Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184451 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #240 послато: Јун 22, 2016, 08:11:58 поподне »
Занимљиво је да се код нас у Крајини користи идентична ријеч за мердевине, љестве- шкале. Иако је сама ријеч вјероватно латинског поријекла, занимљиво је да је исти облик присутан код нас и у албанском.

Такође знам да се код Срба у Лици за пса каже ћено, а пас је на албанском qen. Мислим да то није случајно и да указује на неке давнашње везе.

Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Добро запажање Синиша.  ;)

Илири?

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #241 послато: Јун 22, 2016, 08:12:55 поподне »
 По Мирку Барјактаровићу  у вријеме његовог истраживања, становништво села Пепићи (Pepić) је углавном од рода Љаић осим двије куће рода   Вукл.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Шекулар
« Одговор #242 послато: Јун 22, 2016, 09:23:27 поподне »
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.
Те промене у позајмљеницама се не дешавају насумично већ постоји наука која се зове историјска фонетика и она прати гласовне промене које су се одигравале у историјским периодима у неком језику, што се може пратити законитостима при променама у позајмљеницама. из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Шекулар
« Одговор #243 послато: Јун 22, 2016, 10:04:06 поподне »
Оба су латинизми: од scala и canis, па су се у народном говору ове речи измениле.

Не бих то повезивао са Илирима, јер Илири ове речи нису могли пренети Словенима нити Арбанасима. Једноставно, у време кад су се Словени па Арбанаси доселили на Балкан, Илира више није било у том етничком облику.
Ради се, вероватније, о каснијем процесу, када су и једни и други преузели неке речи од романизованих Влаха (помињали смо Сермезијане, а и млетачки утицај постаје јак од краја 14. века).
Словени (Срби) и Арбанаси су у суживоту, једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. Везе, како рече Синиша, свакако постоје, па тако и језичке. Ови народи живе једни поред других већ столећима.
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #244 послато: Јун 22, 2016, 10:31:33 поподне »
из canis није могло да пређе у qen у српском језику, у албанском је могло.

Нисам ја ни рекао нешто супротно. Написах да су једни с другима део вокабулара уједначили и разносили у својим сеобама. И мени "ћено" више звучи као позајмљеница из албанског.
То што и у Босанској Крајини користе ту реч, указује на порекло тамошњег становништва из подручја где су њихови преци могли доћи у додир с Албанцима. Вероватно у Црној Гори, мада није искључено ни да су је донели албански досељеници у Далмацију.
Само хтедох рећи да то нема везе са Илирима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #245 послато: Јун 22, 2016, 10:46:52 поподне »
Ко ће га знати, али имамо баш пунп латинизама -клак,комастри, мргињ, пршут, бранзар,  банак,
бисаге, цима, ђардин или жардин, химбуља, качун, калчине, пјат, сакет, шкип, баул,бронзин, кантинела, котула, капута.... То су данас скоро архаизми осим на селима.

Логично, с обзиром на вишевековно присуство Млетачке републике у блиском суседству и утицај који је њихово присуство имало (не само политички, него и културни и језички). Да мноштво (рекао бих - већи део) латинизама потиче из периода њиховог утицаја, говори и чињеница да, конкретно у ЦГ, много више оваквих туђица има у Боки и Приморју и у Старој ЦГ (четири нахије), а верујем и код вас у ниској Херцеговини, него што их је у Брдима и на северу ЦГ, где је утицај Млечана био далеко мањи или незнатан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #246 послато: Јун 22, 2016, 10:56:12 поподне »
Руговац је кратко и добро описао процес исламизације у Ругови.  Прича је дужа. Ушли Руговци у џамију обувени са опанцима. Кадија замјери хоџи зашто их је пустио у опанцима у џамију, а хоџа му је одговорио:"Ја сам их увео са опанцима у џамију, а ти им сада скини опанке". Милићу, добро си то запамтио од ђеда. Има сличних варијација на ту тему. Комшија Руговац може са извора да нам  пренесе казивања...
 Некада су у у 13. насеља у цијелој Ругови биле двије џамије: једна у Малом Штупељу, а друга у Дрењу. До балканских ратова је била још једна у Кошутанима, па је срушена и од ње направљена школа.
Ево питања:
Колико данас има џамија у Ругови? Да ли су и даље у селу Кошутани, више Пепића у употреби називи мјеста:Škala Beranit (beranske stepenice) i  Škala e škau (srpske stepenice)? Да ли се стари коњски пут који је долазио из Кућишта за Мокру и Шекулар и даље зове српски пут? Како се зову други краци пута који иду према Шекулару? Ко је Станиша Руговац? Да ли је он Србин, како мисле Срби, или је он  Малисор? Да ли се иза Ђек Станише  крије Станиша Руговац ?, који је  опјеван у епској пјесми на српском језику. Да ли се близу  Јошанице ( Станкаја) у планини налазе ливаде под именом Иванове ( по Ивану Гушу Дашићу) које су дате на име крвнине?

