Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Ни везу са Новаковићима не треба искључити. Разлика на брзомутирајућем маркеру 389I, а порекло из истог места (Велика Попина). Додуше Новаковић се не уклапа у Мириловиће тако добро, па је и то упитно.

Бркљач са 23andMe је баш Бркљач. Тестиране су и Бркљаче, иста хаплогрупа, али Херцеговци и друга слава.

[Ojler]

Ни везу са Новаковићима не треба искључити. Разлика на брзомутирајућем маркеру 389I, а порекло из истог места (Велика Попина). Додуше Новаковић се не уклапа у Мириловиће тако добро, па је и то упитно.

Бркљач са 23andMe је баш Бркљач. Тестиране су и Бркљаче, иста хаплогрупа, али Херцеговци и друга слава.

Свакако да их не треба искључити, мада не бих рекао да је DYS389I брзомутирајући маркер.

[Ojler]

Радовић, Никољдан, Крушевци/Соколац, I2–Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана-Војинића

Ово је трећи припадник Радовића из соколачких Крушеваца који је радио тест. О њима је већ писао Селаковић:

...
- Крушевци код Соколца:

Радовићи из овог села имају предање да су из Мораче, од Богићеваца, према ономе што нађох у литератури. Славе Никољдан. Пре рата било је 72 Радовића пописана у самом селу. Имамо двојицу тестираних као "динарик север" а хаплотип указује на могућу скорашњу везу са Љешњанима-Војинићима, којих највише има у Ровцима и Морачи.

Нови тестирани Радовић је мало допунио ово предање:

Дошли из Мораче или Бјелопавлића средином прве половине 19. века и тада променили славу у Никољдан. Родоначелници лозе на Романији су Лука и Васиљ.

Иако до сада нисмо имали припадникe рода Љешњана-Војинића који славе Никољдан, предање да су се Радовићи доселили из Мораче, те податак да су мењали славу, као и то да поседују све карактеристике модалног хаплотипа овог рода, чини да је претпоставка о припадности Радовића роду Љешана-Војнића прилично извесна. Сва тројица тестираних Радовића поседују хаплотипове које карактеришу вредности специфичне за Љешњане-Војниће: првенствено вредност DYS385=15-16, али такође и ретка вредност DYS458=16 коју поседује већи број тестираних из овог рода.
Резултату најновијег тестираног Радовића су наравно најближи хаплотипови двојице претходно тестираних Радовића из Крушеваца, са разликом на једном, односно два маркера од 23 упоредива. Следи затим већи број хаплотипова Љешњана-Војнића, са подударањем на карактеристичним вредностима DYS385=15-16 и DYS458=16, те разликом на два до три маркера:
Максимовић (Београд, Ћириловдан), Лешњак (Пребреза/Блаце, Ћириловдан), Јововић (Лијешње/Колашин, Аранђеловдан), Марковић (Старче/Колашин, Ћириловдан), Миловановић (Велико Поље/Обреновац, Ћириловдан) и  Мијајловић (Старче/Колашин, Ћириловдан).
У односу на хаплотипове поменутих, код групе резултата Радовића уочава се и ређа повишена вредност маркера DYS635=24.

[Иван Вукићевић]

Нововић, Александровдан, Дајићи (заселак Доњи Дајићи), Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS481=21.

Нововићи потичу из Будимље код Берана, одакле им се средином 19. века доселио предак Ново. Потичу од Бабовића, који су једно од највећих братстава из групе Новаковића, једне од три основне гране Васојевића.

У књизи Љубомира Марковића и Светислава Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“ наводи се следеће:
Нововићи, 6 K. (Лесендровдан), дошли су од Васојевића, од Мијамановића и y сродству су са Масловарићима. Један од Нововића живи на простору испод Јанковог камена, тамо где су им колибе. Највероватније да су Нововићи прво дошли под Јанков камен, а одатле сишли y доњи део села, на просторе до саме Рогопечи. Данас их има одсељених у: Ивањици (З), Јежевици код Чачка (2) и Убу.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

Перовић, Аранђеловдан, Баре Краљске, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=14-16 и DYS570=18.

Перовићи су огранак Лабовића из Бара Краљских, који су огранак Рајевића-Дабетића. Презиме Перовић је узео прадеда тестираног након 1925. године, када се доселио у Витомирицу код Пећи. Био је градоначелник Пећи у том периоду.

[Radul]

Радовић, Никољдан, Крушевци/Соколац, I2–Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана-Војинића

Од њих је и легендарни командант Кнежинског батаљона, Власничке бригаде ЈВуО, Борко Радовић (☦️ 1947).

