Кошчице петогодишњег (4-6 years old child, grave 2638 V) дјетета назване IR1 дале су 2014. године истраживачима археогенетски резултат који постаје кључ у нашем покушају разумјевања поријекла како српских тако и европских N2 P189.2 (
https://www.nature.com/articles/ncomms6257).
Узорак је узет са мађарског локалитета Ludas-Varjú-dűlő са јужне стране великог и налазима богатог насеља датованог у касно Бронзано Доба, гдје је пронађена некропола са 12 гробова из периода раног Гвозеног Доба тзв. Мезочат културе (pre-Scythian Mezőcsát Culture) потврђене ископаним керамичким и гвозденим гробним прилозима (види 32. страну
SUPPLEMENTARY FIGURES).
Поред резултата хаплогрупа (Y DNA-N , mtDNA-G2a1) имамо дате и резултате генотипа за IR1, свијетлу кожу, свијетло смеђу/тамно плаву косу, смеђе очи (Light skin, Light brown/dark blond hair colour, brown eye colour) као и процјену старости остатака костију око 904. г. пне (834-978).
Добивени геномски резултати дали су истраживачима мотив ка закључку о поријеклу хаплогрупе из Источне Евроазије (поготову узимајући у обзир mtDNA-G2a1 карактеристичну за Источну Азију,
https://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_G_(mtDNA)), док су археолошки налази снажно указали на технолошке и типолошке блискости са културом Степа које садрже јахање коња, кола, колица и металуршке технике.
Мезочат културу раног гвозденог доба на тлу Мађарске Велике Равнице и њене претпостављене носиоце Кимерце (Cimmerians) опрезно поставља Tibor Kemenczei у кратком чланку The beginning of the Iron Age: the pre-Scythians (8th century B.C.) објављеном на страни 177-179 импресивне публикације
HUNGARIAN ARCHAEOLOGY AT THE TURN OF THE MILLENNIUM (Ministry of National Cultural Heritage, Teleki László Foundation, Budapest 2003).
Нешто о узроцима покретања Кимераца из Понтских Степа ка источној и средњој Европи на почетку првог миленијума пне у дјелу S. V. Makhortykh
The North Black Sea Steppes in the Cimmerian Epoch (in the book: Impact of the Environment on Human Migration in Eurasia, 2003.) и њиховом утицају на културни, друштвени и економски развој епохе.
О Трако-Кимерцима на тлу Србије и њиховом утицају на културу и формирање старобалканских племена можемо наћи у дјелима Драгослава Срејовића
Kulture gvozdenog doba na tlu Srbije (Istorija srpskog naroda I, Srpska književna zadruga, Beograd, 1994.) , Николе Тасића и других аутора сабраних у Зборнику симпозијума
Културе гвозденог доба Југословенског Подунавља (Балканолошки Институт САНУ, ПИ 55, 1993) из којих бих кратко издвојио један налаз старијег гвозденог доба на локалитету Гомолава код Хртковаца у Срему, две кружне гробнице са покојницима положеним у круг са главама на периферији круга творећи диск, који још представља загонетку у научним круговима
(
https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/lat/zbirke-muzeja-vojvodine/zbirka-gomolava). Можда би археогенетском анализом једног од 110 скелета из те необичне гробне формације пронашли први српски археогенетски N2 ?