Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина
Порекло презимена и сеобе Шобота
Slavkos2:
Могући правац миграција предака тестираног рода презимена Шобот и етимологија презимена:
-правац кретања носилаца презимена Шобот, ко су, куда и када су се кретали из једне области у другу, ко је од њих и одакле дошао у мој родни завичај.? По мишљењу Симе Јерковића генетика упућује... у правцу: Бијелог Поља, (Црна Гора), Херцеговина, (за коју из општих историјских извора знамо да је до Берлинског конгреса 1878. године обухватала и велик део данашње Црне Горе, Никшић, Бањане, Пиву), Далмација, коју за утврђивање порекла и правца кретања овог рода Шобот ''прво треба добро претрести''.
На потребу доброг претресања Далмације у потрази за пореклом Шобота упућује и сазнање које нам је оставио Петар Рађеновић о Шобатима (Шоботима) у селима Дрвара.
Од свих данас живих и територијално распрострањених Шобота, у новије време чине се конкретни покушаји да се расветли порекло и миграција родова која су пре Првог светског рата насељена у три села на подручју Санског Моста, Крухари, Лужани и Подлуг. Расветљавање њиховог порекла не може бити потпуно без понирања у прошлост Шобота који и данас живе у Далмацији и претраге историјске грађе у архивама у Далмацији. Проблем је материјалне природе. Доћи до архива и посветити време и енергију ''копању'' у архивским ''рудницима'', је скоро немогуће. Ако би се још испоставило да им је ''руда'' сиромашна, трошење енергије и средстава било би узалудно. У датим материјалним могућностима остаје само пука нада да ће се појавити неко од Шобота који је и данас у Далмацији или из скорије прошлости пореклом из већих далматинских гарадова, а заинтересован и посвећен истраживању порекла свог рода и његове повезаности са осталим родовима, братствима Шобот. Јер, ма колико пнекад помислили да се доста грађе налази на интернету, то нажалост није тако и није довољно за увид у конкретне податке предака и стицање потребних конкретних информација о њиховом животу, (месту, времену и садржају живота).
„У збирци ”Порекло презимена Срба у Поткозарју” Шоботи се наводно по преданњу доводе у везу са местом и племеном Кучи у Црној Гори и за племићку породицу Мрњавчевића.”, па правац миграција ове племићке породице поистовећују својим географским пореклом. Данас, кад постоји могућност поузданог утврђивања генетске повезаности појединих племена, оваква предања морају бити под великим знаком питања док се то не потврди научном методом.
-племенска блискост, повезаност родова истог и или различитих презимена, која су настајала тек током 18.века, а племићка породица Мрњавчевић дошла у Куче у 15.веку., мора бити подвргнута преиспитивању. Чињеница да многи родови Шобота славе Св. Димитрија, дакле исту славу коју је славио православни део Мрњавчевића није довољна за доказивање генеаолошке повезаности свих Шобота са овом племићком породицом. ’’Живи’’ доказ су резултати ДНК анализе Y хормозома тестираног носиоца презимена Шобот. Међутим, овде ћу поновити раније постављено питање: када, која лабароторија, којом методом, који материјал и од којег припадник племићке породице Мрњавчевић је тестиран ДНК на основу којих је за Мрњавчевиће утврђена хаплогрупа Е .?
Издвајаући се из јединственог племена поједина братства Мрњавчевића су покатоличена, друга касније мењају породична презимена, нека са истим кореном током времена мењају у разне варијанте, али и у потпуно друга презимена издвојених братстава чији је директни предак из рода Шобот заједнички, а узимају нова презимена која су настајала по разним основама. О издвајању појединих фамилија из братства Шобат са новим презименом пише и Петар Рађеновић: ''Максићи (21 к.) славе Дмитровдан. Доселили пре више колена нз Цетине. Звали се некада Шобати. — Икићи (3 к.) славе Дмитровдан. Рођаци су Максићима, прозвани по Ики-Илији као и они по Макси. Један им огранак отселио пре буне у Чапље (Санскн Мост).'' Из овог произилази да су братства и родови различитих презимена (Максићи, Икићи идр.) поореклом од истог претка из рода Шобат, (Шобот), па према томе генетски блиски по мушкој лози. Та блискост може постојати не само између носилаца различитих презимена, већ и следбеника различитих верских уверења, јер промена вероисповести није могла довести до промене Y хормозома. Тако би генеаолошки тестови ДНК могли показати генетску везу Шобатића и или Шоботића из Црне Горе који су исламске вероисповести са Шоботима православцима из Босанске Крајине и или Шоботима римокатолицима из Хрватске.
