Аутор Тема: Савезничко бомбардовање Београда  (Прочитано 2790 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Савезничко бомбардовање Београда
« послато: Април 10, 2017, 05:46:16 пре подне »
И данас постоји енигма зашто су Београд и још неки градови бомбардовани од стране савезника и то баш на Ускрс. Колика је у томе улога тадашњег руководства? Шта се хтело?

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:659384-Na-bombama---Srecan-Uskrs-cirilicom


Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #1 послато: Октобар 23, 2017, 09:25:29 поподне »
добро је познато ко је са земље  наводио савезничке ? тј енглеске авионе.Градови попут Андријевице Берана Белог Поља  и Пљеваља у тренутку бомбардовања нису имале нијеедног окупаторског војника . Па од градова у Србији , где је била иста прича.Сврха бомбардовања је била уништење ЈВО у отаџбини и помоћ Титовој  елити у  поробљавању Србије.Зашто се још увек ћути  о свему?
да се не заборави

Ван мреже alexsandar

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #2 послато: Октобар 23, 2017, 09:48:02 поподне »
krvavi uskrs 1944 2
“НЕДЕЉА ПАЦОВА“

Спрега у бомбардовању српских градова 1944. између партизанског вођства и Балкан ер-форса нарочито је функционисала током операције „Ретвик“ („Недеља пацова“).

– „Недеља пацова“, коју је измислила Меклејнова мисија, заиста је била јако несрећан назив. Била је то вежба намењена хватању Немаца приликом њиховог повлачења из Грчке преко Србије. Овај циљ није испунила тако да је армија од 100.000 људи обавила уредно повлачење.

„Недеља пацова“ је за Тита је била офанзива за ослобађање Србије од Михаиловића и лојалиста и успут од свих противника комуниста, стварних или потенцијалних – каже Лиз.
да се не заборави

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #3 послато: Децембар 12, 2017, 12:39:20 поподне »
...И не само Београда.

Чланак Мирослава Лазанског о томе како су Британци бомбардовали заробљенички камп за југословенске официре у Норвешкој:

http://www.vestinet.rs/pogledi/lazanski-ovo-je-sokantna-istina-o-tome-kako-su-britanci-ubijali-srbe
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #5 послато: Фебруар 19, 2022, 11:24:04 поподне »
Савезници нису бомбардовали градове у Југославији због комуниста нити по налогу Тита, мање читати таблоидне странице.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #6 послато: Фебруар 21, 2022, 02:57:44 поподне »
Савезници нису бомбардовали градове у Југославији због комуниста нити по налогу Тита, мање читати таблоидне странице.

Нисам баш сигуран да нису. Консултован је свакако партизански Врховни штаб приликом бирања циљева. Број немачких војника и наменске индустрије је свакако био већи у Марибору или Љубљани него у нпр. Подгорици.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #7 послато: Фебруар 21, 2022, 03:08:17 поподне »
Ако је тако и влада у Лондону је предлагала циљеве. Бомбардоване су све земље у којима је било немачких војника и инсталација од окружења па до Аустрије и Чешке.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #8 послато: Фебруар 21, 2022, 03:15:24 поподне »
Ако је тако и влада у Лондону је предлагала циљеве. Бомбардоване су све земље у којима је било немачких војника и инсталација од окружења па до Аустрије и Чешке.

Терзић, Милан (2005). „Југословенска краљевска влада, генерал Драгољуб Михаиловић и савезничко бомбардовање циљева у Југославији 1942–1944. године”

Терзић каже: Генерал Дража Михајиловић је током 1942/43. упутио југословенској краљевској влади тридесет шест депеша којим је тражио бомбардовања Југославије и околних држава. Најинтензивније тражење је било у пролеће и јесен 1942, као и у новембар 1943. године.