[Иван Вукићевић]

Лазић, Никољдан, Бела Црква, E-V13>Z1057

Припада роду Ћ из базе Српског ДНК пројекта. Хаплотип тестираног се од осталих припадника овог рода, међу којима је и један Лазић са истом славом из Ниша, разликује само на маркеру YGATAH4. С обзиром на исто презиме и славу, тестирани Лазић по свој прилици потиче из Ниша. Овом роду припадају још и двојица тестираних из општине Ранковце у околини Куманова, чији резултати још нису објављени.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Има већи број блиских поклапања хаплотипова пошто само једна вредност маркера одступа од модалног хаплотипа овог рода (DYS385b=19).

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви. Даље се у предању наводи да им је предак Степан Бачар дошао у Шумадију у првој половини 18. века. Док се за део предања о пореклу од Баја Пивљанина може закључити да је нетачан пошто тестирани не припада ниједном од два генетичка рода која фигурирају као могући родови којима је припадао Бајо (то су Бањани и Бајовићи - Чепури), део предања о пореклу из Пиве се може сматрати потврђеним, с обзиром да је род Копривица и Тупањаца други по бројности у том племену.

Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

Ђурашиновић, Ћуковац, Кнежево, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Д из базе Српског ДНК пројекта, коме припадају двојица Шашића, од којих је један из Бјелаја код Босанског Петровца, а други из Ервеника. Шашићи такође славе Мратиндан. Хаплотип Ђурашиновића се од њихових хаплотипова разликује на два маркера, при чему се једино на маркеру DYS385b разликује од хаплотипова обојице Шашића.

Ђурашиновићи су најбројнија породица у Ћуковцу и према попису становништва из 1991. године су чинили нешто више од половине становништва тог села. Тестирани нема предање о пореклу своје породице, али је један Ђурашиновић из истог места на порталу оставио коментар у коме је навео да се сматра да потичу из Црне Горе:
https://www.poreklo.rs/2012/03/07/%c4%91ura%c5%a1inovi%c4%87/comment-page-2/#comment-150517

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Селаковић]

Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви.

Значајан резултат, једна од најстаријих гружанских фамилија, односно група фамилија. Главно литературно предање потиче из Драгићеве књиге из 1921, за коју је теренска истраживања завршио 1911, и односи се на Марковиће из Љуљака. Бачаревићи се помињу као једни од сродника и лепо је што је резултат показао да се заиста могу везати за Пиву и Бању. За заокруживање ове приче до краја фали још резултат Марковића из Љуљака.

Тестирани је навео да Бачаревићи према предању потичу од Баја Пивљанина, те да су живели у селу Рудинице у Пиви. Даље се у предању наводи да им је предак Степан Бачар дошао у Шумадију у првој половини 18. века. Док се за део предања о пореклу од Баја Пивљанина може закључити да је нетачан пошто тестирани не припада ниједном од два генетичка рода која фигурирају као могући родови којима је припадао Бајо (то су Бањани и Бајовићи - Чепури).

Иако бих се сложио да је највероватније да је Бајо Пивљанин био N2, или евентуално R1a као Бајовићи, зашто не оставити трачак сумње да и ово гружанско предање буде истинито? До данас се не зна недвосмислено од којих је био "Бајо".

[Uzi]

Иако бих се сложио да је највероватније да је Бајо Пивљанин био N2, или евентуално R1a као Бајовићи, зашто не оставити трачак сумње да и ово гружанско предање буде истинито? До данас се не зна недвосмислено од којих је био "Бајо".

Бајо је од Николића из Рудиница, а Николићи су род са Гутовићима, Ђачићима и Ђикановићима те потенцијално Шућурима из истог места који су потврђено N2 и сви славе Никољдан.

Ево и један одличан рад на ову тематику:
https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf

ПРЕЗИМЕ. У пронађеним документима скоро свуда се води као Бајо Николић или Бајо Пивљанин. Постоје размишљања да је презиме Николић патроним, што значи да је изведено од оца. Међутим, касније ћемо видјети да и крштено име оца није утврђено. То је дало могућност да је било записа и размишљања да му се додијели више презимена ( Блечић, Руђић. Бајовић, Ивановић) па је стварана заблуда и увјерење да је, такорећи, сваки детаљ из Бајовог приватног живота неутемељен, што је посљедица народног предања и народних пјесама.

