Аутор Тема: Светски ДНК дан 2016  (Прочитано 191712 пута)

Ван мреже Alex

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #240 послато: Мај 15, 2016, 10:04:02 пре подне »
Марковић, Митровдан, Кожуар/Уб/Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Прилично уобичајен хаплотип близак модалу, има више блиских хаплотипова. У студији о кожуару нису поменути Марковићи. Можда неко зна нешто више о овој породици.

Марковићи су највероватније пореклом Брдаревићи као и све породице у кожуару које славе Митровдан.
Брдаревићи су најбројнија фамилија а продицу су основала браћа Стојша и Остоја(мајстори стругари),прва половина 18 века-порекло Македонија.По мојим неким предпоставкама Куманово али за то немам никакве доказе.
Из ове куће је Вићентије Брдаревић Кнез Тамнавски(Путешествије'-Јоаким Вујић).
Да ли је днк анализа можда нашла неког даљег рођака?

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #241 послато: Мај 15, 2016, 10:32:13 пре подне »
Да, знам обе те породице. Мислим да су обе из села Губавце, које се налази уз саму административну границу са КиМ, а некада стару српско-турску границу. Теби је онда познато каква је то ''оаза'' црногорских обичаја, говора, и свега другог што се задржало и поред чињенице да су генерацији наших родитеља досељени ђедови, а у неким случајевима и прађедови.
Тако је,  село Губавце. Наравно да ми је  познато, тамо се још увек ијекавицом говори, и можда се и данас из понеке куће гусле могу чути. Изузетно леп крај.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #242 послато: Мај 15, 2016, 11:56:16 пре подне »
Прво што ми је пало на памет када сам видео да резултат Марковића (Брдаревића) из Кожуара припада јужним динарцима било је да Антићи из села Милатовца имају исти породични надимак јер су некад правили брда за разбоје.

Одем да погледам где су Марковићи смештени у табели днк пројекта, кад тамо стоје поред тестираног из Овсишта код Тополе, из породице у коју спадају и Антићи из Милатовца.

Антићи су далеким пореклом из Космовца код Беле Паланке.

Моје мишљење је да није реч о некој великој генетској блискости, већ да је реч о томе да су породице с југа доносиле знање о занатима, а сродне су само у веома широком смислу.

Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #243 послато: Мај 15, 2016, 12:26:59 поподне »
Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.

YHRD поклапања Марковића из Кожуара (17 маркера)



Поклапања осталих породица из рода "С". Основна разлика у односу на Марковића је вредност на маркеру DYS391 (код Марковића 10, код осталих 11)


Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #244 послато: Мај 15, 2016, 12:35:48 поподне »

Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.

Било је доста стугара некада и у Битољу ако се не варам. Ја сам пре неки дан Марковићу дао готово исти одговор о његовом пореклу и рекао сам му да му је порекло највероватније из Битоља. Дакле сасвим је извесно његово порекло из јужне Македоније.




Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #245 послато: Мај 15, 2016, 02:54:07 поподне »
Хоће ли се и данас објављивати резултати?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #246 послато: Мај 15, 2016, 03:13:24 поподне »
Хоће ли се и данас објављивати резултати?

Хоће, ускоро.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #247 послато: Мај 15, 2016, 03:26:37 поподне »
Рачић, Илиндан, Бања Лука/Реп.Српска

Припада хаплогрупи E-V13. Генетски упада у најчешћи род А са доста бликсих поклапања. У Шематизму Рачићи су на простору Босанске Крајине присутни су у околини Бања Луке и Градишке, додуше уписани су под неким другим славама, а не Илинданом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #248 послато: Мај 15, 2016, 03:36:33 поподне »
Рачић, Илиндан, Бања Лука/Реп.Српска

Припада хаплогрупи E-V13. Генетски упада у најчешћи род А са доста бликсих поклапања. У Шематизму Рачићи су на простору Босанске Крајине присутни су у околини Бања Луке и Градишке, додуше уписани су под неким другим славама, а не Илинданом.

У близини Бихаћа постоји веома старо насеље са овим именом (Рачић). Код Карановића нађох само муслимане Рачиће.

Од већих крајишких родова Илиндан славе само Поповићи-Срдићи, па можда ту постоји веза.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #249 послато: Мај 15, 2016, 03:41:08 поподне »
У близини Бихаћа постоји веома старо насеље са овим именом (Рачић). Код Карановића нађох само муслимане Рачиће.

Од већих крајишких родова Илиндан славе само Поповићи-Срдићи, па можда ту постоји веза.

Колико видим у Лици међу Буњевцима доста је присутно презиме Рачић, око Госпића и Грачаца.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #250 послато: Мај 15, 2016, 03:47:39 поподне »
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #251 послато: Мај 15, 2016, 03:59:36 поподне »
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.

Не зна се откад су у Војци, тј. да ли је у питању нека скорашња сеоба из прошлог века, или су тамо од раније?



