Шаранци су племе - група родова истог порекла у Потарју, у најисточнијем делу Дробњака (премда се некад рачунају као саставни део Дробњачког племена).
Већ је написано које две основне теорије о њиховом пореклу постоје - кучка и кресојевићка, и сложили смо се да је кучка вероватнија, а што генетика за сада потврђује...
Према предању Шаранаца, а пратећи списак родова из књиге "Дробњак, породице у Дробњаку и њихово поријекло (Дробњаци, Језера, Ускоци и Шаранци)" Караџића и Шибалића, њихов родослов иде овако:
Шаранци потичу од некадашњег братства Властелиновића из гатачког краја (Плана, Гацко, Заође), које је разурено од Турака у 16. веку. Део братства Анђелића - Властелиновића остао је да живи у Херцеговини, где их и данас има (као и у Боки).
Родоначелник осталих Властелиновића је Михаило (Мијаило) Властелиновић Шарац. Од Шарчевог брата, попа Сава, су Распоповићи у Мартинићима.
Наводно од двојице Шарчевих синова, који су се касније вратили из збега у матичну област су у источној Херцеговини: Зимоњићи, Бабићи, Шаренци, Парежани, Жерајићи и исламизирани Авдићи. Данас знамо да овај део предања највероватније није тачан.
Шарац и петорица синова су се населили у Горњи Колашин. Њихови потомци, крајем 17. века прелазе у дробњачку област, на левој обали Таре.
Од једног сина су Ћосовићи и Ћоровићи у Кричкама код Пљеваља.
Од преостале четворице синова Шарчевих су Шаранци, који се деле на четири огранка:
Кнежевићи и њихов огранак Радошевићи су од кнеза Мира, унука Шарчевог.
Најбројнији и најразгранатији су Раичевићи (у књизи стоји Рајичевићи), потомци Раича Шарчевог, који се деле на ужа презимена: Ра(ј)ичевићи, Џаковићи и њихови огранци Криваћевићи и Поповићи, Симићевићи, Зуковићи, Бећковићи и Бојовићи.
Од Лала Шарчевог су Пашићи и Чичићи.
Од Радојице Шарчевог су: Вуковићи, Нововићи и Рондовићи.
Осим потомака Михаила Шарца, у Шаранцима живе и поменути Анђелићи, такође потомци рода Властелиновића.
Сви Шаранци славе Ђурђевдан.