменални резултати крајишких Медића. Небитно да ли су из Врлике, Унца или Лике, сви су повезани по мушкој линији. Треба поменути да су ови Медићи из Дољана тестирани и на 23andme, хаплогрупа R1a-M417.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #142 послато: Јун 15, 2022, 09:23:33 поподне »
Р1а се изједначила са И2а. Чекамо старобалканце да крену у јурење резултата, утакмица се игра 90 плус минута.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #143 послато: Јун 15, 2022, 10:02:08 поподне »
47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар

Највероватније припада хаплогрупи R1b-Z36>Z37>Y91536, роду Морачана Богићеваца.

Сам хаплотип се уклапа у род Морачана, а у прилог припадности том генетском роду иде и крсна слава.

Разлог због чега би то ипак ваљало проверити јесте то што сами Бијанци немају никакво предање о пореклу од Морачана, при чему спадају у најстарије насељенике Баната, непознатог порекла. 

Тестираном дакле преостаје или да прихвати прилично велику вероватноћу да потиче од Морачана, или да отклони недоумице и уради WGS тест који се како је већ писано може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #144 послато: Јун 15, 2022, 10:07:36 поподне »
72. Станковић, Никољдан, Придворице, Смедеревска Паланка, E-V13>Z5018>S2979>S2972>Y18360>Y128213

Припада роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице југозападно од Прибоја. Потпуно поклапање на 23 маркера има са следећом тројицом тестираних:
Петровић, Јовањдан, Радановци/Косјерић
Грабовчић, Јовањдан, Саставци/Међуречје/Рудо
Ђачанин, Јовањдан, Вашица/Шид

Тестирани је навео предање према коме потичу од хајдук Станка.

О роду Поблаћана имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #145 послато: Јун 15, 2022, 10:13:07 поподне »
47. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица, Алибунар

Највероватније припада хаплогрупи R1b-Z36>Z37>Y91536, роду Морачана Богићеваца.

Сам хаплотип се уклапа у род Морачана, а у прилог припадности том генетском роду иде и крсна слава.

Разлог због чега би то ипак ваљало проверити јесте то што сами Бијанци немају никакво предање о пореклу од Морачана, при чему спадају у најстарије насељенике Баната, непознатог порекла. 

Тестираном дакле преостаје или да прихвати прилично велику вероватноћу да потиче од Морачана, или да отклони недоумице и уради WGS тест који се како је већ писано може поручити на попусту код компаније Dante, по цени од 249$.

Верује се да су стари досељеници из околине Пожаревца, и/или Централне Србије, што не искључује наравно даљу везу са Морачанима:

Најстарије добричке фамилије, вероватно из Пожаревца и уопште из Србије, јесу: Васићи, Николићи, Јованови (сад Васићи), Дрндари, "Буркини (сад Васићи), Жулинци (сад Божидарови), Летини (сад Писарови), Животићи, Новакови, Радивојеви, Ламбићи, Лончари, Јабучки (сад Стајићи), Бијанци и још неколико других. – Дрндари су из Босне пореклом. Лазарови су из Србије, из села Петке. Тек око 1780. године појављују се у Добрици први Власи, као слуге и радници. (Ј. Ердељановић)

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #146 послато: Јун 15, 2022, 10:23:23 поподне »
Верује се да су стари досељеници из околине Пожаревца, и/или Централне Србије, што не искључује наравно даљу везу са Морачанима:

Најстарије добричке фамилије, вероватно из Пожаревца и уопште из Србије, јесу: Васићи, Николићи, Јованови (сад Васићи), Дрндари, "Буркини (сад Васићи), Жулинци (сад Божидарови), Летини (сад Писарови), Животићи, Новакови, Радивојеви, Ламбићи, Лончари, Јабучки (сад Стајићи), Бијанци и још неколико других. – Дрндари су из Босне пореклом. Лазарови су из Србије, из села Петке. Тек око 1780. године појављују се у Добрици први Власи, као слуге и радници. (Ј. Ердељановић)

Ови Животићи-Животини мене занимају..од њих је орви свештеник у Добрици.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #147 послато: Јун 15, 2022, 10:27:21 поподне »
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #148 послато: Јун 15, 2022, 10:33:36 поподне »
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

У питању је род Угарака, чија је матица у Љубомиру, северно од Требиња. У средњем веку се помињу као власи Угарци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #149 послато: Јун 15, 2022, 11:09:21 поподне »
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

Још један у низу невероватних резултата у последње време. Слава Шпијуновића иста као и код Крајишника који припадају овој подграни. С обзиром да херцеговачки R-A275 славе доминантно Аранђеловдан, као и да један повећи број крајишких родова налази своју матицу у Старом Влаху, није искључено да је и овде то случај. Не могу сада да се сетим да ли Угарци и на прстору Крајине имају неки континуитет кроз изворе и географски распоред тестираних R-A275 (мислим само делимично). У сваком случају су сви ови родови вероватно били доста блиски у средњем веку.

Шпијуновићи су иначе огранак ширег рода Којадиновића:

У XVIII в. долазе Којадиновићи, по једнима и од Риђана код Никшића, а по другима из Шаранаца код Жабљака. Једно време задржали су се у Велетову у Босни, одаке су дошли у Заовине где се братство изделило па су једни остали у Заовинама: Јеличићи, Василићи и Мандићи, а други примили ислам: Уремовићи у Гостиљу-Босна, Капетановићи у Старом Броду-Босна, Барањци у Велетову, Томићи и Стаменићи у Кремнима, Митрашиновићи у Биосци, Шпијуновићиши, Шијаковићи и Којадиновићи у Мокрој Гори и Стапарима. Славе Стевањдан.

Од ових Мандића из Заовина води порекло наш познати певач, Оливер Мандић.

Оливер Мандић у своје две фазе (предратној и ратној)





Иначе човек има релативно мало албума/песама, али су му скоро све хитови

<a href="https://www.youtube.com/v/-T26LDRl4W4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-T26LDRl4W4</a>

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #150 послато: Јун 17, 2022, 11:13:10 пре подне »
У питању је род Угарака, чија је матица у Љубомиру, северно од Требиња. У средњем веку се помињу као власи Угарци.
Презиме Угарак са славом Стевањдан се у целој Лици једино може наћи у селу Вребац.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #151 послато: Јун 17, 2022, 01:03:58 поподне »
64. Капетановић, Аранђеловдан, Коренита/Лозница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Издвајају се карактеристичне вриједности DYS437=16 и DYS456=16, уз немодалне DYS458=19, DYS570=17. Капетановић има најдиректније поклапање са Бојовићем, Лучиндан из Кута у Жупи Никшићкој, потврђеним припадником рода Никшића. И Бојовић као и Капетановић поседује DYS437=16, DYS456=16 и DYS458=19. Укупна удаљеност Бојовића и Капетановића је 2/23. Са друге стране Капетановићи славе Аранђеловдан и немају никакво предање о поријеклу од Никшића. Наводно су у Корениту дошли у другој половини 18. вијека из Херцеговине. Помињу и раније презиме Стефановић и Стевановић.

Како год, ова веза са Бојовићима је индикативна и требало би је провјерити SNP тестом. Најбоље тестом Y250780 код Yseqa. Свакако препорука је урадити неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #152 послато: Јун 17, 2022, 03:34:10 поподне »
62. Илић, Никољдан, Ковин

Припада хаплогрупи I1-P109>FTA72336. Углавном посједује модалне вриједности маркера за ову грану. Издвајају се једино DYS389-II=29 и DYS481=29. Ипак, на основу ових вриједности се не могу установити неке поуздане везе. Од породица које славе Никољдан, а припадају овом роду, могу се навести Благојевићи из Плетернице у Славонији и Божовићи из Лопаша код Пожеге. Благојевић са Илићем има 2 марекра разлике на 23, а Божовић 4/23.

Илићи имају предање да су у Ковин доселили из околине Крагујевца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #153 послато: Јун 17, 2022, 03:54:41 поподне »
65. Дробњак, Ђурђевдан, Пријелози/Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Углавном посједује модалне вриједности за овај род. Издваја се једна карактеристична вриједност DYS576=19. Ову вриједност посједује тек неколицина дробњачких породица. Између осталих, и род присутан на подручју Ибарског Колашина (Живковићи, Радивојевићи, Радовићи). Поред DYS576=19 они су и по укупном хаплотипу најближи Дробњаку из Пријелога, а и славе исту славу Ђурђевдан. Од дробњачких породица које још посједују DYS576=19, а могле би бити интересантне, могу се поменути Тодорићи из Равни код Ужица и Дробњаци из Штитара код Берана.

У литератури је за Дробњаке из Пријелога забиљећено сљедеће:
"Дробњаци (7 к., сл. Ђурђевдан) су пореклом из Тушиње (Ускоци). Били су најпре у Пештеру, а одатле се, пре 100 година, због зулума вратили у Пријелоге."

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #154 послато: Јун 17, 2022, 09:57:13 поподне »
Поздрав свима.Ја сам новотестирани из треће групе под бројем 44,Ивановић пореклом из Доњег Ступња,општина Александровац.Нисам још стигао на ред за анализу на форуму па сам мало пожурио ;).Испао сам И2 3120. Провукао сам резултате кроз Невген и мислим да сам ПХ 908.Био бих захвалан ако би неко могао нешто ближе да ми каже о даљем пореклу или евентуалном сродству са неким од родова који су већ тестирани (уколико је то могуће на ових 25 маркера).Што се породичног предања тиче, даљим пореклом смо са Копаоника из села Осредци (раније и Осреце или слично),данас у општини Брус.Славимо две славе,св. Алимпија (9 децембра) и Ђурђевдан (6 маја).Моји кажу да је св Алимпије старија, а да су Ђурђевдан наследили у мираз или је неко тада оздравио па почео да га слави.Углавном,обе су донете са Копаоника.Што се тиче даљег порекла Лутовац који је обрађивао александровачку жупу помиње да смо дошли из Будиловине (што јесте близу Осредака),али ми немамо предање о томе.Даље каже да смо од Пљеваља чини ми се.Међутим, касније налетим овде на форуму на књигу ,,Копаоник,, мислим да је од Љубе Павловића где за село Осредци помиње родове које славе Светог Алимпија и Ђурђевдан да су ту дошли око 1690. од Тетова у Сев. Македонији.Да све буде занимљивије пре неколико дана на овом форуму налетим на тему ,,Св. Алимпије или св. Ђорђе посни,, где сазнам да одређени број родова слави св. Ђорђа управо 9 децембра на југу Косова и око Тетова.Знам да слава није меродавна за нечије порекло,али ми је интерсантна та комбинација Св. Алимпије и Св. Ђорђе.Таман сам мислио да сам на неком трагу кад ови учесници на форуму који славе ове славе испадоше Г2а.Да паднеш у несвест,тек сад немам појма ништа :P.Ако неко иоле може да укаже на било какву сродност са било ким,до неба бих био захвалан.Свако добро.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #155 послато: Јун 17, 2022, 11:46:26 поподне »
Поздрав свима.Ја сам новотестирани из треће групе под бројем 44,Ивановић пореклом из Доњег Ступња,општина Александровац.Нисам још стигао на ред за анализу на форуму па сам мало пожурио ;).Испао сам И2 3120. Провукао сам резултате кроз Невген и мислим да сам ПХ 908.Био бих захвалан ако би неко могао нешто ближе да ми каже о даљем пореклу или евентуалном сродству са неким од родова који су већ тестирани (уколико је то могуће на ових 25 маркера).Што се породичног предања тиче, даљим пореклом смо са Копаоника из села Осредци (раније и Осреце или слично),данас у општини Брус.Славимо две славе,св. Алимпија (9 децембра) и Ђурђевдан (6 маја).Моји кажу да је св Алимпије старија, а да су Ђурђевдан наследили у мираз или је неко тада оздравио па почео да га слави.Углавном,обе су донете са Копаоника.Што се тиче даљег порекла Лутовац који је обрађивао александровачку жупу помиње да смо дошли из Будиловине (што јесте близу Осредака),али ми немамо предање о томе.Даље каже да смо од Пљеваља чини ми се.Међутим, касније налетим овде на форуму на књигу ,,Копаоник,, мислим да је од Љубе Павловића где за село Осредци помиње родове које славе Светог Алимпија и Ђурђевдан да су ту дошли око 1690. од Тетова у Сев. Македонији.Да све буде занимљивије пре неколико дана на овом форуму налетим на тему ,,Св. Алимпије или св. Ђорђе посни,, где сазнам да одређени број родова слави св. Ђорђа управо 9 децембра на југу Косова и око Тетова.Знам да слава није меродавна за нечије порекло,али ми је интерсантна та комбинација Св. Алимпије и Св. Ђорђе.Таман сам мислио да сам на неком трагу кад ови учесници на форуму који славе ове славе испадоше Г2а.Да паднеш у несвест,тек сад немам појма ништа :P.Ако неко иоле може да укаже на било какву сродност са било ким,до неба бих био захвалан.Свако добро.

Биће сутра објављено...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #156 послато: Јун 18, 2022, 11:20:25 поподне »
30. Жикић, Алимпијевдан, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип му је најсличнији Севићу из Горње Љубовиђе код Љубовије, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле неке карактеристичне вредности попут: 439=14, 576=17, 635=24. За породице сродне Севићима се каже да су били трговци и да су се селили по разним градовима. Како и Св. Алимпије може бити пандам Св. Ђорђу, можда заиста веза између њих постоји. Али да би нешто више сазнали, неопходни су дубљи тестови које и препоручујем Жикићу.

Нисам успео ништа пронаћи за Жикиће, нити је тестирани оставио податке о евентуалном даљем пореклу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #157 послато: Јун 18, 2022, 11:53:07 поподне »
44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сврстан је у "род В12" на табели Српског ДНК пројекта, где се налазе још и Рачић и још један тестирани из Љубинаца код Александровца, Стајић из Осредака код Бруса и Клисарић из Оџака код Трстеника. Сви деле карактеристичне вредности: 385=14-14, 458=19, 481=33. Ивановић поседује једини у овом роду нешто карактеристичнију вредност 439=14, као и врло ретку вредност 460=12, али овај маркер није укључен у сету од 23 или 17 маркера, колико остали из рода имају, па се не може причати као о карактеристичној вредности овог рода. Такође треба рећи да сви из овог рода славе Алимпијевдан. Што се неких даљих веза тиче, због веома ретке вредности 481=33, као и предања, можда су најближи овом роду двојица тестираних из околине Урошевца на Косову, даљим пореклом из Средачке и Сиринићке жупе.

Сам тестирани је јуче већ написао све о свом роду и на основу резултата се може рећи да је потврђено предање о Осредцима код Бруса као матици.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg173433#msg173433


Наравно и Ивановићу предлажем даља тестирања.
« Последња измена: Јун 18, 2022, 11:58:08 поподне Милош »

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #158 послато: Јун 19, 2022, 01:49:03 пре подне »
Хвала Милоше на анализи и издвојеном труду и времену.Коначно неки помак.Планирам и дубље тестове.Заборавих да поменем фамилију Вукојевић (Вукојевићи,Живадиновићи,Жикићи,Васићи,Томићи и Милосављевићи) из суседног Горњег Ступња о којима не знам ништа осим да смо наводно род.Дошла браћа Иван (Ивановићи из Доњег Ступња) и Вукоје (поменути Вукојевићи из Горњег Ступња) итд.Позивам и њих као и остале Жупљане и Копаоник нарочито да се тестирају како би добили јаснију слику о пореклу породица и евентуалном сродству и дали већи допринос о пореклу Срба уопште.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #159 послато: Јун 19, 2022, 11:38:01 пре подне »
44. Ивановић, Ђурђевдан, Доњи Ступањ, Александровац   

Колико сам схватио ова фамилија слави Св. Алимпија а преславља Ђурђевдан, па ако је тако да се тако и упише у табелу СДП због лакшег прегледа по славама.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #160 послато: Јун 19, 2022, 12:52:13 поподне »
Колико сам схватио ова фамилија слави Св. Алимпија а преславља Ђурђевдан, па ако је тако да се тако и упише у табелу СДП због лакшег прегледа по славама.


Слажем се,слободно измените у табели. Ставио сам прво Ђурђевдан зато што су отац и стриц после дедине смрти поделили славе па смо ми узели Ђурђевдан.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #161 послато: Јун 19, 2022, 03:13:47 поподне »
50. Драгин, Никољдан, Чуруг, Жабаљ

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>FT25907. Има све карактеристике које га сврставају у ову грану, попут 439=14 и славе Никољдан. Са Полићем има једну разлику на упоредива 23 маркера. Драгин би могао бити веза која недостаје између Полића и Андреиа из Баната.

Претпостављам да су Драгини прилично дуго на том простору и да се вероватно ради о шајкашкој породици. На форуму има добрих познаваоца ових породица, па не сумњам да ће неко нешто више написати и о Драгинима.

Свакако препоручујем даља тестирања, где ће Полић сигурно одрадити главни део посла у логистици. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #162 послато: Јун 19, 2022, 04:31:24 поподне »
71. Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић, J2b-M205>Y22059

Једини какав-такав податак о пореклу Ројевића налазим у монографији Петра Пејовића, "Озринићи - племе Старе Црне Горе":

По тим предањима на Чеву је крајем или y другој половини XVI вијека дошло до сукоба Озринића и старосједјелаца које су помагали Цуце и Бјелице. Иако су тада Озринићи имали само тројицу погинулих, а удружени чевски старинци, Цуце и Бјелице укупно 14, Цуце и Бјелице надјачају Озриниће. Због тога се Озринићи, наводно њих 14, склонише код војводе Грдана, који их је био придобио за борбу против Турака. Војвода Грдан их насели у Подгорје и Магниће и даде им Крново за планину. Наводно, послије 17 година, један дио ових Озринића, изузев 5 домова, поврати се на Чево. Опет их нападоше чевски старосједјеоци, изгледа поново удружени са Цуцама и Бјелицама. Озринићима у помоћ тада дођоше рођаци из Никшићког поља са људима војводе Грдана и на Ластви поразише чевске старосједјеоце. Тада се половина одсељених Озринића поврати на Чево, а други дио се насели код Никшића. Доцније ове двије групе Озринића међусобно размијенише имања. Од ових 5 међусобно сродних кућа Озринића, чији је старјешина био кнез Радуле, у старом насељу Подгорје, развила су се бројна већа и мања братства: Николићи (од њих су Ојданићи, односно Будалићи у Прерацама код Билеће, Субашићи, Роснићи, Танталовићи, Вукановићи и Васковићи), затим Брајичићи, Раичевићи, Ћетковићи, Лалатовићи (од њих су Чизмовићи, Гајовићи и у Србију одсељени Кушлаковићи), као и Ројевићи, Варајићи, Вукићи, па можда Штурановићи (од којих су Ћираковићи) и Зорићи (од Зорића су Шилојевићи и у Србији Радовановићи). Сви ови родови, осим Зорића, чија је слава Томиндан, а прислужба Илиндан, славили су Аранђеловдан и прислуживали Илиндан, па славу промиј енили у Госпођиндан, а Илиндан задржали за прислужбу.

Ројевићи, судећи по днк резултатима, нису повезани са осталим Озринићима са списка, али сви Ројевићи изгледа јесу један род. Тестирани преславља Аранђеловдан и од претходно тестираног Ројевића из истог места разликује се само на маркеру 385b. У питању је, изузев те вредности, практично модални J-Y22059/Y22063 хаплотип, па стога постоји и велики број потпуних и блиских поклапања.

Раније тестирани Ројевић наводи да је старија слава била Никољдан, па с тим у вези може бити интересантно што Ројевић из ове туре има потпуно поклапање са Барошима из Босанског Грахова и Шарцима из Цивљана (иста крсна слава). Како је реч о честој слави и практично модалним хаплотиповима, веза је само условна. У сваком случају крајишки J-Y22063 генерално највише поклапања имају у околини Никшића и на простору Источне Херцеговине.