Често је у пјесмама, усљед римовања, понеки детаљ погрешно тумачен, или можда онако како је коме одговарало. Заобилажена је чињеница да су Николићи братство које је живјело и данас живи у селу у коме је Бајо рођен, што значи да је Бајо био Николић по братственичком презимену.

[Селаковић]

Ево и један одличан рад на ову тематику:
https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf

ПРЕЗИМЕ. У пронађеним документима скоро свуда се води као Бајо Николић или Бајо Пивљанин. Постоје размишљања да је презиме Николић патроним, што значи да је изведено од оца. Међутим, касније ћемо видјети да и крштено име оца није утврђено. То је дало могућност да је било записа и размишљања да му се додијели више презимена ( Блечић, Руђић. Бајовић, Ивановић) па је стварана заблуда и увјерење да је, такорећи, сваки детаљ из Бајовог приватног живота неутемељен, што је посљедица народног предања и народних пјесама.


Често је у пјесмама, усљед римовања, понеки детаљ погрешно тумачен, или можда онако како је коме одговарало. Заобилажена је чињеница да су Николићи братство које је живјело и данас живи у селу у коме је Бајо рођен, што значи да је Бајо био Николић по братственичком презимену.

У раду који је линкован, као што си цитирао, пише да име оца није утврђено са сигурношћу, а онда се то логички погрешно користи као доказ да Николић није директан патронимик од имена Бајовог оца, већ старо презиме Николић. У делу о Бајовом оцу након цитирања једног од извора који спомиње "Baio Nikolich quadam Nikolo da Piva" прелази се на предање о томе да отац није Никола. 

Узи, да ли знаш, који је извор да је Бајо рођен у Рудиницама?

[Uzi]

У раду који је линкован, као што си цитирао, пише да име оца није утврђено са сигурношћу, а онда се то логички погрешно користи као доказ да Николић није директан патронимик од имена Бајовог оца, већ старо презиме Николић. У делу о Бајовом оцу након цитирања једног од извора који спомиње "Baio Nikolich quadam Nikolo da Piva" прелази се на предање о томе да отац није Никола. 

Узи, да ли знаш, који је извор да је Бајо рођен у Рудиницама?

Одлично питање! Мислим да не постоји писани документ из тог времена који потврђује да је рођен у Рудиницама. Па претпостављам да се ово заснива на казивању самих Пивских породица.

[goca 11]

Одлично питање! Мислим да не постоји писани документ из тог времена који потврђује да је рођен у Рудиницама. Па претпостављам да се ово заснива на казивању самих Пивских породица.

U Putopisima, Grigorija Bozovica na str. 832 navodi se da je Bajo rodjen u Rudincima, " Zna se da je od Rudja, ali se ne zna ni za njegovo prezime, ni  uze bratstvo, ni potomstvo. Jer u predanju je ostalo da se nije zenio."

[Ojler]

Андрески, Петковдан, Тајмиште/Кичево, I2-Y3120

Тестирани је навео да им је раније презиме било Андрејевић, а породични надимак Мирковци. У етнографској студији Јована Трифуноског о Кичевској котлини из 1968. године, у Тајмишту се не помиње род Мирковаца.
Хаплотип тестираног је готово модалан за северну грану хаплогрупе I2-Y3120. Као немодална може се поменути једино вредност маркера DYS389ii=32, али се код припадника ове гране и она веома често јавља.
На 23 упоредива маркера резултат Андреског има само једну разлику у односу на необјављени резултат тестираног из истог села, који такође слави Петковдан и припада групи породица које носе надимак Шумковци. Извесно је да се ради о истом генетичком роду, па је могуће да су Мирковци огранак Шумковаца који у литератури није забележен. Иначе, Шумковци спадају у најстарије становнике Тајмишта и једна су од четири групе породица које су се доселиле из старог села Тајмишта које је напуштено. Старо Тајмиште спада у најстарија насеља Кичевске котлине и помиње се у изворима од 15. века. У старом селу је постојала црквица посвећена Светој Петки, па је могуће да ту треба тражити везу и са славом Шумковаца и Мирковаца, те да они представљају можда и средњовековни слој становништва овог краја.

[Иван Вукићевић]

У етнографској студији Јована Трифуноског о Кичевској котлини из 1968. године, у Тајмишту се не помиње род Мирковаца.

