Европске расе - Карлетон Стивенс Кун
Поглавље XII, одељак 10
ГРЦИ (ХЕЛЕНИ)
Наслов овог поглавља је Грци, а не Грчка, јер од митских дана Аргонаута до данас, ни полуострво Хелас нити Јонија и Егејска острва нису били довољно велики да држе Грке далеко од лутања. Грчки је језик и цивилизација, а Грци су народ; Грци су потомци свих народа који су усвојили и задржали тај језик и ту цивилизацију од класичних времена до данашњих дана. Процес хеленизације обухватио је неке становнике Азије, неке који су живели у Тракији и Византији, и друге у земљама на ободу Црног мора, посебно на Криму.
На полуострву саме Грчке, хиљаде Словена су лутали као имигранти током максималне јужнословенске експанзије; Турци су довели колонисте, укључујући и многе Албанце и у целим окрузима у Беотији и Атике и другим деловима Грчке се и данас живе људи који говоре албански језик. Чобани који говоре романским (румунским) језиком, Власи, такође су на падинама Пиндуса, својим сезонским пашњацима. Од Другог светског рата, многи од Грка који живе у Тракији и Малој Азији су послати у грчку земљу да живе, док су Турци и други муслимани заузврат расељени. Упркос овим покушајима у стварању етничког реда, велики део грчке територије, посебно у Македонији, и даље је етнички хетероген. Осим тога, број Грка који живи у иностранству, било у Египту, Источној Африци или у Новом Свету, толико је велики да су Грци и даље већином међународни људи. Многи од Грка су напуштали своје домове у потрази за срећом на мање стеновитом земљишту, али многи од њих су се вратили.
Нетачно је рећи да се савремени Грци физички разликују од старих Грка; таква изјава се заснива на незнању грчког етничког карактера. У класичним временима Грци су обухватали многе врсте људи који су живели у различитим местима, као што је то данас случај. Ако се причамо о становништву Атике у VI веку или мислимо на Спартанце Леониде, промене у овим локалитетима вероватно нису биле ни изблиза толико велике као између Немаца у време Тацита и Немаца који данас живе на југу земље, да наведемо само један пример.
Унутар полуострва Грчке, упркос мобилности Грка ка и из своје земље, унутрашња мобилност није била довољна да се пробије снажна локалне диференцијација у облику главе. Епироти, слично као и њихови суседи Тоскe, имају изузетно висок индекс лобање (CI) 88 и чини се да се снажно језгро зоне брахикефалне расе креће од западних падина планина од Албаније до Коринтског залива, а можда и шире. То је продужетак исте зоне која се простире од центра Алпске расе у Француској, а посебно, проучаваног становништва у региону Ђинокастер у најјужнијем делу Албаније. Опет, Грци из Македоније, који живе у насељима прошараним Бугарима и Турцима, имају уобичајену брахикефалију западног Балкана, са средњим кефалним индексом 86 за хришћана, а за муслимана 84.6. Грци са северне обале Мале Азије имају средњу вредност CI=87, док код оних са обала Црног мора у Румунији, а чланови колоније на Криму, брахикефалије су ниже, са просечним CI од 82.
У самој Грчкој, већина Пелопонежана, људи из Атике, Еубеје и Јонских острва одликује се средњим цефалним индексом (CI) од 81 до 82, што важи и за Грке који су пронађени у иностранству, као и у Америци. Поред локалних група у регионима који, у класичним временима, нису били истински Грчки, модерни Грци су највећим делом ниже брахикефалије. У провинцији/покрајини Тесалији средњи индекс лобање износи 77; а Грци на обали Мраморног мора имају средњу вредност (CI) =79. Још увек постоје, дакле, локалне групе Грка, које су у великој мери долихокефалне.
Просечна висина Грке уопште је око 167цм и чини се да има веома мало регионалних одступања; они насељени у Малој Азији и на Криму су милиметар нижи, а они мерени у Бостону милиметар виши. Грци су високи као и већина Јужних Немаца или северних Француза; њихов стас је такође повишен за толико, делимичном брахикефализацијом, снажног, малог медитеранског соја. Око половина њих има браон-белу или светло-браон боју коже, а остатак обично ружичасто-белу боју коже централне и северне Европе; преко 80% има тамно браон косу, остали имају косу равномерно подељену између црне и светлије браон. Блондизам, мада редак, није непознат. Брада је ретко светлија од косе, за разлику од Гега и Црногораца; импликација/подразумева се је да тамно смеђа боја косе већине Грка чисто браон боје. Око 65% Грка има чисто браон боју очију, а већина њих су тамно браон: чисто светле очи су спорадичне, али постоји учесталост од 15% светло-мешовитих форми ириса.