Као циљеве бомбардовања Михајловић је тражио: Марибор, Цеље, Метковић, Омиш, Загреб, Мостар, Љубишки, непријатељске колоне од Бихаћа ка Книну, Грачацу, Бенковцу, Шибенику и Задру, Сињ, Дрниш, Бор, Београд (Савски мост, мост на Дунаву према Панчеву), пут Земун-Београд, фабрике Икарус, Змај, Терокаревић, Рогожарски и Раковица, као и Топчидер и Ташмајдан, Трепча, Сипски канал, пут Панчево-Вршац, Сићевачка клисура, Параћин (фабрика Теокаревић), Јагодина (фабрика Клефиш), Ниш (железничка станица), насеља пречанских Немаца итд. Највише захтева било је за бомбардовање Београда (13), Борски рудник (11) и Метковић (4).[4]

Од циљева ван Југославије тражени су војни циљеви у Албанији (Тирана, Драч и Скадар), Будимпешта, Софија и фабрике оружја у Немачкој

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #9 послато: Фебруар 21, 2022, 03:21:41 поподне »
Кривећи комунисте испашће  и Дража крив, а то неки нису рачунали.  Очито је да су се са терена предлагали циљеви, али задњу реч су имали разуме се савезници.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #10 послато: Фебруар 22, 2022, 02:06:34 пре подне »
Ukratko, komunisti su, uz pomoć saveznika, došli na vlast bombardovanjem 1944. i otišli sa vlasti bombardovanjem 1999. god....
Укратко, дошли су на власт са совјетским тенковима, а отишли кад је стигла порука из Москве да је готово.

Са Википедије:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Allied_bombardement_of_Belgrade_Apr_17_1944.tif

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1944)
Цитат
Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944.[1][2][3] Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено.

Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944.

По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).

Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.

Приликом васкршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава. У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Васкрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон.[4]

Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271.

Амерички главни штаб је почетком 1944. одлучио да уништи што већи број фабрика, комуникација и нафтоносних поља у Румунији, а посебно оне инсталације које су радиле за главну фабрику Месершмита у Винер Нојштату код Беча. Током марта и априла 1944. бомбардовани су циљеви у Мађарској и Румунији. Београд је био резервни циљ напада. Лоше временске прилике над Румунијом су допринеле томе да овај резервни циљ буде изабран.

Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:ArhivSrbijeBombardovanje.jpg

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #11 послато: Фебруар 22, 2022, 02:33:09 пре подне »
https://en.wikipedia.org/wiki/Allied_bombing_of_Yugoslavia_in_World_War_II
Цитат
Official Yugoslav historiography did not explore the Allied bombings after 1945, but the official stand was that it had to happen, in order to destroy the remaining occupational forces. Modern historians tend to disagree, giving a number of reasons: in that particular period of the World War II, Yugoslav front was not a location of important military operations, number of German forces was not high and they mostly consisted of Third Call regiments, Italy had already switched to Allies' side and Yugoslav Partisans were still concentrated outside of all major urban centers where majority of firefights in the country took place.[2]

Josip Broz Tito was declared a marshal in November 1943, Churchill and Stalin agreed on division of the zones of interest while Serbia was for the most part Partisan free, with sizeable presence of the Četniks. It is believed that the combined effect of all these reasons was behind the bombing. Tito and his General Staff were sending targets to the Allied command. Historian Smilja Avramov discovered documents in Berlin which showed that the targets, for which Tito asked to be bombed, included purely civilian objects, like hospitals, schools, faculties and graveyards. Some of the targets were in very small settlements. Request for bombing of Nikšić, for example, originally came from Peko Dapčević,[2] on 30 March 1944. On 19 April, Dapčević and Mitar Bakić also asked Tito for the bombing of towns of Sjenica, Bijelo Polje and Podgorica.[6]

The chain of command behind the requests for bombings is unclear. The campaign was constantly prolonged, even though the results showed that German troops were almost unharmed, while the civilian fatalities numbered in thousands.[1] On 5 February 1944, Tito sent a dispatch to his representatives in Serbia, which was discovered and made public over 50 years later. In it, Tito notifies them that he is sending British major John Henniker-Major on a special mission, and then instructs them that all wishes concerning the "help of the Allied airforce" will be sent to the Allied mission at the Partisan General Staff, but that the "General Staff will decide if the suggested target will be bombed".[1]