Важно је напоменути да су Ројевићу, од географски блиских J-Y22063, генетички релативно близу Угреновићи из околине Никшића, као и Ружичићи из истог краја (предањем од Пљеваља).
« Последња измена: Јун 19, 2022, 04:35:25 поподне Небојша »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #163 послато: Јун 19, 2022, 04:32:27 поподне »
50. Драгин, Никољдан, Чуруг, Жабаљ

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>FT25907. Има све карактеристике које га сврставају у ову грану, попут 439=14 и славе Никољдан. Са Полићем има једну разлику на упоредива 23 маркера. Драгин би могао бити веза која недостаје између Полића и Андреиа из Баната.

Претпостављам да су Драгини прилично дуго на том простору и да се вероватно ради о шајкашкој породици. На форуму има добрих познаваоца ових породица, па не сумњам да ће неко нешто више написати и о Драгинима.

Свакако препоручујем даља тестирања, где ће Полић сигурно одрадити главни део посла у логистици. :)

Контактирао сам Драгина па ћемо видети. Са Савићем и Nebulom иде мало теже, послали су кит, али није стигао а прошло је месец дана.
Ово упорно чување крсне славе код наше подгране је занимљиво. :)

Ван мреже Воихна

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #164 послато: Јун 19, 2022, 05:47:06 поподне »
46. Шпијуновић, Стевањдан, Мокра Гора, Ужице

припада хаплогрупи R1b-U152>A275, роду у коме се налазе бројне породице из Херцеговине и осталих динарских крајева, међу којима св. Стевана славе породице из Босанске Крајине (Миљевићи, Трнинићи, Добријевићи) и Далмације (Допуђи, Шуше).

Хаплотип Шпијуновића одликује вредност дис 439 на ком има повишену вредност 12 уместо уобичајених 11.

За претка Шпијуновића се у књизи Љубомира Ж. Мићића "Златибор - антропогеографска истраживања" издатој 1906, каже да је предак добио надимак јер је шпијунирао Турке у Првом устанку, као и да потичу из Шаранаца одакле су се у 18. веку доселили у Мокру Гору.

Ту се говори и да су њихов огранак Којадиновићи, доцније доведени из Заовина.

Љуба Павловић  налази да се Којадинови потомци у Мокрој Гори зову и Бучовићи и Којадиновићи, а у суседном селу Заовине сви се зову Којадиновићи. Он наводи да су за Бучовиће најстарији досељеници у суседно село Рача: „Најстарији досељеници у Рачу су Бучовићи (48 к, Св. Стеван) у Борањи. Овде су дошли из Мокре Горе, уз једног од Којадинових унука, који се покалуђерио и собом превео два брата.

Коначно отклоњена лична недоумица о евентуалном сродству због сличности презимена: Бучовић и Бучевац. Конструкцију Б. Кљајевића о сродству свих Бучеваца међусобно, и њиховом сродству са Бучовићима не бих коментарисао.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #165 послато: Јун 20, 2022, 05:33:49 поподне »
57. Фунтуњеровић, Стевањдан, Манастирица, Кладово

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. За сада најзанимљивији резултат у оквиру ове гране. Има све карактеристике за ову грану: 19=14, 449=32, 635=24, 643=11. Од модалног хаплотипа за ову грану одударају једино 576=19 и 570=19.

Нисам успео да нађем ништа о Фунтуњеровићима у литератури, али очито је да се ради о влашкој породици. Поновио бих оно што сам писао о овој грани скоро:


Имамо сад 8 СНП-а испод Y56203 чији редослед не знамо. Уколико се направи рачуница, прва два СНП-а су предмиграторна и они би требало да су настала у матици, па их можда некада нађемо међу Украјинцима, Пољацима... Следећа два су из периода миграција и одмах након њих, па би те СНП-ове требало тражити међу Бугарима, Мађарима... Следећа два су из првих векова на Балкану, те њих треба тражити међу становништвом југа и југоистока Србије, па нам ту тестирани са југа Србије може бити од помоћи. Следећи је већ Грковић, односно динарски кластер, да га тако назовем.

Код ове реченице "Следећа два су из периода миграција и одмах након њих, па би те СНП-ове требало тражити међу Бугарима, Мађарима..." додао бих и Румуне и Влахе.

Фунтуњаревић је тренутно најбољи кандидат за I2-Y56203_DYS643=11 Panel. Међутим у оквиру овог панела нема три СНП-а, које је Yseq одбио, а има их на Yfull-у, па би најбоље било када би Фунтуњеровић одрадио неки од WGS тестова. Уколико је присутан на Форуму, нека се јави, јер би било штета остати на 25 маркера.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #166 послато: Јун 20, 2022, 06:39:38 поподне »
57. Фунтуњеровић, Стевањдан, Манастирица, Кладово

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. За сада најзанимљивији резултат у оквиру ове гране. Има све карактеристике за ову грану: 19=14, 449=32, 635=24, 643=11. Од модалног хаплотипа за ову грану одударају једино 576=19 и 570=19.

Нисам успео да нађем ништа о Фунтуњеровићима у литератури, али очито је да се ради о влашкој породици. Поновио бих оно што сам писао о овој грани скоро:

Код ове реченице "Следећа два су из периода миграција и одмах након њих, па би те СНП-ове требало тражити међу Бугарима, Мађарима..." додао бих и Румуне и Влахе.

Фунтуњаревић је тренутно најбољи кандидат за I2-Y56203_DYS643=11 Panel. Међутим у оквиру овог панела нема три СНП-а, које је Yseq одбио, а има их на Yfull-у, па би најбоље било када би Фунтуњеровић одрадио неки од WGS тестова. Уколико је присутан на Форуму, нека се јави, јер би било штета остати на 25 маркера.

У Манастирици нема родова који славе Стевандан, али постоји један који је сличан по звучности. Тај род слави Петковицу:

-Фрнтарешти, Св. Петка, су из „Влашке“, одакле се дед доселио.
https://www.poreklo.rs/2015/10/12/poreklo-prezimena-selo-manastirica-kladovo/

Ако тестирани прати форум, да ли му је познат овај род и/или има ли сазнања о евентуалној ранијој слави своје породице?
« Последња измена: Јун 20, 2022, 06:41:19 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #167 послато: Јун 20, 2022, 08:13:48 поподне »
https://i.postimg.cc/vZ18TZqS/Screenshot-2022-06-20-20-10-47-469-com-mi-globalbrowser.jpg

Ови су из села МАНАСТИРИЦА код Кладова, несумњиво је да се ради о овом роду јер је презиме баш специфично.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #168 послато: Јун 22, 2022, 01:45:21 поподне »
73. Стојковић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>Y4459>YP617. Једина блиска поклапања има са двојицом тестираних из рода YP617 Б, Павловићем из Полома код Владичиног Хана и Стаменковићем из Велике Грабовнице код Лесковца, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Осим тога што су географски блиски, сва тројица славе Аранђеловдан, а деле и неколико карактеристичних вредности (DYS385=11-15, и повишене DYS458=16 и DYS481=24), па је извесно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду. Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Рунчина из Симонове Реке, а да су даљим пореклом из Тиквеша или Криве Паланке. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY), како би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани из овог рода припадају.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #169 послато: Јун 22, 2022, 02:09:58 поподне »
80. Лучић, Стевањдан, Пријановићи, Пожега

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902, могуће и млађој подграни Y3226>PH3519>Y18555. Поседује неколико специфичних вредности (DYS19=17, DYS391=10, DYS570=21), па нема претерано блиских поклапања, али се по укупном хаплотипу најбоље уклапа у род Y18555 A, чији припадници такође славе Стевањдан. Најближи му је Бардак из Зборишта код Брода, од ког се разликује на 4 од 23 маркера, док једну разлику више има са Бјелошевићем из Горњег Детлака код Дервенте. Од Петковића из Каоца код Србца, који је SNP потврђен као Y18555+ разликује се на чак 8 од 25 упоредивих маркера, али Петковић такође поседује неколико специфичних вредности које одударају од модалних, па бих рекао да су међусобно ипак нешто ближи него што би се могло претпоставити гледајући само разлику у маркерима. Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Равни или Рожанства на Златибору, а занимљиво је да наводи и да им је стара слава била Обретење главе Св. Јована Крститеља. Препорука за даље тестирање је поручивање појединачног маркера Y18555 како би се потврдила припадност овој грани, или још боље неки од дубинских тестова (WGS или BigY), чиме би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани припада.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #170 послато: Јун 22, 2022, 02:47:15 поподне »
95. Марушић, Св. Јован Милостиви, Штупељ, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647. Једина специфичнија вредност је повишена DYS389=14-32. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му Бјелић из Заостра код Берана (Митровдан) и Мирчетовић из Крушева (Никољдан), од првог се разликује на 4 од 25 а од другог на 4 од 23 упоредива маркера. Од блиских поклапања требало би још издвојити недавно објављеног Урошевића из Железника (Никољдан), чији предак је по предању дошао са Косова, и Вићентића из Бањана код Уба (Ћириловдан). Марушић се од Урошевића разликује на 5 од 25, а од Вићентића на 5 од 23 упоредива маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY).

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #171 послато: Јун 22, 2022, 04:36:11 поподне »
Р1а у стопу прати И2а и тренутно је на  27%.  Збирно са I2a проценат иде до 58%, Словени у налету, старобалканци засад затајили.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #172 послато: Јун 22, 2022, 06:49:57 поподне »
85. Станчић (Лучиндан), Рибашевина, Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Близак је Бодирогама из Херцеговине и Бодрожићима из Далмације, од којих се разликује на само 2 маркера од 23, као и њих двојица међусобно. Сви остали тестирани у нашој бази се разликују од ове тројице на најмање 6 маркера, и то на упоредивих 17. Дакле, Станчић, Бодирога и Бодрожић  су сасвим сигурно једна посебна грана испод R1b-Z2103, само није поуздано која, и било би добро да неко од њих уради дубљи тест у иностранству.  Имају специфичну вредност DYS385=12-13. Станчић на DYS570 има вредност 19, а друга двојица 18. Са Бодрожићем на DYS576 има исту вредност 17, а Бодирога 16, док са Бодирогом на DYS635 има заједничку вредност 24, док Бодрожић има 25.

Презиме Станчић је у Рибашевини (тада Рибаш) записано на турском дефтеру из 1476. године (Аличић Ахмед, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, XV и XVI век, књига 1). Уписан је Радоња Станчић са сином Радованом, па онда опет Радивој Станчић са сином Радованом (вероватно грешка понављања у књизи). Иначе се врло ретко дешавало да Турци запишу презиме (из исте године је и запис Диваца код Пријепоља). Захваљујући турском дефтеру закључујемо да су Станчићи врло стар род у Рибашевини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #173 послато: Јун 22, 2022, 07:11:41 поподне »
85. Станчић (Лучиндан), Рибашевина, Ужице

Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Близак је Бодирогама из Херцеговине и Бодрожићима из Далмације, од којих се разликује на само 2 маркера од 23, као и њих двојица међусобно. Сви остали тестирани у нашој бази се разликују од ове тројице на најмање 6 маркера, и то на упоредивих 17. Дакле, Станчић, Бодирога и Бодрожић  су сасвим сигурно једна посебна грана испод R1b-Z2103, само није поуздано која, и било би добро да неко од њих уради дубљи тест у иностранству.  Имају специфичну вредност DYS385=12-13. Станчић на DYS570 има вредност 19, а друга двојица 18. Са Бодрожићем на DYS576 има исту вредност 17, а Бодирога 16, док са Бодирогом на DYS635 има заједничку вредност 24, док Бодрожић има 25.

Презиме Станчић је у Рибашевини (тада Рибаш) записано на турском дефтеру из 1476. године (Аличић Ахмед, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, XV и XVI век, књига 1). Уписан је Радоња Станчић са сином Радованом, па онда опет Радивој Станчић са сином Радованом (вероватно грешка понављања у књизи). Иначе се врло ретко дешавало да Турци запишу презиме (из исте године је и запис Диваца код Пријепоља). Захваљујући турском дефтеру закључујемо да су Станчићи врло стар род у Рибашевини.

Тестирани је у упитнику навео да носе презиме (вероватно и славу) по очевој мајци. Дакле ово нису Станчићи по директној мушкој линији. Како нема више информација, верујем да се не зна презиме те изворне линије. Можда ће тестирани дати више података ако прати.

С обзиром на очигледну генетичку блискост са Бодирогама, могуће да је реч о неком роду са славом Аранђеловдан.

Иначе, мало је вероватно да ови Станчићи имају континуитет и везу са овим Станчићима из пописа (дефтер из 1476), будући да је главнина становништва тог краја досељена од 1690. па на овамо, као и да су многа презимена формирана релативно касно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #174 послато: Јун 22, 2022, 07:22:25 поподне »
Р1а у стопу прати И2а и тренутно је на  27%.  Збирно са I2a проценат иде до 58%, Словени у налету, старобалканци засад затајили.

Христифор води радио пренос овог Светског ДНК месеца. :) Код досадашњих резултата издваја се висок проценат R1a и R1b, а низак I2 и E-V13. Обично је код Срба обрнуто. У сваком случају, када је узорак око 100, а тестирани су из овако шароликих крајева, статистика не осликава неку реалну слику, већ је сама за себе. Међутим, када би и на таквом узорку (разноврсном) број тестираних порастао, генетичка слика би аутоматски заличила на ону просечну код Срба.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #175 послато: Јун 22, 2022, 07:52:19 поподне »
Треба узети у обзир и теорију вјероватноће. Довољно је да нека хаплогрупа буде заступљена барем 5-10% међу скоро сваком већом српском популацијом па да се на мањем узорку деси да се "убоде" та хаплогрупа чешће него што је њен просјек у укупној популацији, те да се онда донесе погрешан закључак.
Што је мањи број тестираних, већа је шанса да се то деси.

Тако у неким оваквим акцијама при мањем броју тестираних R1b код Срба скочи и до 15%, а R1a и на близу 30%, иако је сад, захваљујући чињеници да је тестирано пар хиљада Срба (што је сасвим довољно да се утврди процентуални однос хаплогрупа код Срба са јако малом грешком у прорачуну) , јасно да цијела R хаплогрупа не досеже ни 25% код Срба.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #176 послато: Јун 22, 2022, 07:56:49 поподне »
До 30% Р1а нису догурали ни Хрвати, они су на тој бројци око  25%. Реални постотак Р1а код Срба је до 19-18 % са регионалним одступањима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #177 послато: Јун 22, 2022, 08:02:35 поподне »
До 30% Р1а нису догурали ни Хрвати, они су на тој бројци око  25%. Реални постотак Р1а код Срба је до 19-18 % са регионалним одступањима.

Одисеј је говорио о укупној R хаплогрупи. Није постотак R1a код Срба око 19%, већ на узорку од око 7000 тестираних износи 14.47%. Тешко да ће се ту нешто значајније променити.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #178 послато: Јун 22, 2022, 08:11:46 поподне »
То је потенцијални максимум до којег би могла доћи по мом мишљењу. Како год наставиће се битка Р1а и Е-В13 за друго место јер су на табели малтене поравнати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #179 послато: Јун 22, 2022, 08:17:40 поподне »
То је потенцијални максимум до којег би могла доћи по мом мишљењу. Како год наставиће се битка Р1а и Е-В13 за друго место јер су на табели малтене поравнати.

У неким крајевима достиже те проценте, или их прелази, али ако причамо о глобалној слици, не може доћи до 19%, то је сасвим сигурно. Као што и I1 и J2 негде достижу тај ниво, али не можемо рећи да је то "реалан постотак тих хаплогрупа".

Што се тиче E групе, она на истом узорку (дакле нешто преко 7000 тестираних Срба) износи 15.94%, тако да нема дилеме ко је на 2. месту код Срба. Е сад је ту питање методологије узорка. Код Срба је тежиште ка западу, тј. велики број тестираних води порекло из западних српских крајева, где је R1a ипак значајно заступљена. Када би се у глобалу тестирали мало више јужни, централни и источни српски крајеви, па и Црна Гора, вероватно би разлика у корист E1b била још већа.
« Последња измена: Јун 22, 2022, 08:20:40 поподне Небојша »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #180 послато: Јун 22, 2022, 08:36:51 поподне »
Црна Гора је релативно добро заступљена,  али југ и исток Србије су заиста слабије обрађени. Вероватно економско стање доста утиче и неиформисаност људи, зато овакве акције доста помажу.   Боже здравља ваљда ће се у будућности  организовати подухват у рангу херцеговачког који би обухватао простор од  Тимока,  Понишавља све до Пчиње.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #181 послато: Јун 22, 2022, 08:55:55 поподне »
Црна Гора је релативно добро заступљена,  али југ и исток Србије су заиста слабије обрађени. Вероватно економско стање доста утиче и неиформисаност људи, зато овакве акције доста помажу.   Боже здравља ваљда ће се у будућности  организовати подухват у рангу херцеговачког који би обухватао простор од  Тимока,  Понишавља све до Пчиње.
Тамо је незаинтересованост главни разлог. Кад би се неки пресек направио по областима (проценти од укупног броја тестираних по областима), видело би се колика је заинтересованост од области до области (материјално стање је свуда "ту негде", а сви имају интернет да потраже нешто о овој теми, тако да проценти заинтересованих по областима би одражавало право стање заинтересованости)
« Последња измена: Јун 22, 2022, 09:04:43 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #182 послато: Јун 22, 2022, 09:06:01 поподне »
Знамо ко би био први, Динарци. :D Они заиста држе до порекла и истраживања истог што је за похвалу. Не кажем да то и други не раде, али код њих је то баш темељно.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #183 послато: Јун 22, 2022, 09:34:04 поподне »
Још бисмо могли и рећи да је погрешно комплетну R1а-Z283 или њену низводну мутацију Z282 узимати као јединицу једнаку E-V13, барем што се Срба тиче.
R-M458 и R-Z280 су једна од друге временски удаљене отприлике колико су међусобно удаљена два генетски најмање блиска рода унутар хаплогрупе E-Z1057, на коју отпада огромна већина српских припадника Е хаплогрупе.
Сликовито речено, Бурсаћи и Гаљени су међусобно удаљени отприлике колико Кучи и Васојевићи. Око 4800 година.

Ван мреже Runchinoi

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #184 послато: Јун 22, 2022, 09:43:34 поподне »
73. Стојковић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>Y4459>YP617. Једина блиска поклапања има са двојицом тестираних из рода YP617 Б, Павловићем из Полома код Владичиног Хана и Стаменковићем из Велике Грабовнице код Лесковца, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Осим тога што су географски блиски, сва тројица славе Аранђеловдан, а деле и неколико карактеристичних вредности (DYS385=11-15, и повишене DYS458=16 и DYS481=24), па је извесно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду. Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Рунчина из Симонове Реке, а да су даљим пореклом из Тиквеша или Криве Паланке. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY), како би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани из овог рода припадају.

Мале исправке: Род је Рунчини, не Рунчина. Махала је Рунчини (тј. Рунчина махала). Све махале у Симоновој реци су повезане родовски и славе исту славу: Аранђеловдан и долазе из старог села Власина (где је данас Власина Рид). Из Тиквеша ( "Од Тиквешко дојђоше" ) су преко Криве Паланке дошли на Власинско језеро. Највероватније порекло је везано за племе/род Рунчини из 5. и 6. века зато што су насељавали исти простор где и они ( од Вардара до Солуна ).

Где могу да се ураде WGS и BigY тестови?
Да ли могу да се добију RAW подаци за анализу на MyHeritage, 23andMe и сличним сервисима?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #185 послато: Јун 22, 2022, 10:04:12 поподне »
Тестирани је у упитнику навео да носе презиме (вероватно и славу) по очевој мајци. Дакле ово нису Станчићи по директној мушкој линији. Како нема више информација, верујем да се не зна презиме те изворне линије. Можда ће тестирани дати више података ако прати.

С обзиром на очигледну генетичку блискост са Бодирогама, могуће да је реч о неком роду са славом Аранђеловдан.

Иначе, мало је вероватно да ови Станчићи имају континуитет и везу са овим Станчићима из пописа (дефтер из 1476), будући да је главнина становништва тог краја досељена од 1690. па на овамо, као и да су многа презимена формирана релативно касно.

