Ђорђевић, Св. Врачи, Куршумлија
Припада хаплогрупи R1a-Z280, грани Z92>YP617. Са Бановићем из Лепосавића има потпуно поклапање на 23 маркера, док се са Проловићем из Прокупља разликује на само 1 маркеру. Узевши у обзир и да сва тројица славе исту славу нема сумње да припадају истом роду. Тестирани је оставио следеће податке:
"Предање: Моје порекло је од Копаоничког хајдука Ђорђа Остраћанина-Ђорђевића. Његов предак се по предању због крвне освете са Турцима одселио са 7 синова из Старе Мораче у Остраће код Лешка на Косово. Одатле племе се проширило и један крак се населило у Павлицу код Рашке на Ибру где су уписани у црквене књиге по презимену Остраћанин (Славе Св.Алимпија) тј по месту одакле су досељени.
У Павлици је Ђорђе убио турског агу и побегао на врх Копаоника у село Влајковац где и данас има 14 кућа. Због убиства Аге тј због констатног сукоба са Турцима променио је презиме и славу. Потомци Копаоничког хајдука Ђорђа Остраћанина су Ђорђевићи и славе Св Врачеве има нас око 300-500 потомака широм Србије Топлица Крушевац Александровац Београд Смедерево Вршац,,,,,А потомци његовог рођеног брата Петра су Петровићи и славе Аранђеловдан. Дедови су говорили да смо Старосрбијанци."
Драги земљаче, добродошли у круг Ковачана!
Ваш резултат указује да Ђорђевићи из Влајковаца и Ваша фамилија, која је њихов огранак, припадате истом роду као и Бановићи из Џепа код Лепосавића (удаљеност од 30ак километара од Влајковаца), као и Проловићи у Горњој Бресници (Прокупље) који су 1878. исељени из Остраћа у Топлицу.
На основу мојиј досадашњих истраживања Ковачана и порекла становништва Средљег и Горњег Ибра, верујем да је презиме или надимак Остраћанин унео једну забуну у реконструкцију порекла родова који су изворно из Остраћа, јер је довео до установљавања тезе да су сви Остраћани један те исти род.
Сама чињеница да се носиоци овог презимена разликују по крсним славама, које су, према мом досадашњем испитивању у поментутој области ретко мењане у 19. и 20. веку, указује да се потенцијално ради о различитим родовима. Ако се на то дода чињеница да су пре устаљивања патронимичких презимена, становници појединих села, као презиме узимали назив својих станишта (попут Требаљевци, Жигољци, Курељи и слично) онда је јасно да је Остраћанин био кровни назив за све родове који су живели и исељевали се из Остраћа током 19. века.
Конкретно, Остраћана има који који славе Св. Враче, као и Ви, али има и оних који славе нпр. Св. Алимпија Столпника. Ако се узме у обзир да је су у Остраћу такође, до 1878. године живели Ивановићи и Рајићи, који славе ову славу, онда постоји већа вероватноћа да су Остраћани из Пискање, који славе Св. Алимпија, род са Ивановићима и Рајићима у Горњој Бресници.
У наредном периоду је бити тестиран и један Остраћанин, чији су се преци иселили из Остраћа у Беоце. Моја претпоставка јесте да ће се уклопити, односно поклопити са Шљивићима исељеним из Остраћа (Ђурђевдан) или Ивановићима и Рајићима (Св. Алимпије Столпник)