Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480581 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5200 послато: Јануар 12, 2018, 01:39:14 поподне »
Срба Предојевића је било у Обровцу и Ервенику, а Хрвата Предојевића изгледа да има у Новој Градишци  https://actacroatica.com/hr/surname/Predojević/

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5201 послато: Јануар 12, 2018, 02:41:28 поподне »
Следећа два хаплотипа су генетски повезана и припадају истом роду:

Мишковић, Свети Врачи, Граничане, Лепосавић

Гвозденовић, Свети Врачи, Копориће, Лепосавић

Припадају хаплогрупи I2-M223. Генетски су несумњиво повезани са раније тестираним Кадићима из Лешка, затим са Ђорђевићима из Јариња и са Јеленићима из Лешка. Мада сви поменути имају неких међусобних разлика на 23 упоредива маркера, несумњиво су генетски повезани и представљају један род.

О Мишковићима је забележено:

Благоје Павловић је забележио две куће Мишковића у Граничану и каже, да су као и већина данашњег становништва тог села, досељени из Борчана после Балканских ратова.

У Борчану је Б. Павловић забележио следеће стариначке родове који славе Св. Враче, и са којима би Мишковићи могли потенцијално бити у сродству:

Аксентијевићи (4 куће) који су досељени из Брзанца, а који су у сродству са Николићима (2 куће), који за себе кажу да су старинци, и са Радосављевићим (2 куће), за које је забележено да су прешли из суседног Брзанца и населили се на земљиште породица које су се 1879. године иселиле у Гргуре у Топлици. У Радосављевићима су забележени остаци предања о даљој старини из околине Призрена, одакле су се доселили прво у Вучитрн, а затим у Брзанце, где су се кратко задржали. Благоје Павловић наводи да је Радослав Љ. Павловић забележио да су даљим пореклом из Црнољеве у Неродими, а најдаљом старином из Црне Горе.

О Гвозденовићима:

Гвозденовићи су се у Копорић доселили из Брзанца (Лепосавић) 1918. године.

Благоје Павловић је забележио да су Гвозденовићи један од родова који су досељени у Копориће након Првог балканског рата, и то из Брзанца на Борчанској висоравни. Поред Гвозденовића, у Копоприће су у исто време досељена још два род који славе Св. Враче:

Милетићи (3 куће) из Пресеке у Ибарском Колашину и то у „време Турака“, и

Јанковићи (1 кућа) из Брзанца, где су се давно доселили из Оклаца у Ибарском Колашину.

Данас у Брзанцу живе следећи родови који славе Св. Враче са којима би Говзденовићи могли бити у даљем сродству:

Левентијевићи (3 куће) који сматрају да су ту од давнина, па су заборавили место досељења, и

Алексићи (2 куће), Милутиновићи (1 кућа), Јанићијевићи (1 кућа) и Јанковићи (1 кућа), који су сви род и који су у Брзанце досељени из Ибарског Колашина.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5202 послато: Јануар 12, 2018, 02:54:47 поподне »
Следећа два хаплотипа су генетски повезана и припадају истом роду:

Мишковић, Свети Врачи, Граничане, Лепосавић

Гвозденовић, Свети Врачи, Копориће, Лепосавић

Припадају хаплогрупи I2-M223. Генетски су несумњиво повезани са раније тестираним Кадићима из Лешка, затим са Ђорђевићима из Јариња и са Јеленићима из Лешка. Мада сви поменути имају неких међусобних разлика на 23 упоредива маркера, несумњиво су генетски повезани и представљају један род.

О Мишковићима је забележено:

Благоје Павловић је забележио две куће Мишковића у Граничану и каже, да су као и већина данашњег становништва тог села, досељени из Борчана после Балканских ратова.

У Борчану је Б. Павловић забележио следеће стариначке родове који славе Св. Враче, и са којима би Мишковићи могли потенцијално бити у сродству:

Аксентијевићи (4 куће) који су досељени из Брзанца, а који су у сродству са Николићима (2 куће), који за себе кажу да су старинци, и са Радосављевићим (2 куће), за које је забележено да су прешли из суседног Брзанца и населили се на земљиште породица које су се 1879. године иселиле у Гргуре у Топлици. У Радосављевићима су забележени остаци предања о даљој старини из околине Призрена, одакле су се доселили прво у Вучитрн, а затим у Брзанце, где су се кратко задржали. Благоје Павловић наводи да је Радослав Љ. Павловић забележио да су даљим пореклом из Црнољеве у Неродими, а најдаљом старином из Црне Горе.