Небојша, хвала за ово са упитником и женској линији. Нисам погледао. А што се тиче дефтера, сувише је велика случајност код тако ретког презимена као што је Станчић

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #186 послато: Јун 22, 2022, 10:16:55 поподне »
Мале исправке: Род је Рунчини, не Рунчина. Махала је Рунчини (тј. Рунчина махала). Све махале у Симоновој реци су повезане родовски и славе исту славу: Аранђеловдан и долазе из старог села Власина (где је данас Власина Рид). Из Тиквеша ( "Од Тиквешко дојђоше" ) су преко Криве Паланке дошли на Власинско језеро. Највероватније порекло је везано за племе/род Рунчини из 5. и 6. века зато што су насељавали исти простор где и они ( од Вардара до Солуна ).

Где могу да се ураде WGS и BigY тестови?
Да ли могу да се добију RAW подаци за анализу на MyHeritage, 23andMe и сличним сервисима?

RAW подаци у MyHeritage и 23andMe формату могу да се екстракују из резултата WGS теста. WGS тест код компаније Dante Labs је тренутно на попусту од преко 50% (249$ уместо пуно цене од 550$):

https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing
« Последња измена: Јун 22, 2022, 10:23:13 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #187 послато: Јун 22, 2022, 10:25:31 поподне »
RAW подаци у MyHeritage и 23andMe формату могу да се екстракују из резултата WGS теста. WGS тест код компаније Dante Labs је тренутно на попусту 50% (249$):

https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

Ако неко планира да се тестира, топла препорука је да искористити овај попуст који траје до краја јуна код лабораторије Dante Labs. Не верујем да ће за "црни петак" бити имало нижа цена од ове, а у том празничном периоду буду велика загушења и у пошти и у лабораторији.


Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #188 послато: Јун 22, 2022, 10:25:57 поподне »
У неким крајевима достиже те проценте, или их прелази, али ако причамо о глобалној слици, не може доћи до 19%, то је сасвим сигурно. Као што и I1 и J2 негде достижу тај ниво, али не можемо рећи да је то "реалан постотак тих хаплогрупа".

Што се тиче E групе, она на истом узорку (дакле нешто преко 7000 тестираних Срба) износи 15.94%, тако да нема дилеме ко је на 2. месту код Срба. Е сад је ту питање методологије узорка. Код Срба је тежиште ка западу, тј. велики број тестираних води порекло из западних српских крајева, где је R1a ипак значајно заступљена. Када би се у глобалу тестирали мало више јужни, централни и источни српски крајеви, па и Црна Гора, вероватно би разлика у корист E1b била још већа.
Treba nam što više testiranih iz regije Doboj koja je možda i najmanje testirana od svih oblasti da bi imali još realniju sliku.U toj regiji živi oko 200 000 Srba, skoro kao npr. svih katolika u zapadnoj Hercegovini.
Po meni ti Srbi u dobroj mjeri nose izvornu genetiku Srba Hercegovine još od doseljavanja iz prapostojbine od 7-10 vijeka. Nažalost teško je nekoga natjerati i na osnovno testiranje, a da ne spominjemo dublje.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #189 послато: Јун 22, 2022, 11:11:02 поподне »
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани је раније радио тест на FT190799 код Yseq-a и испао је негативан. Од карактеристичних вредности се посебно издвајају 19=17 и YGATAH4=11. Ове вредности дели са Раковцем из Камењаче код Трстеника и Јовановићем из Раковца код Рашке, па бих рекао да сва тројица припадају истом роду, а самим тим и да су Y190799-, односно да не припадају роду Никшића. Марковић поседује и ретку вредност 385=15-15. Све ове карактеристичне вредности дели са једним тестираним из Липљана, према предању даљим пореклом из Топлице и Радовићем из Крагујевца. Обојица славе Никољдан. Могуће да са њима веза постоји.

О Марковићима је било речи на теми о Никшићима. Они су потомци досељеног Марка у Дулене из села Требиња код Куршумлије.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg171411#msg171411

Пошто Марковић има узорак у Yseq-у, препоручио бих му I2a-M423 Panel или да иде на тестирање појединачних маркера.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #190 послато: Јун 22, 2022, 11:55:42 поподне »
Treba nam što više testiranih iz regije Doboj koja je možda i najmanje testirana od svih oblasti da bi imali još realniju sliku.U toj regiji živi oko 200 000 Srba, skoro kao npr. svih katolika u zapadnoj Hercegovini.
Po meni ti Srbi u dobroj mjeri nose izvornu genetiku Srba Hercegovine još od doseljavanja iz prapostojbine od 7-10 vijeka. Nažalost teško je nekoga natjerati i na osnovno testiranje, a da ne spominjemo dublje.

Треба свакако, али узалуд ако неког ова тематика не занима. Мора се  активирати  знатижеља и зов предака.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #191 послато: Јун 23, 2022, 02:43:33 пре подне »
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани је раније радио тест на FT190799 код Yseq-a и испао је негативан. Од карактеристичних вредности се посебно издвајају 19=17 и YGATAH4=11. Ове вредности дели са Раковцем из Камењаче код Трстеника и Јовановићем из Раковца код Рашке, па бих рекао да сва тројица припадају истом роду, а самим тим и да су Y190799-, односно да не припадају роду Никшића. Марковић поседује и ретку вредност 385=15-15. Све ове карактеристичне вредности дели са једним тестираним из Липљана, према предању даљим пореклом из Топлице и Радовићем из Крагујевца. Обојица славе Никољдан. Могуће да са њима веза постоји.

О Марковићима је било речи на теми о Никшићима. Они су потомци досељеног Марка у Дулене из села Требиња код Куршумлије.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg171411#msg171411

Пошто Марковић има узорак у Yseq-у, препоручио бих му I2a-M423 Panel или да иде на тестирање појединачних маркера.
Колико ми је драго што се проширује постојећи род, толико ми је жао што нису моји  ("Марковданци")
« Последња измена: Јун 23, 2022, 02:50:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #192 послато: Јун 23, 2022, 10:39:22 пре подне »
81. Угарковић, Ђурђевдан, Комић, Удбина, J2a-Z6065

Угарковићи су, према попису Лике из 1712. године, у Комић дошли из Будака крај Госпића. И данас у Будаку има Угарковића, али су тамо Хрвати. Не би требало да постоји веза са презименом Угарак (слава Стевањдан) из Вребца крај Госпића, као ни са Хрватима Угарковићима из Бриња.

Ово је иначе први припадник ове хаплогрупе/подгране међу крајишким Србима. Интересантно је и да нема превише поклапања у днк базама. На нашим просторима, најближи му је муслиман Ђуловић из Новог Пазара. Ђуловићи су пореклом из околине Сјенице. Узевши у обзир да су сеобе ка Крајини масовније текле из ових области, није искључено да постоји веза. У анонимним базама најсличније хаплотипове проналазим у Далмацији.

Добра је ствар што је Ђуловић радио дубински тест (подграна J-Y13341), па Угарковић може поручити тај SNP, или евентуално BIGY.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #193 послато: Јун 23, 2022, 11:30:11 пре подне »
82. Кривокапић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње, J2a-SK1356>FT413312

Кривокапић се наравно уклапа у добро профилисани род Кривокапића-Цуца. У односу на претходно тестиране Кривокапиће, постоји разлика на маркеру 385b (17 уместо 16) и 576 (18 уместо 17). Тестирани је у упитнику навео сада већ митско предање о пореклу од Павла Орловића (Орловић-Бајковић-Кривокапић). Овде је мање-више све познато, зна се дубља подграна Кривокапића.

Наш познати глумац, Миодраг Кривокапић


Некадашњи стамени дефанзивац Црвене Звезде, Миодраг Кривокапић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #194 послато: Јун 23, 2022, 12:28:59 поподне »
84. Стојаков, Андријевдан, Црепаја, Ковачица, J2a-L26

Тестирани је навео у упитнику магловито предање о пореклу из Источне Србије, тачније околине Свилајнца, или са Хомоља. Стојакове у Црепаји бележи и Јован Ердељановић као род непознатог порекла. Били су почетком 20. века прилично бројни, а један њихов огранак носи надимак Безруканови.

Овај хаплотип поседује низ необичних вредности. Издвојио бих 21 на маркеру 390, 17 на 19, 12 на 392, 22 на 448, итд. С обзиром на ову чињеницу, нема блиских днк рођака, а није могуће одредити чак ни даљу подграну. Вероватно је реч о некој подграни низводно од J-M67. На моменте ми чак делује да постоји нека даља веза са хаплотиповима J-SK1356, али је то доста непоуздано због велике разлике у маркерима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #195 послато: Јун 23, 2022, 01:04:46 поподне »
86. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац (раније Дарувар), Западна Славонија, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне. У литератури се о Жарковићима може наћи следеће:

"Кореничани су у турско доба били насељени са 30 српских породица. Када је царска војска заузела Осијек (1697) сви су кореничански становници пребјегли преко Илове на аустријску Славонску крајину, те је село три године остало пусто. Тада се становништво вратило и 1702. већ у Ко– реничанима било 39 кућа, искључиво српских православних. Њихови су домаћини били: Марко Комар, Вранеш Вујановић, Нанко Жарковић, Стипан Цветић, Радошин Кундак, Вукоман Пеолић, Михаљ Обрадовић, Станиша Видукић, Продан Станић, Радиша Босанац, Вучко Трбуховић, Маријан Трбуховић, Берисав Трбуховић, Бука Трбуховић, Срђа Обрадовић, Станко Вујановић, Петко Трбуховић, Вук Трбуховић, Јован Босанац, Вучина Вујиновић, Младен Босанац, Станиша Певлић, Вук Милић, Лука Славичић, Мијат Славичић, кнез Цигановић, Буре Кекић, Милић Станић, Ву коман Станић, Радмило Цуцић, Стојан Виленица, Милош Виленица. Број становника је растао, те су 1929. у Кореничанима биле 84 српске куће са 567 душа."

"Жарковићи у парохији Бастаји Велики славе Светог архиђакона Стефана. Очуван је њихов помен из 1898. године, у црквеном шематизму."

Овај крај насељен углавном српским породицама из Лике и Босанске Крајине. Како у Лици нема оваквог хаплотипа J-M205, као ни родова који славе Стевањдан у оквиру ове хаплогрупе, назире се које су струје део ови Жарковићи. Чврсто у прилог овој вези иде и генетика, будући да постоји веома блиско поклапање са Јајчанима из Поткозарја и Старчевићима из околине Добоја (слава Стевањдан). Карактеристика овог хаплотипа је вредност 15-18 на 385ab, 16 на 458 и 17 на 570. Код Жарковића одударају само вредности 20 на 576 и 22 на маркеру 635.

Ови Старчевићи су убедљиво најбројнији род у Прњавору Малом, а вероватно су део неке досељеничке струје са запада. Матица ове групе Стевањштака у Крајини може бити у околини Јајца, на шта асоцира презиме тестираног Јајчанина. У Крајини им по хаплотипу изгледају најближе Лакићи, који су потврђени J-Y22059*, а матица им је област Змијања.

Ван Крајине би требало испитати везу са Радацима (Стевањдан) из Војводине, као и неким породицама из Старог Влаха које славе исту крсну славу. У оваквим ситуацијама најбоље је урадити BIGY анализу, а ако би се ишло на економичнију варијанту, свакако препоручујем прво тест на J-Y155375.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #196 послато: Јун 23, 2022, 03:02:04 поподне »
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS9949

Тестирани је навео предање о пореклу из Пријепоља, или из Сјенице. Реч је о роду Вајдића ком припада већи број ковачевачких фамилија. Између осталог и вишеструко тестирани Гавриловићи из истог места.

ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

- Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
- Папиће
- Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи.

Треба нагласити да у Ковачевцу овом кластеру J1 (генетички род Влаховића-Синобада) припадају и неке породице из рода Грчића (слава Ђурђиц), тако да у овом делу Шумадије постоји својеврсна оаза J1-ZS9949. Као што смо помињали и у случају Гавриловића-Вајдића, предање о пореклу из околине Милешева је вероватно тачно, с обзиром да у том крају постоји један тестирани са истим хаплотипом и крсном славом Јовањдан.

Ово је иначе онај старовлашко-далматински кластер J1-ZS9949, који карактеришу вредности 18 на 385b, 26 (и мање) на маркеру 481. Иако теоретски може бити и случајност, индикативно је да сви ти родови славе Јовањдан. Почев од тестираних из околине Пријепоља, Чајетине, Нове Вароши (и њихових исељеника по Шумадији), до Тишми из околине Книна.

Конкретно код Папића се десила мутација на маркеру 389I/II, уместо модалних 12/29, тестирани поседује вредност 13/30.


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #197 послато: Јун 23, 2022, 03:27:56 поподне »
Старобалканци узвраћају контру.  :) Ово се полако уобличава у  генералну  генетску слику Срба.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #198 послато: Јун 23, 2022, 06:25:06 поподне »
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ц у табели СДП. Хаплотип је прилично модалан, без карактеристичних вриједности. Од немодалнијих се само могу издвојити DYS439=12 и DYS635=24. Ове двије вриједности показују стабилност код свих припадника овог рода.

Овим резултатом додатно је потврђена генетичка профилација рода којем је матица у Морачи, а који обједињује неколико разгранатих братстава у Брдима, Потарју, Полимљу и Старом Влаху. По предању, предак овог рода (помиње се име Милутин) живио је у селу Ожег на Чеву (наводно је даљим пореклом био од Ераковића из Његуша). Након немилих догађаја на крсној слави Аранђеловдану када су Милутинови синови убили неке Ћеклиће, исти бјеже у Морачу код свог сродника Мијајла Миочанина, игумана морачког. Он их смјешта на манастирском имању Вочје, сјеверно од манастира. Ту су, наводно, на игуманов наговор, промијенили и славу Аранђеловдан у Василијевдан. Имена браће су била:
Раде или Драгутин, и од њега су потекли Кујовићи и Шуковићи у Морачи, присутни у више села на подручју Колашина
Обрад, од ког су Обрадовићи у беранским селима Лубнице и Буче
Дидан, од ког су Дидановићи у Јабланици, Увцу, Стублу, Доброселици на Златибору (потврђени припадници рода)
Стеван, помиње се у предањима и да наводно његових потомака има у околини Јагодине

Овом роду свакако припадају и раније тестирани Марковићи из Дебеље код Нове Вароши који славе Василијевдан.

Остаје отвореним питање да ли су истог рода и остали василијевштаци у Крајини и Херцеговини који припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотип им не стоји далеко од припадника овог морачког рода. Везу једино у питање може да доведе кредибилност предања о промјени славе из Аранђеловдан у Василијевдан тј. поузданост предања о досељавању са Чева из села Ожег. На Чеву заиста постоји старије насеље Ожеговице у које су се средином 17. вијека, као ненасељено подручје (претходно расељено), проширили Озринићи Драгојевићи. Ово добро коинцидира са преласком браће морачког рода из Ожега у Морачу, тако да ово предање не треба сасвим одбацити.

У сваком случају, било би корисно да се припадници овог морачког рода тестирају на A873 чиме би се добрим дијелом потврдила веза са крајишким василијевштацима. Или још боље да ураде неки од дубинских тестова (Dante; Nebula, BIGY700)

Интересантно да је A873 присутна и на Чеву (код Бездановића).
« Последња измена: Јун 23, 2022, 09:16:48 поподне НиколаВук »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #199 послато: Јун 23, 2022, 06:34:31 поподне »
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS9949

Тестирани је навео предање о пореклу из Пријепоља, или из Сјенице. Реч је о роду Вајдића ком припада већи број ковачевачких фамилија. Између осталог и вишеструко тестирани Гавриловићи из истог места.

ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

- Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
- Папиће
- Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи.

Треба нагласити да у Ковачевцу овом кластеру J1 (генетички род Влаховића-Синобада) припадају и неке породице из рода Грчића (слава Ђурђиц), тако да у овом делу Шумадије постоји својеврсна оаза J1-ZS9949. Као што смо помињали и у случају Гавриловића-Вајдића, предање о пореклу из околине Милешева је вероватно тачно, с обзиром да у том крају постоји један тестирани са истим хаплотипом и крсном славом Јовањдан.

Ово је иначе онај старовлашко-далматински кластер J1-ZS9949, који карактеришу вредности 18 на 385b, 26 (и мање) на маркеру 481. Иако теоретски може бити и случајност, индикативно је да сви ти родови славе Јовањдан. Почев од тестираних из околине Пријепоља, Чајетине, Нове Вароши (и њихових исељеника по Шумадији), до Тишми из околине Книна.

Конкретно код Папића се десила мутација на маркеру 389I/II, уместо модалних 12/29, тестирани поседује вредност 13/30.
А што чине Папићи, нема хг а да их нема...осим моје.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #200 послато: Јун 23, 2022, 07:18:11 поподне »
74. Живковић, Цвети, Радијевићи/Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Још уже припада подроду Дробњака који славе специфичну крсну славу Цвети, присутни су углавном у насељима Пријепоља, Нове Вароши, Рудог. Ову групу породица сем славе издваја и донекле карактеристичан маркер DYS385ab=13-15,а предања тестираних породица указују да би им најстарија матица могла бити на подручју Вранеша. Вјероватно су повезане са вранешким дробњачким породицама које славе Савиндан и које такође посједују DYS385ab=13-15. Осим вриједности DYS385ab=13-15,  хаплотип Живковића не посједује друге карактеристичне вриједности, тако да се не може рећи коме од групе слављеника Цвети је најближи.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Васојевића, али то не треба да чуди јер су таква предања, иако нетачна, присутна на подручју Полимља. Не знам кад су се Живковићи доселили у Радијевићи, али их тамо нема у списковима 19. вијека. Претпостављам да би Живковићи могли бити исти они који се помињу у Бистрици, Нова Варош,а за које се у литератури наводи сљедеће:

"Живковићи су из Бистрице. Славе Цвети." Напомена: Живковићи потичу од Павина Поља — Вранеш од братства Јоксимовића. Љубомир Јоксимовић Врањешка колијевка–браство Јоксимовића из Вранеша, Бијело Поље 2004.

Пошто су Јоксимовићи (Цвети) из Милошевог Дола/Пријепоље већ тестирани и припадају истом дробњачком роду, може се рећи да је ова веза потврђена.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #201 послато: Јун 23, 2022, 07:19:17 поподне »
78. Ђогић, Оџаци/Коњиц, Јовањдан, I2-Y58629

Као се и очекивало на основу предања и крсне славе, Ђогићи припадају роду Мириловића. Огранак су фамилије Ђого, којима је матица у Рујевом Долу у Горњем Храсну. Према неким наводима из литературе, у коњички крај су се доселили почетком 20. века: у село Ситник 1902. године, а у села Брадина, Горње Поље/Пухале (данас део Коњица) и Виниште након 1906. године. Према попису из 1991. године наводе су у коњичким селима Доње Село, Овчари, Поље Бијела, Ситник, Тиње, Забрђани.

Тестирани је као место порекла навео насеље "Бијелимићи (Оџак)". Бијелимићи ипак нису једно село, већ заједница села којој припада и поменуто село Оџак. Како Оџак чини централни део подручја Бјелимића, у народу се често називи Бијелимићи и Оџак погрешно изједначавају. С обзиром да се ни у литератури, нити у попису из 1991. године Ђогићи не помињу у самом Оџаку, није искључено да тестирани заправо потиче из Ситника, Тиња или Забрђана, села суседних Оџаку која такође припадају Бјелимићима, а у којима су Ђогићи забележени. Ако прочита ову поруку било би добро да провери да ли је његов предак почетком 20. века заиста живео у Оџаку или пак у неком од поменутих бјелимићких села.