1. Što se tiče tih toponima postoji studija o toponijim od Hasana Mujaja gde je to obradjeno. Za ovo eto pominješ sam čuo, tako se govori.

2. Gjek Stanisha je Stanishin sin to nije ista osoba. On je bio Malisor a ne Srbin. Ime nije bitno. Da je bio Srbin Muriqi bi govorili svi srpski. Nemože se ići samo po imenu. Kad sam prikupljao podatke za moju knjigu o rugovski familijam imao sam dosta pokušaja da me ubede da se Gjek zvao Stanishta a ne Stanisha jer to zvuči srpski kao i kod mog pretka Stank Nike. Neki moji rodjaci pokušavali da izmene ime u Stak Nika jer Stank Nika zvuči previše srpski. Ja sam to odbio jer ja nepišem kako to neko želi no kako je bilo.

Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #247 послато: Јун 22, 2016, 10:59:51 поподне »
Руговац, да ли знаш ког порекла је муслимански живаљ из села Пепићи, да ли су искључиво Клименти или их има и који воде порекло из других малисорских племена?

Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #248 послато: Јун 22, 2016, 11:03:15 поподне »
Pogrešno je traženje etnosa u proslošti o imenu, gde albanska strana za svakogo Leku ili Gjeku govori da je bio albanac ili katolik a
kod srpske stane je svaki Miloš ili Bogdan srbin.

Право збориш.
Ових дана баш проучавам Скадарски земљишник из 1416. Ту можемо видети комбинације албанског имена и словенског патронима и обрнуто. Сличних појава има и у средњевековним повељама и у раним турским дефтерима.
С обзиром на измешаност популација, нарочито у пограничним брђанско-малесорским крајевима, не треба доносити закључке према личним именима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #249 послато: Јун 22, 2016, 11:11:31 поподне »
Da li misliš na Pepiće u Rugovu ili Pepiće kod Murina.
Pepiće kod Murina.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #250 послато: Јун 22, 2016, 11:22:56 поподне »
Pepiće kod Murina.

tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #251 послато: Јун 23, 2016, 11:04:18 поподне »
tamo postoje albanske familije
Bacaj i Drejaj su tu odavno. Oni su iz fisa Zatrijepač.
Pored njih ima je jedna kuća mojega bratstva  Lajqi koja se tamo preziva Rugovac
a ima i jedna kuća Lekaj koji su katolici. Za njih ne znam odakle su ali biće da su Kelmendi

Oni su skoro svi odseljeni a mislim da ti Drejaj ili Dreići na srpskom više ne znaju albanski,

Андрија Јовићевић у свом раду "Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар" из 1921. године наводи да су у Пепићима од муслимана живели Бацовићи (7 кућа), Цуковићи (2 куће) и Дреићи (4 куће) који су сви пореклом из Затријебача. На албанском су та презимена Bacaj, Cukaj и Drejaj. Поред њих у селу су били још и Гојковићи (1 кућа) који су били православци.

Да ли знаш којим случајем када су се у Пепиће доселиле породице Lajqi и Lekaj? Јовићевић их не наводи, а било би необично да су досељене након Балканских ратова јер је познато да су Албанци напуштали Полимље у том периоду (на пример Клименти су у потпуности напустили Новшиће).

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #252 послато: Јун 24, 2016, 01:54:42 пре подне »
To što je napisao Jovićević nije tačno. Ti Cukovići tamo nikada nisi živeli.  U to doba su tamo već bili Lajqi ali oni tamo nose prezime Rugovac po Rugovu odakle su doseljni. Doselil su tamo zbog krvi. 
Za Lekaje ću videti pa ću ti javiti. Sva ta četiri bratstva imaju još uvek kuće i zemlju u Pepiće. 