О Гвозденовићима:

Гвозденовићи су се у Копорић доселили из Брзанца (Лепосавић) 1918. године.

Благоје Павловић је забележио да су Гвозденовићи један од родова који су досељени у Копориће након Првог балканског рата, и то из Брзанца на Борчанској висоравни. Поред Гвозденовића, у Копоприће су у исто време досељена још два род који славе Св. Враче:

Милетићи (3 куће) из Пресеке у Ибарском Колашину и то у „време Турака“, и

Јанковићи (1 кућа) из Брзанца, где су се давно доселили из Оклаца у Ибарском Колашину.

Данас у Брзанцу живе следећи родови који славе Св. Враче са којима би Говзденовићи могли бити у даљем сродству:

Левентијевићи (3 куће) који сматрају да су ту од давнина, па су заборавили место досељења, и

Алексићи (2 куће), Милутиновићи (1 кућа), Јанићијевићи (1 кућа) и Јанковићи (1 кућа), који су сви род и који су у Брзанце досељени из Ибарског Колашина.

Види ce дa cу Kaдићи cтap и вeлики poд.

Имaмo тecтиpaнe Aлeкcићe из Бpзaнцa. Taкoђe мoжe бити и интepecaнтaн peзултaт Xoџe, K. Mитpoвицa, кojи cвoje пopeклo вeзуje зa Paдocaвљeвићe из Бopчaнa. Њeгoвoг пpeткa кojи je биo нajмлaђe дeтe, узeo je xoџa из Вучитpнa, a зa узвpaт cу дoбили зeмљу.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5203 послато: Јануар 12, 2018, 02:56:30 поподне »
Види ce дa cу Kaдићи cтap и вeлики poд.

Имaмo тecтиpaнe Aлeкcићe из Бpзaнцa. Taкoђe мoжe бити и интepecaнтaн peзултaт Xoџe, K. Mитpoвицa, кojи cвoje пopeклo вeзуje зa Paдocaвљeвићe из Бopчaнa. Њeгoвoг пpeткa кojи je биo нajмлaђe дeтe, узeo je xoџa из Вучитpнa, a зa узвpaт cу дoбили зeмљу.

По мом мишљењу, највероватније потомци рудара Саса. Ово везивање за Црну Гору је вероватно прихваћено предање од родова који заиста јесу из ЦГ даљим пореклом.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5204 послато: Јануар 12, 2018, 02:58:04 поподне »
По мом мишљењу, највероватније потомци рудара Саса. Ово везивање за Црну Гору је вероватно прихваћено предање од родова који заиста јесу из ЦГ даљим пореклом.

Дa, cвaкaкo... To и ja миcлим.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5205 послато: Јануар 12, 2018, 02:58:22 поподне »
Срба Предојевића је било у Обровцу и Ервенику, а Хрвата Предојевића изгледа да има у Новој Градишци  https://actacroatica.com/hr/surname/Predojević/

Дијелови муслиманске крајишке народне пјесме Хасанпаша Предојевић осваја Бихаћ. У пјесми је јасно назначено поријекло Хасан Паше из Лушци Паланке. Наравно по пјесми, као српско чобанче он својевољно прихвата ислам и ставља се султану у службу. Познато је оно Његошево: "потурчи се плахо и лакомо". У пјесми се конкретно обрађује случај "лакомо".

Пашалија од Рисовац глену,
Под њим влашчић биле овце чува,
Овце чува, а јасно попива:
„Биа, овце, поклали вас вуци,
Ја вас горски појели хајдуци!
Кад цар за ме не зна у Стамболу!
Да цар за ме знаде у Стамболу,
Да ме тахту зовне и Стамболу,
Потурчи ме, метне у медресу,
Да научим илум у медреси,
Да ми дадне хаир-дову своју,
Да ми хазну дадне и топове,
Да ми дадне своју силну војску,
Ја би њему Бихаћ освојио...

„Еј влашчићу, дај се право кажи!
Оклен јеси, име како ти је?
Како ли се зовеш по имену,
По имену и племену своме?“
Њему влашче руку пољубило:
„Пашалија цара честитога!
Ово ј’ главом Предојевић Ниче
Са Главице са Предојевића,
Са Корита повише Лужаца.“...