As a proof that the highest Communist leadership was aware of the minimal military benefit of the bombings, but also of the enormous civilian casualties, a letter from Tito's aide, Slovene Edvard Kardelj is often cited. He writes to the Central Committee of Slovenia, concerning the request from the General Staff of Slovenia for Ljubljana to be bombed: I don't understand what prompts you to this and who would have benefits from it. There is no doubt that there will be thousands of our dead people in Ljubljana, but the enemy wouldn't suffer almost any casualties. We have such experience from all over Yugoslavia.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83
Цитат
Стратегијски значај Србије био је очигледан. Она се налазила на железничкој прузи Београд - Солун, комуникацији од животне важности за непријатеља. Њен би значај био повећан ако се искрцају савезници негде на Балкану, што је у то време још увек била могућност која је долазила у обзир. До тада смо Србију сматрали за првенствено четнички домен. Материјал који смо им тамо раније достављали избациван је Михаиловићу. Али резултати су, по мишљењу Команде Блиског истока, били разочаравајући. Нарочито није долазило или веома мало до пресецања саобраћаја на прузи Београд - Солун... У Доњем дому г. Черчил је објаснио поступак владе. „Разлог - рекао је - зашто смо обуставили снабдевање Михаиловића оружјем и нисмо му дали подршку био је једноставан. Он се није борио против непријатеља и, штавише, неки његови потчињени правили су споразуме са непријатељем." Овако се завршила веза која се још од почетка заснивала на неспоразуму. Уз помоћ наше пропаганде, ми смо у нашој машти од Михаиловића направили нешто што он никада озбиљно није ни представљао. Сад смо га одбацили, јер није испунио наша сопствена очекивања. Пошто је одлучено да се четници одбаце, задатак наше политике био је да што пре помогнемо јачање партизана у Србији... Сада су српски партизани имали висок степен приоритета за добијање материјала...[2]
Након низа сложених борби, замишљена велика комбинована операција трупа на земљи и ваздухопловства против виталних комуникација, изведена је у првој недељи септембра 1944. у сарадњи НОВЈ и савезничког ваздухопловства. Она је позната по свом кодном називу "Операција Ратвик" (енгл. Ratweek), и имала је велики значај за даље одвијање рата у Европи.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #12 послато: Фебруар 22, 2022, 02:52:16 пре подне »
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%B8%D0%BA
Цитат
План је потекао од бригадног генерала Маклејна, савезничког војног представника при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. Он је предвиђао истовремену масивну употребу савезничког стратешког ваздухопловства и крупних снага НОВЈ против инфраструктуре, кључних објеката и стратешких позиција на комуникацијама кроз Југославију. Маклејн је свој план представио савезничком Команданту Средоземља, генералу Вилсону, који га је прихватио. Приликом састанака премијера Черчила и команданта Вилсона са Титом у Италији између 6. и 14. августа, добијена је и Титова сагласност за овај план. То је конкретно била корист и противуслуга коју су савезници очекивали за узврат кад су пружили помоћ партизанима у походу на Србију.

Вести које су стизале са свих страна биле су истоветне: немачка офанзива је попуштала и, поступно, иницијативу су преузимали партизани. И сада, из различитих извора, све упорније су се јављале нове гласине — гласине да Немци намеравају да се повуку са Балкана, да прекину и смање своје губитке и да се повуку на погоднију за одбрану линију фронта на северу.

Уколико се не жели да се рат у Европи непотребно продужи, онда је од изузетног значаја да се Немци спрече да неометано спроведу своју намеру. Користивши се тиме што су ми генерал Вилсон и Тито били такорећи надохват руке, одмах сам обојици изнео план којим би се осигурало да се, у случају повлачења, извуче што мање Немаца. Овај план је назван операција „Ретвик“. Ја сам предложио да у периоду од једне недеље, који треба да се поклопи што је могуће више са очекиваним почетком немачког повлачења, партизани на копну, а савезници на мору и из ваздуха изврше читав низ пажљиво планираних и координираних напада на непријатељеве комуникације широм Југославије. Ово би збунило снаге које се повлаче и озбиљно отежало њихово даље повлачење. Прво сам овај план изнео Билу Елиоту. Њему се, као и другим ваздухопловцима, допао. Уз помоћ Американаца они би могли, рекли су, да пронађу авионе потребне за ово. Морнарица, увек срећна кад јој се пружи нека прилика за извођење поморских препада, одмах се сложила, а генерал Вилсон, после сат-два проведених над картама крупних размера, дао је свој коначни пристанак.[2]

Почетак операције заказан је за 1. септембар 1944. Врховни командант НОВ и ПОЈ Тито издао је 17. августа посебна наређења свим штабовима корпуса и главним штабовима Србије, Хрватске, Словеније и Македоније, спецификујући свакој формацији појединачно објекте и комуникације које треба да нападне, рангиране према приоритету од 1 до 4.[3]