Код Македонаца се ти породични надимци очигледно доста често мењају и не могу се поредити са нашим родовским презименима која опстају вековима. То се најбоље види када се упореде подаци за насеља која су етнографски обрађена у више наврата. За свега пар деценија нема више од пола тих надимака, а појављују се нови надимци, иако није било већих промена у саставу становништва. Штета што Трифуноски, који је обрадио највећи део Северне Македоније, углавном није наводио званична презимена уз те надимке, који су очито привремени. Због тог пропуста се често не може испратити веза са садашњим породицама.

[Иван Вукићевић]

Машовић, Аранђеловдан, Трешњево, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу рода Васојевића.

Машовићи из Трешњева су огранак Стојановића из истог места, а Стојановићи су грана Васојевића - Лопаћана.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

Вуликић, Аранђеловдан, Ријека Пиперска (заселак Радуновићи), Подгорица, E-V13>Z5018

Припада роду Црнаца из Пипера. Од претходно тестираног Вуликића из истог места разликује се само на маркеру DYS635, где хаплотип новотестираног има повишену вредност 23.

Недавно је у књизи Небојше Драшковића „Господари гена у Црној Гори“ објављен резултат једног братства из Пипера за које се испоставило да је генетички сродно Шћепановићима.

Вуликић, Аранђеловдан, Ријека Пиперска, Подгорица, E-V13>Z5018

Од Шћепановића се разликује само на маркеру DYS576 и несумњиво су исти род. Вуликићи су према предању род Љумовићима. Ердељановић је забележио следеће:

Лумовићи су од Лума (Лумаша; 1.л.ј. Лумаш; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство од рода Лумова, које се зове Вуликићи или Вуличићи (са Пргаровићима 12 кућа). Чује се за њих и назив Лумовићи, али то је погрешно, јер они нису од Лума, него је напротив Лумо од њих; а што их понеки зову Лумовићима, то је дошло отуд, што су Вуликићи неко време становали код својих рођака Лумовића у Црнцима (јамачно од "крви"). Из тога је времена свакако остала Вуликићима и црначка прислужница Св. Илија, а славе и они као и Лумовићи Арханђелов-дан. Лумовићи пак прислужују Мали Петков-дан. Осим у Црнцима Лумовићи су настањени и на Копиљу, и има их укупно 50 кућа. Деле се на три разрода: Стаковиће, Радевиће и Вулетиће (а имају још и мањих презимена: Гегићи, Вујошевићи, Љешковићи, Рудашевићи и Драгаљевци). Исељених има у Улцињу и у Србији.

Као и много пута до сада, испоставило се да је комбинација славе и прислужбе често бољи индикатор нечијег порекла него предање. Вуликићи, за разлику од Љумовића, имају прислужбу Црнаца (Илиндан), а испоставило се да су им сродни. Занимљива је и миграција Вуликића из Црнаца у Ријеку Пиперску на старевину Љумовића коју су им ови очигледно из неког разлога уступили.

[НиколаВук]

Код Македонаца се ти породични надимци очигледно доста често мењају и не могу се поредити са нашим родовским презименима која опстају вековима. То се најбоље види када се упореде подаци за насеља која су етнографски обрађена у више наврата. За свега пар деценија нема више од пола тих надимака, а појављују се нови надимци, иако није било већих промена у саставу становништва. Штета што Трифуноски, који је обрадио највећи део Северне Македоније, углавном није наводио званична презимена уз те надимке, који су очито привремени. Због тог пропуста се често не може испратити веза са садашњим породицама.

Надимци се дају и огранцима већег, првобитног рода, па зато долази до конфузије. Није то појава само код Македонаца, већ генерално на нашем Југу. Такође сталност надимка зависи и од области, нпр. код Мијака су надимци прилично фиксна категорија и могу да се упореде са називима за братства у динарским областима. Још једна специфичност Мијака је да су њихова садашња презимена у добром броју случајева изведена управо од њихових родовских надимака, те су самим тим лакши за праћење у односу на људе пореклом из других крајева Македоније.

[drajver]

Глогињић, Никољдан, Медна/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Пуно поклапање на 23 маркера има са тестираним Ђиласом из Крчког Брда/Доњи Лапац. С обзиром да славе и исту славу Никољдан и да су географски из не превише удаљеног простора, не би требало бити сумње у везу. Изван Крајине, Глогињићу је најближи један необјављени тестирани Србин из околине Гњилана на Косову (разлика 2/23), као и католик Крајновић из Бруснице Велике/Брод (разлика 2/23). О самој хаплогрупи I1-Z63>Y7627 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/

Нисам успио да нађем неке детаљније податке у етнографској литератури о Глогињићима. По шематизму из 1882. године уско су лоцирани били на село Медна.