Albanaca nije bilo samo u Pepiće i Novšiće nego i u Ržanicu. U Ržanici su živeli Shalunaj, Shabaj, Lukaj, Çelaj, Tahiraj, Novaj itd. Ovi Novaji ili Novovići su isto bratstvo sa Crnogorcima Novovićima u istom selu. Veliki deo tih iz Ržanice su doselili u Peć i okolini a oni što su u Plav su skoro svi danas Bošnjaci. Mislim da niko mladji od 40 godina ne zna albanski.

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • I2-PH908>FT276002
Одг: Шекулар
« Одговор #253 послато: Јун 29, 2016, 02:25:39 поподне »
Тачно, Благоје Лабуда Гојкова из сусједне Велике је побјегао у Ругову због убиства брата, и прибио се уз род Љајић.
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #254 послато: Јун 29, 2016, 02:44:39 поподне »
Видоје имаш погрешну информацију. Према причи Момчила Мома Гојковића, крајем 19 века у братству Гојковића у Велици забележено је тешко братоубиство, Лабуда Гојковога је убио брат Вељо. Од Веља потичу „трбушчић“ Вељовићи–Марковићи, односно Дрндари Гојковићи. Што се тиче Благоја Лабудовог кад је пребегао у Ругову (разлог не знам вероватно је бежао од стрица да не убије и њега) са собом је повео и млађег брата Радоја, који је 1912. године у Првом Балканском рату дочекао Црногорску војску у Kућиштима и са њом стигао до Швањског моста на Белом Дриму где се Црногорска војска састала са Српском војском и од тога Благоја су Љајићи из Ругове. Видим да је господин Rugovac активан и на сајту мог села Велика.


Od toga Blagoja nisu Lajqi iz Rugove, nego se on pribio uz Lajqe i ušao u bratstvo Lajqi. To nije jedno isto.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #255 послато: Јун 29, 2016, 03:45:32 поподне »
 Комшија Чера,   не убиједи ме да  имам "погрешну информацију". Позиваш се  на причу ( литерарну творевину) Момчила Мома Лешова Гојковића. Прича је прича, то није аргумент.   Бранко Јокић, добар познавалац прошлости Велике и Величана каже: "Лабуд (Гојков) је имао Драгоја и Благоја. Овај други је, због убиства брата побјегао у Ругову, тамо се оженио и примио ислам. Има бројно потомство (Албанаца)..."
И велички Јокићи су Шаљани, потичу од Чериног сина Јока ( или Јоке).
Не вјерујем да је у овом случају "погријешио" Бранко Јокић.
Комшија Руговац је то исправно навео о роду "Bllagoj" у Ругови, који се прибио уз Љајиће.

 