Односи пигмената горе наведени односе се на Грке у целини; међутим, постоје докази да има знатних регионалних варијација. Македонски Грци су много светлији, посебно они који су муслимани, док су Грци јонских острва тамнији, као што је, по свој прилици, и већина Пелопонежана.
За детаљнију анализу Грка, морамо да испитамо серију мерену у Бостону, која, иако без сумње подвргнута снагама селекције, не изгледа превише различита у односу на наш узорак из Грчке узет за потребе нашег истраживања. Мушкарци чије су мере узимане дошли су из свих делова Грчке и из Мале Азије. Њихова просечна висина од 168цм је умерено висока, њихове телесне пропорције су за највећим делом средњих вредности, рамена су широка, дужина трупа је умерена, као што се види по релативној висини при седењу од 52.9; релативни распон је 104.
Њихове главе, са средњим кефалним индексом CI=82, су дугачке за брахикефални тип (189мм) и умерене ширине - 154мм; висина свода од 127мм је умерено висока. Потиљачна кост само мало штрчи код већине чланова групе; 40% има ламбдоидално поравнање, док се неки степен окципиталне спљоштености јавља у више од 50% чланова групе. Међутим, то се јавља само у 20% случајева. Њихове димензије ширине лица су: ширина чела је 107 мм, бизигоматик 142 мм, а бигониал 111мм; велика ширина вилице у поређењу са ширином чела је Грчки специјалитет/особеност и снажно контрастира форми лица као обрнутим троуглом код албанских Динараца. Висина лица је 124.4мм, горња висина лица је 75.6мм; фацијални индекс од 87 је мезопрозопни, фацијални горњи индекс од 53, мало је виши у поређењу са горе наведеним. Носеви су истовремено и дугачки – 58.8мм и умерено широки - 37мм; назални индекс 63.2 је лепторин.
Димензије које су горе наведене углавном су прилично променљиве; укључен је велики број различитих типова, али метрички карактер групе у целини указује на мешање Динарске и Алпинске расе са Атланто-Медитеранском расом, што потврђују и анализе података које следе.
Kоса је равна у нешто више од половине групе, таласаста код већине осталих, али и појава коврџаве косе није ништа необично. Обично је средње до фине грађе/текстуре. Најмање половина одраслих мушкараца Грка има танку косу, а отприлике један од пет одраслих једне групе је ћелав. У старости ћелавости је присутна код већине. Брада је по правилу развијена гушће него код већине европских група, а тело је често маљаво. Обрве су често дебеле и истовремено су присутне код 75% чланова групе; надочни лукови су обично умереног развоја. Чела су у већини случајева велике ширине и ретко кад су закошена унатраг више од благо нагнутог положаја. Носне карактеристике Грка су променљиве, али постоје дефинитивни трендови који прожимају целу групу. Корен носа је, по правилу, умерено висок и средње широк; уски корени, уобичајени међу већином северних Европљана и међу Динарцима, су ретки. Назални мост је од средње до велике висине, готово никада низак, ширина је по правилу умерена/средња до широка. Профил носа је прав код око 45% чланова групе, конвексан код око 30% и конкаван код 10%, а остали су таласасти или конкаво-конвексни. Врх носа је по правилу дебео и подигнут чешће него што је депресиван. Назална крила, по правилу средња/умерена, раширена су чешће него компресована. У целини, неколико грчких носева се може квалификовати као Динарски у ужем смислу; више су заступљени типично Алпински, док су носеви равног профила доследно широке форме најчешћи.
Кад је реч о уснама и области уста не постоји ништа значајно код Грка; и мембранозна и интегументална дебљина усана су уобичајених европских димензија, а еверзион је по правилу благ до средње изражен. Уснени шав, међутим, обично је видљив, а понекад и видљиво уздигнут. Благи степен прогнатизма лица се може наћи код скоро 50% групе; алвеоларни прогнатизам је редак. Типично Грчке карактеристике су пуни, закривљени темпорали (слепоочни регион), пуни образи, истакнути бочни маларни регион и снажни гонијални углови окренути ка споља (everted). У овим фацијалним обележјима више од половине показује екстремни развој за Европљане.
У оквиру грчке групе, јака брада, јако изражени надочни лукови и истовремено обрве показују тенденцију повезаности са Алпскима расним типом; такође, постоји јака повезаност између високог раста од 170цм, кефалног индекса од око 80, правих носева, тамно браон боје косе и тамно-смеђе боје очију. Овај последњи скуп повезаних карактеристика јасно означава присуство јаког Атланто-медитеранског елемента. Постоје јаке везе између црне боје косе, потиљачне спљоштености и уског облика лица, што значи да се ради о Динарском или Арменоидном расном типу. Мала количина блондизма међу Грцима, која је углавном Нордијског порекла, указује на њену повезаност са спољашњим очним наборима, релативно ретком брадом и одсуством спојености обрва/.