Ја кад чуо Предојевић Ниче,
Ниче ћаћи потекао руци:
„Хоћеш ли ми, ћаћа, халалити,
Што с’ родио, сина охранио.“
„Хоћу, Ниче, моје дие драго,
Халал т’ било на обадва свита!“
Па му ћаћа на ноге скочио,
Извади му стотину дуката:
„Троши, сине, мекане дукате,
Јер сам стеко све у здрављу царском
 А на царској башчи под Грмечом.“

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5206 послато: Јануар 12, 2018, 03:42:22 поподне »
По мом мишљењу, највероватније потомци рудара Саса. Ово везивање за Црну Гору је вероватно прихваћено предање од родова који заиста јесу из ЦГ даљим пореклом.

Било би добро да бар један од копаоничких I2-M223 уради дубље СНП тестирање. При томе не мислим на Биг Ипсилон, већ на неки од СНП пакета.

И Ковачани и Ћоћићи су предиктовани као P78>S25733>A427, међутим сама A427 је доста стара, око 4700 година и распрострањена, има је и на Балкану и у источној Европи. Ковачанима и Ћоћићима по маркерима јесу најближи хаплотипови из западне Европе, међутим мали је број упоредивих маркера, а маркери често знају да заварају.

Ово би било добро да би се потврдила ова саска претпоставка, која се не заснива толико на генетским резултатима колико на комбинацији генетских и историјско-географских података, тј. лоцираности родова око рударских средишта.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5207 послато: Јануар 12, 2018, 04:09:14 поподне »
Још уже Ковачани М223 по маркерима су најближи грани M223>...P78>S25733>A427>S23612,Y4884>S10702 која је мање више доминантно њемачка подграна.

Наравно, и за ову везу треба СНП потврда.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5208 послато: Јануар 12, 2018, 05:26:48 поподне »
Још уже Ковачани М223 по маркерима су најближи грани M223>...P78>S25733>A427>S23612,Y4884>S10702 која је мање више доминантно њемачка подграна.

Наравно, и за ову везу треба СНП потврда.

Нa Yseq-у видим дa имa пoнудa caмo зa A427 и S23612. Kojи би CНП у пoнуди биo eквивaлeнтaн S10702? Moждa Y6403?
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 05:33:30 поподне Милош »

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5209 послато: Јануар 12, 2018, 05:57:52 поподне »
Нa Yseq-у видим дa имa пoнудa caмo зa A427 и S23612. Kojи би CНП у пoнуди биo eквивaлeнтaн S10702? Moждa Y6403?

Да, Y6403 је на овом нивоу истражености еквивалентан S10702. Њима је на YFull-u еквивалентан Y6396.

Међутим због малог броја упоредивих маркера, Ковачанима М223 бих прије свега препоручио тестирање панела код YSeqa

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51638

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5210 послато: Јануар 12, 2018, 06:06:44 поподне »
Да, Y6403 је на овом нивоу истражености еквивалентан S10702. Њима је на YFull-u еквивалентан Y6396.

Међутим због малог броја упоредивих маркера, Ковачанима М223 бих прије свега препоручио тестирање панела код YSeqa

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51638

Дeфинитивнo!

Кaд вeћ гoвopимo o мoгућим cacким пoтoмцимa, кojи би CНП тpeбaлo дa тecтиpa Cтaнкoвић, Paнилуг, R1b-U106?

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5211 послато: Јануар 12, 2018, 06:36:43 поподне »

Кaд вeћ гoвopимo o мoгућим cacким пoтoмцимa, кojи би CНП тpeбaлo дa тecтиpa Cтaнкoвић, Paнилуг, R1b-U106?

Станковић има прилично блиско поклапање са Нијемцем 19095 Wilhelm Minnir, b.1650, Ernsbach, Germany, само 2 маркера разлике на упоредивих 22.

Нијемац Минир припада подграни S15663. Ова грана је стара нешто преко 1500 године (старост би могла још да се повећа), у њој има Нијемаца, Енглеза, Американаца.

Филогенетски низ за ову грану је R1b-U106>Z381>Z156>Z306>Z304>BY12480>DF96>S11515>FGC8410>S15663

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5212 послато: Јануар 12, 2018, 07:32:17 поподне »
Станковић има прилично блиско поклапање са Нијемцем 19095 Wilhelm Minnir, b.1650, Ernsbach, Germany, само 2 маркера разлике на упоредивих 22.