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • I2-PH908>FT276002
Одг: Шекулар
« Одговор #256 послато: Јун 30, 2016, 05:32:43 поподне »
Извинио бих се господину Rugovcu на грешци која ми се поткрала када сам написао да су од тога Благоја, Љајићи из Ругове. Уствари Благоје се прибио уз Љајиће и ушао у њихово братство. У праву сте господине Rugovаc није то исто.
Комшија Видоје ја сам информацију о убиству брата у братству Гојковића у селу Велика управо скинуо са сајта (www.selo-velika.me) који је веома близак господину Бранку Јокићу.
Под насловом Величка (црна) хроника пише да је "према причи Мома Лешова Гојковића, Гроб Благоја Банџе, крајем 19 века у братству Гојковића забележено је и тешко  братоубиство: Лабуда Гојковог је убио брат Вељо (од Веља потичу "трбушчић" Вељовићи-Марковићи односно Дрндари". Ја не видeх да ишта друго пише о овом случају, сем ово што сам горе навео. Да постоји нека друга верзија вероватно би била поменута у овом тексту.
Такође у Величкој (црној) хроници се пише и о осталим злочинима и убиствима која су се дешавала међу Величанима. Ту се аутор текста позива (како ти комшија Видоје наводиш литерарну творевину) на књигу Велика и Величани коју је управо написао господин Бранко Јокић. У том тексту је то аргумент, а не прича како ти кажеш. Познато ми је да је господин Бранко Јокић добар познавалац прошлости Велике и Величана, међутим није он једини Величанин који познаје историју Велике. Има ту још људи који су познаваоци прилика и неприлика у Велици, а међу њима је и господин Момчило Лешов Гојковић. Ваљда један Гојковић зна шта се дешавало и шта се дешава у његовом дворишту односно братству. Господин Момо и сам каже да је лично познавао Азема Љајића из Ругове, па претпостављам да је преко њега дошао до информација које је навео у причи. Не мораш комшија Видоје да ме подсећаш ко су Јокићи и да потичу од Јока (или Јоке) Чериног сина. Ја сам Кнежевић, а по мајци Јокић тако да сам и са једне и са друге стране потомак Черин. Велики поздрав и извини ако сам те нечим увредио комшија Видоје.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Шекулар
« Одговор #257 послато: Јун 30, 2016, 05:39:32 поподне »
Извинио бих се господину Rugovcu на грешци која ми се поткрала када сам написао да су од тога Благоја, Љајићи из Ругове. Уствари Благоје се прибио уз Љајиће и ушао у њихово братство. У праву сте господине Rugovаc није то исто.
Комшија Видоје ја сам информацију о убиству брата у братству Гојковића у селу Велика управо скинуо са сајта (www.selo-velika.me) који је веома близак господину Бранку Јокићу.
Под насловом Величка (црна) хроника пише да је "према причи Мома Лешова Гојковића, Гроб Благоја Банџе, крајем 19 века у братству Гојковића забележено је и тешко  братоубиство: Лабуда Гојковог је убио брат Вељо (од Веља потичу "трбушчић" Вељовићи-Марковићи односно Дрндари". Ја не видeх да ишта друго пише о овом случају, сем ово што сам горе навео. Да постоји нека друга верзија вероватно би била поменута у овом тексту.
Такође у Величкој (црној) хроници се пише и о осталим злочинима и убиствима која су се дешавала међу Величанима. Ту се аутор текста позива (како ти комшија Видоје наводиш литерарну творевину) на књигу Велика и Величани коју је управо написао господин Бранко Јокић. У том тексту је то аргумент, а не прича како ти кажеш. Познато ми је да је господин Бранко Јокић добар познавалац прошлости Велике и Величана, међутим није он једини Величанин који познаје историју Велике. Има ту још људи који су познаваоци прилика и неприлика у Велици, а међу њима је и господин Момчило Лешов Гојковић. Ваљда један Гојковић зна шта се дешавало и шта се дешава у његовом дворишту односно братству. Господин Момо и сам каже да је лично познавао Азема Љајића из Ругове, па претпостављам да је преко њега дошао до информација које је навео у причи. Не мораш комшија Видоје да ме подсећаш ко су Јокићи и да потичу од Јока (или Јоке) Чериног сина. Ја сам Кнежевић, а по мајци Јокић тако да сам и са једне и са друге стране потомак Черин. Велики поздрав и извини ако сам те нечим увредио комшија Видоје.

Ubistava je bilo u svakom plemenu pa samim tim i kod Vas u Veliku i kod nas u Rugovu.
Ja znam za jedan primer da je jedan nas rodjak zbog ubistva u Rugovu prebegao preko Velike u Pepice i od njega je tamo mala familija Rugovac. To se desilo pocetkom dvadesetog veka.


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #258 послато: Јун 30, 2016, 07:27:54 поподне »
 Комшија Чера,  нема потребе за извињење.  Размјењујемо мишљења и податке. Наведени податак је из  последње књиге Бранка Јокића "Велика и Величани - историјско - етнолошка хроника",издање аутора, Подгорица, 2015. стр. 478.
Сајт села Велика је изванредан и радо га посјећујем.  Пратим шта се пише и објављује  о Горњем Полимљу ( укључујући и Велику и Величане), од Плава до Берана, а и шире на сва три "језика" (српском, црногорском и бошњачком), као и преводе са албанског, ако их има.  У контакту сам и са неким ауторима, нијесам оптерећен, подјелама, разликама... Свој скромни допринос дао сам и за Библиотеку  у Велици, са својим публикацијама и  дјелима других аутора.
Поздрав!


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #259 послато: Јун 30, 2016, 07:32:44 поподне »
 Тема је Шекулар, не пада ми на памет да улазим у међусобне  "расправе" Величана, јер Шекулар и Велику много тога више "веже", него што раздваја.
Свако добро и поздрав!