Грци су, укратко говорећи, мешавина различитих расних типова, од којих су два најважнија: Атланто-медитерански и Алпински расни тип. Динарицизам је овде присутан, али не прожима све; прави Алпинци су заступљенији него комплетни Динарци. Нордијски елемент је слабо изражен, што потиче вероватно још од времена Хомера. Расни тип коме припада Сократ је данас најважнији, а Атланто-Медитерански тип, истакнут у Грчкој још од Бронзаног доба и даље је главни фактор; мој лични утисак о данашњим Грцима је да је континуитет који имају са својим прецима из Античког света изузетно изражена и значајна, а не супротно од тога.
Данашњи становници Крита знатно се разликују од Грка који живе на копну. Они су вишег раста, са средњом раста висине 169цм и мезокефални са просечним кефалним индексом од 79. У неким областима, као што је Педијада, средња вредност кефалног индекса од 77 је заправо на горњој граници долихокефалије. Лобање мезокефалних Крићана су велике као и оне код Нордијаца или Атланто-Медитеранаца, са средњом дужином од 193мм и ширином од 149мм, карактеришу групу са средњом вредности CI од 77.
У погледу димензија лица и носа, Крићани личе на Грке. Они су, међутим, донекле светлији, више плави; само 35% има чисто браон боју очију, док око 7% има очи које су претежно светле или предоминантно светле; остали имају мешавиту боју, са тамном смесом која је присутна у великој већини. Око 25% има црну боју косе, а око 50% тамно-браон боју косе, 10% има светло-браон боју косе или плаву, а остатак средње браон. Као код Албанаца, али не и код већине копнених Грка, длака на бради је много светлије боје; 40% има плаву или светло-браон боју бркова, са једнаким бројем црне или тамно-браон боје бркова. Отприлике једна шестина има светло-браон до веома бринет-беле боје коже.
Једна посебна група, Сфакиоте, која живи у близини западног краја јужне стране острва, разликују од осталих Крићана у погледу бројних карактеристика; они су веома високи, са средњом висином раста од 175цм и мезо- и суб-брахикефални, са средњим CI = 81.6. Они имају посебно велике главе, са средњом дужином од 191мм и ширином од 155мм; њихова лица су дужа од осталих и подједнако широка или шира. Морфолошки гледано Динарски тип је чест међу њима; могу се упоредити са Црногорцима и најсевернијим Гегама. По општој претпоставци (научних) ауторитета на Криту, Сфакиоти су парцијални потомци Дорана који су извршили инвазију на острво на крају минојског периода. Да неко од њих подсећа на традиционални спартански тип врло је вероватно. Можемо рећи да потичу са севера, из региона у којој је формиран већи огранак Динарске расе.
Данашњи Крићани највећим делом припадају Атланто-Медитеранском расном типу и на острву није било после-дорских миграција које би такав расни тип донело у великом броју. Једино логично објашњење његовог присуства на Криту, формирано на основу расположивих података, је да су неки од ових елемената постојали на Криту у периоду Минојске културе, вероватно највећим делом у Средњем и касно-минојском периоду; да су миграције са копна Грчке у време колапса Минојске цивилизације можда донели више овог расног елемента.
Чињеница да је већи број Крићана плав/блонд него што је то случај код Грка је питање које захтева бројне податке и неке сложене анализе да би било објашњено. Један део би, можда, могао да припише овај блондизам Сфакиотима, који су они донели на острво приликом инвазије, док нешто од тога мора да буде својствено Атланто-медитеранском расном типу.
Међутим, долазак раних народа који су говорили грчки језик можда је донео са собом блондизам другачији од оног који постоји код брахикефала и на острву Криту; то је принцип изоловане острвске антропологије, добро потврђен на Британским острвима, да када бројна група окупира неко острво има боље шансе за опстанак него у континенталном подручју где је у близини планинско или шумовито залеђе, на које ранији типови могу да се повуку и из којих могу поново да се појаве и развију.
Важно откриће о Криту, међутим, јесте чињеница да његово становништво углавном припада Атланто-медитеранској раси; атланто-медитеранска раса је изгледа готово једнако важна у већем делу Грчке. Она се такође појављује у Динарском подручју и у Србији; што ћемо видети више од тога на Источном Балкану