Што се тиче резултата генетичког теста Ђогића, он је типичан за Мириловиће и од модалног хаплотипа рода разликује се на два маркера. За једну од те две разлике, DYS439=12, може се рећи да је донекле карактеристична у односу на хаплотипове осталих мириловићких породица, а поседује је и тестирани Ђого (разлика хаплотипа 4/23), па може бити да је у питању специфичност овог огранка рода. Од херцеговачких Мириловића ову вредност поседују и тестирани Шкорић (Банчићи/Љубиње) и Парежанин (Паник/Билећа), чији хаплотипови одступају од резултата Ђогића за три вредности и најближи су му, а иста вредност се налази и у хаплотипу Мичета (Убоско/Љубиње) који се разликује на три маркера за пет вредности.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #202 послато: Јун 23, 2022, 07:35:40 поподне »
Не може тестирање да прође без Мириловића. Ђого/Ђогић заокружени као и Ћук/Ћуковић, остају још да се Џелете поклопе са Џелетовићима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #203 послато: Јун 23, 2022, 07:37:41 поподне »
88. Радовановић (Аранђеловдан), Ријека Пиперска, Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а логично би било да је припадник млађе Пиперске гране FT49714. Тестирани и каже за себе да је из племена Пипера, братства Ђурковића, а место порекла и слава се такође уклапају. Међутим, има више маркера по којима је баш специфичан и одудара од других Пипера. Као прво, на DYS458 има вредност 17, док је код свих Пипера 15. Повишене вредности 16 и 17 углавном се везују за грану Y32147. На DYS385 има комбинацију 10-11, што од наших R1b-Z2705 има још само Перовић (Никољдан) из Бијелог Поља, за којег се претпоставља да је Y32147. Радовановић на DYS576 и DYS570 има вредности 17 и 17, што се код Пипера јавља још само код Драгићевића, а он се везује за Ђурковиће.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #204 послато: Јун 23, 2022, 09:48:41 поподне »
Обрад, од ког су Обрадовићи у беранским селима Лубнице и Буче

Имамо резултат оних Отовића из околине Пећи, који су старином Обрадовићи из околине Берана. Судећи по том резултату, не постоји веза са Кујовићима, иако је реч о истој слави. Они су видим сврстани као I2-S17250/PH908-.

Да ствар буде компликованија, на 23andMe се провлачио и резултат неког Обрадовића (Василијевдан), из Лубнице крај Берана, који је R1a. Судећи по осталим резултатима, изворна хаплогрупа тих Василијевштака из Брда је свакако I2.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #205 послато: Јун 23, 2022, 11:34:40 поподне »
49. Јелић Црвско/Сјеница, Ћириловдан, I2-Y135653

Као што је и очекивано, тестирани припада роду Љешњана - Војинића о којима имамо засебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=876.0
Ово је други тестирани Јелић из Црвског код Сјенице.
Хаплотип тестираног разликује се од модалног хаплотипа рода на једном маркеру од 23 упоредива. У питању је брзомутирајући маркер DYS576=19.
 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #206 послато: Јун 24, 2022, 12:22:51 пре подне »
Од којих Јелића су Жика и Драги из Ју групе?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #207 послато: Јун 24, 2022, 01:12:48 пре подне »
Од којих Јелића су Жика и Драги из Ју групе?

Они су од Јелића из Шумарица код Краљева који славе Аранђеловдан.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #208 послато: Јун 24, 2022, 09:25:47 пре подне »
Претпоставио сам да нису од ових Јелића. Која су онда они потенцијална хаплогрупа?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #209 послато: Јун 24, 2022, 11:55:13 пре подне »
92. Шипетић, Граб/Лучани, Аранђеловдан, I2-Y3120

Још један тестирани за чије братство смо већ имали резултат, па бих поновио оно што је раније писано:

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Нови резултат се од хаплотипа раније тестираног Шипетића разликује на четири маркера и допринео је да се модални хаплотип рода боље одреди. Као заједничке разлике у односу на модални хаплотип карпатско-динарске I2a гране преостали су маркери DYS19=15, DYS458=18, DYS635=24 и снижена вредност маркера DYS481 (<=29), док су остали који се помињу као специфичнији за резултат претходно тестираног вероватно његове личне мутације. Ипак, ни једна од ових разлика није посебно специфична да би се хаплотип Шипетића могао карактеристично профилисати.

Због релативне модалности хаплотипа Шипетића сличност са одступањем на једном до три маркера присутна је у односу на хаплотипове великог броја тестираних на широком географском простору, али на жалост нико од њих није аранђеловштак са подручја Старог Влаха или Херцеговине. О породицама које би могле бити сродне Шипетићима такође је раније већ писано:

Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.

Рекао бих да је са овим новим резултатом могућност сродности Шипетића са Бозалима постала мало вероватна, али Брадваровићи из Банатске Паланке код Беле Цркве остају и даље главни кандидати за неку евентуалну даљу везу.
« Последња измена: Јун 24, 2022, 11:59:21 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #210 послато: Јун 24, 2022, 03:28:03 поподне »
94. Гегић, Међеђа/Вишеград


Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има модалан хаплотип за дробњачку грану, без иједног карактеристичног маркере, па се евентуално ближе везе са тестиранима из рода Дробњака на овом нивоу тестирања не могу открити. Има велики број пуних поклапања на 23 маркера, која не морају имати филогенетски значај.

Гегићи су муслиманска породица из села Међеђе на Дрини, код Вишеграда. Нисам успио пронаћи неке податке у етногефској литератури о том подручју. Једино сам на једном мјесту пронашао податак да су код кућа Гегића у Међеђи пронађени неки стећци. Поријекло од Дробњака није изненађујуће за муслиманске породице у том подручју.

У сваком случају препоручујем дубинске тестове(Dante, Nebula, BIGY), јер се једино на тај начин може установити ком огранку дробњачког рода Гегићи припадају.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #211 послато: Јун 24, 2022, 04:28:34 поподне »
96. Иваниш, Јовањдан, Каштел Жегарски/Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије вриједности маркера су нешто рјеђе DYS19=17 и DYS391=10 , али и ове вриједности посједује приличан број тестираних, тако да нису довољне за одређивање везе. Међутим, Иваниш има пуно поклапање са још једном српском породицом из Жегара- Крњаја, која такође слави Јовањдан. Сасвим је јасно да су ове двије породице повезане, иако у литератури нисам нашао помена о њиховој вези. Међу слављеницима Јовањдана на подручју Крајине, Иванишима и Крњајама су најближе Грмуше из Голеша/Бања Лука (3/23), а у источним српским крајевима Драпићи из Врпоља Загоре/ Требиње (3/23) и Павловићи из Овчиње/Бајина Башта (3/23). По хаплотипу им је блиска читава једна група породица из околине Пљеваља и Старог Влаха која слави Лазареву суботу. Међутим све ове везе су несигурне, и морале би се потврдити SNP тестом.

Иваниши су прилично стари на подручју Жегара, помињу се и у попису из 1709. године, уписани као Iuanseuich, а и касније током 18. вијека, у списковим далматинских исељеника у Пољску 1771-1774. године. И Иванишима и Крњајама је матица у жегарској Надводи и с обзиром да се и једна и друга породица помињу као старе жегарске породице, не би ме чудило да су на том локалитету живјели и у 16. и 17. вијеку. Не би било лоше генетички провјерити још неке породице у Надводи које су славиле Јовањдан: Бариће, Грозданиће, Дуброје.

Тестирани је навео да су његови Иваниши из огранка који је носио надимак Прдивуци. И у литератури се помиње овај надимак. Преци тестираног су се око 1900. године доселили у село Дабар код Санског Моста. Навео је Никшић, Невесиње као мјеста старијег поријекла и старије презиме Максимовић.

Генетички не може да се утврди сигурна веза са источним српским крајевима. Једино рјешење је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

Ван мреже dkujovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #212 послато: Јун 24, 2022, 04:36:40 поподне »
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска/Колашин

У сваком случају, било би корисно да се припадници овог морачког рода тестирају на A873 чиме би се добрим дијелом потврдила веза са крајишким василијевштацима. Или још боље да ураде неки од дубинских тестова (Dante; Nebula, BIGY700)

Као што је препоручено, уплатио сам тестирање на веб страници Небула.

Када добијем резултате, контактираћу вас да ми кажете шта даље да радим.

Поздрав,
Драган Кујовић

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #213 послато: Јун 24, 2022, 04:52:51 поподне »
Као што је препоручено, уплатио сам тестирање на веб страници Небула.

Када добијем резултате, контактираћу вас да ми кажете шта даље да радим.

Поздрав,
Драган Кујовић

Свакако, Драгане. Помоћи ћемо колико будемо знали.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #214 послато: Јун 24, 2022, 05:20:57 поподне »
101. Јовић, Игњатијевдан, Каћ/Нови сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има читав низ карактеристичних вриједности маркера: DYS390=25, DYS391=10, DYS389-II=32, DYS549=12, али нажалост нема тестираних који би такође имали ове вриједности или бар већи дио њих. Најближи су му тестирани са разликом 3/23 маркера, али се управо разликују у карактеристичним маркерима, па та поклапања немају пуно значаја. На овом нивоу тестирања не могу се опредијелити сигурније генетичке везе. Слава Игњатијевдан јесте специфична и херцеговачки род Малешеваца јесте I2-PH908 као и Јовић, међутим хаплотип стоји веома далеко од малешевског модала. Најближи слављеник Игњатијевдана су на 6 маркера разлике и не дијеле ниједну карактеристичну вриједност са Јовићем.

Колико сам успио видјети, Јовићи се у Каћу у пописима појављују од 1776. године. Претпостављам да се ради управо о овом Јовићима. Тестирани није оставио никакве детаљније податке о поријеклу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #215 послато: Јун 24, 2022, 06:25:05 поподне »
79. Почуча, Липово Поље/Перушић, Врачевдан, I2-S17250*

Иако је предање указивало да су Почуче огранак Тинтора (Род Крича и Угреновића, J2b-Y22059), резултат генетичког теста је показао да се ради о припадницима другог великог рода са подручја Лике и Крајине који слави Врачевдан, а за који је до сада утврђено да му припадају породице Вуковић (Цетина/Цивљане), Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град). За очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.

Хаплотип Почуче одступа од хаплотипа осталих припадника овог рода на две карактеристичне вредности, DYS392=12 и DYS549=12.

Када је у реч о модалном хаплотипу целог рода, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389II=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) до сада радио тест на више од 25 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.

Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.

453557   Chiara   Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061   Eror   Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #216 послато: Јун 24, 2022, 06:35:56 поподне »
96. Иваниш, Јовањдан, Каштел Жегарски/Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије вриједности маркера су нешто рјеђе DYS19=17 и DYS391=10 , али и ове вриједности посједује приличан број тестираних, тако да нису довољне за одређивање везе. Међутим, Иваниш има пуно поклапање са још једном српском породицом из Жегара- Крњаја, која такође слави Јовањдан. Сасвим је јасно да су ове двије породице повезане, иако у литератури нисам нашао помена о њиховој вези. Међу слављеницима Јовањдана на подручју Крајине, Иванишима и Крњајама су најближе Грмуше из Голеша/Бања Лука (3/23), а у источним српским крајевима Драпићи из Врпоља Загоре/ Требиње (3/23) и Павловићи из Овчиње/Бајина Башта (3/23). По хаплотипу им је блиска читава једна група породица из околине Пљеваља и Старог Влаха која слави Лазареву суботу. Међутим све ове везе су несигурне, и морале би се потврдити SNP тестом.

Иваниши су прилично стари на подручју Жегара, помињу се и у попису из 1709. године, уписани као Iuanseuich, а и касније током 18. вијека, у списковим далматинских исељеника у Пољску 1771-1774. године. И Иванишима и Крњајама је матица у жегарској Надводи и с обзиром да се и једна и друга породица помињу као старе жегарске породице, не би ме чудило да су на том локалитету живјели и у 16. и 17. вијеку. Не би било лоше генетички провјерити још неке породице у Надводи које су славиле Јовањдан: Бариће, Грозданиће, Дуброје.

Тестирани је навео да су његови Иваниши из огранка који је носио надимак Прдивуци. И у литератури се помиње овај надимак. Преци тестираног су се око 1900. године доселили у село Дабар код Санског Моста. Навео је Никшић, Невесиње као мјеста старијег поријекла и старије презиме Максимовић.

Генетички не може да се утврди сигурна веза са источним српским крајевима. Једино рјешење је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).
Јовањдан и Лазарева Субота персонификују у хришћанству два основна постулата или догме. Рођење,тј. крштење(Св.Јован)  и васкрсење(Лазарус). Е сад вам остављам на вољу да размислите какву би то симболику имало у генеолошкој примени..Иваниш јесте занимљив и могу да му помогнем,ако је рад...

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #217 послато: Јун 24, 2022, 10:01:55 поподне »
Јовањдан и Лазарева Субота персонификују у хришћанству два основна постулата или догме. Рођење,тј. крштење(Св.Јован)  и васкрсење(Лазарус). Е сад вам остављам на вољу да размислите какву би то симболику имало у генеолошкој примени..

Размислио сам, никакву.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #218 послато: Јун 24, 2022, 10:18:49 поподне »
Размислио сам, никакву.
Размисли још једном, знаш како се каже, не ломи преко колена...то је у духу нашег народа...два пут мери једном сеци🙂

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #219 послато: Јун 24, 2022, 11:02:58 поподне »
Размислио сам, никакву.
Жао ми је што ниси болдово део у којем кажем да бих помого Иванишу да се евентуално сниповски профилише.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #220 послато: Јун 25, 2022, 12:00:33 поподне »
103. Ђурић, Рибаре/Жагубица, Ђурђевдан, I2-Y3120

Ђурићи из Рибара прислужују Тројичиндан и Петровдан, а раније су славили Ђурђиц. Друге податке о породичном пореклу тестирани није навео, нити сам успео да их пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног је прилично близак модалу за карпатско-динарски огранак хаплогрупе I2a. На три маркера јављају се нешто ређе вредности: DYS391=10, DYS481=28 и DYS635=22. Међу тестиранима из Браничевског округа овај резултат нема ближих поклапања, а релативна блискост са појединим тестиранима из базе СДНКП који славе Ђурђиц и Ђурђевдан чини се да је етнографски нерелевантна.
Гледано само на основу маркера, резултату Ђурића су најближи хаплотипови неких од припадника рода са подручја Косова и Старог Влаха који слави Митровдан: Ћурчић (Милатовићи/Лучани) и Божовић (Придворица/Зубин Поток), оба са разликом на два маркера. Иако хаплотипови двојице наведених тестираних поседују неке од поменутих ређих маркера који се јављају код Ђурића, за њихову међусобну сличност се такође не може рећи да је филогенетички значајна или етнографски утемељена, но ипак би могла наговестити да Ђурићи припадају грани I2-Z17855, што би се могло потврдити тек додатним генетичким тестовима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #221 послато: Јун 25, 2022, 02:07:37 поподне »
102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.

Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #222 послато: Јун 25, 2022, 02:20:00 поподне »
100. Танкосић, Никољдан, Засеље/Пожега

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од немодалних вриједности издвајају се DYS385b=15, DYS570=21, DYS481=27. Међутим, нема тестираних који би посједовали све три ове немодалне вриједности,а посједовање једне од те три није довољно да би указивало на ближу везу. По укупној блискости, Танкосићу је најближи необјављени тестирани са подручја Славоније који слави Ђурђевдан (2/23), као и Шапоњић из Комарана/Нове Вароши који слави Стевањдан (2/23). Од слављеника Никољдана, најближи је Јањић из околине Мостара, али се он од Танкосића разликује управо на три немодална маркера, па је питање колико ово поклапање има значаја.

За Танкосиће из Засеља се у етнографској литератури наводи сљедеће:
"Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан."

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #223 послато: Јун 25, 2022, 06:42:29 поподне »
93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
Цитат
Бајчете су разгранат род из Пљеваљског краја, чија је матица у Какмужима. Од Бајчета су се одвојили Чоловићи с Лончарима (и Лончаревићима), Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи. Крсна слава рода је Јовањдан.

Према једном предању, у Какмуже се доселио неки Мартиновић, које је био рањен током битке на Вртијељци 1685. године. Том приликом погинуо је Бајо Пивљанин, а како је Мартиновић стално причао о свом саборцу Бају, добио је надимак Бајчета, а његови потомци презимена Бајчета и Бајчетић. Памте претке од Сава, који је рођен око 1760. године. Из Какмужа су се раселили широм Пљеваљског краја. Памти се да су у Брвеницу дошли 1870. године, у Црљенице, Љуће и Боровицу дошли су 1875. године, док су у Његовуђу у Шаранцима дошли 1875. године.

У Шљиванском су присутни најкасније од 1860. године. У Пљевљима има Бајчетића, који су познати под надимком Гркић, а доселили су се око 1878. године.

Занимљиво је да Бајчетићи из Мириловића у Билећким Рудинама такође славе Јовањдан, а према предању потичу од Мартиновића из Његуша, одакле су се доселили преко Бањана.

Упркос веома сличном предању, за Бајчетиће из Мириловића утврђено је да припадају генетичком роду Бањана (N2-FT182494). Постоји и предање према коме Бајчете, Лаловићи и Тошићи из Какмужа потичу од  Миљанића из истоименог села у Бањанима, одакле су се доселили око 1660. године, међутим, судећи по резултату Лончаревића (I1-A11380), Бајчете нису генетички сродни ни Миљанићима (I1-Z63). Лаловићи и Тошићи из Пљеваљског краја још нису генетички тестирани, тако да није утврђено да ли су генетички сродни Бајчетама.

На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #224 послато: Јун 25, 2022, 09:25:36 поподне »
93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.
Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #225 послато: Јун 25, 2022, 10:39:08 поподне »
Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

Не видим ништа посебно у њиховом хаплотипу да бих то могао закључити. Али шанса увек постоји...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #226 послато: Јун 26, 2022, 02:22:21 пре подне »
69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина,  E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића из Херцеговине за који је карактеристична крсна слава Никољдан. На само једном маркеру се разликује од пар тестираних који потичу од Вујовића, чија је матица у Тодорићима код Билеће. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS385a=18, коју поседује један од двојице тестираних Зуроваца, који су по хаплотипу веома блиски овом роду.

Породица тестираног има предање о пореклу из Херцеговине, које је потврђено овим резултатом.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #227 послато: Јун 26, 2022, 02:49:14 пре подне »
75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Мирковићем из Истока у Метохији (22/23), који према предању потиче из Подгорице, Радовићем из Крушевца (21/23) и Радуновићем из Фармака код Подгорице (21/23). За овај род је карактеристична снижена вредност маркера DYS456=15. Радовић и Радуновић такође славе Никољдан, док Мирковић слави Митровдан.

Тестирани је навео два предања о пореклу своје породице. Према устаљеном предању потичу од Игњата, сина Светозара Црногорца, који је пореклом из Комана у Црној Гори. Према другом предању потичу од Миљанића из Бањана. С обзиром да Миљанићи припадају хаплогрупи I1, а да тестирани има генетичке сроднике из најближе околине Комана, може се закључити да је прво предање тачно.

Матица овог рода је очито на подручју Љешанске нахије и суседних Комана.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #228 послато: Јун 26, 2022, 11:18:27 пре подне »
83. Радић, Петковдан, Готовуша, Штрпце, E-V13>Z5018

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Милошевићем (Блажево/Постење/Нови Пазар, Никољдан) и једним тестираним из истог места (Готовуша/Штрпце, Петковдан), чији резултат још није објављен. Од првог се разликује на једном маркеру, а од другог на два. Тестирани припадници овог рода поседују неколико карактеристичних вредности маркера: DYS385b=20, DYS448=19, DYS576=18 и DYS481=23.

На основу хаплотипа четвртог тестираног припадника рода, чији резултат такође није објављен и у одређеној мери одступа од хаплотипова осталих припадника рода, постоји могућност да овај род припада млађој грани E-V13>Z5018>FGC11450. Тестираном бих препоручио да уради СНП тест да би се проверило да ли овај род припада поменутој млађој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #229 послато: Јун 26, 2022, 01:24:17 поподне »
89. Тодоровић, Јовањдан, Баталаге, Коцељева, E-V13>Z5017>CTS9320>Z25461>Y189173

Хаплотип тестираног не поседује ниједну вредност која се може назвати карактеристичном за ову грану. На два маркера се разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
- Весић, Јовањдан, Љубинић/Обреновац
- Кесеровић, Јовањдан, Завлака/Крупањ

Тодоровићи по предању потичу из Озринића, одакле су у другој половини 18. века дошли у Баталаге. Роду Озринића и грани I2-BY93199 између осталих братстава припадају и Тодоровићи из Марковине у Озринићима, тако да је предање о пореклу Тодоровића из Батагага вероватно настало због истог презимена, чему у прилог иде и различита слава (Озринићи славе Аранђеловдан).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #230 послато: Јун 26, 2022, 02:14:15 поподне »
97. Милошевић, Аранђеловдан, Лопате, Подгорица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20.