Нијемац Минир припада подграни S15663. Ова грана је стара нешто преко 1500 године (старост би могла још да се повећа), у њој има Нијемаца, Енглеза, Американаца.

Филогенетски низ за ову грану је R1b-U106>Z381>Z156>Z306>Z304>BY12480>DF96>S11515>FGC8410>S15663

Xвaлa cимo!

Joш jeднa зaнимљивocт мoжe бити и гpб Epнcбaxa


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5213 послато: Јануар 12, 2018, 08:27:53 поподне »
Wilhelm Minnir, b.1650, Ernsbach може бити и Немац француског порекла са понемченим француским презименом Minier/Минје ("минер/рудар") или пак Немац са понемченим француским изразом занимања којим се он, или његов предак бавио.
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 08:30:42 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5214 послато: Јануар 12, 2018, 08:42:56 поподне »
Wilhelm Minnir, b.1650, Ernsbach може бити и Немац француског порекла са понемченим француским презименом Minier/Минје ("минер/рудар") или пак Немац са понемченим француским изразом занимања којим се он, или његов предак бавио.

Чини ми ce, aли joш ниcaм cигуpaн, дa je тecтиpaни Aмepикaнaц Dennis Minniear из мaлoг гpaдићa Newburgh у Индиjaни. Нaвeo je cвoг нajcтapиjeг пpeткa Wilhilma Minnira, poђeнoг 1650. И мeни тo пpeзимe личи oд пoчeткa нa peч кoja oзнaчaвa pудapa...

Вaљaлo би пap зaдњиx пocтoвa пpeбaцити нa aдeквaтнoj тeми...
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2164.40
« Последња измена: Јануар 12, 2018, 08:49:56 поподне Милош »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5215 послато: Јануар 13, 2018, 06:04:23 поподне »
Гојковић, Ђурђевдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика за Илићем и Лазовићем из Леденица, рекао бих да ипак припадају истом роду.

По предању су Гојковићи повезани са тестираним Илићима и Лазовићима из Леденица, Андријашевићима на Грахову итд,

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5216 послато: Јануар 13, 2018, 06:05:58 поподне »
Готов Бигић!!! :) :) :)
За сада само имам информацију да сам иста грана као и Михајловић И-А16413. Ускоро детаљнији извештај кад и званишно добијем податке на свом налогу код ФТДНА.

Што се тиче евентуалног слања резултата Љешњана Yfull-у, иако фтдна упорно не издаје БАМ фајлове, стигло је и ово обавештење:


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5217 послато: Јануар 13, 2018, 06:25:37 поподне »
Гојковић, Ђурђевдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика за Илићем и Лазовићем из Леденица, рекао бих да ипак припадају истом роду.

По предању су Гојковићи повезани са тестираним Илићима и Лазовићима из Леденица, Андријашевићима на Грахову итд,

Они су на крају ипак "југ", не "север"?

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5218 послато: Јануар 13, 2018, 06:35:15 поподне »
Они су на крају ипак "југ", не "север"?

"Југ" највероватније. Додуше, без СНП тестирања се ништа не може знати са великом сигурношћу.
« Последња измена: Јануар 13, 2018, 06:36:58 поподне Лука »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5219 послато: Јануар 13, 2018, 07:28:27 поподне »
Гојковић, Ђурђевдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика за Илићем и Лазовићем из Леденица, рекао бих да ипак припадају истом роду.

По предању су Гојковићи повезани са тестираним Илићима и Лазовићима из Леденица, Андријашевићима на Грахову итд,

По ономе што је Накићеновић записао, мокрински Гојковићи су дошли у Боку са Косова почетком 16. века, и наводно потичу од "Гојка Мрњавчевића".

Миљанићи:

Gojković, ... sa Kosova (15. v.) kao:  Mrnjavčević, razgranati u Dobroti, Morinju, Mokrinama i Herceg-Novom sve u Boki Kotorskoj; Herceg-Novi i kao: Bajković; Kuželja, Kumbor i Mojdež, Herceg-Novi; Kotor; Prčanj i peraška naselja (Boka Kotorska), a u Perastu su iz Stare Srbije.
"Наша мука ваља за причешћа"