Једна специфична околност издваја ово Титово наређење од осталих. Наиме, оно је диструбуирано савезничким, а не југословенским, радио-везама. Примљено је од савезничких официра за везу на терену при командама корпуса и главним штабовима НОВЈ, који су га затим уручили командантима НОВЈ којима је упућено. То сугерише да су Савезници били свесни да је радио-саобраћај штабова НОВЈ небезбедан и да су Немци у стању да га декодирају. Услед овог неуобичајеног пута уручивања наређења, Тито је послао свим командама депеше у којима потврђује веродостојност наређења и захтева да се поступи по њему.[4][5]
https://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Ratweek_(1944)
Цитат
The main withdrawal from Greece was expected via the Vardar Valley and the Belgrade-Salonika railway. This was identified as the key target, and at the end of August 1944, Maclean flew to Bojnik in Serbia. There, he joined the local commander Koča Popović and his BLO John Henniker-Major to organise the destruction of the railway at Leskovac. The three officers agreed on the plan of action and relayed it to the Allied force HQ at Caserta. Maclean was left with the local commander of the 24th Partisan Division to work out the details.[9]

The plan was for the Partisans to attack the two points north and south of Leskovac, while the town, the seat of a large German garrison, would be left to the Allied air force. On 6 September, the day of the proposed attack, an urgent message from William Elliot arrived stating that the air reconnaissance confirmed the presence of a strong concentration of armour and motor transport in town. Soon after, an air-force of fifty Flying Fortresses bombed the town heavily in a surprise attack, reducing much of it to rubble with a large number of civilian casualties.[10]

The attack on the remaining railroad went ahead on the same night with the Partisans blowing up small bridges and culverts as well as tearing up the sleepers and setting them on fire.[11] Strategically, the operation was a success as:

"It would be some time before that particular stretch of the Belgrade-Salonika railway was again open to traffic. The enemy forces in Greece, if they were to get out at all, would have to get out by road or by sea, a hazardous proceeding in either event. If everywhere else the Partisans had done their job as thoroughly as here, RATWEEK would have got off to a good start."

— Maclean, p. 489


Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #13 послато: Фебруар 22, 2022, 03:00:03 пре подне »
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%86%D1%80%D0%BE%D1%98_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BD
Цитат
Фицрој Маклејн је био пријатељ и човек од поверења британског премијера Черчила којег је Черчил са само 36 година унапредио у бригадног генерала, и упутио у Југославију „да открије ко убија највише Немаца да би им помогли да их убијају још више“.[1] Бригадир Фицрој Маклејн је у Другом светском рату од 1943. године био шеф британске војне мисије код Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Иако су Черчилове симпатије иницијално биле на страни Михаиловића и југословенске краљевске владе у Лондону, британска обавештајна служба је дошла до закључка да се у Југославији партизани много озбиљније боре против фашиста него четници, након чега су Савезници почели да их помажу.

Усмено сам (г. Идну) поновио моје главне закључке: да је партизански покрет од несхватљиво већег значаја но што се то сматра изван Југославије; да њиме сасвим недвосмислено руководе комунисти и да је чврсто оријентисан ка Москви; да је као покрет отпора веома ефикасан и да се његова ефикасност може знатно повећати уз савезничку помоћ; али, независно од тога да ли ћемо им пружити помоћ или не, Тито и његови следбеници имаће одлучујући утицај у Југославији после ослобођења.[2]

Фицрој Маклејн је заједно са партизанима био на разним ратиштима широм Југославије. Одиграо је значајну улогу у проширивању веза између савезника и НОВЈ у погледу признања, снабдевања, опремања, евакуације цивила и рањеника и ваздушне подршке. Између осталог, са члановима своје мисије, стигао је у Београд у току операција за његово ослобађање 1944. 6. јануара 1945. маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. Фицрој Маклејн је гајио јаку емотивну везу са Црном Гором, о чему је једном приликом рекао: „Ако бих се икада поново родио, поред Шкотске, желио бих да живим и у Црној Гори, и да ме најтежим тренуцима живота бране Црногорци”.[3]

Своја сећања из Другог светског рата са подручја бивше Југославије објавио је у књизи Рат на Балкану.[4] Написао је и неколико дела о Титу. Посљедња књига о југословенском лидеру, „Илустрована биографија председника Тита”, објављена годину дана после Титове смрти.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sir_Fitzroy_Maclean,_1st_Baronet
Цитат
He collected an extensive library, including a full set of early editions of James Bond novels, which sold in September 2008 for £26,000.[20]