Милошевићи су братство из гране Васојевића - Рајевића - Лопаћана. Од њих је и Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Југославије.



Ово је први до сада тестирани Милошевић са подручја Лијеве Ријеке, док од раније имамо резултат тестираног Милошевића из Берана, који није навео прецизније податке о томе којој грани Васојевића припада. Иако није познато да у Васојевићима постоје још неки Милошевићи поред оних чија је матица у Лопатама, оно што је занимљиво јесте да су им хаплотипови поприлично различити, пошто хаплотип Милошевића из Берана поседује неколико карактеристичних вредности маркера које нема његов презимењак из Лопата. Његов резултат смо добили 2018. године, а хаплотип је доста специфичан:

Иако несумњиво припада овом роду, тестирани има неколико специфичних вредности:
DYS390=25
DYS385=16-19
DYS439=12
DYS458=14
DYS635=21
Од ових вредности, једино се DYS390=25 јавља код пар Васојевића и једног братства које потиче од Бобана, док се DYS439=12 јавља код двојице Бобана из Попова са којима Васојевићи чине исти род.

С обзиром на поприличну разлику у хаплотиповима двојице Милошевића, сада је већ заиста питање да ли је Милошевић из Берана уопште од Милошевића из Лопата.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #231 послато: Јун 27, 2022, 05:28:21 поподне »
101. Јовић, Игњатијевдан, Каћ/Нови сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има читав низ карактеристичних вриједности маркера: DYS390=25, DYS391=10, DYS389-II=32, DYS549=12, али нажалост нема тестираних који би такође имали ове вриједности или бар већи дио њих. Најближи су му тестирани са разликом 3/23 маркера, али се управо разликују у карактеристичним маркерима, па та поклапања немају пуно значаја. На овом нивоу тестирања не могу се опредијелити сигурније генетичке везе. Слава Игњатијевдан јесте специфична и херцеговачки род Малешеваца јесте I2-PH908 као и Јовић, међутим хаплотип стоји веома далеко од малешевског модала. Најближи слављеник Игњатијевдана су на 6 маркера разлике и не дијеле ниједну карактеристичну вриједност са Јовићем.

Колико сам успио видјети, Јовићи се у Каћу у пописима појављују од 1776. године. Претпостављам да се ради управо о овом Јовићима. Тестирани није оставио никакве детаљније податке о поријеклу.

Наш Сова ми рече да Радукине из Каћа који такође славе Игњатијевдан зову Јовићи. 1794. су у Каћу уписана двојица Радукина као граничари Шајкашког батаљона, а наведено је да су досељени из Карина у Млецима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #232 послато: Јун 28, 2022, 12:01:28 поподне »
70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Тестирани је оставио податак о даљем пореклу из Херцеговине и старијем презимену Максимовић. Ови подаци се слажу са оним што Радмила Кајмаковић пише за становништво Батковића. Главнина родова је херцеговачког порекла.

Јовић се уклапа у генетички добро профилисани род који је значајније заступљан на простору Семберије. Потпуно поклапање са Стевановићима из Загона (иста слава) и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске. Ова група има потпуно поклапање и са једном породицом из Шумадије (Јовановић, Петковдан, Шалинац). Интересантан за читаву групу може бити резултат Николића из Врановине код Новог Пазара. Наиме, он им је по маркерима доста близак, а радио је дубинско испитивање (подграна J-Y32373). Ово је свакако препорука за даље тестирање.

Предање о пореклу из Херцеговине је у овом случају упитно, што због ових поклапања на простору Рашке и Шумадије, што због чињенице да у Херцеговини још увек није забележена ова подграна J2b-M241.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #233 послато: Јун 28, 2022, 01:32:27 поподне »
70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Тестирани је оставио податак о даљем пореклу из Херцеговине и старијем презимену Максимовић. Ови подаци се слажу са оним што Радмила Кајмаковић пише за становништво Батковића. Главнина родова је херцеговачког порекла.

Јовић се уклапа у генетички добро профилисани род који је значајније заступљан на простору Семберије. Потпуно поклапање са Стевановићима из Загона (иста слава) и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске. Ова група има потпуно поклапање и са једном породицом из Шумадије (Јовановић, Петковдан, Шалинац). Интересантан за читаву групу може бити резултат Николића из Врановине код Новог Пазара. Наиме, он им је по маркерима доста близак, а радио је дубинско испитивање (подграна J-Y32373). Ово је свакако препорука за даље тестирање.

Предање о пореклу из Херцеговине је у овом случају упитно, што због ових поклапања на простору Рашке и Шумадије, што због чињенице да у Херцеговини још увек није забележена ова подграна J2b-M241.

Хвала на овој анализи. У Батковићу постоји можда и највећа популација Стевањштака у Семберији, али Јовиће нисам са сигурношћу успио повезати ни са једном од двије групе, које су се испрофилисале кроз турске изворе. Можда су ближи сјеверној групи, да је тако назовем, чији један припадник ми је поменуо да потичу не из Херцеговине, него из Црне Горе из села Секулићи. Заиста, успио сам пронаћи село Секулићи у општини Даниловград, али немам поузданијих доказа о истинитости тог породичног предања. Да ли има тестираних из тог дијела Црне Горе и да ли је Ј2б присутна у тим крајевима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #234 послато: Јун 28, 2022, 01:46:08 поподне »
Хвала на овој анализи. У Батковићу постоји можда и највећа популација Стевањштака у Семберији, али Јовиће нисам са сигурношћу успио повезати ни са једном од двије групе, које су се испрофилисале кроз турске изворе. Можда су ближи сјеверној групи, да је тако назовем, чији један припадник ми је поменуо да потичу не из Херцеговине, него из Црне Горе из села Секулићи. Заиста, успио сам пронаћи село Секулићи у општини Даниловград, али немам поузданијих доказа о истинитости тог породичног предања. Да ли има тестираних из тог дијела Црне Горе и да ли је Ј2б присутна у тим крајевима?

Предања о пореклу из Црне Горе увек треба узимати с резервом, посебно повезивање на основу сличних топонима. Иако J2b-M241 има неколико жарипшних тачака на простору Црне Горе, овај кластер се за сада не појављује, што не значи да у будућности неће. С обзиром на Николића из Рашке, могуће да је то био природни пут миграција. Можда је за целу причу важнији овај Јовановић из околине Смедерева који је много ближи Семберцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #235 послато: Јун 28, 2022, 03:02:10 поподне »
Тестирани из Семберије, у тим јужним динарским крајевима, имају најближа поклапања са Хотима, који припадају паралелној подграни J-CTS11100. Па ако и треба тражити порекло у ЦГ, оно ће вероватно гравитирати ка Брдима. Резултат Николића из Рашке иде у прилог томе. Ипак је та веза прилично далека за сада и треба се фокусирати на ближе генетичке рођаке.

Стабло J-Y32373: https://www.yfull.com/tree/J-Y32373/
Стабло шире J-Y21878: https://www.yfull.com/tree/J-Y21878/

« Последња измена: Јун 28, 2022, 03:14:02 поподне Небојша »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #236 послато: Јун 29, 2022, 07:38:50 пре подне »
Тестирани из Семберије, у тим јужним динарским крајевима, имају најближа поклапања са Хотима, који припадају паралелној подграни J-CTS11100. Па ако и треба тражити порекло у ЦГ, оно ће вероватно гравитирати ка Брдима. Резултат Николића из Рашке иде у прилог томе. Ипак је та веза прилично далека за сада и треба се фокусирати на ближе генетичке рођаке.

Стабло J-Y32373: https://www.yfull.com/tree/J-Y32373/
Стабло шире J-Y21878: https://www.yfull.com/tree/J-Y21878/

У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #237 послато: Јун 29, 2022, 08:28:40 пре подне »
Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу.

Одличан преглед Велиборе. А ово што претпостављаш за Благојевиће, чини ми се да је потпуно тачно. Благојевић и Стевановић су тестирани уз моју асистенцију, али сам заборавио шта ми је својевремено Стевановић рекао за преславу.

Сложили смо се да је Радмила Кајмаковић непоуздана јер се приликом истраживања руководила казивањима старијих чланова породица. Једине Благојевиће из Велике Обарске које је споменула означила је да славе Ђурђевдан а да је њихов предаак дошао из Бријеснице.

Стевановић је из Ковачића и знаш и сам колико је то близу Бријесници. Ја сам то тако повезао, међутим, резултат Јовића је то доста пореметио.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #238 послато: Јун 29, 2022, 08:32:49 пре подне »
У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.

Свака част Велиборе на овако оспежном истраживању,

Ово не би била прва веза између појединих динарских родова и родова са граничног српско-бугарског простора. Оно што овде фали, а обично код осталих постоји, јесте веза са Старом Херцеговином. Мада и ту ће се можда појавити неки линк. Херцеговина је некада обухватала знатно шири простор. У сваком случају, остаје Николић као потенцијално најближа веза са јужнијим областима.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #239 послато: Јун 29, 2022, 08:51:55 пре подне »
Одличан преглед Велиборе. А ово што претпостављаш за Благојевиће, чини ми се да је потпуно тачно. Благојевић и Стевановић су тестирани уз моју асистенцију, али сам заборавио шта ми је својевремено Стевановић рекао за преславу.

Сложили смо се да је Радмила Кајмаковић непоуздана јер се приликом истраживања руководила казивањима старијих чланова породица. Једине Благојевиће из Велике Обарске које је споменула означила је да славе Ђурђевдан а да је њихов предаак дошао из Бријеснице.

Стевановић је из Ковачића и знаш и сам колико је то близу Бријесници. Ја сам то тако повезао, међутим, резултат Јовића је то доста пореметио.

Хвала на лијепим ријечима, Александре. Постоје три различита рода Благојевића у Великој Обарској, колико ја знам. За те који славе Ђурђевдан дефинитивно ни писани извори ни предање не помиње везу са овим Алимпијевштацима. На жалост, Кајмаковићка је то поједноставила, па наводи само једне Благојевиће, са славом Ђурђевдан. На примјеру Батковића сам видио да њена етнолошка монографија садржи на неким мјестима, чини ми се, уз дужно поштовање према значају њеног дјела, који је неспоран, одређене импровизације, којима је можда и она прибјегавала да би попунила неке празнине у прикупљеним казивањима и дала им смисао (који неспорно понекад и немају). Примјера ради, наводи за Батковић како се у засеок Марићи доселио извјесни Бојица, са синовима од којих потичу данашњи Матићи, Владисављевићи и Перићи. Предање се показало у свему тачно, када сам га упоредио са писаним изворима, изузев у томе што помиње засеок Марићи као мјесто досељења, а заправо се ради о Клису (тзв. Мали Клис). Ко јој је могао рећи да се Бојица доселио у Мариће? Нико. У Марићима живе други Матићи (са различитом славом и сасвим другачијим поријеклом), па ми је једини закључак да је сама надоградила прикупљено предање. Други примјер је тврдња да засеок Гајићи носи назив по Николи Гајићу, претку данашњих Николића и Гајића (Никољдан). На жалост, то је чисти анахронизам, јер је у 19. вијеку дио у ком се Никола настанио сврставан у засеок Клис, а истовремено је постојао засеок Гајићи, у ком су живјели други Гајићи (Стјепањдан). Границе заселака су редефинисане тек послије 2. свјетског рата, са проведеном хидромелиорацијом. Одакле јој такав закључак? Вјерујем да је изворно њен, а не да га је прикупила од неког казивача. Можда је ово велика дигресија, али само се надовезујем на ову тему, јер дефинитивно Кајмаковићку морамо узети само као одличан путоказ и у фрагментима поуздан извор.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #240 послато: Јун 29, 2022, 09:27:13 пре подне »
Хвала на лијепим ријечима, Александре. Постоје три различита рода Благојевића у Великој Обарској, колико ја знам. За те који славе Ђурђевдан дефинитивно ни писани извори ни предање не помиње везу са овим Алимпијевштацима. На жалост, Кајмаковићка је то поједноставила, па наводи само једне Благојевиће, са славом Ђурђевдан. На примјеру Батковића сам видио да њена етнолошка монографија садржи на неким мјестима, чини ми се, уз дужно поштовање према значају њеног дјела, који је неспоран, одређене импровизације, којима је можда и она прибјегавала да би попунила неке празнине у прикупљеним казивањима и дала им смисао (који неспорно понекад и немају). Примјера ради, наводи за Батковић како се у засеок Марићи доселио извјесни Бојица, са синовима од којих потичу данашњи Матићи, Владисављевићи и Перићи. Предање се показало у свему тачно, када сам га упоредио са писаним изворима, изузев у томе што помиње засеок Марићи као мјесто досељења, а заправо се ради о Клису (тзв. Мали Клис). Ко јој је могао рећи да се Бојица доселио у Мариће? Нико. У Марићима живе други Матићи (са различитом славом и сасвим другачијим поријеклом), па ми је једини закључак да је сама надоградила прикупљено предање. Други примјер је тврдња да засеок Гајићи носи назив по Николи Гајићу, претку данашњих Николића и Гајића (Никољдан). На жалост, то је чисти анахронизам, јер је у 19. вијеку дио у ком се Никола настанио сврставан у засеок Клис, а истовремено је постојао засеок Гајићи, у ком су живјели други Гајићи (Стјепањдан). Границе заселака су редефинисане тек послије 2. свјетског рата, са проведеном хидромелиорацијом. Одакле јој такав закључак? Вјерујем да је изворно њен, а не да га је прикупила од неког казивача. Можда је ово велика дигресија, али само се надовезујем на ову тему, јер дефинитивно Кајмаковићку морамо узети само као одличан путоказ и у фрагментима поуздан извор.

Бројимо дане до објављивања књиге ;)

Ван мреже MiroN

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #241 послато: Јун 29, 2022, 10:10:34 пре подне »
У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.
Одлична анализа о припадницима овог рода. Надам се да ће макар једна од поменутих породица урадити дубљу анализу да би се грана боље профилисала. За сада везе изгледају поприлично далеке док се не одреди прецизнија старост гране.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #242 послато: Јун 29, 2022, 10:20:25 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #243 послато: Јун 29, 2022, 10:25:16 пре подне »
68. Благојевић, Батковић, Бијељина, Јовањдан

Питање за Велибора. Да ли су Благојевићи из Батковића једног поријекла, или се ради о више несродених породица са истим презименом?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #244 послато: Јун 29, 2022, 11:16:05 пре подне »
99. Марковић, Ђурђиц, Кумодраж, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 439=11, 570=19. Све ове вредности дели са Шолајом из Лике, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера. Како су географски удаљени и славе различите славе, не могу да потврдим ову везу. Са Ивановим из Чипроваца у Бугарској има 5 разлика на 25 маркера, али би због предања о доласку из источних крајева, Марковић могао бити близак њему, односно врло је могуће да припада грани A13912.

Претпостављам да се ради о овим Марковићима:

"Сремчевићи или Јовановићи (око 13 к.) — предак им као „Влах” дошао од Пожаревца пре бежаније (1813); славе св. Ђурђиц. Неки се од њих зову и Марковићи".

https://www.poreklo.rs/2013/02/23/poreklo-prezimena-selo-kumodra%C5%BE-op%C5%A1tina-beograd/?script=cir

Препорука за Марковића је тест на А13912 на Yseq-у или неки напреднији тест.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #245 послато: Јун 29, 2022, 11:34:30 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.

Јесте та вредност чудна, али и поред тога рекао бих да је Пајевић повезан са Ђекићем из Сопотнице, који је иначе позитиван на Y250780. Ђекић нема 449, али има 437=14, за коју бих рекао да је јако битан за поједине родове, који се везују за Ровцу: Синђић, Милетић, као и неки необјављени, али и Шћепановић из Гојаковића код Мојковца, који је на Yfull стаблу Y250780*. Било би одлично када би још неко од њих са 437=14 одрадио дубљи тест.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #246 послато: Јун 29, 2022, 11:38:56 пре подне »
Питање за Велибора. Да ли су Благојевићи из Батковића једног поријекла, или се ради о више несродених породица са истим презименом?

У Батковићу, колико је мени познато, постоје само Благојевићи који потичу из засеока Липовица, славе Јовањдан и сви потичу од Цвијетина Благојевића, који је живио између 1820-их и 1880-их. Рано су се подијелили на три гране, од којих је једна у мушкој линији нестала већ у трећој генерацији, а и данас егзистирају потомци преостале двије гране (једна има надимак Тодићи, по Теодору - Тоди Балгојевићу, Цвијетиновом сину од ког воде поријекло).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #247 послато: Јун 29, 2022, 11:43:38 пре подне »
104. Петровић, Ђурђевдан, Доњи Дејан, Власотинце, J2b-M241>L283

Тестирани Петровић је нагласио да је старије презиме породице гласило Ранђеловић, а да садашње презиме долази по чукундеди Петру. Није прецизирано из које су тачно махале, или од ког су рода из Доњег Дејана. Било је неколико већих родова са славом Ђурђевдан.

Генетички, најближе стоје неке J-PH1602 породице са југа Србије. У глобалу, вредностима хаплотип највише подсећа на ову подграну. Међутим, постоје високе вредности на 458 (18) и 456 (14) које одударају (посебно 456), па би оставио Петровића на нивоу J2b-M241. Савет за даље тестирање, SNP J2-PH1602.

Више о пореклу становништва Доњег Дејана:
https://www.poreklo.rs/2014/05/02/poreklo-prezimena-selo-donji-dejan-vlasotince/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #248 послато: Јун 29, 2022, 02:17:43 поподне »
107. Мршовић, Мратиндан, Мљетичак, Шавник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која благо одудара од модалне је снижена DYS19=15. Најближа поклапања има са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља који такође слави Мратиндан, и једним нејавним резултатом из околине Новог Пазара (Илиндан), од првог се разликује на 1 од 17, а од другог на 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља и Лончаревића из Андријевице, који такође славе Мратиндан, као и од Рашковића из Поцесја код Рашке (Илиндан), једног нејавног резултата из околине Истока у Метохији (св. Јован Златоусти), као и групе родова из околине Требиња (Лучиндан), чији хаплотипови такође нису још увек јавни. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Мршовићу дефинитивно препоручујем неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада немамо ниједног са таквим тестом који припада бројној групи родова са карактеристичним славама Мратиндан, Илиндан и Лучиндан, а које су раширене на подручју Старог Влаха, Рашке, Метохије, Брда и Херцеговине. Тиме бисмо установили и везу ових родова са друге две велике групе родова, који су већ генетички профилисани, и обухваћени подгранама FT242663 (Рашка, Метохија, Брда) и BY149000 (Босанска Крајина, Далмација, Лика, Банија).
« Последња измена: Јун 29, 2022, 02:19:41 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #249 послато: Јун 29, 2022, 03:41:19 поподне »
107. Мршовић, Мратиндан, Мљетичак, Шавник

Мршовићи са Мљетичка (мада их тамо више нема) су од Мршовића из пљеваљског краја (Крушево). У Дробњак су се преселили око 1875. два брата Мршовића.