И из других извора знамо да су презимена настајала почев од назива племена, имена оца, по звању, по занату, по особинама, по месту, завичају, по надимку члана било чије фамилије, по неким страним речима и значењу речи којима су означавани предмети, ствари, географски рељефи, својства и особине људи итд…
Поуздан начин да се утврди који Шоботи су племенски више или преко ближег претка, односно мање или преко даљег претка генетски повезани јесте тестирање ДНК Y хормозома. Зато позивам Шоботе мушког пола да дају материјал за тестирање и утврђивање којој хаплогрупи припада њихов Y хормозом. Такав позив и молбу с моје стране могу очекивати директно на лични маил и на страницама друштвених мрежа на којима међусобно комуницирамо. За оне који случајно дођу на овај форум и прочитају ове редове упућујем да о свему овом детаљне информације погледају на порталу Порекло: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/; http://www.poreklo.rs/2012/04/12/dnk-otkriva-va%C5%A1e-praporeklo/
Детаљна допунска објашњења сви заинтересовани могу добити од преданих сарадника Портала којима се могу обратити овде на страницама Форума и на страницама Портала чији садржај, циљеве и интенције треба упознати и свесрдно подржати. То се очекује и од представника државе Србије, како од њених појединачних представника, тако и од колективних тела задужених за породицу, популациону политику, миграције, историју српског народа итд.
-Етимологија презимена Шобот? На ово питање дуже времена и сам мучно тражим одговор, а недавно ми је исто упутио Младен Гајић, сарадник портала Порекло. Даћу једно виђење мог саплеменика из истог краја. Прво морам рећи да од свих презимена насталих по разним основама најтеже је утврдити основу настанка оних презимена која потичу од стране речи и оних која потичу од речи које имају ретка стара значења. Међу те, чији основ настанка тешко утврдити и објаснити, спада и презиме Шобот у свим досад познатим сродним варијацијама. Понекад ми се учини, сад скоро да сам склон и веровати да се то не може поуздано утврдити да буде јединствено прихватљиво за све родове носиоце овог презимена. Ипак, блиско ми је тумачење које сам чуо од мог презимењака из Подлуга, Сански Мост, којег сам упознао преко сајта Тражим.Инфо..., Ако се добро сећам једно од његових објашњења које он готово сматра дефинитивним је да је презиме настало од речи ШОБОТАЊЕ, а чије значење објашњава као жуборење воде, потока, мањих водопада и таласа у водотоцима. Иначе му верујем јер се предано посветио истраживању порекла и племенске повезаности Санских Шобота, који су настањени, односно били настањени у три села Санског Моста, ито: Подлугу Круварима и Лужанима. Користим прилику да и на овој страници му упутим молбу да се огласи на нашем форуму и порталу Порекло. Такву молбу ћу упутити и непосредно на његову електронску адресу.
Тумачење које је дао о корену настанка заједничког презимена касније сам пронашао и на http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=9566, где под презименом Шобат/Шобот поред осталог пише: ’’... u Vukovom "Rječniku" nalazimo samo oblike imenice šobot i glagola šobotati, kojima se označava potmuli zvuk iz neke šupljine. Iz tih izraza je mogao da nastane nadimak za pretka koji je tako govorio (kao da je mumlao).’’
Нису ми позната друга, тако убедљива објашњења значења и корен настанка презимена за многа братства или родове презимена Шобот.