In the late 1960s, Maclean bought the Palazzo Boschi villa on the Adriatic island of Korčula (present-day Croatia),[21] where he spent a good part of each year.[22]

Yugoslav legislation at the time barred foreigners from buying real-estate property, but Tito intervened to allow Maclean to do so. The town of Korčula was declared a free city, and the Macleans were declared its citizens. As soon as the purchase was registered with city authorities, the free city status was revoked.[23]

In 1991, during the Croatian War of Independence, Maclean and his wife delivered medical supplies to the island of Korčula, with a substantial contribution from the people of Rothesay and Bute.[21][24]

Legacy
Maclean was posthumously awarded the Order of Prince Branimir for the humanitarian aid to Croatia, as well as contributing to international affirmation of Croatia. The decoration was presented by the Croatian President Stjepan Mesić in December 2001.[26]

Maclean may have been one of the models for Ian Fleming's character James Bond.[27]

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #14 послато: Фебруар 22, 2022, 12:27:43 поподне »
Цитат
Укратко, дошли су на власт са совјетским тенковима, а отишли кад је стигла порука из Москве да је готово.

А у ствари, нису отишли никада и данас владају Србијом. И како ствари стоје, дошли су да остану дуже...

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #15 послато: Фебруар 22, 2022, 12:42:49 поподне »
Теорије из трећег ока.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #16 послато: Фебруар 22, 2022, 01:10:48 поподне »
Може бити да су и из "Зоне сумрака" али Србија је земља која у односу нпр. на Чешку, Пољску или Словачку није прошла процес декомунизације и то је чињенично стање. 
Отишли смо у "offtopic" али морао сам да се освренем на оно "дошли на тенковима, отишли...".  ;)
« Последња измена: Фебруар 22, 2022, 01:14:23 поподне Malesevic »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #17 послато: Фебруар 22, 2022, 01:42:29 поподне »
Ако та декомунизација значи пљување по Црвеној Армији и Русима генерално као у тим земљама боље што се није десила.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #18 послато: Фебруар 22, 2022, 02:41:33 поподне »
Ако та декомунизација значи пљување по Црвеној Армији и Русима генерално као у тим земљама боље што се није десила.

Не. Значи објективно сагледавање њихове историјске улоге у целој тој причи, као и демистификацију комунистичке револуције на простору бивше Југославије (притоме не мислим на ревизију историје каква се задњих година дешава у нпр. Хрватској).

Значи такође суочавање са сопстевном комунистичком прошлошћи (јер Совјети се нису превише задржали на Балкану, нити су управљали Југославијом ), отварање тајних архива, одговарајућа адаптација образовне, медијске и културне политике, те престанак глорификације оног дела комунистичког наслеђа, који сигурно није за похвалу.

Комунизам је у својој основи био и остао тоталитарна идеологија, која је као и њен западни пандан у облику национал-социјализма коштала овај свет огромне жртве и глорификација таквих идеолошких система је нешто што у данашњици не треба да има места, већ тражи одговарајућу научну обраду и суочавања се заоставштином истог. То не значи да треба ниподиштавати борбу партизанског покрета за ослобођење, али значи свакако да је за политички врх тог покрета борба за ослобођење била средство до циља, а циљ је био комунистичка револуција и преузимање власти у земљи по сваку цену. Укратко речено, обични српски борац партизан је био оруђе у рукама једне идеолошке политике, која је за једини циљ имала освајање власти.  И то је нешто што српском друштву треба јасно у свим сферама и предочити јер свака медаља има две стране.

А за ове земље које си навео: Мени је чудно да се неко чуди појави коју си навео, ако знамо шта су ти народи доживели под совјетском окупацијом са свим њеним пропратним појавама. Ако неко мисли да ће након тога Чеси, Пољаци, Естонци, итд. да им тапшу, онда тај неко живи у иреалном свету.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Савезничко бомбардовање Београда
« Одговор #19 послато: Фебруар 22, 2022, 02:55:08 поподне »
Ни у једној земљи се она није десила искрено нити свеобухватно. Једино су за све криви комунисти и Руси, за све било тачно или не, узмимо Пољску где су им Руси и Стаљин криви за све, а спасили их тоталног уништења и још им протетали Немце и дали велики део Балтика.