Отуд, јасно је да постоји нека веза с Цвијовићима (а вероватно и с Лончаревићима), јер су из истог краја и славе не баш честу славу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #250 послато: Јун 29, 2022, 04:11:10 поподне »
Цвијовићи су, по свој прилици, давнашњи староседеоци Полимља. Постоји предање по којем они потичу од средњевековне српске династије Бранковића. Могуће је да ово предање има везе са не тако уобичајеном крсном славом Мратиндан. Вероватно у ову групу родова спадају и муслимани Мелуновићи из Душманића код Пријепоља.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #251 послато: Јун 30, 2022, 12:45:14 пре подне »
Наш Сова ми рече да Радукине из Каћа који такође славе Игњатијевдан зову Јовићи. 1794. су у Каћу уписана двојица Радукина као граничари Шајкашког батаљона, а наведено је да су досељени из Карина у Млецима.
Радукини су фамилија моје жене па ћу питати о овоме.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #252 послато: Јун 30, 2022, 01:35:24 поподне »
105. Милешић, Никољдан, Дривуша/Зеница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује више немодалних и карактеристичних вриједности маркера, DYS19=15, DYS391=10, DYS439=14, DYS449=28, DYS533=14, DYS635=21. У бази СДП најближи му је хаплотип Милишића из Новог Села код Купреса (2/23), и дијеле све карактеристичне и немодалне вриједности маркера осим DYS19=15 и DYS570=19. На овај начин је генетички потврђено и предање Милешића које каже да су "Дошли са Купреса у Дривушу почетком 19. века. Старије презиме је било Милишић."

Дривуша је српско насеље на југоисточном ободу града Зенице. У том подручју било је досељавања западне, условно говорећи "крајишке струје" становништва, у посљедњих 200 година. Очигледно су и Милешићи/Милишићи дио тих досељеника. Купрешким Милишићима је матица у Мрђеновцима одакле су неки прешли у Ново Село. За њих је у етнографској литератури записано сљедеће:
"Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јањи)."

Занимљиво је да у Главицама(Гламоч) постоји породица Гверо за које је наведено:
"Гвере (старо презиме Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18, века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу."

Постоји SNP резултат Гверића, Никољдан из Бања Луке који припада грани I2-PH908>Z16983. С обзиром да Милишићи посједују вриједност DYS391=10, која је учестала код Z16983, ни ово предање Гвера не би требало губити из вида.

И Тамбури у сарајевском насељу Рогачићима би могли бити од ових купрешких Милишића. За Тамбуре је записано:
"Тамбури су старином Милишићи од Купреса...Славе св. Николу"

У сваком случају препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #253 послато: Јун 30, 2022, 02:17:23 поподне »
106. Ћалић, Јовањдан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908, генетички добро профилисаном роду којег карактеришу сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=14-14, DYS437=13 и YGATA H4=8. Ћалић посједује све ове карактеристичне вриједности,а и остале вриједности су му у оквиру модалних за овај род. Једино на маркеру DYS481 има доста ниску вриејнсот 28 што је нека скорија промјена банијских Ћалића. Са раније тестираним Ћалићем из Купирова /Срб, од упоредивих 21 маркера, разликује се на 3 маркера (DYS390, DYS449 и DYS481), тако да је веза са личким Ћалићима потврђена. Постоји и SNP резултат далматинског Ћалића исте славе Јовањдан који је тестиран као S17250+ па је реална могућност да су сви Ћалићи на простору Крајине повезани.

Ћалићи су били прилично бројни на подручју Двора. Претпостављам да се ради о досељеницима из јужнијих личко-далматинских крајева. На подручју Крајине Ћалићима би најближи могли бити Паскаши који припадају истом генетичком роду и славе Јовањдан. Матица читавог овог рода је вјероватно у долини Неретве око Чапљине, гдје је тестирано више старих херцеговачких породица које му припадају. За Ћалиће би можда могли бити интересантни Надаждини из Пребиловаца који славе Јовањдан.

На СДП цијели овај род је сврстан под грану I2-PH908>FT14506, и то највише због вриједности DYS557=17 код Ћалића из Купирова. Међутим, ово је само предикција коју би требало додатно потврдити кроз SNP тестирања.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.
« Последња измена: Јун 30, 2022, 02:21:26 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #254 послато: Јун 30, 2022, 02:46:12 поподне »
109. Дворнић, Пантелијевдан, Поповац/Барања

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду Б, којем припадају још двије породице које славе Пантелиједан: Татарини из Јагодњака у Барањи и необјављена породица из околине Рудог. Дворнићи посједују углавном модалне вриједности маркера за овај род. Једино на маркеру DYS635 имају вриједност 22, што би могла бити и нека њихова скорија промјена. Такође посједују ниску вриједност DYS481=27.

Amicus ми је послао сљедеће податке о поријеклу Дворнића:

"Дворнићи се у Поповцу (мађ. Baranyabán) први пут помињу 1712. године, када је поменут Stoics Dvorni.
У Поповцу се 1695. године помиње податак да ту живи 19 јужнословенских породица, као и да је 1687. село било напуштено."

Сам тестирани је навео предање да су "Дошли са Чарнојевићем 1690."

Свакако треба детаљније испитати везу са Татаринима, који су и гегорафски и генетички најближи. А матица цијелог рода ових Пантелијевштака би могла бити у Старом Влаху, на шта указује и необјављени резултат из Рудог.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #255 послато: Јун 30, 2022, 05:26:34 поподне »
111. Хубић, муслиман, Дринско/Вишеград

Припада хаплогрупи I1-M227>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану, једине нешто рјеђе вриједности су DYS19=15, DYS458=16, али нема других тестираних који би посједовали обе ове вриједности. По укупном хаплотипу најближи му је Живковић, Никољдан из Шапца (1/23).

Нисам нашао неких детаљнијих података о Хубићима. Село Дринско је у попису 1604. године било већински насељено муслиманским становништвом. Чини се да је село већ од пада под Турке било у тимару диздара вишеградске тврђаве.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #256 послато: Јун 30, 2022, 05:59:57 поподне »
113. Шмрчковић, Ђурђевдан, Дунасечуј/Барања

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних маркера: DYS393=14, DYS19=15, DYS389-I=29 и нешто вишу DYS576=19. Нико до других тестираних нема све или бар већину ових карактеристичних маркера. И по укупном хаплотипу, нема превише блиских покалапања, најбижа су на 3/23, али су и те разлике углавном овим карактеристичним марекерима па немају пуно значаја.

Пренијећу шта ми је у вези поријекла ове породице послао Amicus:
"Шмрчковићи се у Дунасечују (мађ. Dunaszekcső) први пут помињу 1711. године, када је поменут Toma Szmricskovics (senior judex).
Могуће је да су били у Дунасечују и крајем 17. века, јер се у неким пописима из периода 1687-96. године у Дунасечују помиње податак о 7 јужнословенских породица, али без навођења презимена."

Тестирани је оставио податак о предању да су Шмрчковићи поријеклом од далматинског Косова.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #257 послато: Јун 30, 2022, 08:56:45 поподне »
77. Ђерић, непозната слава, Борча, Палилула

Припада хаплогрупи R1b>L51>U152>Z193.

У овом случају тестирање је помогло тестираном да сазна порекло претка по мушкој линији. Наиме предак се доселио у Борчу и иако је носио презиме које се може повезати са Херцеговином, временом се у породици изгубила свест о пореклу и изворној крсној слави.

Тек сада је могуће поуздано тврдити, на основу хаплотипа који показује велику сродност са раније тестираним Мучибабићима са којима су Ђерићи везани предањем, да је предак тестираног у Борчу дошао из Херцеговине, а крсна слава Ђерића је Аранђеловдан.

На упоредивих 23 маркера, Ђерићи се од Мучибабића разликују на само једном маркеру, дис 389I, где имају повишену вредност 14.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #258 послато: Јун 30, 2022, 09:13:35 поподне »
77. Ђерић, непозната слава, Борча, Палилула

Припада хаплогрупи R1b>L51>U152>Z193.

У овом случају тестирање је помогло тестираном да сазна порекло претка по мушкој линији. Наиме предак се доселио у Борчу и иако је носио презиме које се може повезати са Херцеговином, временом се у породици изгубила свест о пореклу и изворној крсној слави.

Тек сада је могуће поуздано тврдити, на основу хаплотипа који показује велику сродност са раније тестираним Мучибабићима са којима су Ђерићи везани предањем, да је предак тестираног у Борчу дошао из Херцеговине, а крсна слава Ђерића је Аранђеловдан.

На упоредивих 23 маркера, Ђерићи се од Мучибабића разликују на само једном маркеру, дис 389I, где имају повишену вредност 14.

То би значило да су вероватно позитивни и на низводнију PF4363, коју Мучибабићи деле са Киплинзима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #259 послато: Јул 02, 2022, 07:22:26 пре подне »
76. Пајевић, Лучиндан, Чадиње/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS389-II=32 и DYS437=14. Има неколико тестираних који посједују обе ове вриједности, али му нисе блиске по укупном хаплотипу. Посматрајући славу, логично би било да се Пајевићи повежу са Никшићима који су такође I2-PH908. Чак неки потврђени Никшићи посједују и вриједност  DYS437=14, међутим Пајевић посједује вриједост DYS449=29 коју нема нико од досад тестирнаих Никшића. Заправо је код Никшића та вриједност 31, а често и 32. Из тог разлога мислим да су мале шансе да Пајевић припада Никшићима, али није згорег провјерити SNP тестирањем.

Предање за Пајевиће из Чадиња наводи да  припадају групи Веруха. Имамо тестиране Веруовиће из околине Пријепоља, али они не припадају хаплогрупи I2-PH908. Није искључено ни да сами Веруси нису разнородни. У Чадињу су Пајевићи доселили из Поткрајаца у Вранешу. Наводе ис тарији облик презимена Пајовић.

Свакако је приједлог неки од дубинских тестова (BIGY, Dante Nebula) или бар YSeq M423 Панел.
Јесте та вредност чудна, али и поред тога рекао бих да је Пајевић повезан са Ђекићем из Сопотнице, који је иначе позитиван на Y250780. Ђекић нема 449, али има 437=14, за коју бих рекао да је јако битан за поједине родове, који се везују за Ровцу: Синђић, Милетић, као и неки необјављени, али и Шћепановић из Гојаковића код Мојковца, који је на Yfull стаблу Y250780*. Било би одлично када би још неко од њих са 437=14 одрадио дубљи тест.
Тачно је да Ћекић из Сопотнице код Пријепоља нема вредност на DYS449, али захваљујући WGS резултатима осталих припадника Y250780 подгране, видимо да је свима њима на том маркеру очитана вредност 31 (једино се код Радовића десила приватна мутација 31>32, Пајевићу је 29). Модална је вредност свима и на маркеру DYS389-II=31, укључујући и тестиране на 23 маркера којима је претпостављена припадност Y250780 на основу блиских хаплотипова (као и поменутим Синђићима и Милетићима), док је са друге стране Пајевићу вредност 32, па бих због ових разлика рекао да Пајевић сасвим сигурно не припада Y250780.

Са друге стране, већини Никшића који су Y189944+ а Y250780- вредност на DYS449 је 31 и 32, као што је приметио драјвер, a интересантно је да су Пајевићу једини на том маркеру блиски Дамљановић и тестирани из Звечанске са заједничком вредношћу DYS449=30, па би се можда могло претпоставити да Пајевићи припадају Y189944>Y331554 подграни. Овде проблем представља Пајевићева нешто виша вредност DYS389-II=32, док је код свих припадника Y331554 она модална (31), међутим DYS389-II=32 је утврђена код још неких Никшића који су позитивни на Y189944 (Миловановићa из Горње Горевнице, Јовановићa из Хан Пијеска и Вујачићa из Струга), па се може радити о некаквој приватној мутацији и код Пајевића.

Пајевића дакле вредности DYS389-II=32 и DYS449=29 дефинитивно удаљавају од припадника Y250780 подгране, док га од осталих Никшића удаљава некарактеристична вредност DYS437=14, па сам ближи драјверовој процени да Пајевић не припада Никшићима, међутим тих разних комбинација некарактеристичних вредности код појединаца, њиховог несврставања у род Никшића на основу истих и каснијих потврда припадности преко SNP тестова је и раније било, и обрнуто. Због тога бих оставио могућност да Пајевић ипак припада FT190799 или Y189944, самим тим и могућност открића изворног порекла рода Веруха, што би се морало проверити дубинским тестирањем.
« Последња измена: Јул 02, 2022, 07:33:58 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #260 послато: Јул 02, 2022, 12:51:47 поподне »
108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада роду Ж из табеле Српског ДНК пројекта. Истом роду припада још неколико тестираних са ширег подручја Крајине, који сви такође славе Јовањдан и поседују карактеристичну вредност маркера DYS549=13. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11, коју нема ниједан други припадник рода. Најближе поклапање (19/23) има са хаплотипом Ћулибрка (Праштали/Сански Мост), са којим дели карактеристичне вредности маркера DYS385a=18 и DYS643=15, које немају други припадници овог рода.

Да су Прпе и Ћулибрци истог порекла потврђује и писање Петра Рађеновића у раду о Унцу из 1948. године:

Прпе (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #261 послато: Јул 02, 2022, 02:41:18 поподне »
108. Прпа, Јовањдан, Мало Тичево, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Прпе (6 к.) славе Јовањдан. Доселили пре 150—180 г. из околине Шибеника у Далмацији. Њихов предак утекао отуда од војске, на овуда најпре ходао по најму, а после направио кућу. Прпе су се некада звали Ћулибрци. Били најпре у В. Тичеву под Балињачом. Пре 100 г. прешли у М. Тичево. Селили одавде њихови огранци у Бараће, Тријебово, Голеше и Мотике.


Ово досељавање из Далмације је превршило сваку меру. Још у следећој реченици каже да су настали од Ћулибрка, чиме демантује прво.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #262 послато: Јул 02, 2022, 04:47:56 поподне »
110. Страјнић, Никољдан, Поповац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног је прилично модалан за грану FGC11450 са изузетком повишене вредности DYS456=18. Има већи број блиских поклапања, а на два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Дивчић, Тривуњдан, Међуше/Источно Сарајево
- Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац/Двор
- Којовић, Тривуњдан, Хатељи/Берковићи
- Новаковић, Тривуњдан, Драгојевац/Владимирци
Сви поменути припадају роду Ђурица, чија је матица у Дабарском пољу у Херцеговини. Међутим, ниједан припадник овог рода не поседује вредност маркера DYS456=18, услед чега се не може са сигурношћу тврдити да Страјнић потиче од Ђурица, пошто се ни слава не поклапа.

Страјнићи из Поповца (мађ. Baranyaban) у Барањи се први пут помињу 1712. године према подацима који су доступни у радовима Ханса Гатермана Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713 и Зите Ласло Baranyai helytörténetírás. Обе књиге се налазе у дигиталној библиотеци Порекла.

Тестирани је навео да су Страјнићи према предању дошли Чарнојевићем са тромеђе Србија-Босна-Црна Гора.
« Последња измена: Јул 02, 2022, 04:49:33 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Dippy

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #263 послато: Јул 03, 2022, 12:12:46 поподне »
95. Марушић, Св. Јован Милостиви, Штупељ, Клина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647. Једина специфичнија вредност је повишена DYS389=14-32. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му Бјелић из Заостра код Берана (Митровдан) и Мирчетовић из Крушева (Никољдан), од првог се разликује на 4 од 25 а од другог на 4 од 23 упоредива маркера. Од блиских поклапања требало би још издвојити недавно објављеног Урошевића из Железника (Никољдан), чији предак је по предању дошао са Косова, и Вићентића из Бањана код Уба (Ћириловдан). Марушић се од Урошевића разликује на 5 од 25, а од Вићентића на 5 од 23 упоредива маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY).

Pozdrav svima, tu sam i ja prisutan testirani 🙂

Hvala na ovom tumacenju mada ne mogu bas nesto da se pohvatam sta sve to znaci, kao i koje jos informacije bi trebalo da napisem.

Ono sto znam je da smo sest generacija sigurno iz tog mesta, znaci oko 1800-1840g su Marušići se naselili tu gde je navedeno (ne znam odakle), selo Štupelj, Klina, Peć, Metohija

Ne znam za ona ostala prezimena sta sa njima , da li se mi onda poklapamo sa njima ili oni sa nama, ko je tu stariji i ko od koga potice, ne mogu to razumeti? 🤷‍♂️

Pozdrav i tu sam ako sta jos treba
Dalibor Marušić
« Последња измена: Јул 03, 2022, 12:16:40 поподне Dippy »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #264 послато: Јул 03, 2022, 12:46:09 поподне »
Pozdrav svima, tu sam i ja prisutan testirani 🙂

Hvala na ovom tumacenju mada ne mogu bas nesto da se pohvatam sta sve to znaci, kao i koje jos informacije bi trebalo da napisem.

Ono sto znam je da smo sest generacija sigurno iz tog mesta, znaci oko 1800-1840g su Marušići se naselili tu gde je navedeno (ne znam odakle), selo Štupelj, Klina, Peć, Metohija

Ne znam za ona ostala prezimena sta sa njima , da li se mi onda poklapamo sa njima ili oni sa nama, ko je tu stariji i ko od koga potice, ne mogu to razumeti? 🤷‍♂️

Pozdrav i tu sam ako sta jos treba
Dalibor Marušić
Поздрав, Марушићу.

Сећам се, била је једна кућа Марушића у Клини средином седамдесетих година прошлог века, рекао бих да је глава куће био полицајац (?), имао је два сина и кћерку (?),  који су тих година имали око двадесетак година. После су се иселили из Клине, не знам куда су били отишли.

Милета Букумирић пише у Ономастици Прекорупља следеће:
"Марушић, једна кућа. Доселили се из Штупеља 1969 г. Слава Свети Јован (25.XI), мала слава Ивањдан. Информатор Радојица Марушић, 21 г. (ово је запис из 1973 г.)

А за Марушиће из села Штупељ, Букумирић пише следеће:
"Марушић, четири куће. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Куча у Верић код Истока (Метохија). Из Верића су дошли у Штупељ. Славили су Св. Јована (20.I), а због крвне освете поменили су славу и узели Св. Јована (25.I) и Ивањдан. Информатор Александар Марушић, 55 година.
Ето, то је све чиме могу помоћи.  А што се тиче хаплогрупе и  предања о пореклу  из Куча - не бих рекао да је потврђено.   
« Последња измена: Јул 03, 2022, 12:48:52 поподне Небо_Сав »

Ван мреже Dippy

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #265 послато: Јул 03, 2022, 01:13:28 поподне »
Hvala puno na odgovoru...što se tiče Kuča, za to predanje ne znam stvarno. Tata ne zna ništa, kao mali otišao...a stric priča nešto o Vasojevićima al mislim da ni on ne zna 🙂😉
Evo ovo za Veriće mislim da niko od mojih nema tu informaciju.

Mene pre zanima imamo li neke veze sa Marušićima iz Dabojevića pod Ostrogom, koji su tu došli početkom XVI veka iz Ožegovica/Čevo sa Cetinja iz plemena Milošević (našao knjigu o tome)

Što se tiče slave, da sada slavimo 25.11 Svetog Jovana Milostivog i preslavljamo 7.7 Ivanjdan

Što se tiče Štupelja mislim da posle 1999 i pogroma nema više naših kuća tamo, ko je ostao nije preživeo više i sve je porušeno.

Pozdrav
Dalibor
« Последња измена: Јул 03, 2022, 01:16:17 поподне Dippy »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #266 послато: Јул 05, 2022, 08:47:20 пре подне »
106. Ћалић, Јовањдан, Горичка/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908, генетички добро профилисаном роду којег карактеришу сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=14-14, DYS437=13 и YGATA H4=8. Ћалић посједује све ове карактеристичне вриједности,а и остале вриједности су му у оквиру модалних за овај род. Једино на маркеру DYS481 има доста ниску вриејнсот 28 што је нека скорија промјена банијских Ћалића. Са раније тестираним Ћалићем из Купирова /Срб, од упоредивих 21 маркера, разликује се на 3 маркера (DYS390, DYS449 и DYS481), тако да је веза са личким Ћалићима потврђена. Постоји и SNP резултат далматинског Ћалића исте славе Јовањдан који је тестиран као S17250+ па је реална могућност да су сви Ћалићи на простору Крајине повезани.