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #252 послато: Мај 15, 2016, 04:04:43 поподне »
Не зна се откад су у Војци, тј. да ли је у питању нека скорашња сеоба из прошлог века, или су тамо од раније?

Не бих знао. Једино што сам провјерио и видио јесте да их у Војци није било 1736. године.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #253 послато: Мај 15, 2016, 04:07:41 поподне »
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13131
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #254 послато: Мај 15, 2016, 04:23:11 поподне »
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.

Оно што мора да се примети код родова I1-P109 јесте то да скоро сви славе Ђурђевдан (дробњачка слава), а има их и неколико који славе Никољдан, тј. Савиндан (дробњачке преславе).

Све ово само потврђује причу о релативно младој групи и пореклу из једне области, тј. племена.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #255 послато: Мај 15, 2016, 04:33:14 поподне »
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

« Последња измена: Мај 15, 2016, 04:34:42 поподне админ »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #256 послато: Мај 15, 2016, 04:36:39 поподне »
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.
О свом пореклу тестирани Ћосић је оставио следећи навод:
Према породичном предању, наш предак је побегао из (аустријске?) војске, препливао реку и дошао у Банат. Имао је три сина, а један се звао Фућа, па се по њему наша грана Ћосића назива Фућини. Не знам да ли је то тачно, јер се презиме Ћосић помиње у Банату још у турским дефтерима из 16. века.
Најстарији предак за кога сигурно знам је Захарија Ћосић из Панчева, рођен у 19. веку.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #257 послато: Мај 15, 2016, 04:44:56 поподне »
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.

Ево шта каже тестирани Инђић о свом пореклу:

Презиме Инђић се није мењало. Породица Инђић је у Војки присутна већ почетком XIX века, барем колико је нама познато. Стефан Инђић - Бача, чукундеда Раде Инђића је по причи Радиног деде Георгија, по младу ишао на коњу у Херцеговину. Обзиром на то сматрало се да је тамo остао део фамилије. Радин брат од стрица Драгољуб се 1975. године женио из породице Илић, из околине Невесиња (село Дубок до?) и тада се младин отац после упознавања са фамилијом Инђић окренуо према брду и рекао "наши Инђићи живе преко овог брда". Такође, у фамилији, постоји и усмено предање, с колена на колено, о најстаријем пореклу из Котора, где су Инђићи наводно учествовали у изградњи Цркве Св. Трифуна, а да је са поделом хришћанства род Инђића био принуђен да се сели задржавши православље.
Крсна слава Свети Ђорђе - Ђурђевдан. Нема података да је икада мењана и око 100 кућа Инђића из Војке слави исту славу и сви се сматрају фамилијом, тако да нема бракова између Инђића из Војке.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #258 послато: Мај 15, 2016, 04:49:05 поподне »
Ево шта каже тестирани Инђић о свом пореклу:

Презиме Инђић се није мењало. Породица Инђић је у Војки присутна већ почетком XIX века, барем колико је нама познато. Стефан Инђић - Бача, чукундеда Раде Инђића је по причи Радиног деде Георгија, по младу ишао на коњу у Херцеговину. Обзиром на то сматрало се да је тамo остао део фамилије. Радин брат од стрица Драгољуб се 1975. године женио из породице Илић, из околине Невесиња (село Дубок до?) и тада се младин отац после упознавања са фамилијом Инђић окренуо према брду и рекао "наши Инђићи живе преко овог брда". Такође, у фамилији, постоји и усмено предање, с колена на колено, о најстаријем пореклу из Котора, где су Инђићи наводно учествовали у изградњи Цркве Св. Трифуна, а да је са поделом хришћанства род Инђића био принуђен да се сели задржавши православље.
Крсна слава Свети Ђорђе - Ђурђевдан. Нема података да је икада мењана и око 100 кућа Инђића из Војке слави исту славу и сви се сматрају фамилијом, тако да нема бракова између Инђића из Војке.

Хвала админе на новим информацијама  :)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #259 послато: Мај 15, 2016, 04:50:46 поподне »
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

Eво и предање о пореклу тестираног Црногорца:
Презиме Црногорац моја породица носи од 1840. г. кад се досељава у село Стари Дулићи код Гацка из села Трњине, племе Цуце. Старо презиме је било Рогановић. Мој чукунђед се почетком XX вијека преселио у село Гослић (засеок Бајов Камен) бјежећи од војне обавезе у Аустоугарској. Раније порјекло Рогановића је из Куча од Дрекаловића. Имам родослов породице и по том родослову ја сам петнаесто кољено од Дрекала родоначелниика Дрекаловића. (Ако је потребно могу детаљније да напишем о поријеклу породице.)
Крсна слава (ако је мењана, навести и претходну): Славимо Малу Госпојину, стара слава нам је била Свети Никола али су је преци промијенили убрзо по досељавању у Херцеговину.