Браво Небо!
Слажем се с тобом да је ово и скуп хоби, али и да вреди
отворити се и направити одређене напоре да се нешто још одгонетне. Кад Србин треба да тражи своје порекло не може да рачуна као Мађар или Енглез да ће му се само дати, већ мораш бити и историчар и археолог и филолог, и ко зна шта још да би из неке тмине извукао на светлост дана нешто више о себи. Али очигледно је бар на овом форуму да су Срби на све те муке спремни како би осветлили траг својих предака.
Него, имам неки осећај као да је нека слична тема већ постојала? Било како било... ево још једном моје искуство.
Клицу интересовања посејао је мој деда по оцу, који ми је о пореклу и прецима причао још док сам био мали, а чију сам дубоку старост доживео као неко ко је већ увидео важност тих предања. Но ипак, активирао сам се у истраживачком смислу тек после његове смрти, а неке важније податке ми је још успела потврдити његова сестра, сада такође покојна. Обоје су били веома бистри до последњег дана и веома памтљиви људи, као да су ти догађаји из њихових живота били сваки празник за себе, те се памтило све до у детаље.
Оно што сматрам да је важно овде истаћи, јесте да сам почео од прављења родослова на основу усмене традиције, направио сам цртеж родослова и тај родослов је главна осовина истраживања. Како се подаци прикупљају, родослов се обогаћује, али пре било каквог теренског рада прве адресе су баба и деда. У начелу, колико је могуће, боље је прво причати па истраживати, него истраживати, па причати, јер после сваког разговора, отварају се нова питања, а ви не можете сваки час да остварите увид у неку грађу или литературу.
Елем, пошто сам радио паралелно истраживање порекла обеју породица мојих родитеља, који пореклом из различитих крајева нашег народа потичу, имао сам и два доста различита пута истраживања. За оне крајеве који су били под Маријом Терезијом, све је текло веома елегантно, разговарао сам више пута са својим укућанима правећи родослов, а кад сам исцрпео њихове приче, или боље речено своја питања, почео сам да прикупљам грађу за истраживање, што је на крају развукло се на неких годину дана, док нисам то прикупио и проучио, а потом све детаљно преписао и касније детективским размишљањем скоро сва имена повезао у родослов (цакум пакум требало је увезати једно 250 људи у могуће родослове, које сам каснијим проучавањем и упоређивањем, успевао да повежем са другим родословима, те тако данас постоје два огромна родослова, са по више од 100 људи, и неколико мањих).
Детаљно сам прегледао и два стара и немала гробља. Најбоље је понети папир са питањима и тамо, јер на гробљу има људи и са другим презименима, углавном женске линије које по мени треба једнако пратити као и мушке.
Што се тиче живих људи са којима сам причао, сви су били веома одушевљени интересовањем за порекло и крајње решени да помогну и кажу што знају, мислим да су ми сви саговорници ту били женског рода, тако да сам био на изворима информација што би се рекло.
Резулат је да недостаје можда три-четири млађе гране по мушкој линији да сви презимењаци буду на родослову, а врло добро су попуњене и женске гране, којих је наравно више остало недовршених (највише зато што нисам имао књиге за села у која су се удале).
Тренутно родослов броји преко 400 имена сродника, нису сви увезани у један јединствен родослов, јер недостају везе за оне најстарије претке тих великих родослова. "Моја" лоза се може пратити до око 1770. године, а неке мање за које не знам да ли су доспеле до данашњих дана, могу се пратити до око 1750. године.
Најстарији помени презимена су из 1540. и 1712. године. Што се тиче истраживања, оно је отприлике заокружено генетичком анализом која је потврдила претходно утврђено порекло које је претпоставила литература, не бог зна колико велика у овом случају.
Што се тиче истраживања на простору који је био под Турцима до 1878. године, тамо истраживање још траје, јер после прикупљених усмених података рад је преусмерен искључиво на терен, а пошто је терен у овом случају прилично широк, то ће да сачека нека боља времена.
Мада кад би било и другачије, констатовао бих само да недостаје више објављених пописа, али и литературе за те крајеве. Простори су богати људима, али ти људи као да не постоје кад се ухватиш књига и литературе. Нешто што бих због тога свакоме саветовао јесте да истражујући своје порекло, покупи и податке о другим породицама из тих извора које користи, нарочито ако и тако само фотографише књиге (што је најбољи метод, па их прегледаш код куће на миру, кад ти се баш то ради, јер и то је суморан посао и захтева да се удубиш).
На крају, можда је најлепше радити родослов предака, где су укључени сви преци, тамо видиш од кога си заправо потекао, кад набројиш осам чукунбаба и осам чукундеда, а сваки даљи предак као драгуљ.