Чепић, Аранђеловдан, Редице/Колашин
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип прилично близак модалном, уз нека блага помјерања попут DYS385ab=14-16, DYS389-I=30. Иако нема пуних поклапања, има доста веома блиских, која не морају имати филогенетички значај. Од слављеника Аранђеловдана по укупном хаплотипу, али и географски најближи је Радуловић из Лијешња/Колашин. (2/23) Радуловић такође посједује горе поменуте немодалне маркере, али се од Чепића у двије вриједности разликује на маркеру DYS458, што није баш често за ближе повезане тестиране, па нисам сигуран у ову везу Чепића и Радуловића. Поред Радуловића, Чепићу су на један маркер разлике блиски Крушић из Дабиновца, Куршумлија (који је по предању од бањанских Крушића, што резултати нису потврдили) и Шекуларац из Чедова, Сјеница који слави св. Враче. Можда би било добро провјерити Крушиће у Горњој Морачи, с обзиром на ово поклапање Чепића са Крушићима у Куршумлији.
По предању Чепићи би требали бити огранак Ракочевића, и самим тим потомци Богића Морачанина. С обзиром да су Морачани Богићевци, и сами Ракочевићи, прилично добро генетички профилисани и да припадају хаплогрупи R1b-Y175368, јасно је да генетички резултати Чепића не одговарају предању.
О поријеклу Чепића ово се може наћи у етнографској литератури:
"Ово братство води поријекло од војводе Богића Морачанина, а огранак су доњоморачког братства Ракочевића. Раније су становали уз Сјеверницу, гдје се и данас један мали засеок назива Чепино Стајиште. Прво су се доселили у Бојиће, а нешто касније су се преселили у Редице. До тада су Редице биле ненасељене.
Најстарији предак Чепића био је неки Вуксан који је имао сина Јована званог Пуза, за кога се прича да је био мудар човјек. Јован је имао три сина: Николу, Јоксима и Радивоја. Никола је имао девет синова: Дамјана, Михајла, Радосава, Живка, Мирка, Дмитра, Пера, Окицу и Вукашина. Потомци Николе Јованова узели су презиме Шишовићи. Јоксим Јованов имао је Ђока, а овај Миња. Радивоје Јованов имао је: Јована и Божа."