Ћалићи су били прилично бројни на подручју Двора. Претпостављам да се ради о досељеницима из јужнијих личко-далматинских крајева. На подручју Крајине Ћалићима би најближи могли бити Паскаши који припадају истом генетичком роду и славе Јовањдан. Матица читавог овог рода је вјероватно у долини Неретве око Чапљине, гдје је тестирано више старих херцеговачких породица које му припадају. За Ћалиће би можда могли бити интересантни Надаждини из Пребиловаца који славе Јовањдан.

На СДП цијели овај род је сврстан под грану I2-PH908>FT14506, и то највише због вриједности DYS557=17 код Ћалића из Купирова. Међутим, ово је само предикција коју би требало додатно потврдити кроз SNP тестирања.

Препорука је неки од дубинских тестова (BIGY700, Dante, Nebula) или бар M423 Panel Yseq.

Ћалићи су потврђени на подручју Горичке током друге половине XVIII века.

У периоду од 1772. до 1780. године, Ћалићи су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Према подацима из 1948. године, Ћалићи су били међу бројнијим родовима у селу (уз Кукиће и Арбутине) и имали су 26 кућа са 131 пописаном душом.

Банијски Ћалићи нису једнородни, пошто је, осим Јовањштака, потврђено постојање Ћалића који прослављају Ђурђевдан (Воркапић код Вргинмоста).
« Последња измена: Јул 05, 2022, 08:50:16 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #267 послато: Јул 06, 2022, 03:46:00 поподне »
58. Раичевић, Андријевдан, Бијело Поље, E-V13>Z1057

Припада роду И из табеле Српског ДНК пројеката. Скоро сви тестирани припадници овог рода су из Средњег и Доњег Полимља (од Бијелог Поља до Руда), а сви славе ретку славу Андријевдан. У питању је један он пар највећих староседелачких родова из Полимља, о чијем пореклу има веома мало података пошто Пријепоље и западни део општине Бијело Поље нису обрађени у етнографским радовима.

Једина карактеристична вредност маркера коју поседује хаплотип тестираног је DYS393=12 (веома ретка вредност коју има још свега седам припадника хаплогрупе E-V13), док од модалног хаплотипа рода одступа и вредност маркера DYS385=19.

Породица тестираног је из Поповца у Хрватској, где се из Бијелог Поља доселио његов деда.  Тестирани није навео из ког тачно села потиче.

Према црногорском попису из 1913. године, у околини Бијелог Поља је било 14 кућа Рајичевића у Ораховици, 1 кућа Раичевића у Кукуљу и 1 кућа Раичевића у Крушеву, које данас припада насељу Равна Ријека. Нисам пронашао податке о томе које славе имају Ра(ј)ичевићи у овим селима, па самим тим ни да ли су у сродству. У самој вароши Бијело Поље их није било 1913. године. С обзиром да истом генетичком роду припадају Ковачевићи из Ораховице који такође славе Андријевдан, као и да Ра(ј)ичевића највише има баш у овом селу, врло је могуће да тестирани Раичевић потиче одатле.

Миљанићи у свом раду о црногорским презименима помињу и следеће Раичевиће:
Ораховац (Бијело Поље) доселили из Сретине (Прешћење), Мојковац.
Тај њихов "Ораховац" је заправо Ораховица, "Сретина" је највероватније Слатина (данас део насеља Прошћење), док је "Прешћење" Прошћење.
У Прошћењу су према попису из 1913. године живеле 3 куће Раичевића. Ову породицу у Прошћењу помиње и Милован Јеврић у свом раду о становништву Мојковца, али не наводи ништа о њиховом пореклу, као ни крсну славу.

Ван мреже Rajoo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #268 послато: Јул 06, 2022, 04:31:19 поподне »
Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #269 послато: Јул 06, 2022, 05:25:34 поподне »
Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.

Хвала на потврди, у табели СДНКП је допуњено место порекла у "Ораховица/Бијело Поље".
На попису из 1913. године су нека презимена забележена у облицима који су нешто другачији од данашњих, па сам зато и навео и Раичевиће и Рајичевиће са тог пописа. У појединим случајева су у питању грешке пописивача, али има и пар примера да су нека презимена заиста незнатно измењена у међувремену. Најбитније је да смо утврдили да је Ораховица место порекла.

Свакако би било занимљиво сазнати нешто више о пореклу и слави Раичевића из Прошћења.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #270 послато: Јул 06, 2022, 05:28:55 поподне »
Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?

Ван мреже Деус Вулт

  • Ст. Рашка и Ст. Влах
  • Почетник
  • *
  • Поруке: 49
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #271 послато: Јул 06, 2022, 06:50:37 поподне »
Hvala Vam na podacima u vezi prezimena Raičević. Testirani , kao sto ste napisali, potice iz baranjskog sela Popovac u koje je 1965. g doselio njegov deda iz sela Orahovica kod Bijelog Polja. Koliko mi je poznato u tom selu zivi nekoliko porodica Raičević (nije mi poznato da se neko preziva Rajičević). Takođe u tom selu živi i nekoliko porodica Kovačević koje ste i sami pomenuli.
Još jednom zahvaljujem Vam se na trudu i izdvojenom vremenu i ujedno Vas molim da me kontaktirate ukoliko saznate jos neke podatke vezane za poreklo prezimena Raičević.
Ваш Род у селу Ораховици или Оровици како је народ често назива чине највероватније још два браства поред Ковачевића и Раичевића ту су и Лалевићи, док Сарићи живе у суседном селу Добрињу, сва браства славе св. Андрију. Раичевића има у бјелопољском крају који славе Лазареву Суботу и Аранђеловдан.

Ван мреже Rajoo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #272 послато: Јул 06, 2022, 08:22:01 поподне »
Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?
Nisu mi poznata predanja o Đurđevdanu kao porodičnoj Slavi.

Ван мреже Rajoo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #273 послато: Јул 06, 2022, 08:25:24 поподне »
Ваш Род у селу Ораховици или Оровици како је народ често назива чине највероватније још два браства поред Ковачевића и Раичевића ту су и Лалевићи, док Сарићи живе у суседном селу Добрињу, сва браства славе св. Андрију. Раичевића има у бјелопољском крају који славе Лазареву Суботу и Аранђеловдан.
U pravu ste, mestani selo Orahovica uglavnom nazivaju Orovica. Takođe ste u pravu vezano za bratstva Lalevici i Sarici.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #274 послато: Јул 08, 2022, 02:36:08 поподне »
Ако сам добро рачунао остала још три  резултата да се објаве.  Да ли је то коначна  бројка тестираних  или су пристигли још неки резултати?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #275 послато: Јул 08, 2022, 04:05:31 поподне »
112. Зељић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е8 у табели СДП. Овом роду припадају још три породице из подручја Станара које славе Никољдан и имају слична предања о поријеклу: Ерићи, Максимовићи и Миливојевићи. Хаплотип овог рода је модалан без карактеристичних маркера, али хаплотипови Зељића и Миливојевића, у потпуности се поклапају, и имају неколико немодалних вриједности маркера: DYS576=17, DYS570=19 и DYS481=29. Осим тога и Зељићи су као и Миливојевићи из истог насеља, Церовице, па је јасно да се ради о двије блиско повезане породице. Пошто је предање и Миливојевића и Зељића да им је старије презиме Ерић, може се рећи да је поклапањем генетичких резултата ове три породице та предањска веза потврђена. Предање говори о даљем поријеклу овог рода из Вучје планине, села Бучје југозападно од Теслића. То планинско подручје је карактеристично као матично подручје великог броја српских родова у Усори. Углавном се ради о српском становништву у влашком статусу досељеном  почетком 16. вијека, из Херцеговине, Полимља и Старог Влаха. У попису из 1604. године, на подручју Бучја пописано је неколико кнежинских самоуправа.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #276 послато: Јул 08, 2022, 04:21:05 поподне »
Мала исправка, сада је остало још три резултата. Дамњановић-Змињак, Богатић, Рубежић-Нови Сад и Декић- Доња Гуштерица, Липљан

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #277 послато: Јул 09, 2022, 03:13:16 поподне »
Мала исправка, сада је остало још три резултата. Дамњановић-Змињак, Богатић, Рубежић-Нови Сад и Декић- Доња Гуштерица, Липљан

Дамњановић неће бити објављен из објективних разлога о којима не могу да детаљишем, Декићеви узорци се налазе на обради у лабораторији (морао је да пошаље нове узорке), а Рубежић, такође због проблема са узорцима, неће бити објављен у скорије време.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #278 послато: Јул 09, 2022, 03:53:05 поподне »
Дамњановић неће бити објављен из објективних разлога о којима не могу да детаљишем.

Ама шта имаш да кријеш кад се одавно зна да је BY153567 

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #279 послато: Јул 09, 2022, 03:59:37 поподне »
Ама шта имаш да кријеш кад се одавно зна да је BY153567

Ма не мора нико ни да се тестира, ти све већ знаш и без тога.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #280 послато: Јул 09, 2022, 04:01:15 поподне »
Ма не мора нико ни да се тестира, ти све већ знаш и без тога.
Могао би ти урадити још једног Михића није згорег...   :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #281 послато: Јул 09, 2022, 04:22:35 поподне »
Рубежић, такође због проблема са узорцима, неће бити објављен у скорије време.

Е, штета. А да се понови узимање узорка?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #282 послато: Јул 09, 2022, 04:39:56 поподне »
Е, штета. А да се понови узимање узорка?

Хоће, али човек тренутно није у земљи, па ће морати да се сачека...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #283 послато: Јул 09, 2022, 05:27:08 поподне »
Можемо полако да резимирамо досада објављене резултате. На 110 обрађених узорака резултат је следећи:


И2а-38 ( 35.5%) /28 Дин Југ (73.6) 10 Дин Север (26.3%)
Р1а-20  (18.1%)
Е-В13-13 (11.8%)
И1-10 (9.09%)
Р1б-9 (8.1%)
Ј2б-6 (5.4%)
Ј2а-5 (4.5%)
Н2-3 (2.7%)
Г2а-3 (2.7%)
J1-2 (1.8%)
Q-1  (0.9%)

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #284 послато: Јул 14, 2022, 02:15:27 пре подне »
112. Зељић, Никољдан, Церовица, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е8 у табели СДП. Овом роду припадају још три породице из подручја Станара које славе Никољдан и имају слична предања о поријеклу: Ерићи, Максимовићи и Миливојевићи. Хаплотип овог рода је модалан без карактеристичних маркера, али хаплотипови Зељића и Миливојевића, у потпуности се поклапају, и имају неколико немодалних вриједности маркера: DYS576=17, DYS570=19 и DYS481=29. Осим тога и Зељићи су као и Миливојевићи из истог насеља, Церовице, па је јасно да се ради о двије блиско повезане породице. Пошто је предање и Миливојевића и Зељића да им је старије презиме Ерић, може се рећи да је поклапањем генетичких резултата ове три породице та предањска веза потврђена. Предање говори о даљем поријеклу овог рода из Вучје планине, села Бучје југозападно од Теслића. То планинско подручје је карактеристично као матично подручје великог броја српских родова у Усори. Углавном се ради о српском становништву у влашком статусу досељеном  почетком 16. вијека, из Херцеговине, Полимља и Старог Влаха. У попису из 1604. године, на подручју Бучја пописано је неколико кнежинских самоуправа.

Препоруке за даље тестирање су неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq.

Зељићи из Церовице славе Никољдан, али не припадају хаплогрупи I2-PH908, већ хаплогрупи I2-Y3120. Дакле Зељић староседеоци нису у роду са Мливојевићима ни са Ерићима већ су од племена Бајчетићи из Пријепоља. Напомена у церовици постоје тако рекући две гране Зељића једна грана је Симина то су староседеоци који припадају хаплогрупи I2-Y3120, а друга грана је Јованова, то су Зељићи звани Ерићи који су дошли на брдо Зељића и имју везу са Ерићима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #285 послато: Јул 14, 2022, 09:17:48 пре подне »
Зељићи из Церовице славе Никољдан, али не припадају хаплогрупи I2-PH908, већ хаплогрупи I2-Y3120. Дакле Зељић староседеоци нису у роду са Мливојевићима ни са Ерићима већ су од племена Бајчетићи из Пријепоља. Напомена у церовици постоје тако рекући две гране Зељића једна грана је Симина то су староседеоци који припадају хаплогрупи I2-Y3120, а друга грана је Јованова, то су Зељићи звани Ерићи који су дошли на брдо Зељића и имју везу са Ерићима.

Господине Зељићу, на сертификату који сте добили је ознака I2-Y3120, која је "општија", узводна грана у односу на PH908; на сертификате увек стављамо ту узводнију грану. Уредник је дао коментар вашег резултата са поклапањима која имате и са нижом подграном којој припадате, а то је I2-PH908; та процедура је објашњена у мејлу који вам је послат заједно са сертификатом. Дакле ваш резултат је показао да сте сродни са раније тестираним Миливојевићем из истог места, као што је у коментару и написано.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #286 послато: Јул 14, 2022, 10:46:59 пре подне »
Господине Зељићу, на сертификату који сте добили је ознака I2-Y3120, која је "општија", узводна грана у односу на PH908; на сертификате увек стављамо ту узводнију грану. Уредник је дао коментар вашег резултата са поклапањима која имате и са нижом подграном којој припадате, а то је I2-PH908; та процедура је објашњена у мејлу који вам је послат заједно са сертификатом. Дакле ваш резултат је показао да сте сродни са раније тестираним Миливојевићем из истог места, као што је у коментару и написано.

Хвала вам на одговору, мислим да би евентуално требало извршити додатно тестирање  (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq. Село Церовица је велика површинска територија и у њој постоје презимена Анђелићи, Ерићи, Јосићи, Миливојевићи, Тешићи, Дошлићи, Јотићи, Китић, Попадићи, Кесери, Шљивићи, Чикојевићи, Миличић, Лазићи, Гојићи, Видаковићи, Босићи, Нојићи, Николчићи, Терчићи, Микеревићи, Чолићи, Петковићи, Васиљевићи, Кајганићи, Цвијановићи, Лазаревићи, Гајановићи, Божићи, Ковачевићи, Софрићи, Зрнићи, Лукићи, Продићи, Ђукићи и ми Зељићи. Већинска група по домаћинствима су Петковићи, Миливојевићи и Божићи, и сви славе Никољдан, слви се још и Јовањдан, Ђурћевдан, Марковдан, Часневериге, Симољдан, Стјепандан, Михољдан. У Церовици постоји Црква Светих апостола Петра и Павла у засеоку Гојкаовац ове године црква наврша 130 година од њеног освештења а постоје и ранији трагови о цркви томос од пре 300 година. Неки писани трагови преко црквених књига говоре да су Анћелићи, Јосићи и Ерићи први насељеници Церовице Анћелићи су свештеничка лоза од 1840 до дана данашњег, Церовица је добола име по церовој шуми која је крчена доласком ових презимена на ово подручије. Унапред вам се Захваљујем пошто сам од презиена Зељић а мога презимена има свугде у различитим крајевима и славе различите славе, а црквено предање каже ако су истог презимена и исту славу славе онда имју нешто у коренима да су од једнога племена.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #287 послато: Јул 14, 2022, 11:36:32 пре подне »
Хвала вам на одговору, мислим да би евентуално требало извршити додатно тестирање  (Dante, Nebula, BIGY) или бар M423 Panel YSeq. Село Церовица је велика површинска територија и у њој постоје презимена Анђелићи, Ерићи, Јосићи, Миливојевићи, Тешићи, Дошлићи, Јотићи, Китић, Попадићи, Кесери, Шљивићи, Чикојевићи, Миличић, Лазићи, Гојићи, Видаковићи, Босићи, Нојићи, Николчићи, Терчићи, Микеревићи, Чолићи, Петковићи, Васиљевићи, Кајганићи, Цвијановићи, Лазаревићи, Гајановићи, Божићи, Ковачевићи, Софрићи, Зрнићи, Лукићи, Продићи, Ђукићи и ми Зељићи. Већинска група по домаћинствима су Петковићи, Миливојевићи и Божићи, и сви славе Никољдан, слви се још и Јовањдан, Ђурћевдан, Марковдан, Часневериге, Симољдан, Стјепандан, Михољдан. У Церовици постоји Црква Светих апостола Петра и Павла у засеоку Гојкаовац ове године црква наврша 130 година од њеног освештења а постоје и ранији трагови о цркви томос од пре 300 година. Неки писани трагови преко црквених књига говоре да су Анћелићи, Јосићи и Ерићи први насељеници Церовице Анћелићи су свештеничка лоза од 1840 до дана данашњег, Церовица је добола име по церовој шуми која је крчена доласком ових презимена на ово подручије. Унапред вам се Захваљујем пошто сам од презиена Зељић а мога презимена има свугде у различитим крајевима и славе различите славе, а црквено предање каже ако су истог презимена и исту славу славе онда имју нешто у коренима да су од једнога племена.

Слажем се, било би одлично да нпр. ви и Миливојевић урадите неки од великих тестова, тиме бисте на најбољи начин могли да утврдите време до најближег заједничког претка, као и којој нижој подграни од I2-PH908 припадате и колико блиска поклапања имате са другим припадницима гране PH908 који су такође урадили неки од великих тестова.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zslavo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #288 послато: Јул 14, 2022, 12:09:14 поподне »
Слажем се, било би одлично да нпр. ви и Миливојевић урадите неки од великих тестова, тиме бисте на најбољи начин могли да утврдите време до најближег заједничког претка, као и којој нижој подграни од I2-PH908 припадате и колико блиска поклапања имате са другим припадницима гране PH908 који су такође урадили неки од великих тестова.

Видећемо још, од ових презимена из церовице да барем неко уради овај основни тест, а ја ћу вероватно урадити додатно један од великих тестова, углавном ту смо у контакту а узорке и све остало можемо преко брата Дамира Кљаијћа проследити до вас.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #289 послато: Јул 15, 2022, 06:47:55 поподне »
114. Симић, Игњатијевдан, Грабовац/Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду М у табели СДП. Хаплотипом су му најближи тестирани са подручја између Врбаса и Босне који славе Игњатијевдан. Посједује карактеристичне вриједности за овај род DYS19=15 и DYS389-I=12. Осим ових има и неке своје карактеристичне вриједности: DYS389-I029, DYS456=16. У оквиру рода најближи му је Красић, Игњатијевдан, Шешковци/Лакташи, који као и Симић има повишену DYS576=20. Цијела ова група породица могла би потенцијално припадати роду Малешеваца из Херцеговине, али је неопходна SNP потврда.

О Симићима у етнографској литератури нема података, а ни тестирани није оставио неке податке о предањима.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #290 послато: Јул 15, 2022, 08:31:04 поподне »
Симић је радио и аутосомални тест , занимљиво 100%  Балкан  https://www.myheritage.rs/dna/ethnicity/intro/89C4AU2NA19N0S395SLMIPQ2F96LCJQ47174ERRGD13LIQ1FESQKIC2PESSIUL9BEKLJEL9NCLC50R9FDT73GJ9JB0PLCQREA9RLCS8

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #291 послато: Јул 15, 2022, 08:51:17 поподне »
Како се Симић и Остић из Сњеготине поклапају ?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #292 послато: Јул 15, 2022, 08:59:52 поподне »
115.   Поповић, Бранешци Доњи/Челинац, Аранђеловдан, I2-Y177643

Још једaн од тестираних аранђеловштака са подручја Бранешаца који припада роду Крајишких аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Тестирани није навео никакве податке о породичном пореклу.

Хаплотип тестираног показује највећу сличност са резултатима тестираних припадника братства Васића, међу којима има потпуно подударање на 23 маркера са Васићем из Горње Мравице код Прњавора.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #293 послато: Јул 15, 2022, 09:19:32 поподне »
Лепа вест , дакле Бранешки Васићи , Кнежевићи и Поповићи ( слава Аранђеловдан) су исти род . Још ћемо тестирати  Цигановиће и Јањиће .

Тестирани Поповић https://celinacke.com/2016/11/09/petar-popovic-rus/
« Последња измена: Јул 15, 2022, 09:26:36 поподне Васић.РС »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #294 послато: Јул 17, 2022, 05:26:38 поподне »
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=13, DYS570=22, DYS549=11 и DYS635=13.