-распрострањеност у бројним областима на простору Југославије, а пре њеног географског дефинисања и државног уобличавања изгледа да су били распрострањени од Аустроугарских до некадашњих византијских држава укључујући и стару Србију. Од почетка 18. века па закључно са данашњим временом бројни су носиоци презимена Шобот од Хрватског приморја, преко кршевите Далманције, урбаног Загреба и целе Босне, посебно у Дрвару, Подгрмечу и Поткозарју, дакле претежно на простору познатом као Босанска Крајина, али и у другим деловима Босне, можда и Херцеговине, а сигурно знамо да их је до недавно било у појединим местима на Косову, да их има данас доста у Војводини и другим крајевима Србије. Од свих данас живих и територијално распрострањених Шобота, наглашавам да у новије време се чине конкретни покушаји да се расветли порекло и миграција родова која су пре Првог светског рата насељена у три села на подручју Санског Моста, Крухари, Лужани и Подлуг.
На крају морам изразити помешана осећања чуђење, упитаност, усхићење и жудњу за сазнањем откуд распрострањеност Шобота учитавом свету. Ево линка који је извор сазнања да их има или их било у Америци, са пореклом из Литваније, Русије, Пољске, Мађарске, Аустрије, Западне Пруске, Француске, Енглеске и и и ... толико свугде да је неминовно на крају се запитати ко зна где их није било.?
https://familysearch.org/search/record/results#count=75&query=%2Bsurname%3A%C5%A0obot~ (на сајту familysearch za pretragu upišite šobot, pored ostalog može te pročitati da je 1689. godine rođen
На сајту Familysearch у рубрику за претрагу упишите шобот добићете поред осталог и податак да је извесни Henri Šobot, kršten 1689 u Engleskoj.
Таква распрострањеност презимена Шобот побуђује интересовање за истраживање порекла корена речи и на енглеском језику, али га и усложњава до највиших граница, укључујући и способност тумачења етимологијског значења на језицима земаља за које се наводи порекло пописаних грађана у Америци 1910 и 1930 са презименом Шобот, (па и на енглеском због поменутог Хенриа Шобот).
Đorđo:
Шобот је врло вероватно неки надимак или можда турцизам мада је вероватније да је ово што си ти написао, не верујем да су род, има и у мом селу на Златибору Шобота/Шоботовића: они су огранак Перишића из Мокре Горе
Окир СРБ:
Према шематизму Пакрачке епархије (Западна Славонија) из 1898. године, пописана су презимена Шабат, Шобат и Шобот. Сви они славили су Никољдан.
Према шематизму Горњокарловачке епархије (Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија) из 1883. године, пописана су презимена Шобат, Шобатовић и Шобота. Сви они славили су Никољдан.
mladjo:
Према Шемантизму Дабробосанске митрополије из 1882, презиме ШОБОТ се јавља у следећи мјестима:
Протопрезвитерат бањалучки:
- Лакташи / Митровдан
Протопрезвитерат петровачки:
- Петровац / Митровдан
Протопрезвитерат Сански мост:
- Стари Мајдан / Митровдан
Протопрезвитерат бањалучки:
- Лусићи / Митровдан
Протопрезвитерат приједорски:
- Приједор / Ђурђевдан
Протопрезвитерат Сански мост:
- Томина / Митровдан
Протопрезвитерат дубички:
- Божићи / Митровдан
Протопрезвитерат бањалучи:
- Бањалука / Митровдан
Протопрезвитерат приједорски:
- Приједор / Митровдан
Đorđo:
--- Цитат: Đorđo Јануар 15, 2014, 06:56:43 поподне ---Шобот је врло вероватно неки надимак или можда турцизам мада је вероватније да је ово што си ти написао, не верујем да су род, има и у мом селу на Златибору Шобота/Шоботовића: они су огранак Перишића из Мокре Горе
--- Крај цитата ---
Prema knjizi Novaka Mandića "Srpske porodice vojvodstva svetog Save" Šobotovići iz mog sela su dobili ime po zaseoku Šoboti u Rudinama kod Bileće gde im je bila stara postojbina
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију