Аутор Тема: Светски ДНК дан 2016  (Прочитано 191734 пута)

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #340 послато: Мај 17, 2016, 06:54:37 поподне »
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.

Немам намеру да прекидам ово изношење података, али сам морао да се осврнем на врло вероватну везу појма "влах" са становништвом које је као Словени стигло на Балкан. Румуни су као и Срби мешавина "словенских" хаплогрупа R1a I2a1b3, са "несловенским" J2, E, R1b хаплогрупама. У Састав румунских Влаха су дефинитивно улазили и Словени (за шта имамо потврде и у језику) али оно што хоћу да истакнем је то да су пре етногенезе Словена носиоци I2a1b3 могли бити окарактерисани као одређени облик влаха (потенцијално су могли говорити романофоним језиком или неким обликом на који су Келти оставили знатан утицај). Један део I2a1b3 је завршио чак и међу туркофоним Гагаузима у Молдавији и то у врло значајном проценту.

Сећам се да је Синиша давно имао радну хипотезу о потенцијалној вези влаха са хаплогрупом I2a1b3 али је никада није изнео до краја :) За мене нема сумње да постоји некаква веза из предсловенских времена. Додуше, на основу података са којима располажемо, тешко је прецизирати о каквој вези је реч. Зато потоње помињање влаха као синонима за словенску популацију која има велики постотак хаплогрупе I2a1b3 може имати везу са тим предсловенским периодом.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #341 послато: Мај 17, 2016, 07:15:59 поподне »
Тестирани Обрадовић о свом пореклу наводи следеће:
По породичном предању, презиме је било Вељовић до почетка 20. века када је презиме по претку Обраду Вељовићу промењено у Обрадовић. Пре него што су дошли у село Тврдошево, живели су у суседном селу Грачане.
Изгледа да је предање Обрадовића тачно да су они од Вељовића. Зна се поуздано да је неки Обрад Вељовић умро 1902. год. и подаци о томе стоје на његовом споменику. Нисам у потпуности упознат са целом причом али како ми се чини прича о повезаности са Булатовићима-Стајовићима је изгледа потекла од Вељовића који је тестиран. Претпостављам да је због чињенице што славе св. Луку повезао своје порекло са њима. Нисам знао за ово предање о пореклу из Куча. То свакако објашњава то откуд Динарик Север код њих. Мени је од почетка било сумњиво то што Стајовићи нигде не помињу ове Вељовиће већ само Вељовић то помиње. Очигледно да је његова претпоставка погрешно представљена као да је део породичног предања. Мада ми је чудно да су занемарени подаци о пореклу породице које је дао тестирани Обрадовић обзиром да су очигледно сродни и да Обрадовић зна за то порекло из области племена Куча. У сваком случају и овај детаљ који си изнео објашњава много тога, а ДНК потврђује ту причу да они заправо немају везе са Стајовићима и са Ровцима уопште. Сад се поставља питање да ли постоје неки други Вељовићи који можда имају везе са Стајовићима?
« Последња измена: Мај 17, 2016, 08:29:04 поподне админ »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #342 послато: Мај 17, 2016, 07:18:03 поподне »
Немам намеру да прекидам ово изношење података, али сам морао да се осврнем на врло вероватну везу појма "влах" са становништвом које је као Словени стигло на Балкан. Румуни су као и Срби мешавина "словенских" хаплогрупа R1a I2a1b3, са "несловенским" J2, E, R1b хаплогрупама. У Састав румунских Влаха су дефинитивно улазили и Словени (за шта имамо потврде и у језику) али оно што хоћу да истакнем је то да су пре етногенезе Словена носиоци I2a1b3 могли бити окарактерисани као одређени облик влаха (потенцијално су могли говорити романофоним језиком или неким обликом на који су Келти оставили знатан утицај). Један део I2a1b3 је завршио чак и међу туркофоним Гагаузима у Молдавији и то у врло значајном проценту.

Сећам се да је Синиша давно имао радну хипотезу о потенцијалној вези влаха са хаплогрупом I2a1b3 али је никада није изнео до краја :) За мене нема сумње да постоји некаква веза из предсловенских времена. Додуше, на основу података са којима располажемо, тешко је прецизирати о каквој вези је реч. Зато потоње помињање влаха као синонима за словенску популацију која има велики постотак хаплогрупе I2a1b3 може имати везу са тим предсловенским периодом.

Начин на који су "несловенске ХГ" ушле у састав данашњег румунског народа донекле је сличан случају код Срба. С тим што је словенска популација на подручју данашње Румуније била део основе на коју су се касније надовезали влашки дошљаци са југа. Што не значи да није било несловенских старинаца на том подручју (нпр. у Трипољској култури било је разних ХГ), али не у битној мери. Код Срба је једноставније: влашки (условно речено; више волим одредницу – старобалкански) старинци и дошљачки Словени.

Оно келтско у словенском супстрату сигурно постоји, и етимолошки га можемо назвати влашким (Келти – Власи, писао сам о томе на некој теми). Мислим да су носиоци тог супстрата Староевропљани И2а. Али, проблем је да неко не помисли на данашње Влахе у јужној Румунији и источној Србији, јер то није иста популација, нити културни круг. При том, то не би требало да има везе с било чим романским. То романско је у Влашку (Румунију) дошло знатно касније (средњи век) и то са југа. Приче о римским легионарима су, ипак, само фантазија доба националног романтизма.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1643
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #343 послато: Мај 17, 2016, 09:20:27 поподне »
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Коначно и један наш N1a P189.  Мало смо се начекали али сваки нови тестирани нам у нашој малој групи пуно значи. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #344 послато: Мај 18, 2016, 07:59:15 поподне »
Можемо ли очекивати неки резултат до краја данашњег дана?
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #345 послато: Мај 18, 2016, 08:05:20 поподне »
Мислио сам да се направи пауза један дан, али пустићу и данас неколико хаплотипова.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #346 послато: Мај 18, 2016, 08:08:38 поподне »
Мислио сам да се направи пауза један дан, али пустићу и данас неколико хаплотипова.
дај не зезај људе што по цео дан чекају  :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #347 послато: Мај 18, 2016, 08:09:42 поподне »
дај не зезај људе што по цео дан чекају  :)

Мислио сам да им је досадило, пошто се цијели дан нико не јавља  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #348 послато: Мај 18, 2016, 08:11:17 поподне »
Ма, сагоресмо  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #349 послато: Мај 18, 2016, 08:23:10 поподне »
Гајић, Аранђеловдан, Колубарски Лесковац/Степојевац/Лазаревац/Србија

Припада хаплогрупи R1b и то западној варијанти. нема потпуних поклапања код нас ан пројекту, али чини мис е да му коњевић из Црне Горе није превише далек. Иначе најближа поклапања вани има са "келтском"  L21 подгрупом. И то практично потпуна поклапања на 23 маркера. И предвиђач Невског му даје највише шанси да приапда тој грани.

За Гајиће се у студији каже:

"–Гајићи, Станчићи, Вићетијевићи, Петровићи, Јанковићи и Јовановићи су однекуд из Македоније, Аранђеловдан."

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #350 послато: Мај 18, 2016, 08:48:36 поподне »
Шпањевић, Ђурђевдан, Гојаковићи/Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи, али веома је тешко рећи којој грани. По нижој вриједности 458=14 као да се приближава групи којој припадају Шаренци, Бован и др. који имају 458=13, али је велика разлика у маркерима. једино гдје мис е чини да би могло бити неке даље везе јесте веза са Иванишевићима са Цетиња (дио главног цетињског братства) који такође имају 458=13, а по маркерима и нису толико далеко. Такође Иванишивећи као и Шпањевићи славе Ђурђевдан. Веза са цетињским крајем постоји и у предању Шпањевића, за које се каже да су огранак Дедејића са Чева (Цетиње).

Ту долазимо до другог питања, а то је веза Шпањевића и Медојевића из Прошћења код Мојковца, који су тестирани као Ј2б М205, а требали би по предању такође бити од Дедејића. Међутим, неће да буде. Медојевићи, у складу са данашњим сазнањима, су вјероватно кричи, јер и станују на најстаријој кричкој територију у Прошћењу.

А Шпањевићи би заиста могли бити досељеници са Цетиња, узимајући у обзир и евентуалну везу са Иванишевићима.

Посебна је прича што смо сви очекивали неку везу са Шпањима, а Шпањевићи испадоше да имају словенску хаплогрупу.

Занима ме заиста којој грани R1a припадају Иванишевић и Шпањевић,а то могу да ријеше само СНП тестови.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #351 послато: Мај 18, 2016, 08:55:24 поподне »
Изгледа да је неко оклеветао претке Шпањевића да су од Шпања, те остаде презиме. А можда и не мора презиме имати везе са Шпањима, него с нечим другим. У неким крајевима ЦГ, шпањ може значити и шпијун, ухода, жбир...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #352 послато: Мај 18, 2016, 08:57:18 поподне »
Цитат
Гајић, Аранђеловдан, Колубарски Лесковац R1b

Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #353 послато: Мај 18, 2016, 09:05:04 поподне »
Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.

Да, ни код кога као код Гајића нисам видио толико блиских L21 поклапања, мада код R1b (а и код R1a) док не видим СНП ништа не вјерујем.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #354 послато: Мај 18, 2016, 09:09:00 поподне »
Шпањевић, Ђурђевдан, Гојаковићи/Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи, али веома је тешко рећи којој грани. По нижој вриједности 458=14 као да се приближава групи којој припадају Шаренци, Бован и др. који имају 458=13, али је велика разлика у маркерима. једино гдје мис е чини да би могло бити неке даље везе јесте веза са Иванишевићима са Цетиња (дио главног цетињског братства) који такође имају 458=13, а по маркерима и нису толико далеко. Такође Иванишивећи као и Шпањевићи славе Ђурђевдан. Веза са цетињским крајем постоји и у предању Шпањевића, за које се каже да су огранак Дедејића са Чева (Цетиње).

Ту долазимо до другог питања, а то је веза Шпањевића и Медојевића из Прошћења код Мојковца, који су тестирани као Ј2б М205, а требали би по предању такође бити од Дедејића. Међутим, неће да буде. Медојевићи, у складу са данашњим сазнањима, су вјероватно кричи, јер и станују на најстаријој кричкој територију у Прошћењу.

А Шпањевићи би заиста могли бити досељеници са Цетиња, узимајући у обзир и евентуалну везу са Иванишевићима.

Посебна је прича што смо сви очекивали неку везу са Шпањима, а Шпањевићи испадоше да имају словенску хаплогрупу.

Занима ме заиста којој грани R1a припадају Иванишевић и Шпањевић,а то могу да ријеше само СНП тестови.

Moja je pretpostavka već neko vreme da se radi o prilagođenom obliku reči "župljanin", nazivu za stanovnika župe.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.msg16641#msg16641

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #355 послато: Мај 18, 2016, 09:11:22 поподне »
Moja je pretpostavka već neko vreme da se radi o prilagođenom obliku reči "župljanin", nazivu za stanovnika župe.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.msg16641#msg16641

И то је могућа верзија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #356 послато: Мај 18, 2016, 09:24:38 поподне »
Златановић, Јовањдан, Горња Студена, Бела Паланка, Србија


Припада хаплогрупи G2a, по свој прилици грани L497 L42. Близак је роду А, код нас најзаступљенијем роду хаплогрупе G2a. Ова група показује значајну повезаност са алпским регионом и од свих хаплогрупа код нас некако ми највише дјелује као келтска. Веома је заступљена у том иницијалном хаплштатском протокелтском региона. Остаје отвореним питање кад је могла доспјети на наше просторе, да ли са Келтима,Илирима,  Римљанима, њемачким рударима. Ово задње због тога што ми се чини да постоји нека веза ове хаплогрупе са рударским регионима код нас.

Нисам за Златановиће успио пронаћи некедетаљније податке о поријеклу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #357 послато: Мај 18, 2016, 09:28:46 поподне »
Цитат
док не видим СНП ништа не вјерујем.

и ја сам присталица таквог става.

У начелу мислим да легенде немају много основа, и ко зна у ком су контексту настајале, али хајде да пренесем пасус из текста о Вреоцима који се односи на становништво које је наводно краљ Марко населио у Колубари (можда некоме то буде путоказ кад истражује).

"Родове из околине Прилепа преселио је, по предању, Марко Краљевић. Кад је Марко „крајинио“, преци данашњих најстаријих родова из околине Прилепа поткрадали су Маркову мајку. Она се пожалила Марку, а он их потера, да их пресели преко „воде“, тј. преко Саве и Дунава. По другом предању ово је „племе“ било непослушно па цар Душан нареди Краљевићу Марку, да га расели преко „велико воде“. Марко крене са „непослушним племеном“ преко зиме и у пролеће стигне на обалу Саве. Али се Сава била излила, па их Марко остави док вода не отекне, а он се врати у Прилеп. "

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #358 послато: Мај 18, 2016, 09:41:57 поподне »
Златановић, Јовањдан, Горња Студена, Бела Паланка, Србија
Нисам за Златановиће успио пронаћи некедетаљније податке о поријеклу.

Помињу се код Михаила Костића као Студенци, али нема помена о њиховом ранијем пореклу. Изгледа да су у Белу Паланку дошли из околине Бабушнице, писао је о томе један Златановић. Вероватно су из веће давнине у том крају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #359 послато: Мај 18, 2016, 09:50:25 поподне »
Бајић, Стевањдан, Дрвар/ БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има веома уобичајен хаплотип, близак модалу тако да има доста блиских поклапања. С обзиром на славу и регион одакле је, сврстао сам га скупа са Дукићем који такође слави св. Стевана, а разликује се од Бајића у само једном маркеру на упоредивих 17.

Иначе Бајићи у уначком крају су доселили из Далмације за вријеме "Вранцуза" тј. Наполеонове управе Далмацијом или почетком 19. вијека. Иако их Рађеновић повезује са Роквићима и Трнинићима, још двије породице у Унцу које славе Стевањдан, као да није сасвим сигуран у ту везу. Са друге стране Роквићи и Трнинићи се спомињу као сродни Миљевићима који су већ тестирани као R1b.

Бајића са славом Стевањдан нема у далмацији, што можда говори у прилог томе да су Бајићи огранак неке породице из далмације која слави Стевањдан (можда баш Дукића) , а да им је Бајић новије презиме. У Крајини их је са овом славом било још око Герзова.