На четири маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Алексовски, Митровдан, Баратлија/Ранковце
- Младеновић, Атанасијевдан, Петралица/Ранковце
- Лазић, Никољдан, Ниш
С обзиром да су разлике махом на маркерима на којима хаплотип Декића поседује карактеристичне вредности, не може се говорити о ближој вези ни са једним од поменутих тестираних.

Атанасије Урошевић у Доњој Гуштерици једино помиње Декиће, који славе Аранђеловдан:
Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени су из Г. Брњице око 1870.
Тестирани у упитнику није навео да су Декићи раније славили неку другу славу поред Никољдана, који данас славе.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #295 послато: Јул 17, 2022, 09:09:18 поподне »
63. Декић, Никољдан, Доња Гуштерица, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=13, DYS570=22, DYS549=11 и DYS635=13.

На четири маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Алексовски, Митровдан, Баратлија/Ранковце
- Младеновић, Атанасијевдан, Петралица/Ранковце
- Лазић, Никољдан, Ниш
С обзиром да су разлике махом на маркерима на којима хаплотип Декића поседује карактеристичне вредности, не може се говорити о ближој вези ни са једним од поменутих тестираних.

Атанасије Урошевић у Доњој Гуштерици једино помиње Декиће, који славе Аранђеловдан:
Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени су из Г. Брњице око 1870.
Тестирани у упитнику није навео да су Декићи раније славили неку другу славу поред Никољдана, који данас славе.

У раду Милете Букумирића "Из ономастике липљанске околине", за Декиће из Доње Гуштерице на стр. 98 Ономатолошких прилога бр. 21 (2011. год.) стоји следеће:

"Шкуртови, породични надимак Декића, Колића и две куће Стопића. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Живојин Декић."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #296 послато: Јул 17, 2022, 11:09:05 поподне »
У раду Милете Букумирића "Из ономастике липљанске околине", за Декиће из Доње Гуштерице на стр. 98 Ономатолошких прилога бр. 21 (2011. год.) стоји следеће:

"Шкуртови, породични надимак Декића, Колића и две куће Стопића. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Живојин Декић."

То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #297 послато: Јул 18, 2022, 09:23:55 пре подне »
То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Да Декић је од Шкуртових. Мислили смо због истог породичног надимка да је род са Јовановским из Вратнице али видимо да није. Свакако настављамо даље са истраживањима у свим смеровима и правцима па ћемо видети где ћемо завршити 😁

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #298 послато: Јул 18, 2022, 10:57:38 пре подне »
Да Декић је од Шкуртових. Мислили смо због истог породичног надимка да је род са Јовановским из Вратнице али видимо да није. Свакако настављамо даље са истраживањима у свим смеровима и правцима па ћемо видети где ћемо завршити 😁

Предак им је вероватно носио надимак Шкурти (алб. кратки), које се даје високим људима. Слично као и Жвило (алб. развијен), када је неко мршав. То сам приметио и у другим срединама, где се дају такви надимци који су супротни од изгледа, као нпр. ако је неко црномањаст, зову га Бели или ако је плавокос, зову га Црни...
« Последња измена: Јул 18, 2022, 10:59:55 пре подне Милош »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #299 послато: Септембар 28, 2022, 10:58:25 пре подне »
29. Берисавац, Јовањдан, Гараши, Аранђеловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Ж у табели пројекта.

Најближе поклапање има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља (Јовањдан), 1 маркер разлике (19) на 23 упоредива. 2 маркера разлике (19 и 533) има са Поповићем из Заблаћа код Чачка који такође славе Јовањдан. Истом генетичком роду припадају још Гавриловићи из околине Александровца који су тестирани на 17 маркера.

Како тестирани из овог рода поседују прилично препознатљиве хаплотипове у односу на остатак Z280 резултата у Србаља, мислим да нема сумње да је ДНК тест потврдио предање Берисаваца забележено 20-их година прошлог века, по коме је ''било пет брата који крену из Црне Горе и дођу до Чачка, где остану неко време. Одатле дођу на Рудник, не допадне им се место, пођу одатле и настане се у Берисави (крај Калањевца-Качер). Овде се не задрже дуго, нису се „слагали“ са Турцима, и пред Карађорђев Устанак дођу у Гараше.''

Било би сјајно када би се овај занимљиви род испрофилисао путем неког од дубинских тестова (FTDNA Big Y-700, Nebula, Dante WGS).

Налетио сам ових дана читајући неке спискове породица на помен породице Берисавац из Слабиње код Костајнице. Ови Берисавци из Слабиње славе Никољдан и немају везе са горе тестираним Берисавцима из Шумадије, али ми је било интересантно да нека презимена, наизглед прилично карактеристична, могу бити неповезана.

Евидентно је да су оба презимена настала по топониму- Берисави. Док за шумадијске Берисавце није спорно о којој се Берисави ради (засеок села Калањевци/Љиг), дотле за банијске Берисавце не постоје подаци који би могли указати по којој су Берисави добили презиме. И сам топоним Берисава није чест. Заправо поред помеуте Берисаве у Качеру (која се у турским пописма јавља још у 16. вијеку), једина Берисава која још постоји је она у моравичком Старом Влаху, јужно од Ивањице. Ова Берисава је данас у атару села Катићи. Такође се помиње у турским пописима, али и у кнежини кнезова Рашковића. Мислим да данас постоји планина или врх Берисава са тим називом у том крају. Питање је да ли су банијски Берисавци донијели своје презиме у Крајину, и да ли су презиме добили по старовлашкој или шумадијској Берисави, које су обе веома рано забиљежене као насеља? А можда је и у Крајини постојао топоним Берисава који су Срби пренијели у својим сеобама, па се касније изгубио. С обзиром на смјер сеоба некако ми ова старовлашка Берисава изгледа као највјероватнија могућност за везу са банијским Берисавцима.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #300 послато: Октобар 12, 2022, 09:59:26 пре подне »
90. Рубежић, Никољдан, Жари/Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање и дијели карактеристичну вриједност DYS385=13-15 са претходно тестираним Одовићем из Заграда, тако да су сврстани у исти генетички род.  Ове двије породице иначе дијеле и предање о заједничком поријеклу из села Рубежи код Никшића. Од немодалних вриједности Одовић и Рубежић дијеле и DYS439=12, DYS570=19. Сам Рубежић посједује рјеђу вриједност DYS391=12, али је то вјероватно његова приватна скорија мутација. Рубежићу је тестиран и маркер DYS460 гдје такође има рјеђу вриједност 11. С обзиром да овај маркер није тестиран Одовићу, не може се знати да ли је карактеристичан за сав род Рубежана. Вриједност DYS460=11 је присутна и код припадника рода I-FT175994 (Дробњак, Савовић) а дијеле и остале карактеристичније вриједности маркера са Рубежанима, па би била потребна провјера SNP тестирањем. Са друге стане Живковић из никшићких Царина, који је I2-FT14506, такође има хаплотип који не стоји далеко од Рубежића и Одовића,па би и ову везу било добро SNP провјерити због географско блиског матичног подручја.

По предању, Рубежићима је старо презиме Јакичић, а презиме Рубежић су добили након исељавања по матичном селу Рубежима у Никшићкој Жупи. Из Жупе су одселили крајем 18. вијека и били су у почетку настањени у Љевиштима (Морача), заједно са Ускоцима. Касније су се заједно са Ускоцима помјерили у Сировац, а одатле су се крајем 19. вијека расељавали у околину Мојковца и Колашина.

У Жупи су од Рубежана остале породица Ћалића и Одовића у Заграду. Један дио Рубежана се у том периоду одселио и на Гласинац. Са Рубежанима се повезују на сарајевском подручју: Рубежи, Рубежани, Васковићи (иaко су једни Васковићи са тог подручја тестирани као R-YP417), Дрљић. И Рубежановиће из Криве Реке на Златибору предање такође везује за Рубежане.
« Последња измена: Октобар 12, 2022, 10:01:48 пре подне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #301 послато: Октобар 12, 2022, 11:03:03 пре подне »
90. Рубежић, Никољдан, Жари/Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање и дијели карактеристичну вриједност DYS385=13-15 са претходно тестираним Одовићем из Заграда, тако да су сврстани у исти генетички род.  Ове двије породице иначе дијеле и предање о заједничком поријеклу из села Рубежи код Никшића. Од немодалних вриједности Одовић и Рубежић дијеле и DYS439=12, DYS570=19. Сам Рубежић посједује рјеђу вриједност DYS391=12, али је то вјероватно његова приватна скорија мутација. Рубежићу је тестиран и маркер DYS460 гдје такође има рјеђу вриједност 11. С обзиром да овај маркер није тестиран Одовићу, не може се знати да ли је карактеристичан за сав род Рубежана. Вриједност DYS460=11 је присутна и код припадника рода I-FT175994 (Дробњак, Савовић) а дијеле и остале карактеристичније вриједности маркера са Рубежанима, па би била потребна провјера SNP тестирањем. Са друге стане Живковић из никшићких Царина, који је I2-FT14506, такође има хаплотип који не стоји далеко од Рубежића и Одовића,па би и ову везу било добро SNP провјерити због географско блиског матичног подручја.

По предању, Рубежићима је старо презиме Јакичић, а презиме Рубежић су добили након исељавања по матичном селу Рубежима у Никшићкој Жупи. Из Жупе су одселили крајем 18. вијека и били су у почетку настањени у Љевиштима (Морача), заједно са Ускоцима. Касније су се заједно са Ускоцима помјерили у Сировац, а одатле су се крајем 19. вијека расељавали у околину Мојковца и Колашина.

У Жупи су од Рубежана остале породица Ћалића и Одовића у Заграду. Један дио Рубежана се у том периоду одселио и на Гласинац. Са Рубежанима се повезују на сарајевском подручју: Рубежи, Рубежани, Васковићи (иaко су једни Васковићи са тог подручја тестирани као R-YP417), Дрљић. И Рубежановиће из Криве Реке на Златибору предање такође везује за Рубежане.
Покушаво сам доћи до Одовића раније без успјеха па ако Рубежић хоће можемо то проверити код Yseq-a. Мада мислим да је ипак FT14506.

Ван мреже MilosMilivojevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #302 послато: Октобар 12, 2022, 01:34:12 поподне »
Чекао сам Рубежићев резултат па да коначно напишем шта сам закључио после више од шест месеци упоређивања свог резултата са осталим резултатима, али и коришћењем литературе. Најпре сам научио како изгледа модал за PH908 на ових 23 маркера, а затим сам запамтио за сваки од маркера која је брзина мутације. Потом сам у табели упоређивао резултате унутар сврстаних родова да бих видео колико највише може бити битних разлика у односу на модал за одређени род. У тренутку када сам први пут завршио упоређивање, огранку PH908 је у табели припадало 1.020 резултата, од тога је 174 имало славу Никољдан. Само сам са Одовићем из Заграда код Никшића нашао довољно поклапања да могу да кажем да припадамо истом роду. Поред дељења истих мутација и поклапања на 22 од 23 маркера Одовић је спадао у ових 174 који славе Никољдан. Затим сам купио и књигу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" где сам се упоредио са неким резултатима који нису објављени у табели. Опет и ту нисам нашао довољно поклапања. И у књизи када је у питању грана PH908 оних са славом Никољдан има око 20%. Пре Рубежићевог резултата, у табели "Српског ДНК пројекта" само смо Одовић и ја делили карактеристике I2-PH908, 385a=13, 439=12, 533=12, слава Никољдан. Такође, ни у књизи нико нема те карактеристике, само Одовић. У неколико литература сам прочитао да Одовићи из Заграда код Никшића који славе Никољдан припадају роду Јакичића, а то ми је потврдио и Рубежић са ким сам ступио у контакт и који такође припада роду Јакичића. На основу свега, сматрам да Одовић, Рубежић и ја припадамо истом роду, род Јакичићи. Одовић и Рубежић имају две разлике, а Одовић и ја једну разлику. Мислим да је Одовићев резултат модалан за род Јакичића, а да ја од тог модала одступам за један маркер (365b=16), док Рубежић одступа за два маркера (391=12 и 635=24). Ове разлике и нису велике, обзиром да је родоначелник Јакичића живео у 9. веку, чему сведочи и натпис у Цркви Св. апостола Петра и Павла, о коме је писао историчар Андрија Лубурић. Писало је да је Цркву подигао Петар Јакичић 876. године. Тај натпис је уништен 1878. године када је ова Црква реновирана, али је те 1930. године Андрија Лубурић причао са људима који памте тај натпис.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #303 послато: Октобар 12, 2022, 01:40:27 поподне »
Чекао сам Рубежићев резултат па да коначно напишем шта сам закључио после више од шест месеци упоређивања свог резултата са осталим резултатима, али и коришћењем литературе. Најпре сам научио како изгледа модал за PH908 на ових 23 маркера, а затим сам запамтио за сваки од маркера која је брзина мутације. Потом сам у табели упоређивао резултате унутар сврстаних родова да бих видео колико највише може бити битних разлика у односу на модал за одређени род. У тренутку када сам први пут завршио упоређивање, огранку PH908 је у табели припадало 1.020 резултата, од тога је 174 имало славу Никољдан. Само сам са Одовићем из Заграда код Никшића нашао довољно поклапања да могу да кажем да припадамо истом роду. Поред дељења истих мутација и поклапања на 22 од 23 маркера Одовић је спадао у ових 174 који славе Никољдан. Затим сам купио и књигу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" где сам се упоредио са неким резултатима који нису објављени у табели. Опет и ту нисам нашао довољно поклапања. И у књизи када је у питању грана PH908 оних са славом Никољдан има око 20%. Пре Рубежићевог резултата, у табели "Српског ДНК пројекта" само смо Одовић и ја делили карактеристике I2-PH908, 385a=13, 439=12, 533=12, слава Никољдан. Такође, ни у књизи нико нема те карактеристике, само Одовић. У неколико литература сам прочитао да Одовићи из Заграда код Никшића који славе Никољдан припадају роду Јакичића, а то ми је потврдио и Рубежић са ким сам ступио у контакт и који такође припада роду Јакичића. На основу свега, сматрам да Одовић, Рубежић и ја припадамо истом роду, род Јакичићи. Одовић и Рубежић имају две разлике, а Одовић и ја једну разлику. Мислим да је Одовићев резултат модалан за род Јакичића, а да ја од тог модала одступам за један маркер (365b=16), док Рубежић одступа за два маркера (391=12 и 635=24). Ове разлике и нису велике, обзиром да је родоначелник Јакичића живео у 9. веку, чему сведочи и натпис у Цркви Св. апостола Петра и Павла, о коме је писао историчар Андрија Лубурић. Писало је да је Цркву подигао Петар Јакичић 876. године. Тај натпис је уништен 1878. године када је ова Црква реновирана, али је те 1930. године Андрија Лубурић причао са људима који памте тај натпис.
Добро си ти ово проучио колега, сад знате шта вам ваља чинити😊

Ван мреже MilosMilivojevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #304 послато: Октобар 12, 2022, 01:56:09 поподне »
Хвала колега!

Ван мреже UrosUros Raicevic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #305 послато: Новембар 05, 2022, 07:53:23 поподне »

:-\
Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #306 послато: Новембар 22, 2022, 07:10:38 поподне »
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ц у табели СДП. Хаплотип је прилично модалан, без карактеристичних вриједности. Од немодалнијих се само могу издвојити DYS439=12 и DYS635=24. Ове двије вриједности показују стабилност код свих припадника овог рода.

Овим резултатом додатно је потврђена генетичка профилација рода којем је матица у Морачи, а који обједињује неколико разгранатих братстава у Брдима, Потарју, Полимљу и Старом Влаху. По предању, предак овог рода (помиње се име Милутин) живио је у селу Ожег на Чеву (наводно је даљим пореклом био од Ераковића из Његуша). Након немилих догађаја на крсној слави Аранђеловдану када су Милутинови синови убили неке Ћеклиће, исти бјеже у Морачу код свог сродника Мијајла Миочанина, игумана морачког. Он их смјешта на манастирском имању Вочје, сјеверно од манастира. Ту су, наводно, на игуманов наговор, промијенили и славу Аранђеловдан у Василијевдан. Имена браће су била:
Раде или Драгутин, и од њега су потекли Кујовићи и Шуковићи у Морачи, присутни у више села на подручју Колашина
Обрад, од ког су Обрадовићи у беранским селима Лубнице и Буче
Дидан, од ког су Дидановићи у Јабланици, Увцу, Стублу, Доброселици на Златибору (потврђени припадници рода)
Стеван, помиње се у предањима и да наводно његових потомака има у околини Јагодине

Овом роду свакако припадају и раније тестирани Марковићи из Дебеље код Нове Вароши који славе Василијевдан.

Остаје отвореним питање да ли су истог рода и остали василијевштаци у Крајини и Херцеговини који припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотип им не стоји далеко од припадника овог морачког рода. Везу једино у питање може да доведе кредибилност предања о промјени славе из Аранђеловдан у Василијевдан тј. поузданост предања о досељавању са Чева из села Ожег. На Чеву заиста постоји старије насеље Ожеговице у које су се средином 17. вијека, као ненасељено подручје (претходно расељено), проширили Озринићи Драгојевићи. Ово добро коинцидира са преласком браће морачког рода из Ожега у Морачу, тако да ово предање не треба сасвим одбацити.

У сваком случају, било би корисно да се припадници овог морачког рода тестирају на A873 чиме би се добрим дијелом потврдила веза са крајишким василијевштацима. Или још боље да ураде неки од дубинских тестова (Dante; Nebula, BIGY700)

Интересантно да је A873 присутна и на Чеву (код Бездановића).

Тестирани Кујовић је у међувремену урадио WGS тест код Небуле. Терминално је одређен као I2-PH908>FT14506>A13912*. Ово значи да од дубински тестираних појединаца нема ближих поклапања у посљедњих 1600 година, а најближи су му у том опсегу тестирани из гране A13912 гдје има Срба, Хрвата, Бугара, Румуна. На основу резултата Кујовића може се претпоставити да и остали који су предањима повезани са њим, Шуковићи, Обрадовићи, Дидановићи, Марковићи, такође припадају грани A13912*. Кујовић посједује неких девет новела и међу тим новелима се крију и они које дијели са горе набројаним породицама. За пуну SNP профилацију рода било би корисно да неко из тих породица уради дубински тест.

Такође, резултати Кујовића су показали да није повезан са Василијевштацима I2-PH908 у Крајини који славе св. Василија. Бар то сигурно може да се тврди за Батале. Остаје још да се провјери и веза са Дерикучкама из Херцеговини.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #307 послато: Новембар 29, 2022, 12:19:18 поподне »
Коначни резултат на 114 тестираних је следећи:

И2а-41 ( 35.9%) /30 Дин Југ (73.1) 11 Дин Север (26.8%)
Р1а-20  (17.5%)
Е-В13-14 (12.2%)
И1-10 (8.7%)
Р1б-9 (7.8%)
Ј2б-6 (5.2%)
Ј2а-5 (4.3%)
Н2-3 (2.6%)
Г2а-3 (2.6%)
J1-2 (1.7%)
Q-1  (0.8%)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #308 послато: Март 24, 2024, 12:50:45 пре подне »
То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Рекао бих да су потомци Декића аранђеловштака из Доње Гуштерице уствари Милојевићи из истог села, који се бележе у новијој литератури.

Атанасије Урошевић у раду "Косово" у опису фамилија из Доње Гуштерице 1935. године пише: Декићи (2 к., Св. Арханћео). Пресељени из Г. Брњице око 1870.

А Милета Букумирић у истом селу 2011. године у раду "Из ономастике липљанске околине" бележи следеће: Миливојевић, три куће. Предак Станко доведен им је из Горње Брњице средином XIX века у фамилију Шоткини. До 1915. године презивали су се Станковић. Слава Ранђеловдан, мала слава Ранђеловдан летњи. Информатор Дтрагутин Миливојевић, 1915.

Ово су једине две фамилије којима се у оба поменут рада подудара предање о досељавању из Горње Брњице у 19. веку и слава Аранђеловдан.
Kамене рабъ и госодинъ